Kukuruz 2018

Kukuruz zahtijeva gnojidbu sa :
150 - 200 kg/ha dušika (N)
100 - 130 kg/ha fosfora (P2O5)
120 - 180 kg/ha kalija (K2O)

Primjer gnojidbe kukuruza:
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]Vrsta gnojiva[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]Osnovna[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]Predsjetvena[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]Prihrana[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]NPK 7:20:30[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]500 kg/ha[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"][/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]NPK 15:15:15[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"][/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]200 kg/ha[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]KAN[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"][/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"][/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]150 kg/ha[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]Urea[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]100 kg/ha[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"]100 kg/ha[/TD]
[TD="bgcolor: #F8F8F8"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Gore navedeni podaci su navedeni na http://pinova.hr/hr_HR/baza-znanja/ratarstvo/kukuruz/gnojidba-kukuruza . Slični podaci se mogu pronaći i u drugoj literaturi.

Treba voditi računa o Liebigovom zakonu minimuma. Urod kukuruza je ovisan o elementu kojeg u tlu ima najmanje u odnosu na potrebe za određeni prinos. Ne radim analizu tla jer mi je za moje minijaturne parcele preskupa. No uvijek kod gnojdbe vodim računa da što više zadovoljim gore navedene odnose (N:p:K =1,5:1:1,2). Ove godine sam očito pretjerao s N. Nisam uzeo u obzir zelenu gnojidbu rauolom, a ona je očito iz dubljih slojeva izvukla znatnije količine N, koji sam zaoravanjem biljke vratio u oranični sloj. Posljedica je bila vrlo visoka stabljika, a Pajdaš je sorta niže stabljike.Prinos sam imao više nego dobar (oko 13,5 t/ha). Ne zbog viška N, nego zbog dovoljno, biljci pristupačnog, P i K. Također možda trebam napomenuti da sam prije par godina primijetio pojavu preslice. Ona voli kisela tla, a kiselo tlo smanjuje usvajanje gnojiva. Zato zadnjih godina radim blagu kalcizaciju. Srećom, imam u blizini kamenolom dolomitno vapnastog (krečnog) sastava i gratis dobijem njihove otpadne prašine. Jedino je malo gadno razbacivanje, izgledam kao mlinar, ali preslica je ostala tek pokoja..
Da zaključim. Uvijek je dobro slušati struku i primijeniti njihove savjete barem u mjeri za koju smatramo da je za nas optimalna.

Nadam se da ovo neće netko shvatiti kao pametovanje. Samo sam iznio svoj stav i iskustvo glede proizvodnje kukuruza, a nitko me nije dužan slijediti u mojem načinu proizvodnje.

 
jjova je napisao(la):
Samo još da kažeš šta je preslica, tj da staviš sliku.
Kliknite za proširenje...
Drugi nazivi biljke preslica su: rastavić, poljska preslica, dok je latinski naziv za preslicu equisetum arvense...:pcelac::

lekovita-biljka-rastavic-preslica-sp.jpg
 
Mi to zovemo cinkrot i ima ga dosta na nižim peskovitim zemljama, ali nije štetan po usev...

Послато са SM-J530F уз помоћ Тапатока
 
iwanho, pitaj tog stručnjaka da li bi on na svoju njivu uložio preko tone đubriva za kukuruz?
 
Da. i ja imam 20% parcela gdje mi se zeleni od tog korova jer ga ništa nemože uništiti , i to su mi parcele gdje mi je najbolji kukuruz pogotovo u sušnim godinama . Aa , šta sad ?
 
Ja imam nekoliko parcela sa tim korovom i to su mi najbolje parcele koje imam. Na prošloj godini je na tim parcelama u onoj ludoj suši bilo nepune 3 tone soje i oko 6.5 tona kukuruza po hektaru. Nisam primetio da išta od hemije deluje na taj korov kao kod Mome na slici.
 
Ovo sto je moma postavio ima preko puta moje njive, cela je od toga a kod mene nema ništa (niti kod komšija sa moje strane). U pravu ste, izgleda da se ne uništava baš tako.
 
I kod mene ga ima na najboljim njivama, sto kaze Momo gde su recni nanosi. Pratio sam ove godine jer ga je bilo vise nego prosle godine i bas je izgledalo ruzno na oko, kukuruzu nije stetio, a hemija (nikosulfuron+mezotrion+terbutilazin) mu nije mogla nista ali je vremenom u julu cini mi se nestao skoro skroz sam od sebe.
 
A sto se kija od njega kod jednog komsije cela njiva od tog cuda kad sam uleteo beracem tri dana sam kijao.A cini mi se da se ne unistava iz jednog razloga jer u prskanju ga nikada nema u njivi nego se pojavi kad kukuruzi pocnu da sazrevaju!
 
Ja sam toga imao u kanalu dosta. Prskao sam kanal totalom, dobrom dozom, sva se trava sasusila, a to ostalo netaknuto.

Poslano sa mog FIG-LX1 koristeći Tapatalk
 
ACA RAIC je napisao(la):
iwanho, pitaj tog stručnjaka da li bi on na svoju njivu uložio preko tone đubriva za kukuruz?
Kliknite za proširenje...

Možda nisam bio dovoljno jasan. Nije poanta u količini, nego u međusobnim odnosima pojedinih makro elemenata i omogućavanju biljci da ih iskoristi (humus, smanjena kiselost). Količina je stvar ekonomike i to određujem prema vlastitoj prosudbi (uloženo - dobiveno).
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh