Dizao sam neke novce koje su mi poslali iz Svajcarske u ovdasnju banku. Zavlacili su me ovde par dana kao nisam se najavio te treba nesto da provere pa nemaju franke i kad vise nisu mogli da izvrdaju morali su da mi ih daju na ruke;E onda su se okupili ko macke na slaninu pa sve oce da me obrlate da ih ostavim kod njih na stednji.Oblece oko mene onaj sef i neka uspijusa pa mi slade i pricaju kako bih mogo dobiti povoljne kredite i sve tako okolisno.E sacekam ja njega da se izlaprda i kad je zavrsio lepo mu se zahvalim na svemu i kazem mu da su novci moji uvek u mom dzepu.Ja tudje novce ne uzimam niti se zajmim a secanje me odlicno sluzi kako su prosli oni koji su novce drzali u ovdasnjim banckama na sta on rece da je to bilo pre a sad je drugacije sad to nisu nase banke .Jeste drugacije kazem ja sad je jos gore jer kad su domaci bili lopovi mogu misliti kaki su ovi navodno strani i sad je gore neg sto je bilo pre i oteram ga u majcinu.Medjutim tu se nije zavrsilo i dan danas mi salju svakojake artijane ponude i mame me da se upecam al od toga nece biti vajde sem sto se sa tim artijama sporet redovno podlozi.
Kratoročni i dugoročni krediti za poljoprivredu
- Začetnik teme stiv
- Datum pokretanja
talianu
Član
Nismo se razumeli, Ti sledeće godine vraćaš 10450 e, da li bi ti sledeće godine za tih 10450 e mogao da kupiš isto što i ove za 10000 e? To je stvar inflacije.
Mada lično pod takvim uslovom ja ne bi uzimao kredit. Ranije sam pisao da je bilo sitacija kada sam uzeo kredit a imao sam štednju,ali da ostaviš depozit koji ne možeš podiči dok ne otplatiš kredit je totalna glupost.
- - - - - - - - - -
...nemoj javno
sit-anprc
Član
JEli to ono kad ti banka odobri 10 milijona a ti podignes samo 5 miliona pa posle godinu dana ti si duzan banci 5m. a banka je duzna tebi jos 5m. I nikom nista.@Momo
Ako mislis na Bogicevic & Co fazon. To mi ne mozemo, to mogu samo finansijeri stranaka i podobne licnosti
Kredit sa 100% depozita može da bude koristan samo ako imaš dugoročnu deviznu štednju, a tebi momentalno trebaju dinari, ali manje nego što imaš oročeno. Da ne bi prekidao štednju kompletne sume i da ne bi prodavao evre pa ih posle opet kupovao.
Na primer oročio si evre sa 5-6% kamate godišnje, a kredit dobijaš od njih sa 4,5%, ta razlika se potroši na razmenu evra u dinare, pa dinara u evre.
Na primer oročio si evre sa 5-6% kamate godišnje, a kredit dobijaš od njih sa 4,5%, ta razlika se potroši na razmenu evra u dinare, pa dinara u evre.
Zarkov mali :)
Član
Isti slucaj, e zato sto neznam da stedim, placam kamatu banci koja mi da pare kad mi trebaju... Tuzno, ali istinito..Meni se nikad nece desiti da imam dugorocnu stednjuSvrbe me novci
Ko se jedared ne nauci na svojim greskama taj neka stalno placa drugima da ga poducavaju.Sto se mene tice ja kredita necu uzeti ni za lek da mi treba.Tako sam i decu ucio da se pruze spram gubera i da novce ne zajme nikom ali ni da ga ne traze od drugog nego lepo se uzdaj samo use i u svoje kljuse pa kako ide neka ide.
grunt
Član
Jednom prilikom pitam ja zenu iz banke koja mi je radila kredit za traktor reko jel mogu da isplatim pre vremena,kaze ona zasto bi davao pare pre vremena iskoristi ih,samo da kazem da sam na milion dinara za tri godine vratio 50 000din kamate kupio sam traktor uz moje ucesce i vise sam nego prezadovlojan,16 000 dinara godisnje kamata i to sve u dinarima sa fiksnim dinarskim ratama sta ces vise.Sa istim uslovima sam pre 2 meseca kupio i sejacicu(ovih dana ocekujem povracaj od 40% javili su mi iz Šapca da je predmet poslat trezoru na isplatu ako to bude eto ti pola otplacene masine),planiram ako bog da za koju god i ovaj veci traktor sto imam da zamenim novim.Ne treba srljati i ici glavom kroz zid ali ne treba ni begati od kredita ali povoljnih kredita,neka prica ko sta hoce ima ih...
Quercus
Član
stari vujadin
Banned
Dali su krediti namenjeni samo poljpoprivrednicima ili , svakom registrovanom gazdinstvu? Ubio me Bog ako ona zna ko su poljprivrednici, mislim na definiciju. Izgleda da u Srbiji postoje samo poljoprivrednici, odnosno gradjani drugog reda. Radnika, preduzetnika, penzionera ... kao da uopste nema. Oni se samo pojavljuju kada se deli deciji dodatak, placeno bolovanje ....
Mozda sam glup ali cini mi se da oni kada analiziraju poljoprivredu gledaju svim silama da nam onemoguce da radimo i razvijamo se... Mozda ja gresim ali to sto nama daju isto bi bilo kada bi rekli ovako: Za 10 minuta ko dodje otvori racun u nekoj od navedenih banaka dobija jednu masinu na poklon, a nama treba bar pola sata da dodjemo a za otvaranje racuna da ne govorim . tj kao da nam udaraju kontru....
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Кредити Фонда за развој и пољопривреди
– Задовољни смо радом Фонда за развој у 2014, а у 2015. години ћемо наставити те кредитне програме, али и подршку предузећима с поплављених подручја – изјавио је министар привреде Жељко Сертић,
додајући да би Фонд у овој години могао увести и кредите за пољопривреду. – Тако ћемо имати много ширу слику, шири портфолио него до сада.
Он је подсетио на то да се готово два пута месечно одржавају састанци Фонда за развој, а како је рекао, од септембра су активности Фонда подигнуте и поново је, наког паузе од годину, почео да кредитира привреду. По његовим речима, сада је циљ да се, уз програме које финансира, што више људи запосли у малим и средњим фирмама јер су се оне показале као најснажније.
– Фонд ће обезбедити дугорочна инвестициона средства и новац за обртни капитал, за малу привреду и за оне нешто веће. Настојаћемо да новац из Фонда определимо на најбољи начин, и то најпре кроз подршку извозницима и фирмама које имају петнаест или двадесет запослених – рекао је Сертић.
Министар је навео да је важно што постоји могућност да мала производна предузећа у Фонду добију кредите јефтиније него у банкама, где ретко које може добити камату нижу од око десет одсто.
– Фонд за развој је у једном тренутку имао и велики број ненаплативих кредита – казао је Сертић, додајући да се и данас због многих од тих кредита воде спорови.
На питање на који начин се разликује подршка коју фирмама даје Фонд за развој од кредита Агенције за осигурање и финансирање извоза, одговорио је да се Агенција бави искључиво извозним пословима, док Фонд кредитира и фирме које не извозе.
– Тачно је да се у једном делу преклапамо, и то ћемо у наредном периоду рационализовати, покушаћемо да одвојимо послове – рекао је министар привреде.
Говорећи о подршци фирмама с поплављених подручја, Сертић је подсетио на то да је Влада Србије одлучила да за предузећа с тих територија одвоји милијарду динара, а и услови у смислу брзине решавања захтева су за те фирме повољнији.
Старт-ап у проблемима
– На последњој седници смо дошли до закључка да је највећи број проблематичних кредита „старт-ап”. Дакле, то су почетници који су у различитим фазама покушавали да направе свој посао, међутим, или нису имали довољно знања, или довољно подршке од других институција које треба да их прате да би своје послове учинили квалитетнијим – рекао је Сертић.
Кредити Фонда за развој и пољопривреди
– Задовољни смо радом Фонда за развој у 2014, а у 2015. години ћемо наставити те кредитне програме, али и подршку предузећима с поплављених подручја – изјавио је министар привреде Жељко Сертић,
додајући да би Фонд у овој години могао увести и кредите за пољопривреду. – Тако ћемо имати много ширу слику, шири портфолио него до сада.
Он је подсетио на то да се готово два пута месечно одржавају састанци Фонда за развој, а како је рекао, од септембра су активности Фонда подигнуте и поново је, наког паузе од годину, почео да кредитира привреду. По његовим речима, сада је циљ да се, уз програме које финансира, што више људи запосли у малим и средњим фирмама јер су се оне показале као најснажније.
– Фонд ће обезбедити дугорочна инвестициона средства и новац за обртни капитал, за малу привреду и за оне нешто веће. Настојаћемо да новац из Фонда определимо на најбољи начин, и то најпре кроз подршку извозницима и фирмама које имају петнаест или двадесет запослених – рекао је Сертић.
Министар је навео да је важно што постоји могућност да мала производна предузећа у Фонду добију кредите јефтиније него у банкама, где ретко које може добити камату нижу од око десет одсто.
– Фонд за развој је у једном тренутку имао и велики број ненаплативих кредита – казао је Сертић, додајући да се и данас због многих од тих кредита воде спорови.
На питање на који начин се разликује подршка коју фирмама даје Фонд за развој од кредита Агенције за осигурање и финансирање извоза, одговорио је да се Агенција бави искључиво извозним пословима, док Фонд кредитира и фирме које не извозе.
– Тачно је да се у једном делу преклапамо, и то ћемо у наредном периоду рационализовати, покушаћемо да одвојимо послове – рекао је министар привреде.
Говорећи о подршци фирмама с поплављених подручја, Сертић је подсетио на то да је Влада Србије одлучила да за предузећа с тих територија одвоји милијарду динара, а и услови у смислу брзине решавања захтева су за те фирме повољнији.
Старт-ап у проблемима
– На последњој седници смо дошли до закључка да је највећи број проблематичних кредита „старт-ап”. Дакле, то су почетници који су у различитим фазама покушавали да направе свој посао, међутим, или нису имали довољно знања, или довољно подршке од других институција које треба да их прате да би своје послове учинили квалитетнијим – рекао је Сертић.
Au brate mili ovaj jbe pa rasturavaša banka i račun u njoj
[video]https://www.facebook.com/video.php?v=231467746931989&set=o.207738529244721& type=2&theater[/video]
markokurjega
Član
Danas bio u banci,da se raspitam oko nekog kredita,kaže službenik,svi su dobili iz narodne banke obaveštenje, da ko nije platio porez i PIO ne mora ni da ide u banku ako misli da traži kredit,sad još da to primene na subvencije i biće veselo.
OVO JE TACNO, ja sam danas bio u agricol banku i nosio sam im uverenje o izmirenom porezu i po novom nesme da bude nikakvog dugovanja, mora da bude sve cisto.
