Korišćenje silaže u ishrani koza i ovaca

Jedva nađoh seme silažnog sirka. Dali je neko silirao sirak i davao ovcama?
 
Ja ne znam nesto narocitto o polj.masinama,ali ovo je TARUP za korov,travu u vocnjacima,gde ovo prodje tu trava ne raste,i melje sve na sta naleti,zato sigurno nije dobra za siliranje jer ima dosta prljavstine
 
Kukuruz za silazu zp 704 na smonici i Mikado na gajnjaci,nepostoji nista bolje za sad,As ima manji klip i tvrdje zrno,u vostanom stanju nema nikakav ukus,pa ga stoka malo izbegava,e kad se silira onda malo bolje al kod mene ljudi rade ili Mikado ili 704 zavisi od zemlje,to je za sad sto vidjam po njivama.a kolega za ukus senaze je bitno da trava bude iseckana ali ne u sitne komade vec u komade od 5do 10 santima,iz nekih razloga stoka tako jede bolje,sto neznam,najbolja solucija je za mene samoutovarna prikolica sa nozevim i kupis otkos i pravo u silo bunker,sve ostalo je teze i komplikovanije
 
Poslednja izmena:
Jel neko radio silažu od stočnog sirka. Ja posejao ove godine. Odlučio sam se za sirak zbog toga što mu ne smeta suša kao kukuruzu a ima i manje zahteve u pogledu kvaliteta zemljišta. Šta će biti videćemo.
 


---------- Poruka napisana u 20:42 ---------- Prethodna poruka je at 20:33 ----------

ja sam posejao 80ari sudanske trave posto sam zakasnio za seme sirka,planiram da kosim i da vozim samoutovarnom prikolicom koju jos uvek trazim da kupim a ako nesto pretekne radio bih silazu ili senazu.
 
radio komsija al dodavao prekrupu od kukuruza,ima bikove stalno po desetak,kad udje sa kolicima kaze da mu prvih dana kidali lance kad osete silazu,mirise lepo,ima neku zuto-zelenu boju,i mnogo bolje i lakse se gazi od kukuruza,al to su tudja iskustva ne moja
 
Mlečna kiselina koja predstavlja najvažniji produkt mlečnokiselinskog vrenja u silaži formira se dejstvom homo i heterofermentativnih mlečnih bakterija. Obim i proces dinamike vrenja, kao i zastupljenost šećera u spremljenoj silaži mogu se približno tačno proceniti na osnovu količine mlečne kiseline. Njena osnovna uloga u toku siliranja se zasniva na izrazitom baktericidnom dejstvu, koje onemogućava i zaustavlja rad nepoželjnih mikroorganizama u silo-masi, a posebno buternih klostridija, pa time sprečava stvaranje buterne kiseline kao jednog odprvorazredno, štetnih produkata koji se može nagraditi u silaži. Ako mlečne kiseline ima u dovoljnoj količini, u optimalnim uslovima baktericidno dejstvo će se posle nekoliko nedelja odraziti i na aktivnost samih mlečnih bakterija. Ukoliko se iz bilo kog razloga ne nagradi dovoljno mlečne kiselina, postepeno se ubrzava aktivnost pomenutih buternih klostridijuma, koji za svoju aktivnost troše postojeće šećere, ali i nagrađenu mlečnu kiselinu, pa se kao rezultat takve aktivnosti sintetiše više buterne kiseline i naglo smanjuje kvalitet silaže. Silaže dobrog kvaliteta od kukuruza sadrže u proseku 1.5-6.5% mlečne kiseline,dok je u silažama trava zastupljena u intervalu od 3.0-7.0% u odnosu na suvu materiju. Sirćetna kiselina, se sintetiše u najvećoj meri na početku vrenja, u toku trajanja aerobne faze.Najčešće se javlja u silažama kod kojih nije dobro sproveden proces sabijanja mase, tako da se u slojevima javlja višak vazduha. Kasnije u toku fermentacije, dodatno se sintetiše sirćetna kiselina, koja nastaje kao produkt rada heterotrofnih mlečnih bakterija saprofitne mikroflore. Akrivnošću ovih bakterija se deluje na prisutne šećere , tako što se transformisu jednim delom u mlečnu kiselinu (do 50%), dok se ostatak šećera iskoristi za dobijanje sirćetne kiseline(oko 15%) ,alkohol se nagradi sa 10-20%, a utvrđeno je da 30% tretiranog šećera od strane pomenutih bakterija se izgubi u vidu ugljen-dioksida. Da bi se smanjila ovako negativna produkcija u siliranoj masi zadnjih decenija se pristupa metodu dodavanja inokulanata u procesu siliranja hraniva. Inokulanti su materije formirane na bazi homofermentativnih mlečnih bakterija, koje se odlikuju znatno većom efikasnošću u produkciji mlečne kiseline. U dobro spremljenoj silaži, prihvatljiva količina sirćetne kiseline trebalo bi da iznosi do 5,5% u odnosu na suvu materiju. Prisustvo propionske kiseline u silaži ukazuje na nepoželjne procese razlaganja proteina u formiranoj silaži. Kada su dobro sprovedene faze u pripremi silaže , tada se u normalnim uslovima vrenja propionska kiselina pojavljuje u neznatnim količinama, tačnije u treagovima. Međutim, kada se količinski javi u intervalu od 0.01-0.2% od suve materije, to ukazuje da u silaži postoji proces razlaganja proteina.Ukoliko prisutvo ove kiseline poraste na vrednost veću od 1.5%, to je indikator intenzivne razgradnje proteina i upućuje na vrlo lošu silažu. Dobro pripremljena silaža u svom sastavu nema buterne kiseline, ili se može naći u minimalnim količinama od 0.05% u odnosu na suvu materiju. Buterna kiselina se javlja u toku naknadnog vrenja, pre svega u silažama koje nemaju dovoljno mlečne kiseline. Silaže sa manjom količinom buterne kiseline nisu škodljive i mogu se koristiti u ishrani stoke. Nepoželjni procesi koji se javljaju u silaži, utiču na pojavu ranije pomenutih buternih klostridija, koji deluju na povećanu sintezu buterne kiseline, a samim tim i na čitav niz štetnih materija koje nastaju kao produkti nepoželjnih promena i razgradje proteina. Silažu sa više od 0.10-0.15% buterne kiseline treba oprezno, u manjim količinama uvoditi u obrok i pri tom se pridržavati postojećih načela za ovakavu vrstu hraniva.
 
Kolega ovčar pre neki dan radio silažu od graška i zobi sejano u jesen. Mase za priču 11 zmajevi prikolica na ha. Nije mereno al odokativno oko 5vagona. Dobra i jeftina varijanta.
 
moze li mengele jednoredni obicni silo kombajn da radi silazu od sudanske ili sirka u fazi metlicenja?
sejacu ciklonom gusti sklop
ima li ko iskustva sa tim?
koliko vidim po ovim susama kukuruz za silazu niej najbolje resenje...
 
Nije ni sirak neka sreća. Sej žitnom sejalicom treći ili drugi red. Na suši ne raste ništa.
 
@sarbanac ako padne kisa videces za 10 dana kako ce da poraste pola metra...
ako ne nadjem seme stranog sirka sejem sudansku travu u gustom sklopu pa cu pokusati da je siliram ako ne onda ili senaza ili susenje u stogove(vrlo naporan posao inace teska je kao djavo i skoro sve mora rucno da se radi)
sa njom imam odlicna iskustva za zelenu masu ali i za seno kad pretekne (suseno i denuto u stogove uz soljenje)
na ovakvom vremenu nista ne raste al bar on ne gori i ne susi se
norma djubriva za sudansku je 300 kg npk i stajnjaka sto vise tj da se crni po ha i Kan-a oko 150 kg po ha posle svakog kosenja pre neke kise
pozeljno je da se kosi na 10-15 cm visine brze se oporavlja...
 
Pozdrav svima,
nakon dugog citanja tema vezanih za ovcarstvo resih da napisem prvi post. JOs uvek sam u periodu skupljanja znanja o ovcarstvu, ishrani i svemu sto vec ide uz to. Ako sam dobro shvatio isplativost bavljenja ovcarstvom ogleda se u iskoriscenju hraniva u vidu silaze, koju bih podelio na silazu kukuruza i silazu suadanske trave, stocnog graska,krmnog sirka i lucerke.

Sto se tice silaze kukuruza tu je sve jasno, ono sto mene vise interesuje je ova druga grupa biljaka. Kako se radi silaza suadanske trave, stocnog graska i krmnog sirka? Da li se radi silokombajnima kao za kukuruz ili samoutovarnom prikolicom kao za lucerku? Koja je pogodnija za ishranu ovaca koje bi se koristile za kombinovanu proizvodnju mesa i mleka i da li je uopste pogodna? Takodje procitao sam poruke vezane za soju, koliko je potrebno da se osusi i kakva je u pogledu potreba za vodom nakon relativno kasnog sejanja (posle jecma,zita)?

Hvala unapred
 
Posto ja nemam mogucnosti da proizvedem silazu kukuruza,dogovaram se sa jednim poznanikom da mi proda.Imao bih dva pitanja.Da li se moze spakovati silaza u najlon dzakove i gore zavezati,da li ce da se pokvari.I drugo da li se zna koja je trzisna cena silaze,ako se to uopste i prodaje?
 
Goranue, kod nas ko tako prodaje ide se na foru ako na primer uzmes od coveka 50ari da siliras ide cena kao kad bi on obrao pa prodao prikolice kukuruza lupam ako bi bile tu 3 prikolice ako je cena jedne 300evra to bi bilo 900evra nagadjam cene
 
entuzijasta je napisao(la):
Goranue, kod nas ko tako prodaje ide se na foru ako na primer uzmes od coveka 50ari da siliras ide cena kao kad bi on obrao pa prodao prikolice kukuruza lupam ako bi bile tu 3 prikolice ako je cena jedne 300evra to bi bilo 900evra nagadjam cene
Kliknite za proširenje...

Nisam siguran da sam te najbolje razumeo...Evo preformulisacu pitanje:Koliko kosta 1tona kukuruzne silaze?I da li moze da stoji u najlon dzakovima.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh