Kompostiranje
- Začetnik teme nebojsa
- Datum pokretanja
ljubek
Član
u buducnosti vrlo skoroj stajnjak kod nas u prigrevici ce biti nesto sto pripada proslosti.Ne zbog toga sto cemo izmislit nesto novo i ekstra vec zato sto ga nece biti-stocni fond lagano umire kao i klasicno selo sa starim dobrim navikama.Dok sam studirao u ns ratarstvo and povrtarstvo na agrohemiji je citava 4 casa bilo posveceno pripremi i obradi stajnjaka i sistemima koji omogucuju da se stajnjak na sto kvalitetniji nacin oplemeni i vrati u zemljiste.kompostiranje je zasigurno jedna od varijanti koja nam resava problem sa buducim nedostatkom kvalitetne org materije.Samo nam ostaje malo fizikale....
Kakva iskustva imate sa supstratima na bazi domaceg komposta u setvi povrca kontejneri i saksije presadnice i ostalo...
Mesate li stogod ili palite cisto?
Kakva iskustva imate sa supstratima na bazi domaceg komposta u setvi povrca kontejneri i saksije presadnice i ostalo...
Mesate li stogod ili palite cisto?
Ja sam ga koristio za rasad i mesao sam neki od granja sa onim od zelenisa pa posle presadjivao u jaci sa kompostiranim stajnjakom. Moram da priznam da je neki bio dobar a neki je izdzigljao ali nigde nisam imao problema sa gljivicama i poleganjem iako sam ga ponekad tolko zalivao da su se pojavile zelene alge. E da dodavao sam i onaj stari iskorisceni posle presadjivanja.
Bilo je korova pa ne bi bilo lose staviti ga u crne kese i na sunce da pregori to seme.
Uglavnom radim po osecaju i zamesam sve sto imam.
Bilo je korova pa ne bi bilo lose staviti ga u crne kese i na sunce da pregori to seme.
Uglavnom radim po osecaju i zamesam sve sto imam.
ljubek
Član
Ja sam kao i nebojsa mesao sa tresetom npr KTS 1 3 dela komposta i 1 deo kts i nije bilo lose samo sam radio dezinfekciju komposta na vodenoj pari i korova ni od korova.Cak smo slali taj kompost na analizu i rez je bio fenomenalan sve je bilo bolesno nabudzeno PK preko 80 ppm i humus 7 sto znaci da je strava dobar sa hranivima ali ipak rasad ima ponekad zuckastu boju ili od prevlazenosti ili od nedostatka azota zbog intenzivnijeg zalivanja.Koristio sam ga u kont 60 otvora za rasad paprike a isto tako i u saksijama 9 za paradajz.Ove godine sam ubacio i petinu zgorelog stajnjaka ali salata nije mogla da podnese i imao sam krezavih kontejnera.
Za paradajz se spremam da mesam sa Base klasman ili sa cistim tresetom baltica ali treba obratiti paznju na ph da ne bude prekiselo.
Za paradajz se spremam da mesam sa Base klasman ili sa cistim tresetom baltica ali treba obratiti paznju na ph da ne bude prekiselo.
Evo jedan citat iz najnovijeg "Savremenog povrtara", J. Baćanović, a tiče se lista od oraha:
"List oraha sadrži juglon koji je toksičan za biljke. Dodaje se u malim količinama i dobro se izmeša. Toksin se razgrađuje nakon 30-40 dana."
"List oraha sadrži juglon koji je toksičan za biljke. Dodaje se u malim količinama i dobro se izmeša. Toksin se razgrađuje nakon 30-40 dana."
ljubek
Član
Po tome ne treba da se brinem za list od orasa juglon ce se do proleca razloziti ako kompost bude dimoi kao ovaj tvoj na slici nebojsa. 
ljubek
Član
Po prognozi za utorak neka kisa se vuce pa mozda ne moras zalivati ali ako su procesi odneli vlagu moraces jer vreme je mekano i masa ce raditi sigurno dobro.Po tebi za slamu koliko ce procentualno biti komposta na kraju?
Ja sam razmisljao o glistama ali cini mi se da je kompost laksi za zdelat..Barem ne moram razmisljat o rovcima i pticama i materijalima koji unistavaju gliste i sl..
Ja sam razmisljao o glistama ali cini mi se da je kompost laksi za zdelat..Barem ne moram razmisljat o rovcima i pticama i materijalima koji unistavaju gliste i sl..
Verovatno se masa prosušila a čim vlaga opadne staju i procesi razgradnje tako da ću morati i da zalijem. Verovao ti ili ne kiša malo pomogne, treba tu više vode i više prebacivanja da se slama izlomi i upije više vode.
Koliko će komposta biti na kraju nemam pojma. Knjiga kaže od 100 kg slame na kraju 200-250 kg komposta, videćemo.
Koliko će komposta biti na kraju nemam pojma. Knjiga kaže od 100 kg slame na kraju 200-250 kg komposta, videćemo.
ljubek
Član
Pa ako literatura ne laze to i nije tako lose 200 kg komposta od 100 kg slame.To dodje nekih 7-8 bala slame redovnih malih.Cim uhvatim vremena idem po slamu znam gde je ima a netreba nikom...
Znaci dodajem jos stocne krede i an-a ili ureje i dobro zalivam,naravno inesto stajnjaka ako ima...
i to je sve ? javascript:void(0)
Znaci dodajem jos stocne krede i an-a ili ureje i dobro zalivam,naravno inesto stajnjaka ako ima...
i to je sve ? javascript:void(0)
Vidi, ja sam dodavao AN jer u tom momentu nisam našao ništa drugo od azotnih đubriva, ali AN dodatno zakišeljava kompost. Bolje bi bilo dodati KAN, a najbolje svež stajnjak ili živinsko đubre. Bolja varijanta od krede je negašeni kreč, jer se on u masi gasi i zagreva je, ali ga treba što više usitniti, po mogućstvu kao zrno žita.
kombajner
Član
moze li mi neko objasniti STA uopste znaci ovo ime teme? i cemu sve to? nemam nikakvo znanje o tome niti se ikad pricalo o tome u ovom delu srbije gde sam ja u sustini sta je to? sigurno ima jos nas koji neznaju...
ljubek
Član
Zivi krec se vec odavno ne voza u kamionima kod nas i jedino da ga kupim negde na vasaru u topoli npr.Slazem se da je kan bolji i to nije problem da se nabavi.U apotekama je bio bosanski po 25 kg pakovanje i madzarski po 50.
Kombajner vidi na slikama sta majstor nebojsa radi u kuli pa ce ti biti jasnije....
Kombajner vidi na slikama sta majstor nebojsa radi u kuli pa ce ti biti jasnije....
Kompost je proizvod razgradnje organske materije pomocu bakterija gljivica insekata itd.
Sastav komposta varira u zavisnosti od materijala koji je koriscen a moze da se koristi skoro sva biljna masa i nesto zivotinjske, glavni sastojak je humus.
U sustini to je ono sto se desava u prirodi-sumi prirodno kruzenje materije.
Prednosti komposta su mnogostruke: sveukupno poboljsavanje zemljista, smanjena osetljivost biljakana kiselost, ma da ne nabrajam trebala bi mi cela stranica.
evo ti jedan link sa najosnovnijim podacima a ako se zainteresujes imam jos gomilu toga.
http://www.zgh.hr/UserDocsImages/aktualnosti/brosura-biootpad.pdf
http://www.kompostiranje.com/downloads/prirucnik-o-kompostu.pdf
@ Nebojsa Ljubek
dodavanjem vestaka i kreca pravite sebi medvedju uslugu ne samo da vas kosta vec i gubite jedan od osnovnih kvaliteta komposta a to je biodiverzitet.
Sastav komposta varira u zavisnosti od materijala koji je koriscen a moze da se koristi skoro sva biljna masa i nesto zivotinjske, glavni sastojak je humus.
U sustini to je ono sto se desava u prirodi-sumi prirodno kruzenje materije.
Prednosti komposta su mnogostruke: sveukupno poboljsavanje zemljista, smanjena osetljivost biljakana kiselost, ma da ne nabrajam trebala bi mi cela stranica.
evo ti jedan link sa najosnovnijim podacima a ako se zainteresujes imam jos gomilu toga.
http://www.zgh.hr/UserDocsImages/aktualnosti/brosura-biootpad.pdf
http://www.kompostiranje.com/downloads/prirucnik-o-kompostu.pdf
@ Nebojsa Ljubek
dodavanjem vestaka i kreca pravite sebi medvedju uslugu ne samo da vas kosta vec i gubite jedan od osnovnih kvaliteta komposta a to je biodiverzitet.
@ Kombajner
Mislim da ti je dzionik dao odgovor
@ dzionik
To da košta si u pravu. Međutim nebih se baš složio da je nepotrebno. Odnos C:N u slami, koja je u najvećem % zastupljena kod mene, je 100-150. Taj odnos se mora suziti inače ništa od posla. Bilo bi bolje da sam imao sveže trave, dovoljno živinskog ili drugog stajnjaka... ali nisam pa je min. đubrivo bilo jedino rešenje. Ako imaš drugu ideju reci i ja ovo radim prvi put.
Kreč se dodaje da bi podigao Ph jer se inače pri niskom Ph razvijaju gljive što nije dobro. Ne mora to obavezno biti kreč ali je on dostupan a i zagreje masu. Može se dodati bilo koji materijal bogat kalcijumom (i magnezijumom), mleveni krečnjak, hidratisani kreč, koštano brašno... Gips nije dobar jer sulfat iz njega takođe snižava Ph.
Kad praviš kompost od različitih materijala onda je to dosta lakše i jeftinije jer svaki od njih ima ponešto što je potrebno u procesu kompostiranja, ali kad radiš ovako kao ja onda si prinuđen da dodaješ ono što fali.
Mislim da ti je dzionik dao odgovor
@ dzionik
To da košta si u pravu. Međutim nebih se baš složio da je nepotrebno. Odnos C:N u slami, koja je u najvećem % zastupljena kod mene, je 100-150. Taj odnos se mora suziti inače ništa od posla. Bilo bi bolje da sam imao sveže trave, dovoljno živinskog ili drugog stajnjaka... ali nisam pa je min. đubrivo bilo jedino rešenje. Ako imaš drugu ideju reci i ja ovo radim prvi put.
Kreč se dodaje da bi podigao Ph jer se inače pri niskom Ph razvijaju gljive što nije dobro. Ne mora to obavezno biti kreč ali je on dostupan a i zagreje masu. Može se dodati bilo koji materijal bogat kalcijumom (i magnezijumom), mleveni krečnjak, hidratisani kreč, koštano brašno... Gips nije dobar jer sulfat iz njega takođe snižava Ph.
Kad praviš kompost od različitih materijala onda je to dosta lakše i jeftinije jer svaki od njih ima ponešto što je potrebno u procesu kompostiranja, ali kad radiš ovako kao ja onda si prinuđen da dodaješ ono što fali.
Mislis lakse resenje 
Svejedno i ako nije dobar CN odnos cela prica bi samo trajala duze i ne bi dobio eventualnu termofilnu fazu. Ne vidim nista lose u gljivama to je svakao prva faza posle ide bakterijska, kvalitet tj trajnost humusa je mozda manja ali ako se uporedi sa prednostima biodiverziteta mislim da je nevazna.
Svejedno i ako nije dobar CN odnos cela prica bi samo trajala duze i ne bi dobio eventualnu termofilnu fazu. Ne vidim nista lose u gljivama to je svakao prva faza posle ide bakterijska, kvalitet tj trajnost humusa je mozda manja ali ako se uporedi sa prednostima biodiverziteta mislim da je nevazna.
