Kad sam se već danas ovoliko raspisao na forumu, moram vam ispričati još dve anegdote koje su povezane. Negde pred samu žetvu 1988 godine država najavi neku bezveznu cenu pšenice i u Krčedinu se skupe paori sa podrškom Beščana da se blokira autoput. Krene tu njaka prvi dan, vijanje sa milicijom, sreća što onda nije bio neki saobraćaj...Ja kao iskusni paor, već jedno 2 meseca u poslu napadnem mog dedu da idemo i mi sa traktorom i prikolicom na blokade...Kaže on meni: Smiri se Ludomire, videćeš već sutra poteze vođe bune...Sutradan svi ponovo na blokadama, posebno kombajneri kad nema vođe koji ima 2 kombajna...Dok su se ovi tukli, vođa ovro svu pšenicu uslužno...Vidim ja da je moj deda mudar a ja gluperda, reko od sada ga sve slušam. Ne lezi vraže, brzo se razboli i u martu 1989 umre. 1993 mi umre stric i postanem poljoprivredno siroče...Usvoji me za mudrolije dedin brat od strica, tačno preko puta moje kuće živeo i sad me on svetuje...Krenuli mi po malo napred, ja ratarstvo i svinje on ratarstvo i krave. Počeli protesti 2010. g ja kao nešto išao prvi dan, drugi dan me zove taj moj Deda-čika , dolazi mu novinar iz Dnevnika povodom 30 godina kad je bio rekorder u proizvodnji mleka. Sad da ne davim šta je ovaj moj tu mudrovao, pita ovaj nezvanično šta mislimo o protestima i jel idemo...Kaže deda: Vidi momče, ja sam drugi najmlađi seljak u ulici posle ovog mog unuka ( imao je tad 73 godine), da me dva puta udare pendrekom mogu samo u ilovaču...Opet ja usijana glava zapenim, skoro se posvađamo...
Sad posle 33 godine bavljenja ovim poslom i iskustvima na relaciji seljak vs država-tajkuni-izvoznički lobi mogu da kažem da sam počeo da razumem ove dede...Do pre dve tri godine sam se i mogao porvati sa dva žandara, sad u ovoj patnji da dođem bar do jednog čavra mogu samo da me ispresavijaju pa da se nadam da mi iz kostiju i DNK za jedno 50 godina naprave klonirano čavro...
