Ranko Cuvrk
Član
U mom kraju na usjevima pogotovo na kukuruzu poslije sjetve a i u vrijeme berbu divlje svinje naprave veliku stetu, pa me interesuje kako i sta rade poljoprivrednici u mjestima gdje imaju isti problem,moze li se steta naplatiti? 
Kako zaštititi usjeve od divljih svinja ?
- Začetnik teme Ranko Cuvrk
- Datum pokretanja
paorpaor
Član
Odg: Kako zastititi usjeve od divljih svinja
moze li se steta naplatiti?
Moze kod uprave za vodovod
Pusku u ruke i dva tri psa i sacekusu pa kad ih potamanis nece se vise pojavljivati jer svinje su pametne pa znaju gde su se prosli put opekle.
moze li se steta naplatiti?
Moze kod uprave za vodovod
Pusku u ruke i dva tri psa i sacekusu pa kad ih potamanis nece se vise pojavljivati jer svinje su pametne pa znaju gde su se prosli put opekle.
milos bota
Član
Odg: Kako zastititi usjeve od divljih svinja
letos u ataru susednog sela sa video,kako je je čovek jagode za štitio elekričnom čobanicom
,njiva je uz samu šumu ,koliko sam video da nisu svinje tu pravile štetu,možda je to dobar metod
letos u ataru susednog sela sa video,kako je je čovek jagode za štitio elekričnom čobanicom
,njiva je uz samu šumu ,koliko sam video da nisu svinje tu pravile štetu,možda je to dobar metod
b_a_t_a
Član
Odg: Kako zastititi usjeve od divljih svinja
Ako nema zaoranih klipova kukuruza nece one ni praviti stetu.Osete hranu pa riju.Meni su pre par godina unistile 4 jutra suncokreta, sejano na tulaiste,a pored njiva sejana na strnjiku nista.Otisli kod lovaca da se zalimo,a oni na to kazu.TO JE DIVLJAC I TU SE NISTA NEMOZE.Tako je i bilo,nikom nista.Spremac,sejalica i ajmo nanovo.
Ako nema zaoranih klipova kukuruza nece one ni praviti stetu.Osete hranu pa riju.Meni su pre par godina unistile 4 jutra suncokreta, sejano na tulaiste,a pored njiva sejana na strnjiku nista.Otisli kod lovaca da se zalimo,a oni na to kazu.TO JE DIVLJAC I TU SE NISTA NEMOZE.Tako je i bilo,nikom nista.Spremac,sejalica i ajmo nanovo.
Ranko Cuvrk
Član
Odg: Kako zastititi usjeve od divljih svinja
Elekt. cobanica je vjerovatno dobra stvar samo ne znam koliko maksimalno moze da bude duga linija, posto je parcela duga 1000m. siroka 200m
Elekt. cobanica je vjerovatno dobra stvar samo ne znam koliko maksimalno moze da bude duga linija, posto je parcela duga 1000m. siroka 200m
Deda Lala
Član
Odg: Kako zastititi usjeve od divljih svinja
Električni pastir je prava blagodet,samo se jako malo koristi.
Ima nekoliko varijanti,a najvažnije je da napon na poslednjoj kaskadi bude bar 5000V=(jednosmerno) i da su kondenzatori dovoljnog kapaciteta da, pri kontaktu, daju malo duži period visoki napon.Ako se ograda postavi u dva ili tri reda na visokonaponski izolovanim stibićima ,šot god da naiđe na ogradu mora makar da samo padne u nesvest.
Npr:Konj sedne i ne može sat vremena da se osovi na noge.
Pravio sam to čudo pre jedno 25 godina,pa ako nađem šemu okačiću je.
Ima i da se kupe gotove,samo ne znam kakav je kvalitet,ali smatram da je bolje išta nego ništa.
A,možda padne i koji zec?
Električni pastir je prava blagodet,samo se jako malo koristi.
Ima nekoliko varijanti,a najvažnije je da napon na poslednjoj kaskadi bude bar 5000V=(jednosmerno) i da su kondenzatori dovoljnog kapaciteta da, pri kontaktu, daju malo duži period visoki napon.Ako se ograda postavi u dva ili tri reda na visokonaponski izolovanim stibićima ,šot god da naiđe na ogradu mora makar da samo padne u nesvest.
Npr:Konj sedne i ne može sat vremena da se osovi na noge.
Pravio sam to čudo pre jedno 25 godina,pa ako nađem šemu okačiću je.
Ima i da se kupe gotove,samo ne znam kakav je kvalitet,ali smatram da je bolje išta nego ništa.
A,možda padne i koji zec?
b_a_t_a
Član
Odg: Kako zastititi usjeve od divljih svinja
Ja sam imao pa prodao.Svinja kad naleti na zicu jos vise poludi,jednostavno je pokida i nastavi svojim putem.
Ja sam imao pa prodao.Svinja kad naleti na zicu jos vise poludi,jednostavno je pokida i nastavi svojim putem.
peto1
Moderator
Odg: Kako zastititi usjeve od divljih svinja
E bas me zanima kako uspes da prizvedes 5000V Jednosmerne sruje. Na cega ga kacis jel na visoki napon od dalekovoda pa preko ispravljaca.
Deda Lala je napisao(la):
E bas me zanima kako uspes da prizvedes 5000V Jednosmerne sruje. Na cega ga kacis jel na visoki napon od dalekovoda pa preko ispravljaca.
Deda Lala
Član
Odg: Kako zastititi usjeve od divljih svinja
Hm,ono što ne znaš kao da ne postoji.A,postoji.
Visokonaponska zaštita ima cilj da pokuša da odvrati životinje od nečega,u ovom slučaju od npr. kukuruza.
Uređaj radi tako što pri dodiru provodnika ,pošto su životinje u dodiru sa zemljom,isprazni iz kondenzatora
visokonaponski električni potencijal koji nastaje kaskadnim povećanjem napona u visokonaponskom delu uređaja i može iznositi i više hiljada pa i više desetina hiljada volti,struje od nekoliko mikroA do nekoliko desetina miliAmpera.
Nema živog stvora koji takav udar može podneti a da ne bude makar ošamućen.
Naravno, ovakvi uređaji nisu baš dozvoljeni jer su opasni po ljude i po životinje(mogu i da ubiju)pa vas upozoravam
da nikako ova sokoćala ne probate.
Što se tiče svinje koja je pokidala žicu,KORISTILI STE IGRAČKU A NE PRAVI UREĐAJ.
Hm,ono što ne znaš kao da ne postoji.A,postoji.
Visokonaponska zaštita ima cilj da pokuša da odvrati životinje od nečega,u ovom slučaju od npr. kukuruza.
Uređaj radi tako što pri dodiru provodnika ,pošto su životinje u dodiru sa zemljom,isprazni iz kondenzatora
visokonaponski električni potencijal koji nastaje kaskadnim povećanjem napona u visokonaponskom delu uređaja i može iznositi i više hiljada pa i više desetina hiljada volti,struje od nekoliko mikroA do nekoliko desetina miliAmpera.
Nema živog stvora koji takav udar može podneti a da ne bude makar ošamućen.
Naravno, ovakvi uređaji nisu baš dozvoljeni jer su opasni po ljude i po životinje(mogu i da ubiju)pa vas upozoravam
da nikako ova sokoćala ne probate.
Što se tiče svinje koja je pokidala žicu,KORISTILI STE IGRAČKU A NE PRAVI UREĐAJ.
b_a_t_a
Član
Ta igracka kako je nazivate nije nimalo bila jeftina,kupljena na sajmu u N.S.
Deda Lala
Član
U zemlji Srbiji se često prodaje rog za sveću.Žao mi je što si bacio pare,ali ono što sam napisao potpisujem.
AGROfamily
Član
Kako ce znati gde da ne dolaze ako ih potamanis?paorpaor je napisao(la):moze li se steta naplatiti?
Moze kod uprave za vodovod
Pusku u ruke i dva tri psa i sacekusu pa kad ih potamanis nece se vise pojavljivati jer svinje su pametne pa znaju gde su se prosli put opekle.
Ima u boljim snabdevenim lovačkim radnjama da se kupe repelenti (mirisi) koji su namenjeni da odvraćaju divljač od useva, puteva itd.
taj miris je rađen na bazi ljudsnog mirisa jer svaka divlja životinja koja oseti miris čoveka beži glavom bez obzira i nije joj do jela.
Na svakih 50-100m se natopi krpa ili sunđer sa tim repelentom i okači na štapu, ili zaveže za stabljiku kukuruza. Sve oko cele njive da vetar može iz svih pravaca kada duva naneti miris prema divljači a naročito postaviti repelente na mestima odakle dolaze divlje svinje na usev, u blizini staza, prelaza itd.
U Hrvatskoj tih repelenata ima sigurno i u svim zemljama u okruženju, u Srbiji treba nazvati bolje snabdevene lovačke radnje u BG-u i raspitati se.
Vojvodina šume i srbija šume koriste repelente za odbijanje divljači od mladih sadnica i tu se treba raspitati gde ih nabavljaju. To je najjeftinije rešenje.
Posle svake jače kiše samo malo naprskati krpe (sunđere) i mesta postavljanja repelenata. odnosno svakih 15-tak dana.
Kod nas se može nabaviti repelent Kunilent r-12 ili Cunitex.
Takođe potrebna je dobra saradnja sa Lovačkim Društvom ili Udruženjem koje gazduje lovištem i u dogovoru sa njima (lovcima) kada je lov dozvoljen da se organizuje lov dočekom ili kako već može. Tu treba poljoprivrednik da pomogne da pokosi prilaze i proseke odakle divljač dolazi kako bi bila bolja vidljivost za lovca i eventualno dozvoli postavljanje montažnih privremenih čeka na kukuruzištu kako bi lov bio efikasniji. Divljač na koju je pucano jedno duže vreme izbegava tu parcelu i obično se seli na mirnije delove atara.
Međutim najjeftinije rešenje su repelenti. U kombinaciji sa dobrom saradnjom sa Lovačkim Društvom spašava bar 90% useva.
taj miris je rađen na bazi ljudsnog mirisa jer svaka divlja životinja koja oseti miris čoveka beži glavom bez obzira i nije joj do jela.
Na svakih 50-100m se natopi krpa ili sunđer sa tim repelentom i okači na štapu, ili zaveže za stabljiku kukuruza. Sve oko cele njive da vetar može iz svih pravaca kada duva naneti miris prema divljači a naročito postaviti repelente na mestima odakle dolaze divlje svinje na usev, u blizini staza, prelaza itd.
U Hrvatskoj tih repelenata ima sigurno i u svim zemljama u okruženju, u Srbiji treba nazvati bolje snabdevene lovačke radnje u BG-u i raspitati se.
Vojvodina šume i srbija šume koriste repelente za odbijanje divljači od mladih sadnica i tu se treba raspitati gde ih nabavljaju. To je najjeftinije rešenje.
Posle svake jače kiše samo malo naprskati krpe (sunđere) i mesta postavljanja repelenata. odnosno svakih 15-tak dana.
Kod nas se može nabaviti repelent Kunilent r-12 ili Cunitex.
Takođe potrebna je dobra saradnja sa Lovačkim Društvom ili Udruženjem koje gazduje lovištem i u dogovoru sa njima (lovcima) kada je lov dozvoljen da se organizuje lov dočekom ili kako već može. Tu treba poljoprivrednik da pomogne da pokosi prilaze i proseke odakle divljač dolazi kako bi bila bolja vidljivost za lovca i eventualno dozvoli postavljanje montažnih privremenih čeka na kukuruzištu kako bi lov bio efikasniji. Divljač na koju je pucano jedno duže vreme izbegava tu parcelu i obično se seli na mirnije delove atara.
Međutim najjeftinije rešenje su repelenti. U kombinaciji sa dobrom saradnjom sa Lovačkim Društvom spašava bar 90% useva.
ivanm
Član
Бренеке? 
Подкалибар?
ПП
Па ко преживи, доћиће ће поново...
Подкалибар?
ПП
Па ко преживи, доћиће ће поново...
