Kako po ovoj paklenoj vrućini

novii

novii

Administrator
Urednik
Učlanjen(a)
24 Jul 2007
Poruka
9.683
Lokacija
Apatin
Ova velika vrućina mi je pritisla nešo malo vinove loze koje imam posađeno oko kuće. Počeo je list da se suši pa me interesuje dali je to plamenjača. Znam da se ona pojavljuje posle kiše, jer su tada bolji uslovi jer je povećana vlažnost vazduha i velika temperatura, ali u ovome periodu nema kiše.
Kako da pomognem lozi da opstane i da grozdovi dozore.
 
Pa ovakvo vreme te nije smelo iznenaditi, treba znati da se odmah po sle cvetanja mora izvršiti redukcija broja grozdova, a na nekim lastarima koji su slabiji treba u potpunosti otkloniti grozdove da bi se omogućilo da ojačaju. Tkođe se na razvoj loze moglo uticati i takozvanom zelenom rezidbom, kada se uklanjaju neplodni lastari. Taj deo posla treba da bude odrađen u ključnom trenutku, a najbolje se posavetovati sa nekim ko se malo više bavi sa vinogradarstvom.
 
Ova godina tek da je počela, a već prži, videćemo kako će se vinova loza pneti kad dođe leto i vrućine. Verujem da ima dosta toga, što zavisi od same tehike i koncepta kako je organizovan vinograd. Da li se ostavlja trava među redovima, misl pre svega i u kojoj širini.
 
Novii, uvek sam bio da se skida trava u vinogradu, mada ima i drugih mišljenja. Radiš kako se tebi sviđa.
Nisaam se pokrenuo da pišem zbog trave, nego vrućine.
U svakom slučaju, UVEK je bolje da bude sušna godina, nego kišovita, što se vinograda tiče. Po suši imaš sta bilo rod, po kišovitoj godini nemaš ništa.
 
Novii
ja bih bas o travi u vinogradu,neko je'' za'' a neko ''protiv'' kako kod malih proizvodjaca tako i kod velikih proizvodjaca vinove loze i vina kod nas a i u svetu .Trava ima prednosti i mane.Jedna od prednosti je ta sto korenov sistam trave drzi zemlju i ne da joj da puca i time sprecava preterano isusivanje zemljista,druga prednost je u tome da sprecava nastanak brazda-kolotraga u slucajevima kad se mora mehanizacijom uci u vinograd.Posebno kad nastupi kisni period pa se loza mora tretirati izmedju dva talasa kise dok je zemlja jos mokra.To sam okusio pre dve godine kad je bilo preterano padavina,usitnio sam zemlju oko 15cm bila je kao prasina a onda su pocele kise,kise pa opet kise moja prasina se pretvorila u zitko blato i bilo je gotovo nemoguce uci u vinograd,bos jos i nekako.Nebih da se prisecam kako je bilo prskati po tom blatu.Treca prednos trave je sto je takav vinograd mnogo lepsi nego bez trave,normalno ako je uredno odrzavana.Preporucio bih svakom da pogleda vinograd gospodje Marine /u temi obrada vinograda/ i bice mu jasno o cemu pricam -prelep vinograd .
Trava se bira sa kratkim a sirokim korenom da nebi pravila lozi konkurenciju za hranljive materije,mora da je nizeg rasta gusta i otporna na manjak padavina/susu da nemora ponovo da se seje/.
Nedostaci su dodatna masinerija za odrzavanje trave /kosacice .../ zadrzavanje rose koja pomaze razvoju raznih gljivica ,i sto je najvaznije jako otezava djubrenje stajnjakom koji se u ovom slucaju mora rucno zakopavati ili ponovo sejati travu za slucaj zaoravanja.
Sirina travnjaka zavisi od sirine reda i gazne sirine mehanizacije.Kod Marine je idealno.
Ja ovoliko ako negde gresim voleo bih da me neko ispravi
 
drotos je napisao(la):
Novii
ja bih bas o travi u vinogradu,neko je'' za'' a neko ''protiv'' kako kod malih proizvodjaca tako i kod velikih proizvodjaca vinove loze i vina kod nas a i u svetu .Trava ima prednosti i mane.Jedna od prednosti je ta sto korenov sistam trave drzi zemlju i ne da joj da puca i time sprecava preterano isusivanje zemljista,druga prednost je u tome da sprecava nastanak brazda-kolotraga u slucajevima kad se mora mehanizacijom uci u vinograd.Posebno kad nastupi kisni period pa se loza mora tretirati izmedju dva talasa kise dok je zemlja jos mokra.To sam okusio pre dve godine kad je bilo preterano padavina,usitnio sam zemlju oko 15cm bila je kao prasina a onda su pocele kise,kise pa opet kise moja prasina se pretvorila u zitko blato i bilo je gotovo nemoguce uci u vinograd,bos jos i nekako.Nebih da se prisecam kako je bilo prskati po tom blatu.Treca prednos trave je sto je takav vinograd mnogo lepsi nego bez trave,normalno ako je uredno odrzavana.Preporucio bih svakom da pogleda vinograd gospodje Marine /u temi obrada vinograda/ i bice mu jasno o cemu pricam -prelep vinograd .
Trava se bira sa kratkim a sirokim korenom da nebi pravila lozi konkurenciju za hranljive materije,mora da je nizeg rasta gusta i otporna na manjak padavina/susu da nemora ponovo da se seje/.
Nedostaci su dodatna masinerija za odrzavanje trave /kosacice .../ zadrzavanje rose koja pomaze razvoju raznih gljivica ,i sto je najvaznije jako otezava djubrenje stajnjakom koji se u ovom slucaju mora rucno zakopavati ili ponovo sejati travu za slucaj zaoravanja.
Sirina travnjaka zavisi od sirine reda i gazne sirine mehanizacije.Kod Marine je idealno.
Ja ovoliko ako negde gresim voleo bih da me neko ispravi
Kliknite za proširenje...
Slažem se sa tobom, ali u sušnim godinama može da bude problem pogotovo kod stonih sorti kojima treba kvalitet, mislim krupna bobica itd. Ja sa za obradu između špalira tamo gde nema zalivnog sistema, a trava naravno između samo kada postoji zalivni sistem. Što se tiče zaštite vinograda (po blatu) uvek gledam da to bude dobra preventiva recimo danas sam radio sistemikom i preventivcem(Curzate M za plamenjaču i Qvadris za pepelnicu) i miran sam 7 dana iako u narednim danima najavljuju dosta kiše. Nakon 7 dana se može ući u obrađeni vinograd i raditi ponovo zaštita. Inače, imam 20 ari vinograda (Muskat Hamburg) i jako mi je bitan kvalitet jer ga prodajem uglavnom na pijaci. Nadam, se da se slažete sa mojom "metodom".:osmeh:
 
Ja sam za travu izmedju redova spalira samo ukoliko je spalir u dvoristu kuce ili vikendice ito zbog estetike,da bi deca imala veci prostor za igru /lepse im je i lakse po travi/ i sam sam odrastao u vinogradu pa mi je cesto smetala prasina ili blato izmedju redova.Moj vinograd je od 15 ari i trudim se da nema travke pa koliko uspem.
Sto se tice zastite slazem se stobom da se mora odraditi na vreme i tad kise ne smetaju mnogo,spominjao sam kisovitu godinu kad je kod nas kisa padala danima bez prestanka.
Quadris pokriva pepelnicu i plamenjacu to mu je osnovno dejstvo ,bar tako pise u opisu preparata,i nebi trebalo dodavati posebno drugo sredstvo za plamenjacu.Nekazem da nisi u pravu sa tvojom kombinacijom iz prostog razloga sto ista fabrika sad pravi Quadris Max koli ima dodato sredstvo /prevantivno/ protiv plamenjace tako da si ti potpuno u pravu sto koristis tu kombinaciju.
 
Ova godina zbog izuzetno velikih temperatura nije bas najbolja za primanje loznih kalemova.Metereolozi su priznali 39C i to u hladu,nase sadnice su na suncu a tu niko nije merio_Osusilo mi se 5-6 kalema,citajuci knjige naidjem na interesantan clanak posvecen lozi na previsokoj temperaturi,pokusacu da prepisem,mozda pomogne.
Temperature iznad 35'Cnegativno deluju na asimilaciju CO2,a time i na proces fotosinteze.Intenzivnije je disanje,potrosnja asimilativa i transpiracija.Jos vise temperature[iznad40'C] izazivaju OZEGOTINE na listovima,lastarima i bobicama.Visoke temperature obicno su pracene niskom vlaznoscu zemljista i vazduha ,pa u drasticnim slucajevima dovode do dehidratacije citave biljke i njenog susenja.
Kod sorti kraceg vegetacionog perioda intenzitet fotosinteze raste do temperature 20-25'C kada dostize maksimum, a nakon 30'C naglo opada.Kod sorti sa dugom vegetacijom intenzitet fotosinteze dostize maksimum na temperaturi 28-30'C ,a naglo opada nakon 35'C.Na temperaturama 35-40'C fotosinteza se jako smanjuje,a na temperaturama 45-50'C potpuno zaustavlja.
Najintenzivnije disanje je na temperaturama od 30-40'C a na temperaturama 45-55'C disanje naglo opada.
Transpiracija se sa povecanjem temperature povecava,a to dovodi do narusavanja vodnog rezima biljke.Kao posledica povecane transpiracije javlja se sagorevanje hlorofila,zatim trajno zucenje i opadanje lisca.
Nje neka uteha sve ovo znati ako je koren prezivio ovu vrucinu najverovatnije ce isterati neki od spavajucih pupoljaka pa ce steta biti manja.Kad mi se rasad osusi od vrucine onda pocnem da se kritikujem a sto sam okopao travu oko kalema mozda bi bilo bolje da sam ostavio travu da drzi ladovinu...neznam ni sam sta je bolje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh