Kajsija

Ja inače, nisam imao puno kontakta sa tom sortom (DM1), ali pošto je već nekoliko godina u eksperimentima, i prema Keserovim rečima daje dobre rezultate, nema razloga da ne bude tako. Uostalom, ko ne veruje neka proba, kad bude bilo prilike. Da li će biti zaštićena ili ne, nisam siguran, više mi liči da neće ( jer jednostavno problem je u Srbiji zaštiti nešto). Mnogi su sumnjali u Keserove NS sorte kajsija, al ipak su se pokazale mnogo boljim u proizvodnji, nego neke sorte od pre. I što je jako bitno (za mene ništa novo) kajsija NE TREBA DA SE GAJI U PREDELIMA NIŽIM OD 170 m NV. To je ključ svega. Pored toga, nove, vegetativne podloge, sistemi gajenja i sl.
 
Kad smo vec kod toga meni je zemlja na 250 metara nadmorske visine juzna padina fruske gore. Zemlja je prilicno posna(mislim na humus i npk) ali mislimda je ostalo dosta dobro, vodopropustivost itd. Jedino je malo jaca krecom, oko 9. Odgovara li to kajsiji?
 
FruitBoy je napisao(la):
I što je jako bitno (za mene ništa novo) kajsija NE TREBA DA SE GAJI U PREDELIMA NIŽIM OD 170 m NV. To je ključ svega.
Kliknite za proširenje...

Druze to nije tacno. Celo podunavlje je izuzetno dobro za kajsiju, e sad je druga prica sto to nije kultura kod ljudi iz tog podrucja, nego se nekako misli da to samo ide u Sremu.
Uz svo postovanje, Keserovic se iz nekog razloga u subotu nalupao za medalju i sve je presao izuzetno sturo, ako misli da je prevazisao takve skupove onda treba da ostavi to nekom mladjem sa vise entuzijazma.

- - - - - - - - - -

bane30 je napisao(la):
Kad smo vec kod toga meni je zemlja na 250 metara nadmorske visine juzna padina fruske gore. Zemlja je prilicno posna(mislim na humus i npk) ali mislimda je ostalo dosta dobro, vodopropustivost itd. Jedino je malo jaca krecom, oko 9. Odgovara li to kajsiji?
Kliknite za proširenje...
Mozes komotno kajsiju, ako je posno samo dosta stajnjaka da se popravi struktura zemljusta. Opste je poznato da je juzna strana izuzetno dobra za vocnjake zbog odlicne osuncanosti, tako da samo napred.
 
Mislim da se ne potrebno stvaraju trvenja oko određenih selekcija,čemu srljanja za grančicama nečega što se još nije ispitalo i zaokružilo u sortu.?Takođe što se nadmorske visine i zasada tiče verovatno je mislio na bolje rezultate a ne na nemogućnost uzgoja ispod 170m.

Mene inače zanima nešto potpuno realno umesto tih ruskih-kozačkih i dm-a koga niotkuda nema.LM :) ako neko ima ideju kako doći do francuske sorte Bergerouge?Po meni vrhunska stona,konzumna sorta.Po svim parametrima kajsija je vrh vrhova. Zakačiću jedan video prilog iz Južne Švajcarske,da ne poverujete gde ljudi gaje kajsije.Traje malo duže,ništa se ne razume jezik mada koga zanimaju te sorte odgledajte sa malo strpljenja.Ovako bi mogli da se organizujemo u Grockoj npr. i napravimo brend,itd.Kasnije sledi i drugi deo:
http://www.youtube.com/watch?v=39hElSLUSO8
 
Cliff je napisao(la):
Druze to nije tacno. Celo podunavlje je izuzetno dobro za kajsiju, e sad je druga prica sto to nije kultura kod ljudi iz tog podrucja, nego se nekako misli da to samo ide u Sremu.
Uz svo postovanje, Keserovic se iz nekog razloga u subotu nalupao za medalju i sve je presao izuzetno sturo, ako misli da je prevazisao takve skupove onda treba da ostavi to nekom mladjem sa vise entuzijazma.

- - - - - - - - - -


Mozes komotno kajsiju, ako je posno samo dosta stajnjaka da se popravi struktura zemljusta. Opste je poznato da je juzna strana izuzetno dobra za vocnjake zbog odlicne osuncanosti, tako da samo napred.
Kliknite za proširenje...


Zaboravio sam to da dodam, hvala na dopuni. Predeli oko reka su povoljni za ugzoj ove voćne vrste, mislim da je to opšte poznato.

A to da se keser nalupao gluposti, ne bih se složio, ipak je on pričao sa nekim ciljem i jasnim statističkim podacima.
Pa ko voli, nek izvoli. I ja imam kajsiju ispod 170 m, pa je opet vrhunska, samo što je proizvodnja dosta rizičnija.
 
Форум зри 3 дана прије мађарске најбоље. Није крупна, али сам у књизи проф. Милатовића пронашао да је најукуснија од оних које су проучавали и најотпорнија на мраз.
 
FruitBoy je napisao(la):
Zaboravio sam to da dodam, hvala na dopuni. Predeli oko reka su povoljni za ugzoj ove voćne vrste, mislim da je to opšte poznato.

A to da se keser nalupao gluposti, ne bih se složio, ipak je on pričao sa nekim ciljem i jasnim statističkim podacima.
Pa ko voli, nek izvoli. I ja imam kajsiju ispod 170 m, pa je opet vrhunska, samo što je proizvodnja dosta rizičnija.
Kliknite za proširenje...

Hajde da pricamo malo bas o tim statistickim podacima, ja takodje imam zasad ispod 170m, u neposrednoj blizini Dunava.
Dao je jedan zanimljiv podatak kako svaka proizvedena kila kajsije kosta 0.24 e i da se jedino isplate rane sorte. Sto apsolutno nije tacno.
Znaci po njemu i rana, srednje rana i kasna sorta, sve isto kostaju da bi se proizvele. Zasto onda ljudi ne sade samo rane sorte?
To moze ako zasadis vocnjak i ostavis ga pa sta mu bog da...sto je krajnje neozbiljno.
Tu sigurno nije racunao cene orosivaca recimo ili neki drugi vid zastite od mraza kod ranih sorti, takodje statisticki gledao svakih par godina lupe jaki prolecni mrazevi gde zna i kompletan rod da pobaci. Oni cak i imaju taj primer kod njih na Rimskim Sancevima se to desilo pre par godina.
Kako je meni licilo, on je tu dosao samo da promovise dm1 dizuci je u nebesa, al dobro to je vec njegov problem.
Sreca pa je profa Ognjanov imao krajnje zanimljivo predavanje posle toga o tresnji :)
 
Мислим ја да сви помало величају предјеле око ријека и одбијање сунца од водене површине. Имате ви и ријеке гдје магла уби кајсију. И у Подунављу мислим да банатска страна слабије рађа од смедеревске.
 
Tako je, banatska strana ima veliki problem, dok je smederevska bolja, ali ova iza brda u odnosu na dunav, ova ka dunavu je idealna za trešnju, čuveni Ritopek...

Što se tiče sorti, rane se nisu pokazale interesantne, kad se pojave nigde još nema otkupa već se mora nosati po pijacama a neretko su i sve kvrgave, dokačene mrazom, gradom, čudima...
 
Комадара je napisao(la):
Мана бергаружа је шарка.
Kliknite za proširenje...

Ja ne znam francuski al' imam google chrome sa opcijom prevođenja i ispitivao sam malo al' nigde nisu pominjali ni' jednu bolest bergaruža kao slabost u odnosu na orangered,bergeron ili kjoto od tih srednje poznih.Mislim da bi kod nas s ove strane Dunava odlično prošle al' za sada ni' bergeron skoro niko nema mada se prilično proširio po rasadnicima.
 
Жиле, ја сам само пренио из књиге проф. Милатовића да је бергаруж осјетљив на шарку. Лично ту врсту немам па не знам. Треба бити опрезан при увозу садница из Италије и Француске па и Словеније јер тамо имају неке вирусе као што је вирус жутила коштичавог воћа.
 
Hvala na savetu.Inače gotove sadnice za sadnju ne bi' kupovao ni u ludilu tamo a verujem da ni' ti ne bi' pomišljao kada bi' znao cene.Moja ideja je od početka da donesem nešto grančica iz severne Italije,što mi je izvodljivo,klima je približno kao i kod nas barem što se prolećnih mrazova tiče.Znači već su aklimatizovane.Inače imaju i beržeron (već ga ima i kod nas)i kjoto od tih najpopularnijih srednje poznih evropskih sorti.
 
У Хрватској су око 5 евра саднице. Ја ћу узети неколико комада. У Италији не знам колико су.

- - - - - - - - - -

Жиле, види имају ли sylred. За силред сам чуо да је добра врста.
 
Nisam čuo za tu sortu.Ove što sam pomenuo su kajsije koje postižu najveću cenu u EU i na koje su potrošači navikli i što je najvažnije apsoluntno nema poljaka niti sličnih kao konkurencije.Mada i inače mislim da mi imamo pravo voće za zapadna tržišta takođe.Sve je to na nivou ideje za sada,do podizanja zasada sa kjotom,beržeronom i bergaružom dugačak je put.Kakve su ti te sadnice iz HR,koje sorte,podloge?
Ovde ima raznih sorti i naravno ovih o kojima sam ti pisao: https://picasaweb.google.com/106438762986225024380/FOTOSABRICOTS20102011
 
За кајсију су Турци оно што су за јабуку Пољаци. Турска је највећи произвођач кајсија.

- - - - - - - - - -

Овде има доста поређења са мађарском најбољом: http://www.agrif.bg.ac.rs/files/publications/222/Inovacije%20u%20vocarstvu%204%20-%20Zbornik%202013.pdf
Ово сам једном постављао, али да не би људи тражили ставио сам опет. Мађарска најбоља је међу најукуснијим кајсијама.
 
Madjarska najbolja nema neke drasticne mane da bih mogao da ih istaknem kao falinku, odlicna sorta za nase uslove.
Im mog iskustva je recimo malo osetljivija na suse...a to za apopleksiju kaze samo literatura :p
Al cik nemoj zalivati bilo koju sortu kad je susa, pa ces da saznas...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh