Dragan18
Član
pa pre oranja sam mislio dicki 
i ja je bacam predsetveno, znači u proleće pa jedan prohod spremačom, a drugi prohod pred setvu... Za zaoravanje veštaka u jesen imam neke dileme, najviše me brine da se ne ispere u toku zime i da onda u proleće/leto kada je intenzivan porast biljaka nema dovoljno đubriva...Neko mi reče da zaoravam NPK a ureu da bacam u proleće, ali i NPK ima azota u sebi, tako da ni to nije baš idealno. Ušpartavanje veštaka nisam nikada radio, a iskreno u mojoj okolini nikoga nisam ni video da to radi, čak sam i skinuo one kutije, lakše se radi.
naredni usev na toj parceli je soja, gde bila soja i pšenica na te parcele bacim NPK ili NP najesen (za kukuruz) +predsetveno UREA, gde bila soja tu dođe pšenica(ako još vredi sejati) na toj parceli koristim NPK-NP količina zavisi od analize zemjišta.
p.s:sadržaj humusa u zemlji je iznad 4.2%
p.s:sadržaj humusa u zemlji je iznad 4.2%
Malo filozofski.Bacanjem pre oranja bilo koju kombinaciju npk ili np dodamo i odredjenu kolicinu azota te podsticemo razgradnju zetvenih ostataka.Ureu bi logicno trebali koristiti posle zetve psenice ako zaoravamo slamu ,prilikom ugorenja.Uglavnom je cena cistog azota u urei jeftinija od kg azota iz an-a
Dragan18 je napisao(la):
Uvek najesen zaorem svu količinu NPK đubriva a AN ušpartavam. I nikada nema greške. Ne znam da li neko pamti 2000-tu godinu? Tada nije bilo kiše od ranog proleća pa sve do kraja augusta. Tada sam sa ovakvim sistemom imao prosek 3850 kg/kj kukuruza. A bilo je ovde ljudi koji su te godine imali i ispod 2000kg/kj
Ako zanemarimo biljne ostatke, onda bi (po ovim postovima do sada) idealno bilo zaorati u jesen PK, a u proleće bacati azotna đubriva,( a pošto je već bačeno PK), onda samo urea. Tako je sprečeno ispiranje azota... a žetveni ostaci kukuruza se može tarupanjem isitniti, pa zaorati, , i tako ubrzati proces raspada. 
Tako je i po meni. Po meni je bolje pri spartanju [ako moze pre kise]ubaciti prihranu azotom, nego u predsetvenoj pripremi.Do duse treba malo vise rada za vece povrsine...Farmer II je napisao(la):Ako zanemarimo biljne ostatke, onda bi (po ovim postovima do sada) idealno bilo zaorati u jesen PK, a u proleće bacati azotna đubriva,( a pošto je već bačeno PK), onda samo urea. Tako je sprečeno ispiranje azota... a žetveni ostaci kukuruza se može tarupanjem isitniti, pa zaorati, , i tako ubrzati proces raspada.
u urei se azot nalazi u amonijačnom NH3 obliku koji se duže vremena razgrađuje i teže ga biljka usvoji,a u an-u je amonijačno-nitratni oblik koji biljka pre usvoji preko korena.znači azot nemože biti jeftiniji u urei u pitanju su OBLICI azota:amonijačni-urea,am.nitratni-AN,kalcijum-nitrat-KAN.KAPIŠ?kiraj je napisao(la):
Post je spojen: [time]1258297785[/time]
_________________________________________________inače urea je prosta belačevina tj. protein i može da služi i za ishranu
Post je spojen: [time]1258298227[/time]
_________________________________________________e reci ti ovako tim ljudima što lupetaju da kukuruz ima slab korenov sistem:kukuruz ima 7 VRSTA KORENOVA baćo moj-bočne,adventivne,dubinske,vazdušne itd. te to što je rečeno je najveća glupost koju sam čuo.što bi na zapadu se onda unosio tečni azot direktno u redove,jer je to najbolji i najpristupačniji način davanja azota biljci(Najbrži)Dragan18 je napisao(la):
Dragan18
Član
MAJSTORE
nisam ja rekao da kukuruz ima SLAB KORENOV sistem . AJde razmisli malo ako imas hrane na povrsini zasto bi isao u dubinu ? a u susnim periodima VLAGA je dole , A da ne spominjem da na zapadu svi Poljoprivrednici imaju navodnjavanje na svojim njivama i oni ne mogu da zamisle svoju proizvodnju bez navodnjavanja
nisam ja rekao da kukuruz ima SLAB KORENOV sistem . AJde razmisli malo ako imas hrane na povrsini zasto bi isao u dubinu ? a u susnim periodima VLAGA je dole , A da ne spominjem da na zapadu svi Poljoprivrednici imaju navodnjavanje na svojim njivama i oni ne mogu da zamisle svoju proizvodnju bez navodnjavanja
