Jesenje "plavo" prskanje

Matkee

Član
Učlanjen(a)
21 Maj 2010
Poruka
2.820
Lokacija
Novi Sad
Danas odrađeno zimsko prskanje sadnice u 3 i prvoj godini, potrošeno oko 100 litara rastvora i oko 1,6 litara mešavine. Sredstvo Kuprozin Koncentracija 35 gr / 10 l vode. Vreme izmišljeno, sa jako, jako malo vetra.
 

pele

Član
Učlanjen(a)
31 Jan 2011
Poruka
1.732
Lokacija
Temerin
Na koliko sadnica si potrosio 100 litara ?
 
Poslednja izmena od urednika:

pocetnik-mk

Član
Učlanjen(a)
9 Okt 2011
Poruka
35
Lokacija
Makedonija
Danas odrađeno zimsko prskanje sadnice u 3 i prvoj godini, potrošeno oko 100 litara rastvora i oko 1,6 litara mešavine. Sredstvo Kuprozin Koncentracija 35 gr / 10 l vode. Vreme izmišljeno, sa jako, jako malo vetra.

Mene interesuje sa kojom "diznom" si prskao (1,2,3,4) i koliko gasa - pola, 2/3 ili pun (do daske).

Ja sam danas Villagerom DM-14, 2 dizna, okupao oko 250 stabala breskava (4 godina). Potrosio 140 litara rastvora (Champion u kombinaciji sa Lannate 25). Nisam siguran, ali mislim da sam potrosio oko 3,5 do 4 litara mesavine.

Skoro celo vreme "gas do daske" da oduvam lisce i stitastih vasi koji su "okrecili" stabala.

Cini mi se da pun gas nije dobar za DM-14.... skoro duplo trosi, plus izgleda da gubi daha i negde na pola rezervoara nema dovoljno pritiska u rezervoar. Kad sam smanjio na oko 2/3 gasa... imam utisak da se stanje popravlja.
 

Matkee

Član
Učlanjen(a)
21 Maj 2010
Poruka
2.820
Lokacija
Novi Sad
Na koliko sadnica si potrosio 100 litara ?

Prosečno sam trošio oko 1,75 litara po sadnici u trećoj godini ( kupljene su kao dvogodišnje sadnice ), i oko 0,5 litara po sadnici u prvoj godini ( kupljene su takođe kao dvogodišnje sadnice ). U pitanju je šljiva.

Mene interesuje sa kojom "diznom" si prskao (1,2,3,4) i koliko gasa - pola, 2/3 ili pun (do daske).

Ja sam danas Villagerom DM-14, 2 dizna, okupao oko 250 stabala breskava (4 godina). Potrosio 140 litara rastvora (Champion u kombinaciji sa Lannate 25). Nisam siguran, ali mislim da sam potrosio oko 3,5 do 4 litara mesavine.

Skoro celo vreme "gas do daske" da oduvam lisce i stitastih vasi koji su "okrecili" stabala.

Cini mi se da pun gas nije dobar za DM-14.... skoro duplo trosi, plus izgleda da gubi daha i negde na pola rezervoara nema dovoljno pritiska u rezervoar. Kad sam smanjio na oko 2/3 gasa... imam utisak da se stanje popravlja.

Sadnice u trećoj godini sam prskao sa diznom 2, dok sam sadnice u prvoj prskao sa diznom 1. Gas recimo 75 %, ne više. Problem sa dahom sam imao i ja, nastaje ne zbog toga što nema snage, već zbog lošeg ulja i lošeg benzina. Pogledaj u temi o atomizerima, opisao sam postupak čišćenja. Od kada koristim Stihl ulje za mešavinu, mogu da vam kažem da je to drugi atomizer, promenio se zvuk motora, a sa mnogo više snage raspolaže. Isilikonisao sam i deo za nabijanje pritiska tako da sam u zimsko ušao potpuno spreman. Danas sam i ispustio gorivo, potrošio što je ostalo, zamenio filtere i zavio ga u čaršaf. :ppozdrav:
 

pocetnik-mk

Član
Učlanjen(a)
9 Okt 2011
Poruka
35
Lokacija
Makedonija
s
Gas recimo 75 %, ne više. Problem sa dahom sam imao i ja, nastaje ne zbog toga što nema snage, već zbog lošeg ulja i lošeg benzina. Pogledaj u temi o atomizerima, opisao sam postupak čišćenja. Od kada koristim Stihl ulje za mešavinu, mogu da vam kažem da je to drugi atomizer, promenio se zvuk motora, a sa mnogo više snage raspolaže. Isilikonisao sam i deo za nabijanje pritiska tako da sam u zimsko ušao potpuno spreman. Danas sam i ispustio gorivo, potrošio što je ostalo, zamenio filtere i zavio ga u čaršaf. :ppozdrav:

Ja nemam mnogo iskustva sa DM-14. Juce mi je bio prvi dan, danas drugi... Slazem se da optimum za prskanje je negde izmedju 65%-75% gasa.

Koristio sam bezolovni u kombinaciji sa Dolmar - original zapecaceno ulje. Sutra cu probati sa Sthilom, da vidim dali ke biti razlike.

Kad sam pomenuo da gubi dah, mislio sam da ne pravi zadovoljavajuci oblak - logican zakljucak mi je bio da - zbog koriscenja punog gasa naglo opada natpritisak u rezervoaru za rastvor i rasprsivanje nije na nivou. Nisam stigao da odradim silikonisanje - moguce je da je i ono uticalo na opadanje nadpritiska.

Tema je zimsko prskanje a o ledjnim atomizerima imate posebnu temu. P.S Topalovic.
 
Poslednja izmena od urednika:

topalovic

Moderator
Učlanjen(a)
26 Apr 2009
Poruka
2.705
Lokacija
Grabovac kod Obrenovca
Prskanja se svode sa bakrom bila ona zimska ili prolecna s tim sto se u prolece dodaje i neki insekticid na uljnoj bazi a u jesen to nije potrebno.Ljudi citajte aktivne materije na pakovanjma preparata a ne trgovacke nazive.Desava se da jedan isti preparat registrovan pod drugim imenom...
 

oktopod

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
4 Nov 2010
Poruka
6.507
Lokacija
Beograd
Ni kod mene, kao da je leto :) to na kajsijama tako, na trešnjama onako malo požutelo al još odavno, od suše čega li, inače ne opada ništa...
 

Matkee

Član
Učlanjen(a)
21 Maj 2010
Poruka
2.820
Lokacija
Novi Sad
Kod mene je opalo bar 50 % lišća, malo više na čačankama, ali dobar deo lista je već na zemlji.
 

pele

Član
Učlanjen(a)
31 Jan 2011
Poruka
1.732
Lokacija
Temerin
Ni kod mene na kajsijama list ne otpada,steta ovako lepo vreme za prskanje.Ni sam ne znam sta da radim,koliko cekati a da se ne uleti i veliku hladnocu.Cujem da najavljuju lepo vreme do 20 novembra,bez kise.
 

oktopod

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
4 Nov 2010
Poruka
6.507
Lokacija
Beograd
Danas sam otišao do placa, za 3 dana stvar se promenila, poneko drvo kajsije je skroz žuto i opalo 10ak posto lista, neke su pola žute pola zelene, a neke skroz zelene...mada kad zadrmam drvo opadaju i zeleni listovi!
Višnja je riđa, orah je ceo žut, trešnja pola pola, ali jedno drvo trešnje npr je skoro skroz ostalo bez lista...

Ne znam šta da radim, danas sam kupio Cuprozin wp35, kaže mi apotekar da ne čekam da opadne sav list, nego maksimum 50 posto i da ću tako smanjiti mogućnost da zaraze prezime..

Šta vi mislite? Da li je ovo prsko namenjeno stablu pa je bolje čekati da list opadne da bi se veća površina okupala ili već da krenem pa ću skoro sve oduvati atomizerom?
Koliko vremena treba da prođe do krečenja ili mogu isti dan prskanje pa krečenje?

I na kraju ako može jedno podsećanje, čemu tačno služi ovo prskanje tj protiv kojih bolesti i slično se koristi?
 

pele

Član
Učlanjen(a)
31 Jan 2011
Poruka
1.732
Lokacija
Temerin
Ovo ti prskanje druze sluzi za suzbijanje bakterioza i citosporoza.Vlazno vreme(koje sada nije) ali ce doci ,doprinosi sirenju tzv pikonspora koje prezimljavaju u opalom liscu i zarazenim granama.Taj parazit se suzbija preparatima-fungicidima na bazi bakra mada je veci ucinak kada se prska na pocetku vegetacije.Takodje supljikavost lista se sprecava sada.Ja sam takodje kupio cuprozin ali me isto buni list koji nije opao.Mozda da se javi jos neko oko ovog opadanja lista(ja imam kajsije na hektar i nesto).Koliko je siguran taj tvoj zastitar-apotekar oko procenta opalog lisca pre prskanja.Ajde da jos neko nesto napise!
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.096
Lokacija
Zemun / Novo Selo
Orah je isti i kod mene, šljive su spremne a višnje u kalendar ne gledaju, list tek počeo da žuti. Oprskati šta se može, bilo bi dobro da nas vreme posluži pa završiti iz dve ture.
 

ljubek

Član
Učlanjen(a)
18 Okt 2009
Poruka
1.790
Lokacija
Prigrevica
Može prskanje pa krečenje i na brini što će list atomizer oduvati jer ako list pokupi bakar onda je cilj dezinfekcije ostvaren.
ovo prskanje služi da umanji potencijale većine ekonomski značajnih obolenja koje parazitiraju i prezimljavaju na površini zemlje biljnim ostacima i na kori drveta, a preporuka je da se uradi ako je lepo vreme i dva puta u predzimskom periodu.bakar u konc 1.5 % ne prašta.ja ću najverovatnije prekosutra uraditi.
 

oktopod

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
4 Nov 2010
Poruka
6.507
Lokacija
Beograd
Ovo ti prskanje druze sluzi za suzbijanje bakterioza i citosporoza.Vlazno vreme(koje sada nije) ali ce doci ,doprinosi sirenju tzv pikonspora koje prezimljavaju u opalom liscu i zarazenim granama.
Može prskanje pa krečenje i na brini što će list atomizer oduvati jer ako list pokupi bakar onda je cilj dezinfekcije ostvaren.

A što mi onda čekamo da list opadne?? Sad ću da vidim knjige neke što nabavih da pretražim pa ću vam reći dal tamo nešto piše...

EDIT: Miladin Šoškić, Savremeno Voćarstvo 1, ni reči o ovom prskanju
Janković Radoslav, Podizanje, nega i zaštita voćaka, ni reči
Evica Mratinić, Višnja, ni reči

to su knjige koje ja imam, ne spominju ništa!!!
 
Poslednja izmena:

pele

Član
Učlanjen(a)
31 Jan 2011
Poruka
1.732
Lokacija
Temerin
Imas nesto o ovom prskanju u Keserovicevoj knjizi ,,Gajenje kajsije" u delu o bolestima i zastiti.Po njemu ovo prskanje spada u 4 najvaznija,pored prskanja u fazi bubrenja,otvaranja i precvetavanja.Tako je bar za kajsiju,mada je to sve slicno!
 

oktopod

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
4 Nov 2010
Poruka
6.507
Lokacija
Beograd
Novembar - plavo jesenje prskanje

Branka Giljen, dipl. ing. polj.
Stručni saradnik u oblasti zaštite bilja

"Iskusniji voćari znaju da u jesen, nakon završene berbe, počinje priprema za narednu vegetaciju.
Radovi u voćnjaku počinju sa održavanjem higijene u voćnjaku. To obuhvata: saupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana. Sve ove biljne djelove treba iznijeti iz voćnjaka i spaliti. Njihovim uništavanjem smanjuje se populacija patogena.

Poželjno je da se metalnom četkom ili posebnim strugačima, sa debla i ramenih grana ostruže kora. Zajedno sa starom korom skidaju se mahovina, lišajevi kao i gnijezda gusjenica koje su na stablu našle zimsko sklonište.

Jesenje prskanje voćaka i vinograda je obavezna mjera zaštite.


"Plavim prskanjem" se suzbijaju uzročnici mnogih bolesti. Suzbija se rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskorioze vinove loze ...

Prouzrokovači (patogeni) navedenih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rakranama, trulim organima i drugim skrivenim mjestima.
Da se infekcija ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih mjeseci patogeni se uništavaju na mjestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno "plavo prskanje" obaviti blagovremeno kako bi se infekcioni potencijal u proljeće smanjio na najmanju mjeru.

Najbolje vrijeme za tretiranje je novembar mjesec. Ukoliko se na stablu nalazi dosta lišća, kao što je slučaj sa ovom godinom gde se vegetacija produžila, obavzno treba takve voćke protresti kako bi se ona oslobodila bar 2/3 lišća, pa tek onda obaviti prskanje.

Tretiranje treba obaviti po lijepom vremenu, bez vjetra (da ne dodje do zanošenja preparata), kada je t iznad 10°C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže "voćke je potrbno okupati". Ukoliko neki dio ostane neistretiran, na njemu se može u proljeće pojaviti bolest. S obzirom da sredstva za jesenje prskanje imaju plavičastu boju, pa kada se voćnjak njimaisprska, dobija plavičastu nijansu, po kojoj je ova opercija zaštite dobila ime "plavo prskanje" voćari mogu lako uočiti propust koji su napravili prilikom
prskanja i ponovili prskanje preskočenog mjesta.

Sva sredstva za plavo prskanje pripadaju tzv. grupi bakarnih jedinjenja.
To su: Bordovska čorba (bilo industrijska ili sopstvena priprema) koja se koristi u koncentraciji 1.5-2%, Blauvit u koncentraciji 1%, Bakarni oksihlorid 50, u koncentraciji 0.75%, Kupragin u koncentraciji 0.35%. Cuproxsat u koncentraciji 0.35% itd.

U koliko se voćari ipak odluče na sopstvenu izradu Bordovske čorbe ona se priprema na sledeći način: Za pripremu 100 litara 2% rastvora Bordovske čorbe potrebno je 100 litara vode, 2 kg plavog kamena, 0.8 kg negašenopg ili 2.4 kg zagašenog kreča. Negašeni kreč se zagasi u trostruko većoj količini vode. Od 100 litara vode iz bureta uzme se 10 litara da se razmuti kreč i 10 litara da se rastopi plavi kamen.

Kada se kreč razmuti procijedi se kroz redju krpu i vrati u bure da se napravi krečno mlijeko. Kada
se plavi kamen rastopi, sipa se u bure sa krečnim mlijekom.
Uvijek se sipa rastopljen plavi kamen u krečno mlijeko. Ne preporučuje se miješanje obrnutim redosledom jer se tada čorba brže taloži i slabijeg je kvaliteta. Ovako pripremljena bordovska čorba treba istog dana da se potroši jer stajanjem gubi fungicidno dejstvo. Čorba može da se stabilizuje dodavanjem 250 grama šećera na 100 litara čorbe i tada zadržava fungicidna svojstva 2-3 dana.

Samo oni voćari koji se pridržavaju ovih uputsrava mogu očekivati stabilne, redovne i kvalitetne prinose voća u svojim zasadima u toku naredne godine."
 
Vrh