Hydroponic Fodder

Tar zasto ne bi probao sa nekim zacinskim biljkama koje su vecinom dobri antiseptici a neke i fungicidi.
Cimet je dobar fungicid a pretpostavljam da ima i domacih biljaka koje mogu da se upotrebe u istu svrhu.
 
Ja sam napravio probu iz radoznalosti posto vec imam komoru koju koristim za gljive.
KO je pratio ovu temu video je da i ja kao vecina mislim da za tim nema potrebe. Mislim na proizvodnju stocne hrane u hydroponic komorama.
Medjutim ne treba lako odbaciti cinjenicu da se za relativno kratko vreme uz pomoc vode i svetla dobije 10X vise hrane i vise hranljivih materija . Jos ako se potvrdi da ovako naklijalo zito stvarno potstice parenje onda ne vidim razlog da se u periodu mrkanja ovo ne koristi kao dodatak.Naravno bez ikakvih investicija. Jedina potrebna stvar su neke plitke plasticne tacne, malo vode i sunce.
Sa druge strane pod uslovom da se pronadju jeftinija resenja ovo bi moglo da bude jako znacajno za nekoga kao sto je Brundalo gde je hrana jako skupa a voda stalni problem.

Miljkovo zapazanje je OK. . Ako izuzmemo Burske koze koje su u Evropi sporadicna pojava, kada se kaze koze i kozarstvo misli se pre svega na proizvodnju mleka. Po mojim saznanjima tendencija je intenzivna proizvodnja, najcesce se drzi sanska koza, glavna hrana je kukuruzna silaza, mleko otkupljuju mlekare i koristi se kao pasterizovano mleko, za proizvodnju jogurta i raznih napitaka na bazi jogurta. Osim toga prave se i neki industrijski sirevi. Svojevremeno kada smo polemisali o koriscenju silaze u ishrani koza naveo sam jednu englesku farmerku kao idealan primer ovakve proizvodnje. Samo da podsetim da je ona drzala 1000 koza a sve poslove oko drzanja i proizvodnje mleka obavljala je ona i dve pomocnice. Dakle 3 zene i 1000 koza. U planu je bilo da se broj koza udvostruci!
Sa druge strane su proizvodjaci "artisan cheese-a", skupih, specijalnih sireva sa oznakom geografskog porekla, koji po pravilu imaju mala stada. I tu je poenta. Ti ljudi imaju visok stepen obrade, sa farme izlazi skup finalni proizvod. EU preporuka stada do 100 koza. U USA je slicna stvar. Velike farme za proizvodnju mleka, ponekad kombinovane sa mlekarom ili male farme koje proizvode skupe sireve. Jarici donose dodatni prihod kao i posetioci jer se poseta i obilazak farme placa.Pored toga veliki broj ljudi gaji koze koje izlazu i zivi od prodaje podmladka. Cena njihovih jarica 500-1500$ a na aukcijama i osetno vise. Neke farme su rasprodale podmladak cim je objavljen raspored parenja. Dakle u Avgustu su prodati jarici a koze jos nisu ni zacele. Naravno rasprodati su oni najskuplji.
Jedino se ne slazem da pasa i silaza nemaju alternativu. U proizvodnji kvalitetnih sireva silaza se po pravilu ne koristi a tamo gde se koristi kolicina je strogo ogranicena. Danasnja tehnologija proizvodnje sena sa susarama i kose sa gnjecilicama omogucavaju proizvodnju visokokvalitetnog(zelenog) sena.
 
skupo proizvedena hrana mora da se proda kroz skup proizvod, kao sto su navedeni sirevi.To je u kozarstvu moguce kao i kod mlecnih ovaca ali proizdodnja jagnjeceg mesa mora imati osnovu hrane koju sam vec napomenuo.Proslog vikenda sam obisao za cetiri dana 17 farmi od Bavarske do Elsasa u Fr i svuda je nacin proizvodnje bio isti. Svi gaje one rase koje uspevaju u regionu gde se nalaze i proizvode ono sto umeju.Male farme sa finalnim proizvodom koje obicno veci deo hrane kupuju jer spremanje hrane zahteva vreme, ili obimna proizvodnja ja jeftinom hranom.Svakog koga sam pitao zasto se bas za tu rasu odlucio,niko mi nije resao zato sto je voli vec samo zbog ekonomske opravdanosti , oni od tog posla zive a i mnogi bi od nas mogli da zive od toga ako bi tako proizvodili, u to sam ubedjen.
 
Pa potpuno se slazem. Ne samo na zapadu i u komsiluku neki ljudi postizu odlicne rezultate u proizvodnji mleka a ishranu cine silaza i senaza.U ogromnom procentu. Znacajna kolicina razlicitih leguminoza sa puno proteina i biljke sa visokim procentom ugljenih hidrata SuSu i hibridni(silazni) sirak = velika kolicina kvalitetnog mleka. I naravno kukuruz vise radi plodoreda a i on u obliku silaze. Upotreba koncentrata(suvog zrna) osetno smanjena.
Sto se hydroponic hrane tice mislim da sam sa dosta argumenata pokazao da to u zemlji gde ima ogroman procenat uparlozenih njiva nema smisla. Ne postoji racunica koja bi to opravdala. Pa cak ni sa proizvodnjom jako skupih sireva.
KOd gajenja mlecnih koza jedan od problema je kada se jarenje razvuce na vise meseci. Veliko olaksanje je kada se izvrsi sinhronizacija estrusa i kada se jarenje obavi u kratkom roku. Ako izuzmemo hormone ostaju proverena prirodna sredstva kao sto je vestacko produzivanje/skracivanje dana, ubacivanje jarca u blizinu koza, i idobra ishrana sa afrodizijacima za koze. Svojevremeno Brundalo je pisao kako je raz odlicna. Neko drugi je povodom hydroponica napisao da su babe koristile naklijalo zito(raz) za istu namenu. Ako je to tacno onda nije nikakav problem a jos manje je skupo na nekoj blago nagnutoj povrsini rasprostrti najlon i na njega prosuti namoceno seme. Uz neki primitivan sistem prskanja moze da se dobije 17 kg po m². Znaci sa 10m² dobije se 170 kg. Da svaka zivotinja dobije po 3 kg u nekoliko obroka, to je dovoljno za 57(56.6)koza. Ponavljam ne hrane nego sex-i dodatka. Ako radi vredelo bi uloziti malo truda.
 
Pre svega, želim da pozdravim sve uzgajivače ovaca i koza a i da pohvalim jer je količina informacija na ovom forumu impresivna a broj reči pogotovo. ::svaka cast:: :ppozdrav: Ova tema mi je posebno zanimljiva iako ima tužan kraj, bar do trenutka kada i nas globalno zagrevanje sprži. Vidim da ste dotakli mnoge stvari na ovoj temi ali da kažem samo par reči, ovaj način ishrane tj. spravljanja dodataka ishrani može da se bazira i na akvaponiji a taj sistem je provereno organski. Jedino je plesan baš ozbiljan problem.

Takođe, u jednoj temi smo, nas nekoliko, načeli ovo pitanje neznajući da se o tome ovde već raspravljalo- http://poljoinfo.com/ostale-oblasti/proizvodnja-klica-zita/
a, kao što se može videti član chickenlover je lepo rekla da postoji razlika između klica žita i žitne trave. Po mom skromnom mišljenju ne bi bilo loše kombinovati i jedno i drugo kao dodatak ishrani stoke s tim što bi se, u procesu proizvodnje klica žita, problem plesni lakše mogao rešiti. :ppozdrav:
 
Upravo radim neke pokuse sa koloidnim srebrom.Ono se deklarira kao najbezopasnije sredstvo za uništavanje patogenih organizama, bakterija, gljivica pa čak i virusa.
Da li bi dodavanje vode sa koliodnom otopinom srebra riješilo problem pljesni?
Moglo bi se probati, nije skupo a potpuno je ekološki.
 
strile je napisao(la):
Upravo radim neke pokuse sa koloidnim srebrom.Ono se deklarira kao najbezopasnije sredstvo za uništavanje patogenih organizama, bakterija, gljivica pa čak i virusa.
Da li bi dodavanje vode sa koliodnom otopinom srebra riješilo problem pljesni?
Moglo bi se probati, nije skupo a potpuno je ekološki.
Kliknite za proširenje...
Pošto ništa ne znam o koloidnom srebru malo sam prelistao i nisam ništa pametno saznao.
Međutim, imam neka načelna pitanja, recimo da li je uopšte moguće zamisliti da nešto uništava patogene organizme i to i viruse i bakterije i gljivice a da ne uništava korisne?
Odgovor je NE!
Važno znati da ne postoje patogeni organizmi generalno. Ali postoje patogeni organizmi za ljude, za različite biljke i životinje. Na primer odredjene plesni su jako korisne i mi ih sa zadovoljstvom jedemo sa budjavim sirevima. One sadrže blage doze prirodnih antibiotika pa ne samo da nisu patogene vec se može reći da su u izvesnoj meri korisne. Međutim, te iste gljivice kada se pojave na nakvašenom semenju postaju patogene( za semenje). Kod preživara stomačna flora, pre svega bakterije, ima nezamenjivu ulogu u varenju. Seme tretirano pesticidom širokog spektra ( koji ubija bakterije, gljivice, viruse), kada se sa hranom unese u organizam ubilo bi i korisne organizme. Za posledicu u najblažem slučaju imamo pad proizvodnje a ako grlo ne izlečimo to jest ponovo ne zarazimo, ono na kraju ugine.
I još nešto, koloidno srebro se dobija tehnološkim postupkom. Ako je namenjeno za uništavanje štetnih organizama u biljnoj proizvodnji onda je to sintetički pesticid. Ako je namenjeno za životinje ili ljude onda je sintetički lek.

što se tiče Hydroponic Fodder meni se stvari čine dosta jednostavno. To može da bude dopunska hrana zimi i/ili u sezoni parenja a u našim uslovima ne može da bude osnovna pa čak ni značajniji deo ishrane. To je jednostavno preskupo.
 
Onog trenutka kada pokvasiš seme počinju da se razvijaju i plesni( i bakterije). Naravno to postaje vidljivo golim okom tek kada i ako se intenzivno razviju. Neke gljivice imaju izgled i pojavu obične buđi neke su bele, neke pink, neke sive ili skoro crne..... Neke su jako toksične.

Što se tiče prevencije kratko kupanje u krečnom rastvoru je blagotvorno protiv većine plesni. UV svetlo je takođe smrt za plesni a većinu ubije i izlaganje jačem suncu (opet UV).
 
Kako li to onda ovim likovima iz Australije, i ostalima uspeva? Mikroklima ili šta je u pitanju, oni to sve na otvorenom rade. :sta:

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=f3XFoph3a_g[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=cWLAQtX-5MQ&feature=related[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=udwsB8C_t5Y&feature=related[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=YWlaeedn8pI&feature=related[/youtube]
 
iz kilograma semena dobije se 5-7 kg naklijalog mladog žita. Naravno OGROMAN deo tog dobitka u masi je voda, ali se dobije kompletnija hrana. Npr veći % proteina, zatim vitamini.....nema zbora da se dobije kvalitetnija hrana.
Predpostavimo da imaš 10 koza i da svaka dnevno pojede 10 kg zelene mase. Znači da ti dnevo treba 100 kg Hydroponic Fodder-a. Na ulaznom delu komore svaki dan ulažeš tacne sa 14-20 kg semena u tanjem sloju. Ciklus traje cca 10 dana. Svaka tacna se zaprašuje vodom iz posebnih dizni (voda sa djubrivom pod pritiskom) i mora da ima svoju neonsku cev. Pored toga, kod nas mora da ima grejače za hladno vreme i rashlađivače i kod nas i kod australijanaca i kod španaca, jer je optimalna temperatura naklijavanja npr. 10-15°C. U komori vlada visoka vlažnost pa se kondezat prikuplja i reciklira jer je sve ovo napravljeno zbog deficita vode pre svega u Australiji. Nije čudo što se primilo u Španiji jer neki krajevi tamo su poslednjih godina imali 300, 400,....pa čak i preko 600 dana bez kiše.
Potrošnja energije je velika (svetlo, pumpe,klimatizacija) pa su ovakve komore opremljene uredjajima za dobijanje struje iz.sol. kolektora.Komora košta puno( i bez el. kolektora) a tekući troškovi su visoki.
Ako neko može jeftino sam da napravi ovakvu komoru, koja bi kod nas neku svrhu mogla da ima samo zimi, i ako uspešno dezinfikuje seme i održava visoku higijenu u komori....
Čini mi se da pored ove "paše" opet mora da se da određena količina koncentrovane hrane pa je sve skupa vrlo skupo?
 
Tu nema spora, sve što si napisao stoji samo me još uvek muči kako sa sigurnošću izbeći stvaranje plesni. Jaka UV rasveta je ok, možda da se malo modifikuju ove tacne kako bi svetlost dublje prodirala kroz "šumu"? Pričam sad onako napamet ali kad vidiš ove snimke sve deluje vrlo prosto, međutim domaća radinost kaže drugačije.

U svakom slučaju, čak i samo klicama da se obogati ishrana (bez žitne trave) pa je opet bolje nego suvo zrno.

Davno sam video reklamu jedne firme koja je pravila nešto nalik ovome, u tacnama od stiropora uz mikroraspršivače i neonke, da li je to zaživelo i opstalo, ne znam.
 
i na kraju, ovi filmčići su reklamni materijal a na reklami je dovoljan gutalj Coca Cole da sve bude lepše i bolje. treba pogledati na netu iskustva korisnika. Ja sam naišao na jako loše primere a bilo je i umereno zadovoljnih..
 
Naravno, nego nešto razmišljam, možda ne bi bilo loše probati sa semenom nekih drugih vrsta biljaka, biolozi sigurno znaju koje biljke sadrže prirodne fungicide u sebi, načuo sam nešto o tome ali je davno bilo. Isto tako, seme klija crpeći vodu i iz "supstrata" kao što je vata ili sunđer, kamena vuna i još mnogo toga, možda bi ogledi u tom pravcu mogli biti od značaja. Ja nemam potrebnih znanja ali verovatno na forumu ima ljudi još ljudi koji poznaju prirodu plesni.
 
Vidim da si se vezao za hydroponic kao bulterijer, uhvatio pa ne puštaš :haha:
Za 500-5000 € kupuješ ha u Srbiji. Sa malo znaja i spremnosti za inovacije dobiješ preko 20 tona sena sa te površine. Znači nije problem obezbediti količinu.U srbiji je problem kvalitet hrane. NPR probaj negde da kupiš dobro osušeno seno a da ima dobru zelenu boju? To je nešto što treba i može da se reši. Kosačice sa kondicionerima, sušare za seno pa čak i sušare za balirano seno. Kada se pogledaju tablice gubitaka u kvalitetu sena i kada se pogleda kako se ono kod nas priprema jasno je da puno toga može da se uradi.
Jednog dana kada nas pogodi Australijska klima možda će hydroponic imati $ opravdanje.
 
u svetu postiji i jos jedna vrsta jako kvalitetnog harniva koja se zove silaza.Da li je od kukuruza, lucerke ili trave, jako je jeftina, izuzetno kvalitetna (naravno ako se pripremi kako treba), zivotinje je rado jedu i daju odlicne rezultate. To je sve prakticno iskustvo i posle ovih desetak godina bavljenja ovcarstvom mogu slobodno reci da nema ozbiljne proizvodnje bez silaze.
Opriostite za malo dvosmislenosti, znam da svi znate o cemu je rec ali je upotreba silaze pogotovu u ovcarstvu retka pojava u Srbiji. :cao:
 
Nema zbora oko silaže. Ne samo u ovčarstvu nego ni u ozbiljnoj produkciji mleka, čak i kozijeg. To sam pokušavao da objasnim još odavno. Ipak ostaje neosporno da se u proizvodnji delikatesnih sireva ne primenjuje. Tačnije primenjuje se u industrijskoj proizvodnji gde se sirevima dodaju razni aditivi da bi se "upeglao kvalitet". Pošto se ovde piše i o kozama i o ovcama smatrao sam za nepotrebno da ponovo spominjemo silažu a onda obavezno i ovu malu ogradu. ::namigivanje::
 
miljko je napisao(la):
u svetu postiji i jos jedna vrsta jako kvalitetnog harniva koja se zove silaza.Da li je od kukuruza, lucerke ili trave, jako je jeftina, izuzetno kvalitetna (naravno ako se pripremi kako treba), zivotinje je rado jedu i daju odlicne rezultate. To je sve prakticno iskustvo i posle ovih desetak godina bavljenja ovcarstvom mogu slobodno reci da nema ozbiljne proizvodnje bez silaze.
Opriostite za malo dvosmislenosti, znam da svi znate o cemu je rec ali je upotreba silaze pogotovu u ovcarstvu retka pojava u Srbiji. :cao:
Kliknite za proširenje...

Nekad je silaza bila jeftina, a zato je i izmisljena. Prvenstveno radi stednje u velikim uzgojima. Medjutim vrimena su se promjenila i vise nije tako. Prvenstveno sta se tice kukuruzne silaze. Za dobiti kvalitetnu kukuruznu silazu u velikim kolicinama danas je potrebno dosta novca, tako da se ne isplati. Zato se sve vise napusta i prednost se daje sjenazi. Manji troskovi.
Narocito se to odnosi u ovcarstvu.
Pozdrav.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh