Herbicidni pojas unutar reda
- Začetnik teme Dragojlo
- Datum pokretanja
Tintoreti
Član
Zasto menjas? Nisi zadovoljan gramaxonom ili nesto drugo? Rekao bih da im je cena malo veca nego galop.....?
Pa piše da gramaxonom sme da se tretira samo jednom u toku godine, a i skup je. Flašicu od 300ml sam plaćao 580 dinara, a litra Reglonea je 1400. Gramaxon je prava stvar, za 24 sata trava skroz pobelela, pa čak i zubača. A i to da ako dođe u kontakt sa stablom šteti biljki, nije istina, jer sam prskao skroz oko voćaka i to pre oko mesec dana, i voćkama ništa nefali...
Tintoreti
Član
Sta sam ti rekao ,cudna neka hemija. 
http://dobarvocar.com/primjena-glifosata-razlog-za-zabrinutost/
Glifosat je već dugi niz godina vodeći herbicid u Svijetu. Primjena glifosata ima ključnu ulogu u gajenju genetski modifikovanih usjeva (GMO). Uprkos širokoj primjeni ovog herbicida, naučne institucije vrlo malo poklanjaju pažnje nus pojavama koje glifosat ima na zdravlje populacije. Sadašnji radovi potvrđuju prisustvo glifosata u ljudskom tijelu.
Organizacija “Friends of the Earth Europe” naručila je ispitivanje u nezavisnoj laboratoriji u Bremenu (Njemačka) na ostatake glifosata u 18. zemalja Evrope. Rezultati uzoraka urina stanovništva potvrdili su prisustvo ostataka glifosata kod stanovnika u svim ispitivanim zemljama. Uzorci su uzeti od volontera vegetarijanaca i ne-vegeterijanaca. Visok procenat prisustva glifosata zabilježen je kod volontera iz Malte (90%), te Njemačke i Velike Brtanije (70%). Najmanje prisustvo zabilježeno je u uzorcima stanovnika Makedonije i Bugarske (10%).
Glifosat je već dugi niz godina vodeći herbicid u Svijetu. Primjena glifosata ima ključnu ulogu u gajenju genetski modifikovanih usjeva (GMO). Uprkos širokoj primjeni ovog herbicida, naučne institucije vrlo malo poklanjaju pažnje nus pojavama koje glifosat ima na zdravlje populacije. Sadašnji radovi potvrđuju prisustvo glifosata u ljudskom tijelu.
Organizacija “Friends of the Earth Europe” naručila je ispitivanje u nezavisnoj laboratoriji u Bremenu (Njemačka) na ostatake glifosata u 18. zemalja Evrope. Rezultati uzoraka urina stanovništva potvrdili su prisustvo ostataka glifosata kod stanovnika u svim ispitivanim zemljama. Uzorci su uzeti od volontera vegetarijanaca i ne-vegeterijanaca. Visok procenat prisustva glifosata zabilježen je kod volontera iz Malte (90%), te Njemačke i Velike Brtanije (70%). Najmanje prisustvo zabilježeno je u uzorcima stanovnika Makedonije i Bugarske (10%).
@darko1973
Kazi mi rodjo koliko posle tretmana Galopom treba korovu da krene (sem ako ga ne koristis po prvi put)!
Ja sam do sada vocnjak odrzavao samo friziranjem i kopanjem jer je mlad ali je ovaj kisni period napravio haos i moram da krenem sa hemijom!
Sent from my HTC HD2 using Tapatalk 2
Kazi mi rodjo koliko posle tretmana Galopom treba korovu da krene (sem ako ga ne koristis po prvi put)!
Ja sam do sada vocnjak odrzavao samo friziranjem i kopanjem jer je mlad ali je ovaj kisni period napravio haos i moram da krenem sa hemijom!
Sent from my HTC HD2 using Tapatalk 2
@LazaSD komso ovo mi je prvi put da koristim.Za sad gde sam prskao nije jos krenula trava. Ja sam imao taj problem kao i ti,neke stetne posledice po drvo nisam primetio tako da mozes slobodno da koristis.Vidljivi su rezultati posle dan dva.
Tintoreti
Član
Mozes slobodno ali sa dozom 1l/100lvode ne jace od toga. Sprzi travu a sadnice ne osete. Ja sam prskao u toj koncetraciji sadnice su bile u prvoj vegetaciji i nema problema.
@Tintoreti
Poslusao sam te i razredio bocicu od 300ml u 30l vode! Vreme me je posluzilo, maltene bez daska vetra!
Kada je posao priveden kraju prvi kvadrati su vec poceli da "venu"!!!
Sada ostaje jos da "odbrojim" dane do sledece vegetacije i javljam!
Sent from my HTC HD2 using Tapatalk 2
Poslusao sam te i razredio bocicu od 300ml u 30l vode! Vreme me je posluzilo, maltene bez daska vetra!
Kada je posao priveden kraju prvi kvadrati su vec poceli da "venu"!!!
Sada ostaje jos da "odbrojim" dane do sledece vegetacije i javljam!
Sent from my HTC HD2 using Tapatalk 2
http://poljoprivreda.info/?oid=9&id=1167
Rezistentnost korova na herbicide
U razvijenim poljoprivrednim zemljama, intenzivna primena herbicida, dovela je i do nekih negativnih efekata. Pre svega, redukovan je plodored, napuštene su alternativne metode suzbijanja korova, te je intenzivna primena herbicida dovela do rezistentnosti i do realnih mogućnosti kontaminacije podzemnih voda i zemljišta. Iz tog razloga, najnovija istraživanja ukazuju na potrebu smanjenja količine herbicida, rotaciju herbicida različitog načina delovanja kao i upotrebu mešavine herbicida odnosno njihovu kombinaciju sa odgovarajućom agrotehnikom, čime se može sprečiti ili odložiti pojava rezistentnosti kod korova.
Rezistentni biotipoviIntenziviranje poljoprivredne proizvodnje tokom dvadesetog veka podrazumevalo je primenu savremenih agrotehničkih mera, upotrebu kvalitetnog semena, primenu odgovarajućih mineralnih đubriva i mera zaštite bilja. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja zahteva intenzivne mere zaštite bilja od bolesti štetočina i korova. Nažalost, posledica intenzivne i često neplanske i nestručne primene pesticida je pojava rezistentnosti.
Rezistentnost je prirodno nastala nasledna sposobnost pojedinih organizama da preživi pesticidni tretman koji bi, u normalnim uslovima primene, efikasno suzbio te organizme.Herbicidna rezistentnost može se identifikovati kao "nasleđena sposobnost korova da prežive nivo herbicida koji bi normalno rezultirao efikasnim suzbijanjem". Od prve rezistentne korovske vrste Senecio vulgaris L. na triazinske herbicide do danas utvrđen je ukupan broj od 249 rezistentnih biotipova u svetu, koji predstavlja 153 različite vrste, od kojih su 91 dikotiledoni, a 62 monokotiledoni korovi, dok travni korovi čine 33% svih rezistentnih vrsta.Za razliku od tolerantnih biljaka, rezistentni biotipovi najčešće ne preživljavaju samo komercijalne količine herbicida nego i izuzetno visoke količine. Rezistentni biotipovi sa višestrukim mehanizmima rezistentnosti predstavljaju izazov za njihovo suzbijanje. Istraživači pokušavaju molekularnom biologijom da olakšaju utvrđivanje promene ciljnog mesta kao mehanizma rezistentnosti.Herbicidna rezistentnost razvila se kao rezultat ponavljane aplikacije herbicida u dužem vremenskom periodu i sa malo, ili bez rotacije herbicida istog mehanizma delovanja. Kod većine korovskih vrsta rezistentnost se pojavila učestalom primenom herbicida kao što su triazini, feniluree, ariloksifenoksipropionati (APP), cikloheksadione (CHD), sulfoniluree i imidazolinone.Uprkos prisustvu rezistentnosti već skoro 40 godina nijedan herbicid nije povučen iz poljoprivrede, već su i danas sastavni deo proizvodnje hrane svojom efektivnom primenom u kombinaciji sa ostalim sredstvima za suzbijanje korova.Prvi rezultati su ukazali na rezistentnost kod Senecio sp. na atrazin, da bi krajem sedamdesetih godina i početkom osamdesetih bila utvrđena kod mnogih drugih vrsta. U Vojvodini je utvrđena rezistentnost Echinochloa crusgalli (muhar) i Amaranthus retroflexus L. (štir) na ALS inhibitore kao i rezistentnost Amaranthus retroflexus L. (štir), Abutilon theophrasti (teofrastova lipica), Chenopodium hybridum (pepeljuga srcolisna) i Setaria viridis (zeleni muhar) na herbicide inhibitore procesa fotosinteze. Herbicidna rezistentnost korovskih vrsta biljaka je danas široko rasprostranjena na velikom procentu obradivih površina, uglavnom u zemljama sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.
Ekspanzija novoregistrovanih sredstava za zaštitu biljaU poslednjih nekoliko godina na tržištu Srbije pojavilo se više desetina (stotina) novoregistrovanih sredstava za zaštitu bilja, uglavnom na bazi nekoliko aktivnih supstanci. Tako su danas u upotrebi preko 15 sredstava za zaštitu bilja na bazi nikosulfurona (Motivel, Talisman, Nikon, Gat Motion, Innovate, Nikar, Novovel, Siran...), preko 10 SZB na bazi metsulfuron-metila (Laren, Meteor, Met-mark, Accurate, Mezzo...), nekoliko SZB na bazi tifensulfuron-metila (Harmony, Promoni, Simphony...). Prisustvo velikog broja preparata (sredstava za zaštitu bilja) na tržištu, često dovodi u zabludu poljoprivredne proizvođače koji (ne retko) misle da primenom preparata sa različitim i primenjuju i različite aktivince. Takođe, veoma je važno čuti da čak ni primena preparata sa različitim aktivnim supstancama imenima primenjuju i različite aktivne supstance. Takođe, veoma je važno napomenuti da čak ni primena preparata sa različitim aktivnim supstancama ne znači uvek i primenu preparata sa različitim mehanizmom delovanja koje garantuje efikasno suzbijanje korova i ne smanjuje rizik od rezistentnosti. Najbolji primer za to su preparati koji se najčešće koriste za suzbijanje npr. divljeg sirka (Sorghum halepense) u kukuruzu: preparati na hazi nikosulfurona (Motivel, Talisman, Nikon, Gat Motion, Innovate, Nikar, Novovel, Siran...), preparati na bazi rimsulfurona (Tarot, Rimex, Trawell, Tiger...) i preparati na bazifo-ramsulfurona (Equip). Iako su u pitanju tri različite aktivne supstance, sve tri ipak pripadaju grupi sulfonilurea i imaju isti mehanizam delovanja, odnosno inhibiraju enzim acetolaktat sintetazu (ALS inhibitori).
Umanjenje rezistentosti plodoredom?Velika je zabluda i da se samim plodoredom može rešiti ili umanjiti problem rezistentnosti, pogotovo zato što se isti korovi na istim parcelama javljaju i u različitim usevima, te ukoliko se iz godine u godinu, u različitim usevima, primenjuju herbicidi sa istim mehanizmom delovanja a različitom aktivnom supstancom ili komercijalnim imenom, veoma brzo se možemo suočiti sa pojavom rezistentnosti. Česta praksa naših poljoprivrednih proizvođača je da u usevu pšenice (i ječma) koriste SZB na bazi metsulfuron metila (Laren, Meteor, Metmark, Accurate, Mezzo...) ili na bazi amidosulfuron + jodosulfuron-metil-natrijum (Sekator), što su sve preparati sa istim sistemom delovanja. U usevu soje je veoma česta kombinacija herbicida: oksasulfuron (Oxon, Monam, Div, Dynox) + imazamoks (Pulsar) + tifensulfuron-metil (Harmony, Promoni, Simphony...), koji takođe imaju identičan mehanizam delovanja. U imi tolerantnom suncokretu je česta upotreba preparata Pulsar. U šećernoj repi je često neizostavan herbicid triflusulfuron-metil (Safari, Apex, Savana, Separi, Trimark...), dok je u usevu kukuruza dominantna upotreba herbicida nikosulfuron (Motivel, Talisman, Nikon, Gat Motion, Innovate, Nikar, Novovel, Siran...) ili foramsulfuron (Equip). Svi prethodno navedeni herbicidi pripadaju grupi sulfonilurea, što znači da imaju isti mehanizam delovanja (ALS inhibitori).
ANTIREZISTENTNA STRATEGIJA i ostalo na linku na početku poruke
Rezistentnost korova na herbicide
U razvijenim poljoprivrednim zemljama, intenzivna primena herbicida, dovela je i do nekih negativnih efekata. Pre svega, redukovan je plodored, napuštene su alternativne metode suzbijanja korova, te je intenzivna primena herbicida dovela do rezistentnosti i do realnih mogućnosti kontaminacije podzemnih voda i zemljišta. Iz tog razloga, najnovija istraživanja ukazuju na potrebu smanjenja količine herbicida, rotaciju herbicida različitog načina delovanja kao i upotrebu mešavine herbicida odnosno njihovu kombinaciju sa odgovarajućom agrotehnikom, čime se može sprečiti ili odložiti pojava rezistentnosti kod korova.
Rezistentni biotipoviIntenziviranje poljoprivredne proizvodnje tokom dvadesetog veka podrazumevalo je primenu savremenih agrotehničkih mera, upotrebu kvalitetnog semena, primenu odgovarajućih mineralnih đubriva i mera zaštite bilja. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja zahteva intenzivne mere zaštite bilja od bolesti štetočina i korova. Nažalost, posledica intenzivne i često neplanske i nestručne primene pesticida je pojava rezistentnosti.
Rezistentnost je prirodno nastala nasledna sposobnost pojedinih organizama da preživi pesticidni tretman koji bi, u normalnim uslovima primene, efikasno suzbio te organizme.Herbicidna rezistentnost može se identifikovati kao "nasleđena sposobnost korova da prežive nivo herbicida koji bi normalno rezultirao efikasnim suzbijanjem". Od prve rezistentne korovske vrste Senecio vulgaris L. na triazinske herbicide do danas utvrđen je ukupan broj od 249 rezistentnih biotipova u svetu, koji predstavlja 153 različite vrste, od kojih su 91 dikotiledoni, a 62 monokotiledoni korovi, dok travni korovi čine 33% svih rezistentnih vrsta.Za razliku od tolerantnih biljaka, rezistentni biotipovi najčešće ne preživljavaju samo komercijalne količine herbicida nego i izuzetno visoke količine. Rezistentni biotipovi sa višestrukim mehanizmima rezistentnosti predstavljaju izazov za njihovo suzbijanje. Istraživači pokušavaju molekularnom biologijom da olakšaju utvrđivanje promene ciljnog mesta kao mehanizma rezistentnosti.Herbicidna rezistentnost razvila se kao rezultat ponavljane aplikacije herbicida u dužem vremenskom periodu i sa malo, ili bez rotacije herbicida istog mehanizma delovanja. Kod većine korovskih vrsta rezistentnost se pojavila učestalom primenom herbicida kao što su triazini, feniluree, ariloksifenoksipropionati (APP), cikloheksadione (CHD), sulfoniluree i imidazolinone.Uprkos prisustvu rezistentnosti već skoro 40 godina nijedan herbicid nije povučen iz poljoprivrede, već su i danas sastavni deo proizvodnje hrane svojom efektivnom primenom u kombinaciji sa ostalim sredstvima za suzbijanje korova.Prvi rezultati su ukazali na rezistentnost kod Senecio sp. na atrazin, da bi krajem sedamdesetih godina i početkom osamdesetih bila utvrđena kod mnogih drugih vrsta. U Vojvodini je utvrđena rezistentnost Echinochloa crusgalli (muhar) i Amaranthus retroflexus L. (štir) na ALS inhibitore kao i rezistentnost Amaranthus retroflexus L. (štir), Abutilon theophrasti (teofrastova lipica), Chenopodium hybridum (pepeljuga srcolisna) i Setaria viridis (zeleni muhar) na herbicide inhibitore procesa fotosinteze. Herbicidna rezistentnost korovskih vrsta biljaka je danas široko rasprostranjena na velikom procentu obradivih površina, uglavnom u zemljama sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.
Ekspanzija novoregistrovanih sredstava za zaštitu biljaU poslednjih nekoliko godina na tržištu Srbije pojavilo se više desetina (stotina) novoregistrovanih sredstava za zaštitu bilja, uglavnom na bazi nekoliko aktivnih supstanci. Tako su danas u upotrebi preko 15 sredstava za zaštitu bilja na bazi nikosulfurona (Motivel, Talisman, Nikon, Gat Motion, Innovate, Nikar, Novovel, Siran...), preko 10 SZB na bazi metsulfuron-metila (Laren, Meteor, Met-mark, Accurate, Mezzo...), nekoliko SZB na bazi tifensulfuron-metila (Harmony, Promoni, Simphony...). Prisustvo velikog broja preparata (sredstava za zaštitu bilja) na tržištu, često dovodi u zabludu poljoprivredne proizvođače koji (ne retko) misle da primenom preparata sa različitim i primenjuju i različite aktivince. Takođe, veoma je važno čuti da čak ni primena preparata sa različitim aktivnim supstancama imenima primenjuju i različite aktivne supstance. Takođe, veoma je važno napomenuti da čak ni primena preparata sa različitim aktivnim supstancama ne znači uvek i primenu preparata sa različitim mehanizmom delovanja koje garantuje efikasno suzbijanje korova i ne smanjuje rizik od rezistentnosti. Najbolji primer za to su preparati koji se najčešće koriste za suzbijanje npr. divljeg sirka (Sorghum halepense) u kukuruzu: preparati na hazi nikosulfurona (Motivel, Talisman, Nikon, Gat Motion, Innovate, Nikar, Novovel, Siran...), preparati na bazi rimsulfurona (Tarot, Rimex, Trawell, Tiger...) i preparati na bazifo-ramsulfurona (Equip). Iako su u pitanju tri različite aktivne supstance, sve tri ipak pripadaju grupi sulfonilurea i imaju isti mehanizam delovanja, odnosno inhibiraju enzim acetolaktat sintetazu (ALS inhibitori).
Umanjenje rezistentosti plodoredom?Velika je zabluda i da se samim plodoredom može rešiti ili umanjiti problem rezistentnosti, pogotovo zato što se isti korovi na istim parcelama javljaju i u različitim usevima, te ukoliko se iz godine u godinu, u različitim usevima, primenjuju herbicidi sa istim mehanizmom delovanja a različitom aktivnom supstancom ili komercijalnim imenom, veoma brzo se možemo suočiti sa pojavom rezistentnosti. Česta praksa naših poljoprivrednih proizvođača je da u usevu pšenice (i ječma) koriste SZB na bazi metsulfuron metila (Laren, Meteor, Metmark, Accurate, Mezzo...) ili na bazi amidosulfuron + jodosulfuron-metil-natrijum (Sekator), što su sve preparati sa istim sistemom delovanja. U usevu soje je veoma česta kombinacija herbicida: oksasulfuron (Oxon, Monam, Div, Dynox) + imazamoks (Pulsar) + tifensulfuron-metil (Harmony, Promoni, Simphony...), koji takođe imaju identičan mehanizam delovanja. U imi tolerantnom suncokretu je česta upotreba preparata Pulsar. U šećernoj repi je često neizostavan herbicid triflusulfuron-metil (Safari, Apex, Savana, Separi, Trimark...), dok je u usevu kukuruza dominantna upotreba herbicida nikosulfuron (Motivel, Talisman, Nikon, Gat Motion, Innovate, Nikar, Novovel, Siran...) ili foramsulfuron (Equip). Svi prethodno navedeni herbicidi pripadaju grupi sulfonilurea, što znači da imaju isti mehanizam delovanja (ALS inhibitori).
ANTIREZISTENTNA STRATEGIJA i ostalo na linku na početku poruke
Iron ex stefanvoce
Član
Ista stvar,deluju kao kontaktni totalni herbicidi.
Da li ipak sme da se gramaksonom, galopom ili nečim drugim tretira više puta u toku jedne godine? Nabavio sa Agram (agromarketov) ali sam tek sad video da je ista aktivna materija kao na gramaksonu, a na flašici od gramaksona piše da se samo jednom sme tretirati sa njim u toku jedne godine. Da li je neko dvaput tretirao i da li zna da li sme da ide dvaput? Nisam tretirao oću sutra da idem...
Tintoreti
Član
Samo jednom i za agram.
IVAN ILIC
Član
Po uputstvu koristi se samo jednom u toku godine na istoj povrsini,pridrzavaj se bolje toga nego da eksperimentises.Inace u nekim zemljama se vodi rasprava o njegovoj otrovnosti,a negde su ga valjda i zabranili.Medjutim,o otrovnostima preparata mozemo nasiroko raspravljati,najsigurnije je pratiti pazljivo uputstva.
Ja sam galop koristio dva puta na istoj povrsini(tresnja druga godina)samo sam okopao prvo oko drveta i koristio,nije bilo nikakvih posledica.Jedan red sam koristio total(zafalilo galopa)i isto nema posledica ali total sporije deluje od galopa ali kad ga sprzi vise ne raste.Galop po meni dodje kao kosac cim oprskas deluje i posle 2 nedelje pocne opet da raste,ali je sigurniji od totala i mozes i deblo da prskas bez problema.
ZICAPROM
Član
Potpuno se slažem sa darkom oko toga kako galop radi, a i ja sam ga ove godine negde koristio 2 puta. Mnogo je manje efikasan od totala ali zato i puno sigurniji jer je kontaktni, suši samo ono što poprskaš.Jedini problem je cena jer je 3 puta skuplji od totala pa ispada da te isto košta da li frezirao ili prskao galopom, ali kad je kišno i slično pa ne možeš drugačije onda i on postoji kao opcija.
