Bećarina pusta
Član
S čim, kada i koliko puta idete u zaštitu kod spomenutih usjeva protiv bolesti?
Fungicidi u strnim žitaricama
- Začetnik teme Bećarina pusta
- Datum pokretanja
abro
Član
Izgleda da se kod nas to ne praktikuje, kad nema odgovora.
Kakvo je tvoje iskustvo sa, i bez fungicid?
Dali se primeti na prinosu?
Koje preparate koristiš?
Kakvo je tvoje iskustvo sa, i bez fungicid?
Dali se primeti na prinosu?
Koje preparate koristiš?
Bećarina pusta
Član
Iskustva su vrlo pozitivna. Ako se ide na visoke prinose što znači forsiranje sa gnojidbom (dušikom-azotom najviše, jel) za očekivati je da će se javiti bolesti koje ruše-smanjuju prinos. Zato idem u zaštitu usjeva fungicidima. U pravilu se kod nas primjenjuje bar jedna zaštita od bolesti dok su kod ozbiljnijih proizvođača prisutne i dvije pa čak i tri zaštite. Broj zaštita ovisi o godini, o zimi, o oborinama, o temperaturama, o gnojidbi... Na prinosu se osjeti povećanje (bolje je reći da se neosjeti smanjenje kad se koriste fungicidi) jer bolesti podnožja busa, hrđe, pa pepelnica pa zatim fuzarioze... itd., mogu dobrano srušiti prinos.
Ove godine ću koristiti Arteu Plus kod prvog tretmana u fazi prvog do drugog koljenca i Amistar xtra protiv pepelnice, a ako bude potrebno (najvjerojatnije i hoće) još jednom ću koristiti Amistar pred samu cvatnju. Inače prije sam koristio (uz Amistar) Bavistin i Duet ultra. Uz fungicide obavezno korisitm okvašivač, konkretno Etalfix pro.
Ove godine ću koristiti Arteu Plus kod prvog tretmana u fazi prvog do drugog koljenca i Amistar xtra protiv pepelnice, a ako bude potrebno (najvjerojatnije i hoće) još jednom ću koristiti Amistar pred samu cvatnju. Inače prije sam koristio (uz Amistar) Bavistin i Duet ultra. Uz fungicide obavezno korisitm okvašivač, konkretno Etalfix pro.
Ja do ove godine ne ,ali vidim da imanja kod nas zadnje dve godime i tretiraju i maltretiraju psenicu pogotovo dijamant.
Oni idu sa setvom u visokom sklopu da se psenica nebi bokorila previse jel psenica iz sekundarnih klasova u losijim godinama daje manji vlat a oni hoce da postignu vise primarnih vlatova ,onda idu sa visokim dozama min djubriva pogotovu azota .a da im psenica nebi polegla tretiraju sa nekim srestvom koje skracuje razmak izmedju internodija i zadebljava stabljiku tako da nemoze da polegne a podnosi tezinu vlata i sklop a uz svata tretiranja koriste i fungicide da bi izbegli susenje i odbacivani dolnjeg lisca.tako da kada psenica istera list zastavicar on hrani samo vlat a ne celu biljku ,i zbog toga im je bitno da u tim sklopovima odrze svo lisce zdravim jer od toga zavisi direktno prinos.Jel kada biljka odbaci donje lisce onda list zastavicar mora da hrani celu biljku a ne samo klas te je prinos manj oni kazu da sa ovakvom tehnologijom proizvodnje postizu 7,5 do 8,5 tona psenice po hektaru
Oni idu sa setvom u visokom sklopu da se psenica nebi bokorila previse jel psenica iz sekundarnih klasova u losijim godinama daje manji vlat a oni hoce da postignu vise primarnih vlatova ,onda idu sa visokim dozama min djubriva pogotovu azota .a da im psenica nebi polegla tretiraju sa nekim srestvom koje skracuje razmak izmedju internodija i zadebljava stabljiku tako da nemoze da polegne a podnosi tezinu vlata i sklop a uz svata tretiranja koriste i fungicide da bi izbegli susenje i odbacivani dolnjeg lisca.tako da kada psenica istera list zastavicar on hrani samo vlat a ne celu biljku ,i zbog toga im je bitno da u tim sklopovima odrze svo lisce zdravim jer od toga zavisi direktno prinos.Jel kada biljka odbaci donje lisce onda list zastavicar mora da hrani celu biljku a ne samo klas te je prinos manj oni kazu da sa ovakvom tehnologijom proizvodnje postizu 7,5 do 8,5 tona psenice po hektaru
Bećarina pusta
Član
E zaboravih reći za regulatore rasta. Ove godine ću prvi puta koristit jedan od dva koja se mogu kupiti kod nas. To su Modus i Cycocel. Koriste se u fazi jednog do dva koljenca, ranija primjena je bolja. Vrlo bitno je voditi računa o aplikaciji tj. pratiti prognozu vremena jer po oblačnom i hladnom vremenu zna izostati (ili biti smanen) učinak.
Kod regulatora rasta, a i kod fungicida je poželjno trošiti veće količine vode-škropiva, od 200 do 300 i više l/ha.
Kod regulatora rasta, a i kod fungicida je poželjno trošiti veće količine vode-škropiva, od 200 do 300 i više l/ha.
Bećarina pusta
Član
isidor je napisao(la):
Koliko znam od kolega koji su ga koristili kod nekih nema neke razlike u povećanju prinosa, dok se kod drugih primjena opravdala na način da su forsirali gnojivo i povisili su prinos, a žito nije poleglo.
Ko misli koristiti regulatore treba imati dobar sklop, dobru gnojidbu te zdrav i čist usjev da bi mogao iforsirati prinos, a da usjev nepolegne.
P dijamant agrar kazem rade tako sve preforsirano i postizu 7,5 do 8,5 t po hektaru .
A drugarov cale je agronom u penziji kaze to nije nista novo je kaze da PKB IZ BEOGRADA 80 godina ist koristio takvu tehnologiju ali su odustali psle nekololiko godina proizvodnje .Mada ja postizem i do 3600kg po kj uz klasicnu agro tehniku osim sto sam pre tri godine nabavio tanjiracu vucenu i cinimi se da su mi bolji rezultati na psenici koju sam sejao na tanjiranom nego oranom cak i na nepaljenom tuluzinisto osim sto posle setve intenzivno moram trovati glodare miseve jer ako se poseje po suvo naprave dar mar svo seme pokupe
A drugarov cale je agronom u penziji kaze to nije nista novo je kaze da PKB IZ BEOGRADA 80 godina ist koristio takvu tehnologiju ali su odustali psle nekololiko godina proizvodnje .Mada ja postizem i do 3600kg po kj uz klasicnu agro tehniku osim sto sam pre tri godine nabavio tanjiracu vucenu i cinimi se da su mi bolji rezultati na psenici koju sam sejao na tanjiranom nego oranom cak i na nepaljenom tuluzinisto osim sto posle setve intenzivno moram trovati glodare miseve jer ako se poseje po suvo naprave dar mar svo seme pokupe
Bećarina pusta
Član
Čuj ja pucam na više od 8 t/ha. Zadnji puta kad sam imao žito na većoj površini imao sam prosjek prinosa od 8,12 t/ha.
P aj nemogu toliko valjda zbog agro tehnike .puno toga sta treba .
Radio sam analizu zemljista i uglavnom kalijum u suvisku .tako da samo idem sa 65 do 80 kg map 12 52 0 formulacija i sa 110 kg ureje i to je sve jedno valjane glatkim valjkom u prolece i zastita od korova .i to je sve .Fali mi jedan dobar rasturivac za min djubrivo .Nije ni ovaj los nov je nema godinu dana ali nije to to kad ti treba parcelu od jutra u dva prohoda ili cetiri trake da razbacas pogotovo kada radim sa mapom jel 60 kg lepo rasporediti po citavoj parceli je umetnost.pa dobar kembridj valjak jedna amazone sejaslica i traktor od 120 ks .
Radio sam analizu zemljista i uglavnom kalijum u suvisku .tako da samo idem sa 65 do 80 kg map 12 52 0 formulacija i sa 110 kg ureje i to je sve jedno valjane glatkim valjkom u prolece i zastita od korova .i to je sve .Fali mi jedan dobar rasturivac za min djubrivo .Nije ni ovaj los nov je nema godinu dana ali nije to to kad ti treba parcelu od jutra u dva prohoda ili cetiri trake da razbacas pogotovo kada radim sa mapom jel 60 kg lepo rasporediti po citavoj parceli je umetnost.pa dobar kembridj valjak jedna amazone sejaslica i traktor od 120 ks .
draganNb
Član
Bio sam danas do zadruge da porucim Alert s ,i radnica mi je rekla da imaju u ponudi Agromarketov Funomil,koji je duplo povoljniji od alerta,pa me interesuje da li neko zna nesto vise o tom preparatu?
Srdjan Žorž
Član
Ja danas kupio Falkon mislim sutra prskati i bice me zao gaziti ali moram barem semensko.
Srdjan Žorž
Član
Onda je falkon jeftiniji jer je 0,6l na hektar a litar 3990 din.
E u pravu si, zamalo da izaberem skuplju varijantu.
Kod mene falkon 3530 din litra ali petolitarsko pakovanje, pa to izadje 1218 din/kj
Imam 25 jutara tako da 200 din po litru cini znacajnu razliku!
Pogresio sam, Prosaro (bayer) izadje oko 1450 din/Kj, a Duet oko 1248 din/Kj
Kod mene falkon 3530 din litra ali petolitarsko pakovanje, pa to izadje 1218 din/kj
Imam 25 jutara tako da 200 din po litru cini znacajnu razliku!
Pogresio sam, Prosaro (bayer) izadje oko 1450 din/Kj, a Duet oko 1248 din/Kj
Srdjan Žorž
Član
Odakle si ti da znam kod mene nema petolitarsko pakovanje.
Srdjan Žorž
Član
Kod nas ima hemex velika plana.
Bobo
Član
Nemojte zaliti progaziti tragove kroz psenicu ako ju treba prskati... nedaj boze da ju lema napadne, onda svakako morate gaziti, a zastita je izostala. tako smo mi neke godine sa repicom prosli. imali 6kj, pa ajmo se igrati cirkusa i rucno joj davali prihranu, starom bilo zao gaziti. na zadnjoj njivi primjetimo u kantama od gnojiva bube i sutradan je prskao protiv nametnika...
Psenicu gazim 1 put u prihrani prvoj, 1 put u drugoj, i 1. put u zastiti u samoj cvatnji protivbolesti klasa. To sto sam progazio na njivi par tragova, ni tamo ni vamo u prinosu, na hektar u vrh glave 50kg psenice, a prinos nije izostao kvalitetniji zbog prskanja protiv bolesti iako smo gazili po vec velikoj psenici s formiranim klasom...
Psenicu gazim 1 put u prihrani prvoj, 1 put u drugoj, i 1. put u zastiti u samoj cvatnji protivbolesti klasa. To sto sam progazio na njivi par tragova, ni tamo ni vamo u prinosu, na hektar u vrh glave 50kg psenice, a prinos nije izostao kvalitetniji zbog prskanja protiv bolesti iako smo gazili po vec velikoj psenici s formiranim klasom...
