crni gruja
Član
tacno 7 dana .. vodim je po podne ili sutra dan posto je pocela danas da mekece onako dosadno
Francuska alpina
- Začetnik teme Čugi
- Datum pokretanja
crni tekir
Član
Najbolja opcija bi bila batice da ona ostane kod jarca par dana,ako je izvodljivo. Ili da duvegiju dovedes kod nje~ta opcija bi se malo vise OSECALA.
nemanja_st01_58
Član
@crni gruja
ma da ti ja prodam jarca alpinca
mislim da je to najbolja opcija
ma da ti ja prodam jarca alpinca
mislim da je to najbolja opcijaPetrovo
Član
ili kupi jarca od nemanje ili je svezi za drvo i dovedi jarca na jedan dan pa neka budu citav dan zajedno a ako opet pocne onda nesto s jarcom nije dobro
milanco_mk
Član
hvala na informacija raspitacu se jos malo oko toga za vaginalne sungjere.pozdrav iz Makedonija
crni tekir
Član
Pozdrav drustvo.Voleo bih da cujem vase misljenje sta da radim~moja mala alpinka,stara 5 meseci i 10 dana ponovo trazi jarca.Trazila ga je i pre nepun mesec dana ali je nisam pustio.Tad je drecala ko' luda a sada strajkuje gladju(slabije jede,samo vrcka repicem i cese se o mene).Teska je otprilike oko35~40kg i ima sve predispozicije da bude velika,dobro razvijena koza.Termin njenog jarenja(ako se sad pari) bi mi odgovarao ali se bojim da bi stala sa rastom ukoliko ostane sjarna.Sta vi mislite??
Petrovo
Član
moj savjet je da je pustis ako je vec trazila prvi a nisi drugi put treba ima lijepu kilazu i sasvim dovoljnu a jeste da nije vrijeme ako ces je musti ali imas jare koje mozes prodati 
jos ako i jare bude dobro dobra si proso vidise da si je dobro hrani pet mjeseci 40 kg i jos oce da se pari i trazila prije mjesec
nebi ona da ti nisi nju dobro hranio i brino se o njoj
jos ako i jare bude dobro dobra si proso vidise da si je dobro hrani pet mjeseci 40 kg i jos oce da se pari i trazila prije mjesecnebi ona da ti nisi nju dobro hranio i brino se o njoj
crni gruja
Član
vodio jarac zaskakao ko mutav druzili se jedno sat vremena .. valjda ce nesto biti
crni gruja
Član
crni tekir
Član
Batice,Petrovo je meni odgovorio na prethodni post,ali to je jos jedna slabost ove verzije foruma~ne daje upozorenje da je u medjuvremenu stigla nova poruka,inace ja sam u pravo pokusavao da posaljem sliku te moje jarice ali od toga nema nista~opet je nesto promenjeno! Pre samo 10~tak dana sam "uklavirio" kako da posaljem sliku i sada opet nesto ne stima,ovo bas zna da kida zivce.
nemanja_st01_58
Član
@crni tekirmlade dviske, kozice, junice i nazimice se pustaju kada dostignu oko 75% tezine majki, sa kilazom od 40kg sasvim mozes da budes zadovoljan pri pustanju kozice u priplod. Jer majka neverujem da joj je teza od 60 i to joj taman dodje to. Nekako orjentaciono se pusta da se okozi sa godinu dana ali ako ima kilazu moze i pre pa aj da uspe parenje da da lepe jarice i bude velika i mlecna
>:Sa velikim zanimanjem pratim sve što Milan napiše jer on ima dobar pristup i očigledno dobre rezultate. Njegovo iskustvo vrlo direktno potvrđuje ono što sam odavno (pre neku godinu) tvrdio na ovom istom forumu a to je da je i bez ara a kamo li hektara moguće uspešno i profitabilno gajiti koze i proizvoditi sir.
Ono gde se ne slažem je pitanje “korova”. Što je za nekoga korov dakle štetna i nepotrebna biljka za druge je dragocen izvor vitamina, minerala, ugljenih hidrata pa čak i proteina. Na primer neki od “korova” koje sam spominjao imaju isto ili nešto manje proteina od lucerke ali su iskoristljiviji to jest boljeg su sastava, a neki “korovi” imaju znatno više proteina od lucerke. Ove “babske” priče su potvrđene istraživanjima ozbiljnih univerziteta tako da se danas neke vrste sirka( ranije korov) sada gaje kao izuzetno uspešna energetska hrana koja daje velike prinose. Zatim, odabrani su varijeteti štira i lobode koji se gaje i to sve više . Vodopija je kultivisana i seje se u smešama za seno i ispašu i u USA i Australiji u Francuskoj, jer je vodopija izuzetno hranljiva i korisna biljka. Isto se odnosi i na uskolisnu bokvicu koja se takođe gaji. Najbolju sortu za nas imaju Francuzi ali to i nije neka posebna sorta to je selekcija iz prirode. I sam sam napravio neke eksperimente sa uskolisnom bokvicom koju sam sakupljao u okolini Bg i dobio sam interesantne rezultate. Posle otkosa potpuno se regeneriše za 2 nedelje tako da bi u pregonskoj ispaši stoka mogla da se vrati na isti teren posle 14 dana. Problem je naći leguminozu koja može tako brzo da se regeneriše jer bokvica ne uspeva dobro u monokulturi, to jest idealna je u kombinaciji sa nekom leguminozom.
Kada je vec reč o bokvici hteo bih da se osvrnem na problem sa selenom u ishrani koza iako je on jako važan za svu stoku a i za ljude. Praksa sa davanjem inekcija selena potiče iz USA gde je čest deficit selena u zemljištu. Kao posledicu imamo razna oboljenja, pobačaje...itd. Za selen kao i za sve druge mikroelemente važi da je najbolje da ih stoka uzima prirodnom ishranom a bokvica je selenska bomba.
Sve što sam naveo može lako da se proveri jer ima puno materijala na tu temu uključujuči i povoljno dejstvo na mlečnost ali i na kvalitet mleka što je ponekad važnije. Treba samo dugo i uporno kopati po materijalu koga ima previše. To me dovodi do još jednog aspekta ishrane koji je ovde spominjan. Ja sam planirao da koristim pelete kao odličan način ishrane i još sam ambiciozno smislio da napravim malu liniju za proizvodnju. Svi materijali su govorili da je to super. Međutim baš ono što je Milan spomenuo kao prednost, a to je značajno povećanje temperature pri peletiranju meni je bilo sumnjivo. Jer, ispostavilo se da temperatura pri peletiranju raste do 120-140°C. Zato sam uzeo da proverim. U popularnim materijalima nema ni reči o tome ali zato ako se ukuca degradacija hrane pri peletiranju dobiju se rezultati koji su potvrdili moje sumnje. Uništava se osetan deo vitamina, dolazi do transformacije dela ugljenih hidrata u nesvarljive oblike i naravno dolazi i do delimične degradacije proteina. To ne znači da peletirana hrana ne valja. Ne, ona je dobra, ali je ukupna količina hranljivih materija manja nego što je bila pre peletiranja. Tako se postavlja pitanje isplativosti. Sa jedne strane nema rastura ali je došlo do smanjenja hranljivosti a uz to idu troškovi peletiranja to jest veća cena peletirane hrane. Kada tome dodamo da, kao što Milan reče, kod nas nema nameskih kozijih peleta postavlja se pitanje svrsishodnosti. Milanov primer dokazuje da svrhe ima u štalskom uzgoju ako proizvođač nema svoju hranu. Čini se samo u tom slučaju.
....
Izgleda da sam pogrešio, neko drugi je spominjao pelete...
Ovo što nam je Iko napisao takođe potvrđuje ono što sam mnogo puta isticao ovde na forumu. Za sada koze nisu isplative čak ni kada se postižu ovako dobri rezultati kakve je Iko postizao! Isplativo je praviti koziji sir ako umeš i naravno ako umeš svoj proizvod da plasiraš. Jedan je stočarski zanat, uzgoj koza a drugi je sirarski, proizvodnja sira. To je proizvodnja građe i pravljenje nameštaja.
U dopuni onoga što sam napisao u predhodnom postu želim da ukažem da se za nekoliko godina manje više zanimljivih pisanja skoro niko ne osvrće na kvalitet mleka. Svi se bave samo količinom. Sir se ne pravi od vode a to je ogroman deo mleka. Kada je reč o kvalitetu mleka sa aspekta pravljenja sira najvažnije komponente su masti i proteini. I dok je sa mastima lako kod proteina je stvar mnogo složenija. Na primer koza koja daje 700 litara mleka godišnje može da donese veću zaradu od one koja daje 1000. I to nije tako retko kao što se misli.
Po svemu se čini da će proizvodnja kozijeg mleka u bliskoj budućnosti postati dobar i siguran posao.
mudric milan
Član
Dobra veče svim forumašima.Moram da odgovorim gospodinu Taru,neznam dali sam negde spomenuo ja za uzgoj koza i proizvodnju sira nemam nikakvo teoretsko obrazovanje
mudric milan
Član
Dobra veče svim forumašima moram da odgovorim na gospodinu Taru.Neznam da li sam spomenuo da je nemam teoretskog znanja u uzgoju koza i proizvodnji sira ali sve što radim iza toga stoji praksa koju evidentiram.Kad kažete da gledamo samo količinu a ne kvalitet molio bih da za to imate dokaze a ne samo nagađanja jer da mleko nije kvalitetno neznam dali bi sir bio kvalitetan.Moj sir bar dosad pokazao se je dosta dobar a što je najvažnije ne menja se kvalitet jer mlečna na svim kontrolama je 51.55 % što se stručnjaci čude.A što se tiče ishrane koza u tom ostajem dosledan samo što bi se korigovao i dozvolio kao pomoćno sredstvo za količinu
@mudrić milan
sve što čovek pročita a nije i sam isprobao može se nazvati teorijom. Pa tako i svi postovi na ovom forumu. Malo ljudi ima direktno ptaktično iskustvo da je zemlja okrugla pa ipak se niko ne usuđuje da kritikuje ovu "teoriju".
Ljudi su uspešno gajili stoku mnogo pre no što su čuli za ugljenje hidrate ili proteine, uspešno su proizvodili sir pre no što su uopšte čuli za mlečne bakterije i tako dalje. Dakle, nije neophodno formalno teoretsko obrazovanje da bi se postigao rezultat u kozarstvu i proizvodnji sira. Ali ne smeta ako ga ima. I to što više. Pametan čovek se uči na tuđim greškama ali i na dobrim tuđim rezultatima pa čak i ako te greške i rezultate nije video svojim očima, dakle ako su "teorija"!
Ne znam kako se desilo ali video sam samo deo poruke. Zato da odgovorim na onaj "neviđeni" deo.
Što se dokaza tiče pogledajte postove. Niko ne spominje kvalitet pa ni vi. Ako sam rekao da niko ne spominje kvalitet nisam rekao da je vaše mleko loše. To je lako proveriti jer nigde ne piše.
Kada sam govorio o kvalitetu lepo sam napisao da se to pre svega odnosi na % masti i proteina a to nema veze sa kvalitetom sira već sa prinosom sira iz date količine mleka. To jest da bih bio sasvim u pravu protein ima veze sa kvalkitetom sira ali ne % proteina vec pre svega tip kazeina. Ono što je zanimljivo je da su te razne varijante kazeina prilično vezane za određene rase koza pa nije tačna vaša tvrdnja da je sve u hrani a ništa u rasi. No to je manje važno pošto ovde uglavnom razgovaramo o alpinama.
Što se tiče doslednosti to se očekuje. Vi nemate mogućnosti da proizvodite svoju hranu, postižete izuzetne rezultate za našu sredinu što sam već istakao, pa zašto biste nešto menjali.
Međutim kada se objavi naučni rad u kome se stado sa dobrom mlečnošću po strogom naučnom modelu podeli u dve grupe tako da prinos mleka u obe grupe bude jednak, pa kontrolna grupa ostane na standardnoj ishrani a eksperimentalna dobije nešto izmenjenu hranu i da povećanje od 10% to je značajan rezultat. Zar ne? Uostalom tako su stručnjaci svojevremeno dokazivali seljacima da što više koriste lucerku!
sve što čovek pročita a nije i sam isprobao može se nazvati teorijom. Pa tako i svi postovi na ovom forumu. Malo ljudi ima direktno ptaktično iskustvo da je zemlja okrugla pa ipak se niko ne usuđuje da kritikuje ovu "teoriju".
Ljudi su uspešno gajili stoku mnogo pre no što su čuli za ugljenje hidrate ili proteine, uspešno su proizvodili sir pre no što su uopšte čuli za mlečne bakterije i tako dalje. Dakle, nije neophodno formalno teoretsko obrazovanje da bi se postigao rezultat u kozarstvu i proizvodnji sira. Ali ne smeta ako ga ima. I to što više. Pametan čovek se uči na tuđim greškama ali i na dobrim tuđim rezultatima pa čak i ako te greške i rezultate nije video svojim očima, dakle ako su "teorija"!
Ne znam kako se desilo ali video sam samo deo poruke. Zato da odgovorim na onaj "neviđeni" deo.
Što se dokaza tiče pogledajte postove. Niko ne spominje kvalitet pa ni vi. Ako sam rekao da niko ne spominje kvalitet nisam rekao da je vaše mleko loše. To je lako proveriti jer nigde ne piše.
Kada sam govorio o kvalitetu lepo sam napisao da se to pre svega odnosi na % masti i proteina a to nema veze sa kvalitetom sira već sa prinosom sira iz date količine mleka. To jest da bih bio sasvim u pravu protein ima veze sa kvalkitetom sira ali ne % proteina vec pre svega tip kazeina. Ono što je zanimljivo je da su te razne varijante kazeina prilično vezane za određene rase koza pa nije tačna vaša tvrdnja da je sve u hrani a ništa u rasi. No to je manje važno pošto ovde uglavnom razgovaramo o alpinama.
Što se tiče doslednosti to se očekuje. Vi nemate mogućnosti da proizvodite svoju hranu, postižete izuzetne rezultate za našu sredinu što sam već istakao, pa zašto biste nešto menjali.
Međutim kada se objavi naučni rad u kome se stado sa dobrom mlečnošću po strogom naučnom modelu podeli u dve grupe tako da prinos mleka u obe grupe bude jednak, pa kontrolna grupa ostane na standardnoj ishrani a eksperimentalna dobije nešto izmenjenu hranu i da povećanje od 10% to je značajan rezultat. Zar ne? Uostalom tako su stručnjaci svojevremeno dokazivali seljacima da što više koriste lucerku!
Poslednja izmena:
nemanja_st01_58
Član
Proiyvodnja sira zavisi prvo od grla koja su na gazdinstvu, toku laktacije, dalje od nacina muze, od hrane, od vremenskih uslova i na kraju od zene ili coveka koji ga spravljaju i nacina na koji ga spravljaju, jer iako je kod nas uglavnom beli sir zastupljen, svaka zena ga pravi drugacije pa cak ni dan za danom sir ne moze da bude isti iz nabrojanih razloga.
Kod fabricke i neke komercijalne proizvodnje, usled velike zbirne kolicine mleka koje je prosecno, uz tehnologa i istovetne kontrolisane uslove moze se proizvesti skoro pa isti sir.
E tu je razlika izmedju teorije i prakse.
Iz nekih predhodnih brundalovih postova zakljucujem da cak ni on, koji je bio jedinstven po primeni svih mogucih inovacija i dosledan po pracenju nekih principa i pravila , nije uspevao tokom cele godine da pravi isti sir.
Kod fabricke i neke komercijalne proizvodnje, usled velike zbirne kolicine mleka koje je prosecno, uz tehnologa i istovetne kontrolisane uslove moze se proizvesti skoro pa isti sir.
E tu je razlika izmedju teorije i prakse.
Iz nekih predhodnih brundalovih postova zakljucujem da cak ni on, koji je bio jedinstven po primeni svih mogucih inovacija i dosledan po pracenju nekih principa i pravila , nije uspevao tokom cele godine da pravi isti sir.
Od Brundala dok je bio među nama na forumu moglo je dosta da se nauči.
Treba znati da se u svetu a to će se dogoditi i kod nas sve već prednost daje zanatskim sirevima bez obzira da li su beli (meki) ili žuti Tvrdi)tvrdi. Tendencija sje da se na malim porodičnim farmama sir pravi pre svega od hrane sa sopstvenog domaćinstva i takav sir se razlikuje u zavisnosti od uslova i ishrane u različitim periodima godine. To je očekivano pa se neki tipovi- sira prave samo sezonski. Tako rana prolečna paša iako je hrana vodenija ima veće procente proteina a kasnije se to menja ne znači obavezno na gore već se jednostavno prave drugi tipovi sira. To su ipak finese i za to treba imati prefinjenu klijentelu što mi još uvek nemamo. Veštom manipulacijom (ne zloupotrebama) u toku zrenja sira dosta toga može da se kompenzira. Nažalost danas i veliki francuski proizvođači pribegavaju raznim malverzacijama da bi dobili želenje rezultat. Dodaje se kalijum hlorid koji omogućava da se dobiju sirevi od pasterizovanog mleka koji liče na sireve od nepasterizovanog, ubacuje se mleko u prahu, dehidrirani proteini surutke ili kalcijum, kalcijumhlorid itd. Na primer većina delikatesnih sireva sa geografskim poreklom ima propisanu proceduru izrade koja podrazumeva i način ishrane. Dozvoljena je ispaša, seno i u određenoj meri koncentrati sa ograničenim procentima kukuruza sa zabrano korišćenja soje i tome slično. Pošto je takva ishrama manje isplativa onda se u Fr. uvozi mleko iz holandije od koza koje su hranjene silažom što je zabranjeno u proizvodnji delikatesnih sireva a aditivima se koriguje pH.....sa druge strane neki delikatesni sirevi ne zavise toliko od sezone i kvaliteta ishra koji ide sa tim pod ruku već pre svega od načina pripreme i dodatne obrade uz pomoć raznih buđi , kvasaca ili bakterija koje žive na kori sira i menjaju njegova svojstva u toku zrenja.
Treba znati da se u svetu a to će se dogoditi i kod nas sve već prednost daje zanatskim sirevima bez obzira da li su beli (meki) ili žuti Tvrdi)tvrdi. Tendencija sje da se na malim porodičnim farmama sir pravi pre svega od hrane sa sopstvenog domaćinstva i takav sir se razlikuje u zavisnosti od uslova i ishrane u različitim periodima godine. To je očekivano pa se neki tipovi- sira prave samo sezonski. Tako rana prolečna paša iako je hrana vodenija ima veće procente proteina a kasnije se to menja ne znači obavezno na gore već se jednostavno prave drugi tipovi sira. To su ipak finese i za to treba imati prefinjenu klijentelu što mi još uvek nemamo. Veštom manipulacijom (ne zloupotrebama) u toku zrenja sira dosta toga može da se kompenzira. Nažalost danas i veliki francuski proizvođači pribegavaju raznim malverzacijama da bi dobili želenje rezultat. Dodaje se kalijum hlorid koji omogućava da se dobiju sirevi od pasterizovanog mleka koji liče na sireve od nepasterizovanog, ubacuje se mleko u prahu, dehidrirani proteini surutke ili kalcijum, kalcijumhlorid itd. Na primer većina delikatesnih sireva sa geografskim poreklom ima propisanu proceduru izrade koja podrazumeva i način ishrane. Dozvoljena je ispaša, seno i u određenoj meri koncentrati sa ograničenim procentima kukuruza sa zabrano korišćenja soje i tome slično. Pošto je takva ishrama manje isplativa onda se u Fr. uvozi mleko iz holandije od koza koje su hranjene silažom što je zabranjeno u proizvodnji delikatesnih sireva a aditivima se koriguje pH.....sa druge strane neki delikatesni sirevi ne zavise toliko od sezone i kvaliteta ishra koji ide sa tim pod ruku već pre svega od načina pripreme i dodatne obrade uz pomoć raznih buđi , kvasaca ili bakterija koje žive na kori sira i menjaju njegova svojstva u toku zrenja.
Sika
Banned
Kao sto sam obecao da vam kazem koliko mleka daju moje koze.
Belka 5l , (ove tri prvo jarenje)dve kafene po 3 i alpinka 2. pozz
crni tekir
Član
@Nemanja. Hvala na savetu batice,pusticu je da se mrci a ovih dana cu postaviti i slike,samo da uklavirim ponovo kako se to radi.
