E, ajde sada Bećarino reci koliki si imao prosečan prinos pšenice ove godine sa takvim tretmanom đubrivima i herbicidima?
Folijarna prihrana
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Bećarina pusta
Član
@tarana: Znam to, no kad ti usjev vapi za tim gnojivom onda je bolje išta nego ništa i vjeruj mi da se to vidi na žitu kad ga prihraniš sa NPK.
Razumljivo je da se P i K dodaju u obradi tla, no nekad se to i nestigne kod nekog.
@branko: To žito sam imao prošle godine i prosječni prinos je bio 8,12 t/ha ili 4,64 t/kj. To je prosjek dok sam na mjesta imao i preko 9 t/ha.
Sklop je bio super i uz dobru ishranu, zaštitu od glodavaca, od korova, od leme i od bolesti došlo se i do dobrog prinosa. Ove godine
sam imao vrlo malo žita koje je posijano u loše uvjete tako da sam imao rjeđi sklop no uz ovako dobru godinu sam nekako natero jače
od 40 metara po jutru.
Razumljivo je da se P i K dodaju u obradi tla, no nekad se to i nestigne kod nekog.
@branko: To žito sam imao prošle godine i prosječni prinos je bio 8,12 t/ha ili 4,64 t/kj. To je prosjek dok sam na mjesta imao i preko 9 t/ha.
Sklop je bio super i uz dobru ishranu, zaštitu od glodavaca, od korova, od leme i od bolesti došlo se i do dobrog prinosa. Ove godine
sam imao vrlo malo žita koje je posijano u loše uvjete tako da sam imao rjeđi sklop no uz ovako dobru godinu sam nekako natero jače
od 40 metara po jutru.
ja uz prihranu preko lista koristim i "modus" (regulator rasta) tako mogu malo i isforsirati pšenicu sa gnojivima a da nemam problema sa poleganjem i produžim joj vegetaciju maksimalno ...ja moju pšenicu kosim 15-20 dana nakon susjeda a osjeti se i na prinosima...naravno bez osnovne gnojidbe ništa ...tj , ako nezaorete N-P-K na jesen samo uz puno sreće će biti dobri urodi , a kod mene pogotovo jer mi je zemlja puno lošija nego kod vas
aj malo da pričamo o regulatoru rasta.
čujem se povremeno s jednim poljoprivrednim inženjerom i pričamo.
kažem kako sam prošle godine išao u prihranu sa 140kg ureje po jutru.
kaže da sam preterao. sve preko 120kg je suvišno. ako mu 120 ne pomogne neće ni 140kg.ovo samo prosleđujem, pošto kupio po to prod'o.
razumem da ako hoćeš da "presoliš" da moraš da koristiš regulator rasta.
no da li to isplativo?
koliko ti đubriš kreso? i pošto je regulator?
čujem se povremeno s jednim poljoprivrednim inženjerom i pričamo.
kažem kako sam prošle godine išao u prihranu sa 140kg ureje po jutru.
kaže da sam preterao. sve preko 120kg je suvišno. ako mu 120 ne pomogne neće ni 140kg.ovo samo prosleđujem, pošto kupio po to prod'o.
razumem da ako hoćeš da "presoliš" da moraš da koristiš regulator rasta.
no da li to isplativo?
koliko ti đubriš kreso? i pošto je regulator?
hmm dali je isplativ regulator rasta ili ne ..pitanje je na mjestu , možda kada izkaluliraš dođe ti skoro na isto , ali on mi daje određenu sigurnost od poleganja i sa njime produžujem vegetaciju a svaki dan što je pšenica duže zelena nosi ti viši prinos ( nemogu se sjetiti koliki je izračun po hektaru ..ima kalkulacija koliko jedan dan nosi kg )
ovako zaorem 7-20-30 oko 250 kg na jutro , zatim na oranje bacim oko 100 kg ura-e i to unesem u zemlju sa tanjuračama ili drljačama( ovisi kakvo je tlo) i zatim sijem ... preferiram srpanjku i gabi, ...normalno najveći čimbenik je koliko imaš novaca da uložiš u sjetvu , ali bez gnojiva nema ni prinosa....a u folijarnoj prihrani koristim "kristalon" ,a ureu ako nemam ništa drugo.... e da sad za cijenu modusa nisam siguran ali napisati ću ti kad nađem račune
ovako zaorem 7-20-30 oko 250 kg na jutro , zatim na oranje bacim oko 100 kg ura-e i to unesem u zemlju sa tanjuračama ili drljačama( ovisi kakvo je tlo) i zatim sijem ... preferiram srpanjku i gabi, ...normalno najveći čimbenik je koliko imaš novaca da uložiš u sjetvu , ali bez gnojiva nema ni prinosa....a u folijarnoj prihrani koristim "kristalon" ,a ureu ako nemam ništa drugo.... e da sad za cijenu modusa nisam siguran ali napisati ću ti kad nađem račune
ma idem u 2 mjesecu sa 80 kg kan-a po jutru ...(zaboravio sam napisatia) i još sam zaboravio napisati da na srpanjku neidem sa modusom jer je dosta rana sorta... i da modus košta oko 500kn i mislim da je to dovoljno za jedan hektar ( nisam siguran nemogu naći uputstva)
Iz ovoga gore što su Bećar i Krešo naveli da je proizvodnja pšenice skoro jednaka po troškovima kao i proizvodnja kukuruza... 
Dragan18
Član
zato smo mi ove godine dobro prosli na stocnom jecmu jer su manja ulaganja 
a cena je bila za 1 dinar manja od psenice 15 din/kg !
Ulaganja i cu vam predstaviti neki drugi put sad nemam vremena!
a cena je bila za 1 dinar manja od psenice 15 din/kg ! Ulaganja i cu vam predstaviti neki drugi put sad nemam vremena!
Ljudi izvinite sto se mesam,ali jbg nije svaka zemlja ista i trebalo bi se svako zemljiste odneti na PH analizu da se ispita kiselost,pa tek onda odredjivati koje jke djubrivo najpotrebnije...
Moji djubre po sistemu koliko para imaju toliko i bace...sto moze biti vise nego gubitak,ne znam da iko u kosiluku koristi djubriva i da je merio ph zemljista
Moji djubre po sistemu koliko para imaju toliko i bace...sto moze biti vise nego gubitak,ne znam da iko u kosiluku koristi djubriva i da je merio ph zemljista
NA, potpuno si u pravu.
Sledeće godine će mnogi ići na rizik, tj bez đubrenja...
Sledeće godine će mnogi ići na rizik, tj bez đubrenja...
North ARMY je napisao(la):Ljudi izvinite sto se mesam,ali jbg nije svaka zemlja ista i trebalo bi se svako zemljiste odneti na PH analizu da se ispita kiselost,pa tek onda odredjivati koje jke djubrivo najpotrebnije...
Moji djubre po sistemu koliko para imaju toliko i bace...sto moze biti vise nego gubitak,ne znam da iko u kosiluku koristi djubriva i da je merio ph zemljista
gle ja tri godine pomalo radim na kalcifikaciji ...jer mi je zemlja kisela... a pogotovo državne table ono kud je kiselo,još je pjeskovita, a i jako gladna zemlja tako da moram puno ulagati u zemlju
Bećarina pusta
Član
kreso je napisao(la):North ARMY je napisao(la):Ljudi izvinite sto se mesam,ali jbg nije svaka zemlja ista i trebalo bi se svako zemljiste odneti na PH analizu da se ispita kiselost,pa tek onda odredjivati koje jke djubrivo najpotrebnije...
Moji djubre po sistemu koliko para imaju toliko i bace...sto moze biti vise nego gubitak,ne znam da iko u kosiluku koristi djubriva i da je merio ph zemljista
gle ja tri godine pomalo radim na kalcifikaciji ...jer mi je zemlja kisela... a pogotovo državne table ono kud je kiselo,još je pjeskovita, a i jako gladna zemlja tako da moram puno ulagati u zemlju
Krešo nadam se da se nećeš ljutiti što te ispravljam no nije kalcifikacija već kalcizacija. Kalcifikacija je potpuno drugi proces.
Bećarina pusta je napisao(la):kreso je napisao(la):North ARMY je napisao(la):Ljudi izvinite sto se mesam,ali jbg nije svaka zemlja ista i trebalo bi se svako zemljiste odneti na PH analizu da se ispita kiselost,pa tek onda odredjivati koje jke djubrivo najpotrebnije...
Moji djubre po sistemu koliko para imaju toliko i bace...sto moze biti vise nego gubitak,ne znam da iko u kosiluku koristi djubriva i da je merio ph zemljista
gle ja tri godine pomalo radim na kalcifikaciji ...jer mi je zemlja kisela... a pogotovo državne table ono kud je kiselo,još je pjeskovita, a i jako gladna zemlja tako da moram puno ulagati u zemlju
Krešo nadam se da se nećeš ljutiti što te ispravljam no nije kalcifikacija već kalcizacija. Kalcifikacija je potpuno drugi proces.
ma s
ma šta bi se ljutio ....
.....eto sad neznam dali sam otišao off ali imam neke zanimljive slike kad smo se već dotakli teme osnovne gnojidbe..dakle slika sa osnovnom gnojdbom cca 200 kg 7-20-30, i oko 100 kg ura-e ,te ima oko 300-400 kg fertdolomita (sredstvo za kalcifikaciju) predkultura suncokret sijano oko 10.10
i bez gnojiva predkultura kukuruz sijano je oko 15.10
i da njive su jedna preko puta druge tako da ih jednako kiša vlaži i jednako sunce grije
i bez gnojiva predkultura kukuruz sijano je oko 15.10
i da njive su jedna preko puta druge tako da ih jednako kiša vlaži i jednako sunce grije
ni taj kukuruz nije ništa dobio osim kana ..gnojiva poštenog nije bilo 2 godine... iako je prijašnji gazda dobro gnojio a ovaj novi baš i ne , dok je kod mene obrnuto kod mene je zemlja gladna od prijašnjeg gazde nije vidjela ništa više od ure i kana, tek sam ja počeo kalcizaciju i gnojiti sa 7-20-30....
Ja sam prošle godine slučajno uradio mini ogled.Prskao sam polje krompira sa kristalonom 18-18-18+3 i ostalo mi oko 50 litara u prskalici.Da ga ne bi bacio ja u povratku kući jednim krilom obiđem krug oko pšenice.Komšije mi imaju detelinu pa sam terao po njihovom,jer je pšenica već bila velika.
Moj tata ne veruje u ta nova čuda,ali je ovoga puta na njivi proveo pola sata razgledajući razliku.U početku je to bila razlika u boji ,a vremenom visinom pa onda dužinom i punoćom klasa.Od tada sve svoje pšenice idem sa 100kg/kj urea(početkom februara) i zatim pri prskanju korova folijarno.kukuruzišta ne palim nego ih izvaljam pa zatim bacim oko 75kg/kj ureje.Potom to zaorem.pre pripreme bacam od 120-150kg/kj 15-15-15.Na to onda sejem pšenicu.
Na suncokretišta na koja planiram pšenicu obavezno bacam 16-16-16 sa po 150-170kg/kj.Posle je proces isti kao i kod pšenice gde je predusev bio kukuruz.
Moj tata ne veruje u ta nova čuda,ali je ovoga puta na njivi proveo pola sata razgledajući razliku.U početku je to bila razlika u boji ,a vremenom visinom pa onda dužinom i punoćom klasa.Od tada sve svoje pšenice idem sa 100kg/kj urea(početkom februara) i zatim pri prskanju korova folijarno.kukuruzišta ne palim nego ih izvaljam pa zatim bacim oko 75kg/kj ureje.Potom to zaorem.pre pripreme bacam od 120-150kg/kj 15-15-15.Na to onda sejem pšenicu.
Na suncokretišta na koja planiram pšenicu obavezno bacam 16-16-16 sa po 150-170kg/kj.Posle je proces isti kao i kod pšenice gde je predusev bio kukuruz.
