Drvo Paulownia tomentosa

[đađo74]

Poštovani,
Normalno je da sada na kraju prve godine odpadnu svi listovi i stablo ostane golo.Sadnica vam je izrasla u proseku kao i sve moje u prvoj godini.Nadam se da ste od tih lastara u proleće odabrali najjači i da je od njega izrasla ova biljka od 2,5m.
Čaure se dobijaju kada drvo počne da cveta,to je negde 3-4 godina.Ja bih rekao da ste mislili na to lišće koje je opalo sa drveta da li će se primiti,NEĆE sigurno.Za čaure ne znam,ali se one neće otvoriti dok je ne slomite rukom,nogom ili nečim jačim,e onda kad iz nje ispadnu semenke sve je moguće,ali ne zaboravite da je za sam razvoj biljke iz semena potrebna odgovarajuća nega i specifični uslovi.Dakle,moguće je ,ali vrlo teško.
Što se tiče izmrzavanja,najveći neprijatelj je kasni mraz u martu,aprilu.Sneg i zima nisu strašni osim ako 20 dana ne bude ispod 20 stepeni ili suvomrazica.Ako se to desi ponovo je čepujete na proleće i ona opet izbaci listare,samo kasnite jednu godinu sa rastom.Ali s obzirom da ona brzo raste nije ni to strašno.Možete je zaštititi preko zime nekim najlonom,kukuruzovinom,slamom,bilo čime kao i svaku biljku.
U zavisnosti za šta ste je namenili tako i formirate krunu.Ja sam pustio da ide u visinu,jer mi bio cilj, za ogrev,pelet i građu,tako da sam sekao sve grane s proleća dokle sam mogao da dohvatim,(oko 3m)ona je izrasla do nekih 10,12, 15 metara i sada će ići više u širinu nego u visinu.Ako vam treba za hladovinu onda ne morate sve grane da sečete.
ONO ŠTO BIH VAM NAGLASIO,SADITE JE BAR 10-TAK METARA OD KUĆE,GARAŽE ILI BILO KOG OBJEKTA KOJI KORISTITE. BILJKA IMA JAK KOREN I MOŽE POSLE 10, 15 GODINA DA SE PROŠIRI I PODIGNE TEMELJE,AKO JE NE UNIŠTITE
Svako dobro

-Da, ovaj rast je iz tih lastara koje sam ostavio, a koji su izrasli posle "čepovanja".
-Nisam mislio na lišće, već na te "čaure" sa semenom koje ste pomenuli. Plašio sam se da se one same na taj način ne počnu razmnožavati samim kontaktom sa zemljom, jer sam čitao negde da je to kod nekih sorata moguće i da je u Hrvatskoj čini mi se, ta sorta zabranjena baš zbog nekontrolisanog razmnožavanja.
-Što se izmrzavanja tiče, razmišljam da svaku pojedinačno u gornjem delu stabla, do vrha, zamotam prvo papirnim a preko najlonskim džakom, jer koliko sam čuo one obično u tom gornjem delu i izmrznu, ali ni za ovo nisam baš siguran, kažem samo sam to negde čuo.
-Meni su sve zasađene u dvorištu, većina njih da oiviči dvorište a par komada pored vanjskog stola. Voleo bih da ove pored stola ostanu nešto niže a razgranatije, ali ne znam da li je to izvodivo i ako jeste na koji način bi to bilo najpametnije pokušati, odnosno u kojoj godini početi raditi na tome ?
Kolega @ivan1975, hvala Vam na trudu i odgovorima ...

 

[ivan1975]

-Da, ovaj rast je iz tih lastara koje sam ostavio, a koji su izrasli posle "čepovanja".
-Nisam mislio na lišće, već na te "čaure" sa semenom koje ste pomenuli. Plašio sam se da se one same na taj način ne počnu razmnožavati samim kontaktom sa zemljom, jer sam čitao negde da je to kod nekih sorata moguće i da je u Hrvatskoj čini mi se, ta sorta zabranjena baš zbog nekontrolisanog razmnožavanja.
-Što se izmrzavanja tiče, razmišljam da svaku pojedinačno u gornjem delu stabla, do vrha, zamotam prvo papirnim a preko najlonskim džakom, jer koliko sam čuo one obično u tom gornjem delu i izmrznu, ali ni za ovo nisam baš siguran, kažem samo sam to negde čuo.
-Meni su sve zasađene u dvorištu, većina njih da oiviči dvorište a par komada pored vanjskog stola. Voleo bih da ove pored stola ostanu nešto niže a razgranatije, ali ne znam da li je to izvodivo i ako jeste na koji način bi to bilo najpametnije pokušati, odnosno u kojoj godini početi raditi na tome ?
Kolega @ivan1975, hvala Vam na trudu i odgovorima ...

Te koje želite oko stola da budu niže a razgranatije,nemojte uopšte dirati.Ako im grane ne sečete ona će rasti i u širinu i formirati krošnju,tako da dobijate niže drvo ali razgranato.Ako kojim slučajem želite da sečete neku granu,najbolje je to učiniti početkom proleća kad prođu mrazevi i počne vegetacija.
Razmnožavanje iz čaure je moguće,ali su potrebni posebni uslovi da se dobije biljka iz semena,tako da mislim da na našem podneblju ne bi trebalo da dolazi do nekontrolisanog razmnožavanja.

- - - - - - - - - -

necu da izigravam 'levo smetalo) nego mi je cilj ukazati na pogresne informacije koje su se dobro ukorenile kod nas. u gornjem postu se sugerise da biljka kada naraste preko deset metara vise raste u debljinu nego u visinu! velikim delom netacna informacija a jos problematicnije je povezivati febljinski prirast sa visimom! naime za koliko ce neko drvo dostici zeljeni precnik zavisi iskljucivo od velicine krosnje koju to drvo ima. najnovija istrazivanja (predavali nam profesori iz Austrije) su utvrdila da recimo za precnik hrasta od 65 cm (okvirno) krosnja jednostavno mora imati precnik(horizonzalnu projekciju) od dvanaest metara. ovakva zavisnost je utvrdjena za manje vise sve vrste. kod nas je problem sto se u sumama ostavlja veliki broj stabala sto drasticno povecava vreme dostizanja zeljenog precnika (nekada i duplo)! nisu slucajno vodeca preduzeca u sumarstvu presla na sadnju topole sa razmakom od 6x6 metara umesto dosadasnjih 4x4. nema proreda smanjuju se troskovi a najbrze se dobijaji najkvalitetniji tj.najdeblji sortimenti. znaci zelite li debljinu obezbedite biljci vecu krosnju. sada ce neki reci da kada stablo raste raste i krosnja i u pravu su ali 99% fotosinteze se obavlja u liscu koje se nalazi na vrsnim granama,znaci moze imati drvo 'dugacku' krosnju ali ako je ona 'stisnuta' drugim krosnjama oko sebe uvek ce ista kolicina lisca proizvoditi hranu za debljanje i rasz biljke

Naučih i ja nešto iz ovog teksta.Imam i topolu sađenu pre 12-13 god. na razmaku 4-5m x 4-5m.Ona je dostigla visinu 20-tak metara,ali je tanka i sve su skoro iste visine i debljine.E sad u narednom periodu 4-5 god. očekujem da ne ide više u visinu nego u debljinu,a krošnja nije velika,onolika je koliko joj taj razmak dozvoljava da se širi.Ono što je zanimljivo je da ta topola isečena u ovom trenutku daje manje ili isto kubnih metara drvne mase kao i paulovnija od 4 ipo godine,sađena na razmaku 3-3,5 x 3-3,5m.

 

[brka45]

Nadam se da imate bar malo praktičnog iskustva o Paulovniji...

Da, praktično iskustvo je dragoceno, a još i kada ga i nema mnogo ono još više vredi.

Hajde da vidimo šta kažu brojevi.

Kao ogrevno drvo:

Od ovih domaćih vrsta, listopadni i četinari, kalorična vrednost po kilogramu je više manja ista, s tim što su četinari u prednosti. Do duše, ta prednost je minimalna i kreće se ranga 1 do 5% zbog smole.

Za paulovniju nisam uspeo da nađem takav podatak, sem podatka u reklamama da je kaloričnija, što opet može da znači tih 1%, a teško preko 5%, jer onda bi morala da ima previše smole i ne bi se koristila za nameštaj...a takođe ne bi je niko ni ložio zbog čađi.

Ajde sad da je poredimo sa bagremom. Srednja suva težina je 280 kg/m3, a bagrema 820kg/m3. Da uzmemo grubo ubog veće kaloričnosti treba nam 3x više paulovnije za istu količinu energije. Ili umesto da sečem 10m3 za zimu, treba poseći 30m3. Ako kupujem, s obzirom da je m3 bagrema 4.000 dinara sa prevozom, paulovnija bi trebalo da košta 1.333 dinara m3.

Kao građa za nameštaj:

Uzećemo jasen kao reper, njega stolari najčešće koriste.

Jasen ima tvrdoću 6580 lbf, otpornost na savijanje 103,6 MPa i elastičnost 12,31 GPa
Paolovnija ima tvrdoću 1330, otp. na savijanje 37,8 i elastičnost 4,38

Po meni za ukrase, kutijice...a i nema nigde cena građe da uporedimo.

Sad, pošto ja nemam iskustva, a i iskustvo je subjektivna stvar, ja se moram osloniti na brojeve.

 

[YT1RDI]

280 kg/m3, a bagrema 820kg/m3. Da uzmemo grubo zbog veće kaloričnosti treba nam 3x više paulovnije

Да немаш можда податак колико је времена потребно једном и другом дрвету да достигну 1м³?
С' трговачке тачке гледишта веома је битан коефицијент обрта капитала.

 

[brka45]

Možda je to pitanje za @gm80.
Ja onako šac metodom pretpostavljam pauloniji, mada bi joj namenu tražio u stolarstvu a ne za ogrev.

 

[Miloica]

Možda je to pitanje za @gm80.
Ja onako šac metodom pretpostavljam pauloniji, mada bi joj namenu tražio u stolarstvu a ne za ogrev.

Ako podatke sa prethodne strane uzmemo kao tacne

Uzećemo jasen kao reper, njega stolari najčešće koriste.

Jasen ima tvrdoću 6580 lbf, otpornost na savijanje 103,6 MPa i elastičnost 12,31 GPa
Paolovnija ima tvrdoću 1330, otp. na savijanje 37,8 i elastičnost 4,38

ispada da ce se i stolari tesko leba najesti praveci (kvalitetan ) namestaj od nje .

 

[YT1RDI]

ispada da ce se i stolari tesko leba najesti praveci (kvalitetan ) namestaj od nje .

Не тражи се данас квалитетно него јефтино. Видиш да нам је вођа довео Икеу да купујемо "квалитетно" а јефтино, обзиром да ми немамо столере (паде ми на памет, како се каже вођа на немчком).
У крајњем, правиће се мртвачки сандуци и крстови уместо колевки ...

 

[MONTOYA]

Jedan clan foruma je napisao na fb mislim u grupi dobra zemlja da neka firma otkupljuje trupce paulovnije da prave ljuljaske i klackalice cini mi se za zoo vrtove, pa se treba tamo raspitati, ne znam kolika im je potraznja

 

[kole]

Pa sigurno ogromna, obzirom koliko majmuna imamo ...

 

[Petar Delic]

ivan1975, ja sam modelar (pravim letece igrackice, za svoju dusu).
Zanima me da li bi mi prodao jedno deblo od tih metar duzine?

Mene zanima da drvo bude lagano, necu da ga lozim u sporetu niti da kujem eksere u njega vec cu da ga lepim.
Pretpostavljam da su manje gustine debla koja su veceg precnika.

Pozdrav, svima.

 

[ivan1975]

Jedan clan foruma je napisao na fb mislim u grupi dobra zemlja da neka firma otkupljuje trupce paulovnije da prave ljuljaske i klackalice cini mi se za zoo vrtove, pa se treba tamo raspitati, ne znam kolika im je potraznja

Da li možda znaš gde si to video,značilo bi mi? Ja sam član grupe Dobra zemlja oglasi, ali nisam video taj oglas.
Hvala unapred

 

[MONTOYA]

Pisano je pre mesec dana otprilike o tome, nisam zapamtio detalje....

 

[ivan1975]

Da, praktično iskustvo je dragoceno, a još i kada ga i nema mnogo ono još više vredi.

Hajde da vidimo šta kažu brojevi.

Kao ogrevno drvo:

Od ovih domaćih vrsta, listopadni i četinari, kalorična vrednost po kilogramu je više manja ista, s tim što su četinari u prednosti. Do duše, ta prednost je minimalna i kreće se ranga 1 do 5% zbog smole.

Za paulovniju nisam uspeo da nađem takav podatak, sem podatka u reklamama da je kaloričnija, što opet može da znači tih 1%, a teško preko 5%, jer onda bi morala da ima previše smole i ne bi se koristila za nameštaj...a takođe ne bi je niko ni ložio zbog čađi.

Ajde sad da je poredimo sa bagremom. Srednja suva težina je 280 kg/m3, a bagrema 820kg/m3. Da uzmemo grubo ubog veće kaloričnosti treba nam 3x više paulovnije za istu količinu energije. Ili umesto da sečem 10m3 za zimu, treba poseći 30m3. Ako kupujem, s obzirom da je m3 bagrema 4.000 dinara sa prevozom, paulovnija bi trebalo da košta 1.333 dinara m3.

Kao građa za nameštaj:

Uzećemo jasen kao reper, njega stolari najčešće koriste.

Jasen ima tvrdoću 6580 lbf, otpornost na savijanje 103,6 MPa i elastičnost 12,31 GPa
Paolovnija ima tvrdoću 1330, otp. na savijanje 37,8 i elastičnost 4,38

Po meni za ukrase, kutijice...a i nema nigde cena građe da uporedimo.

Sad, pošto ja nemam iskustva, a i iskustvo je subjektivna stvar, ja se moram osloniti na brojeve.

To nisu brojke,nego statistički podaci,a statistika je tačan skup netačnih podataka. Kad izađete napolju, malo se oznojite i uradite nešto konkretno,da se vide rezultati tog rada onda možemo da razgovaramo.
Sve najbolje

 

[brka45]

Ostadoh dužan link za "statističke" karakteristike drveta paulownia, da ne bude da izmišljam.
https://www.wood-database.com/paulownia/

Evo i za ostale.
https://www.timberpolis.rs/wood-species#Vrsta-drveta

Meni žao što je to neko nasadio i poverovao u kalkulacije sa reklama da će zaraditi. Ja lično nemam nikakvu šumu, ni paulovnije ni bilo kog drveta, ali to ne znači da ga ne trošim i ne koristim, pa sam vrlo zainteresovan da saznam za šta se može koristiti. Za par godina, kad stigne za seču, nudiće ga na sve strane, pa treba biti oprezan i znati šta se kupuje.

 

[Miloica]

Odlicni linkovi , bas pravi podaci za uporedjivanje . . . . . bravo brko

 

[brka45]

Jedan interesantan link.

Kao ogrev

Poređenja radi 1 m[SUP]3[/SUP] paulovnije vlažnosti 15% daje oko 1069 kWh toplotne enregije, dok ista količina hrasta proizvodi sagorevanjem skoro dva puta veću energiju – 2.363 kWh. Ovakvi rezultati su posledica manje gustine paulovnije, ali činjenice da 1 kg bilo kog drveta iste vlažnosti daje približno istu količinu toplotne energije iz razloga što je hemijski sastav svih vrsta približno isti

Kao građa

...može se zaključiti da se drvo paulovnije ne može upotrebiti u nekim zahtevnijim konstrukcijama gde je potrebna velika čvrstoća i otpornost

ali

Vrlo lako se obrađuje, boji i lakira. Dobrih je izolacionih svojstava i otporno je na truljenje. Zahvaljujući ovome može se koristiti za izradu nameštaja, stolarije, furnira i furnirskih ploča i ambalaže, lamperije, ramova, ukrasnih rezbarenih predmeta muzičkih instrumenata, avio i drugih modela i lakih letilica

http://drvotehnika.info/clanci/tehnicka-svojstva-i-upotrebljivost-drveta-paulovnije-paulownia-

Mislim da ovim možemo da završimo za šta može da služi. Možda će još oko cene biti povuci potegni, tj. treba li je platiti toliko ili ne. Naravno, kad izađe na tržište.

 

[brka45]

Kronospan u Lapovu otkupljuje vrbu, topolu... i ostalo "lako" drvo i meša ga sa "teškim" za proizvodnju iverice.

Do sada nisu otkupljivali paulovniju (možda je nije niko ni nudio) pa treba proveriti sa njima.

Naravno, ne rade sa fizičkim licima, samo firme i preko računa.

 

[T110]

Uzeli bi oni to, al kad bi culi cenu mnogi bi se razocarali,nestala bi im ta super brza zarada.

 

[gm80]

kako je prosla sezona sece paulovnije?

 

[bosserb]

Kakve su ono neke nove sorte,hibridi...neki zmajevi....nešto?