Do kada cemo cutati,krah poljoprivrede je jako blizu

Rale 83 je napisao(la):
Treba poceti po udruzenjima , Jos nisam naplatio proslogodisnji rod .
Ja sam spreman za bunu protiv dahija. Sta vi mislite ?
Post je spojen: [time]1271765604[/time]​
_________________________________________________
Preko udruzenja mozemo prikupiti veci broj ljudi
Kliknite za proširenje...
Та'мантеи!
 
Ja sam nov na forumu i ne poznajem vas dobro. Primećujem da se dosta forumaša zna i lično pa ne bi bilo na odmet da već jednom se preduzme nešto konkretno, ne samo da se otvaraju nove teme sa istom pričom- o ovoj stvari se govorilo na "Političko organizovanje"; tamo nema komentara već 10 dana, a prazna priča se nastavila ovde.
Moj predlog je da se administratoru ili već nekom ko bi to prihvatio počnu dostavljati lični podaci zainteresovanih za "preokret" pa da se nešto i realizuje od sve te priče!
 
Slažem se sa zx-om i mislim da bi Bibliotekar mogao odigrati ključniju ulogu(ako hoće,naravno),jer se između ostalog bavi i novinarstvom.Imamo mi ovde pametnih i školovanih ljudi samo zavisi koliko imamo volje da nešto menjamo.
 
i treba da cutimo i da nam uzmu sve i da nas jos bombarduju i da nas jebu.... :zli: :zli:

...jebo nam pas majku usranu,al'sam besan.... :zli: :zli:

danas je bila akcija kod nas u jednom delu(1100ha uglavnom 1.klase) atara gde se tisa izlila,zapravo tisa je probila dolmu,napravila rupu i preko te rupe je ulazila i izlazila van.
nije jos suvo za tesku mehanizaciju vec mora "peske" da se radi,tj nista bez ljudstva.
danima je najavljivana akcija preko lokalnog radija,ja postavio na fb poziv i preko udruzenja slao pozive...

sta mislite koliko se njih odazvalo?

nas 17 je bilo!
i to svi mali paori,a ove gazdetine ni nadnicare nisu poslali....k'o sa kupovinom majica sto je bilo....
:zli:
 
Znam da si ogorčen i ja sam iz drugih razloga.problem i jeste što mi mali ne možemo ništa da uradimo
 
Nema od nas ništa, ovi nas preklopili kao lovačku pošku i samo pune, a mi pucamo od muke, oni pune, a mi pucamo i šta mislite ko će da pukne pa mi jer smo izgleda gotovi. :sta:
Ima još neki nerv tamo vamo koji je živ i se trza. ::pomoc:;
 
A kad nama pukne film,mora do toga doći kad tad.Samo nam treba inicijalna kapisla.A oni lepo čačkaju dok i tu kapislu ne isčačkaju.
 
Kaže mi jedan prijatelj, inače radi u nekom ministarstvu, da je vlada savatala jednog Lalu i rešila da vidi kako to da ovaj može toliko da trpi.Gledali su svuda, u oči, u zadnjicu, izuvali ga, dok jedan ministar nije reko da je problem u glavi. Ništa se ti neboj kažu mu, te ga opiju i otvore glavu, kad unutra jedna žica zategnuta ko struna, stoji popreko.Sigurno je ovde problem čim je toliko napeta sigurno se i on tako oseća.Pa da pomognemo kažu. Dohvati ministar poljoprivrede klešta i preseče žicu. Kad,gle čuda, Lali otpadoše uši.
Samo Vi čekajte! Ko dočeka nek priča.Ako bude imao kome.U pravu je Golub, pune nego šta. Inače izvinjavam se Lalama,nisam hteo nikoga uvrediti :ppozdrav:.
Ovo Lala čitaj: Sremac, Mađar, Šumadinac itd.
 
Krah poljoprivrede .

Po meni interesantna tema , treba da budemo spremni ali KAKO ??

Krah poljoprivrede (1): Gladan seljak na evropskom putu


Srbija je da bi se umilila evropskim zvaničnicima 1. februara 2010. jednostrano počela da smanjuje carinske stope na robu iz Unije i time najviše ugrozila sopstvene seljake U nevolji su svi, od uzgajivača povrća i kukuruza do proizvođača mesa, jer su uvozni proizvodi iz godine u godinu sve jeftiniji
212027_012909s3_f.jpg
Teško vreme za srpske poljoprivredne proizvođače​



Iako srpskoj poljoprivredi već odavno cveta samo trnje, stručnjaci smatraju da seljake teški dani tek čekaju, pogotovo od 2015. godine kada na snagu stupa potpuna liberalizacija carina poljoprivrednih proizvoda. Situaciju dodatno komplikuje i činjenica da u tom trenutku Srbija neće biti članica EU, pa će se seljaci naći u brisanom prostoru od podosta godina bez evropskih subvencija, jer je jasno da nam je punopravno članstvo u zajednici evropskih naroda na dugom štapu.


Da su teški dani već počeli jasno je jer prema Prelaznom trgovinskom sporazumu sa Evropskom unijom, od Nove godine nastavljena liberalizacija carina za uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Unije. Da podsetimo, Srbija je da bi se umilila evropskim zvaničnicima 1. februara 2010. godine jednostrano počela da smanjuje carinske stope na uvoz robe iz Unije i time najviše ugrozila sopstvene seljake. Srpska poljoprivreda je već doživela veliki udarac zbog primene Prelaznog sporazuma. Već 2010. godine ukinute su carine za 40 odsto evropskih poljoprivrednih proizvoda. Uvozni proizvodi tako iz godine u godinu postaju jeftiniji od domaćih. Problem je šta će se dogoditi sa 778.000 gazdinstava koji proizvode hranu na 5,1 miliona hektara i da li ćemo zarad dobrovoljnog smanjivanja carina na uvoz hrane iz Unije potpuno uništiti srpskog seljaka i realno gledano jedinu profitabilnu industrijsku granu - poljoprivredu.

212025_012909s1_kf.jpg
Goran Živkov​


Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, kaže da će liberalizacija carina najviše pogoditi uzgajivače svinja i povrtare.

- Mali proizvođači danas ne osećaju uticaj tržišta jer proizvode samo za sebe i komšiluk. Međutim, ukoliko se na vreme ne prilagode i ukoliko im država ne pomogne, mogli bi da pod uticajem nadolazeće ogromne konkurencije budu zbrisani sa mape postojanja. Liberalizacija će svakako uticati na sve, od proizvođača kukuruza, preko proizvođača mesa, do izvoznika mesnih prerađevina. Pitanje je samo da li u manjoj ili u većoj meri - objašnjava Živkov.


Problem srpskih uzgajivača svinja nije od juče, a da Srbija vodi antiagrarnu politiku pokazuje primer iz bliske prošlosti. Naime 2007. godine država nije bila zainteresovana što su seljaci nudili tovljenike za manje od pola evra po kilogramu žive mere. Niko nije hteo svinje po toj bagatelnoj ceni, pa ni Direkcija robnih rezervi, i došlo je do pokolja dva miliona tovljenika. I samo za nekoliko godina broj priplodnih krmača smanjen je sa 900.000 na današnjih 200.000 komada. Za to vreme je Makedonija iz Srbije kupovala kukuruz i sa njim hranila svinje koje je kasnije izvozila u Srbiju.

Povrtari će takođe imati veliki problem, jer ovi paori nemaju ni domaće tržište. Potrošnja povrća u Srbiji je izuzetno mala jer Srbija ima staru populaciju koja jede malo povrća, oko 130 kilograma po stanovniku prosečno godišnje. Zasad je mleko sektor koji je dosta zaštićen carinskim stopama, i to je jedan od razloga zašto Srbija ne uvozi mleko. Međutim, ulaskom u EU biće ukinute carinske stope na sveže mleko, što će imati negativne posledice. Male mlekare, kojih u Srbiji ima oko 200, izgubiće glavni izvor profita, pa samim tim biti i zatvorene.

[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD] Subvencije u EU

Grčka - 852 evra po hektaru
Holandija - 505 evra po hektaru
Danska - 434 evra po hektaru
Nemačka - 388 evra po hektaru
Austrija - 375 evra po hektaru
Francuska - 338 evra po hektaru
Mađarska - 116 evra po hektaru
Bugarska - 82 evra po hektaru
Rumunija - 76 evra po hektaru [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Sličnu muku muči i susedna Bosna i Hercegovina, koja je takođe potpisala Privremeni sporazum o trgovini sa EU. I tamo je od nove 2012. godine na snazi je novo smanjenje stopa carina na određen broj proizvoda poreklom iz EU. Između ostalog, na prehrambene proizvode poput mlečnih prerađevina, telećeg i junećeg mesa, voća i povrća. Domaća proizvodnja takođe ostaje bez zaštite jer dovedena na ivicu isplativosti.

Poljoprivredni stručnjaci iz Hrvatske tvrde da je njihovo selo prošlo gore, jer su seljaci ostali bez državne poljoprivredne zemlje koju su obrađivali i po 20 godina. Zemlja je dodeljena velikim igračima i stranim megaproizvođačima, jer su zakoni po kojima se dodeljivala zemlja bili namenjeni prvenstveno njima.

U pregovorima s Briselom, koji inače nisu laki, treba izboriti za što veću izvoznu kvotu. Mađarska je, recimo, dobila samo 41 odsto tražene količine paradajza ili 39 odsto od broja grla goveda koja može da izveze na tržište EU. Zbog toga, tvrde evropski skeptici, poljoprivredna proizvodnja u zemljama koje pristupaju EU beleži pad. Tako Bugarska koja je nekada bila najveći proizvođač povrća u istočnoj Evropi sada uvozi krastavce i krompir iz EU.
Sutra - Krah poljoprivrede (2): Srpsko-hrvatska šećerna repa
Kliknite za proširenje...

Izvor : http://www.vesti-online.com/Vesti/T...ljoprivrede-1-Gladan-seljak-na-evropskom-putu
 
[h=1]Krah poljoprivrede (2): Srpsko-hrvatska šećerna repa[/h]



Paori u Banatu još nisu zavijeni u crno, ali takav epilog uveliko iščekuju. Željko Pajić, vlasnik zemljoradničke zadruge Zejku iz sela Torak u opštini Žitište, deli mišljenje šezdesetak svojih kooperanata da im se zbog ulaska u EU loše piše.
212031_012910s4_f.jpg
Uvoziće nam GMO: Darko Mijanović​
​




- Malim subvencijama, koje iznose 14.000 dinara (oko 130 evra) po hektaru i kasne i po godinu dana, država već čini veliku nepravdu i zlo poljoprivrednicima. Nema nikakve računice za te pare nabavljati moderniju i skuplju mehanizaciju. Ne bih da imenujem, ali

poznajem sigurno desetak ljudi, koji su, malo brzopleto i poneti nekim obećanjima, kupovali traktore i za 150.000 evra, naravno zadužujući se kreditima kod banaka. Sada grcaju i prodaju imovinu da bi otplatili rate kredita. A seljak iz susedne Hrvatske, gde su državne subvencije 350 do 400 evra po hektaru, masovno dolaze u Vojvodinu i kupuju šećernu repu, koju plaćaju 50 evra po toni ili hektaru kako hoćete. Tu repu voze u Hrvatsku i tamo je prodaju kao da su je sami proizveli, a ostaje im i sasvim lepa razlika, od koje više nego komotno žive - ogorčen je Željko.


212028_012910s1_if.jpg
Srpski paor u kreditu do guše: Željko Pajić​

Darko Mijanović iz sela Klek, nadomak Zrenjanina, bavi se stočarstvom i zemljoradnjom i obrađuje 20 hektara zemlje, pola u sopstvenom vlasništvu. Mehanizaciju je kupio sam - na kredit.

- Sve bivše jugoslovenske republike imaju znatno veće subvencije, nego mi. To je naš najveći problem i država treba da ga reši. Kod nas se zna čime je stoka hranjena i kako je odgajana, a ko će garantovati za meso iz uvoza da li je njihova stoka jela genetski modifikovan kukuruz, sojinu sačmu i slično... Tržište je, naravno, veliko, pa ko voli, neka bira... A svi znamo kakav je standard naših građana - kaže Mijanović, koji sa ženom i dva sina brine o gazdinstvu.

Janoš Balint, proizvođač povrća iz sela Mihajlovo, kaže da je jedino siguran u kvalitet domaćih proizvoda.

- Imao sam priliku da vidim kako rade kolege u Austriji. Možda oni zemlju obrađuju savremenijim traktorima, ali nešto se tu meni nije dopalo, sve mi to nekako miriše na genetski inženjering i ne bih nikako voleo da se kod nas u Vojvodini pojavi takvo povrće. Zna se tačno kako miriše paradajz, kako paprika sa domaće zemlje. Video sam tamo, u Austriji, na toj istraživačkoj i edukativnoj ekskurziji, kako izgleda sumnjivi karfiol, a još mi je sumnjiviji bio patlidžan. Da se čovek uplaši i naježi od straha. Mene evo ta jeza i sad obuzme, pri pomisli, ne daj bože, da moja deca moraju da jedu tako nešto. Džaba njima jeftino povrće iz Evropske unije - odmahuje rukom Janoš.

[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD] Povrće bez ukusa
Tibor Čonti iz sela Jankov Most kod Zrenjanina godinama gaji paradajz u plastenicima.
- Kupiti domaći paradajz i onaj koji je nekim čudnim putevima stigao iz Španije, sigurno da nije isto. E sad što će njihov biti možda jeftiniji, jer je oslobođen plaćanja carine prilikom uvoza, ide na dušu države. Ali, osim što se i jedan i drugi proizvod nazivaju paradajzom, nikakvih drugih sličnosti nema. I do sada smo preživljavali bez velike pomoći države, valjda ćemo i nadalje - ubeđen je Tibor.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[h=3]Sutra - Krah poljoprivrede (3): Uvozićemo belaj[/h]
Kliknite za proširenje...

Izvor : http://www.vesti-online.com
 
Mislim da je gore spomenuti Tibor Conti cuveni povrtar ali iz Lukinog Sela :ppozdrav:
 
Krah poljoprivrede (3): Uvozićemo belaj




Dragomir Davidov iz sela Melenci, jedan od najvećih stočara u Banatu, pa i Vojvodini, kaže da sledeće generacije seljaka u Srbiji neće biti, jer će ih ukinuti sama država svojom lošom poljoprivrednom politikom.
212030_012910s3_f.jpg
Ko više mari za kvalitet: Dragomir Davidov​







- Jaoj, kad počne da stiže meso iz uvoza, pa mesari samelju to ko zna kakvo meso, pa istaknu primamljivo nisku cenu mesa za sarmu ili punjenu papriku i musaku. E tad će biti problem, kad to počnu ljudi da jedu! Da se sekiramo, mi više nećemo sigurno. Naše je
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
da radimo, uzgajamo i pravimo neke naše računice, pa ko preživi, pričaće. Ne vredi nam da pričamo da su naši domaći proizvodi kvalitetniji, jer ko više mari za to. Živi se isuviše brzo, standard je ispod ljudskog nivoa i za bolje niko i nema novca. E to će biti belaj, ali nije moje da prosuđujem, moje je da na svojoj farmi proizvodim kvalitetno meso i životinjama dajem hranu proizvedenu na svojoj njivi, a sad što ću možda već sledeće godine imati manje stoke u oborima ili manje zemlje obrađivati, to se naravno, tiče samo mene - iskren je Dragomir Davidov, osvajač brojnih medalja na međunarodnim i domaćim sajmovima stočarstva za kvalitet svojih proizvoda, ali i doprinos razvoju i očuvanju stočarstva u Srbiji.


Sutra - Krah poljoprivrede (4): Semenka paradajza skuplja od kilograma
Kliknite za proširenje...

Izvor : http://www.vesti-online.com
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh