Chat u voćarstvu

Oće neko u subotu na ovo predavanje:

2f06q1j.jpg
 
Ja planiram samo da idem da ujemo ova prva 2 predavanja o trešni i jabuci, ako neko bude dolazio, nek se javi...
 
Savetovanje voćara u Novom Sadu – načini gajenja voća


Savetovanje voćara – U Novom Sadu je održano savetovanje voćara koje je posetilo više od 600 zainteresovanih. Na jednom mestu nova znanja, saveti za postizanje boljih rezultata u gajenju voća, uvođenje trešnje u intenzivni sistem gajenja, mnoštvo kompanija sa svojim proizvodima za voćare.
Prvo predavanje je održao prof. dr Zoran Keserović o isplativosti gajenja trešanja. Sorte Kordia, Regina, Svit hart (Slatko srce) su pokazale najbolje rezultate tokom gajenja na oglednom polju na Rimskim Šančevima kod Novog Sada. Gajene su na podlogama Gizela 5 i 6 koja odlikuje mala bujnost, visina stabala je takva da se berba obavlja sa zemlje. Gajenje na podlozi Kolt je dalo slabije rezultate.
Tokom gajenja trešnje se primenjuju sve agrotehničke mere što je rezultiralo visokim prinosima nakon pete godine – dostigao bi se prinos čak do 20 tona po hektaru. Merena slasti je bila vrednosti iznad 19. Neophodan uslov načina gajenja je sistem navodnjavanja kap po kap i postavljene protivgradne mreže koje štite i od velike količine padavina jer je opasnost kod gajenja trešnja pucanje ploda tokom zrenja, a to doprinosi pojavi plesnivosti plodova.
Takav prinos bi mogao doneti prihod u petoj godini gajenja, uz cenu od 2 evra po kilogramu, čak do 40.000 evra.
Novost u gajenju jabuka je predstavio Michele Giori, Soc. Agr. Salvi Vivai s.s., Ferrara, Italija. Inovativnost se ogleda u gajenju sadnica na malom razmaku između sadnica – na 50-60 cm. Ne sade se knip sadnice nego”obične ” sadnice – na jedan hektar od 5.500 – 6.000 sadnica. Zahtevi voćaka za azotom su minimalni jer cela biljka je jedna vođica i bočne grančice od 10 cm dužine. Tako se pruža mogućnost da se smanje troškovi održavanja voćnjaka – manji troškovi zaštite, manji troškovi obrade, manji troškovi orezivanja ( mogu je obaviti manje obučeni radnici), manji troškovi za berbu ( nisu potrebne platforme), manji troškovi za mehanizaciju – nisu veliki zahtevi za snagom traktora. Praktično samo na vrhu je lisna masa dok je od osnove stablo pokrivena plodovima.
Velika gustina sadnica po hektaru obezbeđuje rodnost od 50 i više tona po hektaru – kada sadnice dostignu puni rast. Mogućnost uvođenja novih sorti i praćenje zahteva tržišta je još jedna prednost ovakvog načina uzgoja. Povrata investicija je relativno brza što je jedan od faktora koji doprinose da se investitori lakše odluče za podizanje zasada.
Još jedno savetovanje koje je donelo novosti iz sveta voćarske nauke i možda nekima olakšalo donošenje odluke da se odluče za podizanje novih zasada. Investicija po hektaru je od 20.000 – 35.000 eura ( u zavisnosti od stepena opremljenosti vodom, protivgradnom mrežom, anti-frost sistemom…). Uz pomoć Republike Srbije i Pokrajine Vojvodine subvencijama do 50% moguće je započeti gajiti voćnjak i na manjim površinama.
 
Očistio sam , šta sam mogao...Imam 74 poruka na lageru trenutno...od kojih ne mogu da se odvojim...
Mislim reći, da sam ih ja dosta i obrisao, ali ove mi trebaju...I možeš mi komotno slati poruke , jer koliko sam ja upoznat gornja granica je sto komada...zar ne?
Nego ima nekih zastoja u slanju poruka...Evo, istu ovakvu poruku,sam pokušao nekoliko puta da ti pošaljem kao PP ali nije prošla...i ne samo tebi i juče sam još nekima hteo slati ali ne prolaze...
A zašto? Ne znam...
Pozdrav!!!

- - - - - - - - - -

Istovremeno ti se izvinjavam , ako sam poremetio neke tvoje planove...

- - - - - - - - - -

Kad sam već u temi...
Danas sam iskoristio izuzetno lep dan da posadim nešto što nisam stigao ranije...
Naime sve su moj proizvod, mislim kalemljenje...Posadio sam jednu kajsiju,kalemljenu na dženeriki visoko skoro 120 cm, koju sam kalemio u šumarku početkom sezone kalemljenja tekuće godine...Zatim sam iz istog šumarka izvadio i posadio krušku ( a ne mogu se setiti koja, mislim od onih jesenjih tvrdih) koju sam kalemio na dunju još pretprošle godine...Potom sam izvadio , mislim čačansku ranu ( ni tu nisam siguran, ali videću kad rodi za par godina , a ionako je nemam na toj lokaciji...), na izdanak ranke, i na kraju sam izvadio mušmulu kalemljenu na glog , isto u proleće, koja je isterala skoro metar , i to oba pupoljka, i to na procep...
Sve sam to zasadio u šljivaru, tamo gde mi je falilo ...
Još sam kod kuće iz "rastila" izvadio jednu belošljivu, koju sam zasadio radi kalemljenja kajsije...inače preneta prošle jeseni iz jednog zapuštenog šljivara...onda jednu kalemljenu trešnju na divljaki i sejanac lešnika ( kako ovi sejanci imaju razvijen i bogat koren) koji sam posejao s'proleća.Naravno da ću kalemiti s'proleća sve što treba...
Sve sam to zasadio u šljivaru, i to bez zalivanja, valjda najavljuju kišu a i sneg narednih dana...
Što se tiče tih poslova ...ostalo mi je da izriljam još oko tridesetak šljiva i nađubrim , naravno...ostalo mi još malo 6-12-24...
Nadam se da će mi vreme do kraja tekuće godine to dozvoliti...ionako to smatram jesenjim radovima...
 
U pravu si. Nešto nije u redu sa privatnim porukama.... ko da forum blokira sam nas dvojicu.... pokušaću sutra.
 
Poslednja izmena:
Ma jesu... samo tebi ne mogu da pošaljem jer kad pošaljem prikazuje da ti je prepuno poruka.

30bpg91.png


--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

arrow_drawn_outline_down.png


Zapamtite... posle puževa, tartufa ispod leski, godžija, aronije, maline.... za par godina +/- eto nama kafe.... kao biljke budućnosti.... Klima se menja....
...a nešto razmišljam eto njih i da je proizvode kod nas.... tj. na ovim prostorima....


http://e360.yale.edu/feature/on_slopes_of_kilimanjaro_climate_shifts_hit_coffee_harvest/3065/?utm_content=bufferb5dc6&utm_medium=social&utm_source=twitter.com&utm_campaign=buffersa

...via google translator....

--- глобални пад од 50 одсто у износу од земљишта погодног за гајење кафе до 2050. године.
--- Научници који проучавају утицај климатских промјена на свјетском кафе усева кажу агрономи морају хитно истражи који од светских приближно 125 познатих врста кафе би могао да опстане у топлији свету.
Арабика успева само када просечна температура у варира од 64 до 70 степени Ф годишње. (15-21 C)
--- У овом тренутку, чини се да су два најчешће засађених врста кафе, Арабика и Робуста, мало је вероватно да добро пролазе као глобална температура настави да расте.
--- Кафа је друга највреднија на свету роба у трговини, после нафте. Стотине милиона људи пију укупно више од 2 милијарде шоље направљених од горког зрна сваки дан. И око 20 до 25 милиона породица пољопривредницима зарадити део свог прихода растућег кафу, према подацима Светске банке.


-------------------------------------------
 
Poslednja izmena:
агрономи морају хитно истражи који од светских приближно 125 познатих врста кафе би могао да опстане у топлији свету.
Ма нема проблема! Хемичари већ годинама реализују решење. Сад сам баш погледао 3у1 и пише да у 18 г. има 14% кафе (значи 2,52 г.) Још мало па ће и то избацити.
Кад цена достигне критичну тачку гајиће се у пластеницима. У међуврену ће попалити прашуме и џунгле због нових површина па ће на планети нестати живот какав познајемо и неће бити потребе за кафом ...
 
Postoje ozbiljna naučna istraživanja na temu kafe kao goriva u elektranama i sl. Višak kafe se uništava širom sveta da bi se održala cena.
 
Mi to radimo redovno. Ostatke skupljamo sa svim ostalim otpacima koji mogu da se razlože pa pripremamo kompost. Samo smo smanjili količinu kafe. I trudimo se da ne kuvamo više u onim šoljama od 2dcl. Samo teško ide... droga... tako... što kažu štedi.. i budi dobar... pa ćeš dobiti krila... ostatak šale znate....
 
Ma jesu... samo tebi ne mogu da pošaljem jer kad pošaljem prikazuje da ti je prepuno poruka.

30bpg91.png


--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

arrow_drawn_outline_down.png


Zapamtite... posle puževa, tartufa ispod leski, godžija, aronije, maline.... za par godina +/- eto nama kafe.... kao biljke budućnosti.... Klima se menja....
...a nešto razmišljam eto njih i da je proizvode kod nas.... tj. na ovim prostorima....


http://e360.yale.edu/feature/on_slopes_of_kilimanjaro_climate_shifts_hit_coffee_harvest/3065/?utm_content=bufferb5dc6&utm_medium=social&utm_source=twitter.com&utm_campaign=buffersa

...via google translator....

--- глобални пад од 50 одсто у износу од земљишта погодног за гајење кафе до 2050. године.
--- Научници који проучавају утицај климатских промјена на свјетском кафе усева кажу агрономи морају хитно истражи који од светских приближно 125 познатих врста кафе би могао да опстане у топлији свету.
Арабика успева само када просечна температура у варира од 64 до 70 степени Ф годишње. (15-21 C)
--- У овом тренутку, чини се да су два најчешће засађених врста кафе, Арабика и Робуста, мало је вероватно да добро пролазе као глобална температура настави да расте.
--- Кафа је друга највреднија на свету роба у трговини, после нафте. Стотине милиона људи пију укупно више од 2 милијарде шоље направљених од горког зрна сваки дан. И око 20 до 25 милиона породица пољопривредницима зарадити део свог прихода растућег кафу, према подацима Светске банке.


-------------------------------------------

Ne znam druže... Nešto nije u redu...
I kad hoću da pošaljem, pojavi se onaj okvir sa greškom, i neki tekst na engleskom...i ne mogu ni da šaljem...
A pošto ja to nisam razumeo, zaključio sam da nešto nije u redu.... u oba pravca...
Verovatno kod mene...sigurno sam pritisnuo neko pogrešno dugme u pogrešnom momentu...
Ako je neophodno možeš me kontaktirati na: gandradin@gmail.com ili 063-875-84-48 takođe porukom...
SRETNA NOVA GODINA!!!
 
Nazad
Vrh