Chat u ovčarstvu i kozarstvu 2

Vrlo dobro znatre da sam hteo daq napisem papci umesto kopita.

Zlostavljanje životinja označava mučenje, zlostavljanje, zanemarivanje ili nepotrebno ubijanje životinja. Pojam se odnosi na to su dvije različite stvari: kazneno djelo i psihološki fenomen. Može biti pokazatelj opasne psihopatologije koja se može odnositi i na ljude.

izgladnjivanje zivotinja, mucenje do iznemoglosti gladju, zedju je za mene mucenje i zlostavljanje. moze svasta i nista da se zakljuci iz toga.
 
Vrlo dobro znatre da sam hteo daq napisem papci umesto kopita.

Zlostavljanje životinja označava mučenje, zlostavljanje, zanemarivanje ili nepotrebno ubijanje životinja. Pojam se odnosi na to su dvije različite stvari: kazneno djelo i psihološki fenomen. Može biti pokazatelj opasne psihopatologije koja se može odnositi i na ljude.

izgladnjivanje zivotinja, mucenje do iznemoglosti gladju, zedju je za mene mucenje i zlostavljanje. moze svasta i nista da se zakljuci iz toga.
dobro je kolega da bar neko moze da objasni ovde ljudima sta je ispravno a sta ne?
moguce je naci negde moj post(ne znam koja je tema i podnaslov bio a,a ja nemam vremena da trazim, gde sam se dotakao slicne price)o humanosti i dobrobiti zivotinja koje se gaje.naveo sam tu jedan interesantan podatak da u holandiji postoji od pre par godina posebna vrsta inspekcijskog nadzora gajenja zivotinja nezavisna od veterinarske inspekcije(mada su verovatno usko povezane),gde vam mogu zabraniti da se bavite stocarstvom cak i oduzeti grla ukoliko uvide da se nekorektno postupa sa njima.sta m islite kada bi u srbiji postojalo tako nesto,bilo bi zbogom stocarstvu.
jedan moj zemljak ima stado od 20 kom a nema uslove ni za 3 ovce.u zimu ih hrani svaki drugi ili treci dan i jos se hvali sa tim.jaganjce prodaje sa sedam meseci ,tada su na 35kg,ali cinjenica je da on pravi profit veci od bilo koga jer ulaganja gotovo da su jednaka nuli.nema koncentrovane hrane,a o vitaminima mineralima,vakcinama da ne govorim.
a sto se tice ovih tzv domacina, kolega srboljubovicu,kazete da se iz price ne moze zakljuciti da nehumano postupaju prema zivotinjama.pa evo vam prosto objasnjenje,ako imate 1300 grla da biste im pruzili minimalnu negu potrebno vam je po tri coveka u tri smene 365 dana godisnje, ak kada se jagnje sve to ali puta 5.ili je mnogo jednostavnije pustiti ih pa koja prezivi super eto love,koja ne prezivi nije imala srece i to je to.ko hoce da razmisli shvatice,a mudroj glavi jedno oko dosta.
 
Cuo sam u grupi na fejsbuku da ce te inspekcije i kod nas da prorade, daj boze odmah sutra.
Kod nas covek kaze ojagnjila se, sad moze da crkne, necu da je hranim, prodacu jagnje i kupicu drugu ovcu. Kaze vise mi se isplati da crkne nego da je hranim - domacin covek.
 
Kolege goranue i IDF Davidovic. Slažem se sa vama da se za neki red mora da zna. Ono cega Vi niste svesni su uslovi u kojima ti ljudi žive i da dele istu sudbinu i ljudi i životinje. Tamo nema struje, nema interneta, sve se svodi na puko preživljavanje. Vi uopšte ne vidite širu sliku. Vidite samo preko ograde do komšija i mislite da je to ceo svet.....
 
Мој покојни ђед никада није легао, а да није намирио хајван и да није био сигуран да је све у реду. Видиш, он никада није чуо ријечи о тој вашој 'дробобити' и осталим трицама.

Нашли би му замјерку сигуран сам и на температури воде којом је појио хајван.

Ви то мачку о реп. Прави човјек увијек гледа на стоку као и на себе и без те ваше сувопарне науке.

Док сам студирао дође на факултет нека из ЕУ права животиња тандара, мандара, на катедру за породиљство, поче просипати шупљак. Лијепо јој рекох да прошета и потражи друго друштво или да сједне (пили пиву, од професора био Магаш) и мане се **greška јер Србин дијели добро и лоше са хајваном. Сједе жена, опусти се, разби неке илузије о нама.

Нећу да кажем да нема злотвора, али такви су најчешће лоши и према својим укућанима. У селу им се траг по прсту казује.
 
Poslednja izmena:
vazno je da se kunemo u srbiju a koristimo turske reci i izraze.verovatno smo tu gde jesmo zbog nasih tvrdih stavova i nemogucnosti da se menjamo na bolje.ima mnogo dobrih stvari u nasem narodu ali isto toliko i jos toliko losih jer u celini ne napredujemo nego smo tu gde smo i bili ili idemo unazad.nase ovcarstvo ili stocarstvo su samo jedan delic ove price,mozda bitan ili ne ali indikativan svakako.iskren da budem brinu me ovakvi stavovi uglednih ljudi na ovom forumu.pokusacu da sacuvam veru i nadu u buduce dane...
 
И у чему је проблем што у говору користим турцизме?

Видиш одем на нпр. у Брус или у Ражањ и никада ми на памет не би пало да у дискусији, па нека је и оштрија као наша, искористим аргумент како фрљају с падежи. Одем на сјевер у Тополу код пријатеља и осјећам се као да сам у срцу српства без обзира на све гласовне или менталитетне разлике... то једноставно доживљавам као богатство наше нације. Србију волим иако нисам из Србије. Као што волим на примјер у Кисачу да осјетим културу Словака и није ми проблем!

А видиш теби је то засметало иако си на тастатури да не кажем на папиру заговорник 'некијех' права... покушаваш нешто калемити на српског домаћина што не иде.

То су комунисти радили. Рекли су да српски сељак није добар, да је застарио и да не иде у корак са развојем. Уништили су село. Вијековно знање је пуштено низ воду, направљен је јаз између наших старих и нас. Оно мало што је преостало на селу и што се још не да је блиједа слика српског села. И сада ћемо по опробаном комунистичком рецепту пљунути људе и рећи, ма ви немате појма... Застарио је ваш концепт... то тако не иде. Оканимо се сувопарних уџбеничких прича. Не уклапам се у причу људи који се упишају од среће када им се помене ЕУ регулатива, не кажем да и ти спадаш у ту групу. Та ЕУ прича колико има добро ријешених ствари толико је унешено у њихове законе и небулоза, а знамо да ови наши када преписују преписују ђутуре, а најмање воде рачуна о сељаку.

Него да наставимо,
идемо у назад зато што се држава не односи домаћински. Да је другачији однос државе и да је берићетнији сељаков труд, то би се и свијест о потреби унапређења и напретка ширила нашим селом. Док год неко ко мора набавити нови трактор или другу механизацију ставља себи омчу око врата узимањем кредита тешко се може очекивати да ће он размишљати о унапређењу своје производње на задовољавајући начин. Човјече, па њега основне ствари у производњи доводе на руб опстанка!

Када чујем овакве приче то ме подсјети на ону наших политичара када кажу да имамо најнижу цијену струје у окружењу или горива... или да је струја испод просјека цијене у ЕУ... прст на чело. Ништа се не калеми преко ноћи нити закони о добробити могу унаприједити било шта, него ће само натјерати човјека да се двија како на нови начин зајебати власт.

Основа је заокрет државе и јасна политика подршке селу и производњи добре и здраве хране. Пустимо се Фијата и других трица и кучина, који Србију неће извући из биједе.
 
И у чему је проблем што у говору користим турцизме?

Видиш одем на нпр. у Брус или у Ражањ и никада ми на памет не би пало да у дискусији, па нека је и оштрија као наша, искористим аргумент како фрљају с падежи. Одем на сјевер у Тополу код пријатеља и осјећам се као да сам у срцу српства без обзира на све гласовне или менталитетне разлике... то једноставно доживљавам као богатство наше нације. Србију волим иако нисам из Србије. Као што волим на примјер у Кисачу да осјетим културу Словака и није ми проблем!

А видиш теби је то засметало иако си на тастатури да не кажем на папиру заговорник 'некијех' права... покушаваш нешто калемити на српског домаћина што не иде.

То су комунисти радили. Рекли су да српски сељак није добар, да је застарио и да не иде у корак са развојем. Уништили су село. Вијековно знање је пуштено низ воду, направљен је јаз између наших старих и нас. Оно мало што је преостало на селу и што се још не да је блиједа слика српског села. И сада ћемо по опробаном комунистичком рецепту пљунути људе и рећи, ма ви немате појма... Застарио је ваш концепт... то тако не иде. Оканимо се сувопарних уџбеничких прича. Не уклапам се у причу људи који се упишају од среће када им се помене ЕУ регулатива, не кажем да и ти спадаш у ту групу. Та ЕУ прича колико има добро ријешених ствари толико је унешено у њихове законе и небулоза, а знамо да ови наши када преписују преписују ђутуре, а најмање воде рачуна о сељаку.

Него да наставимо,
идемо у назад зато што се држава не односи домаћински. Да је другачији однос државе и да је берићетнији сељаков труд, то би се и свијест о потреби унапређења и напретка ширила нашим селом. Док год неко ко мора набавити нови трактор или другу механизацију ставља себи омчу око врата узимањем кредита тешко се може очекивати да ће он размишљати о унапређењу своје производње на задовољавајући начин. Човјече, па њега основне ствари у производњи доводе на руб опстанка!

Када чујем овакве приче то ме подсјети на ону наших политичара када кажу да имамо најнижу цијену струје у окружењу или горива... или да је струја испод просјека цијене у ЕУ... прст на чело. Ништа се не калеми преко ноћи нити закони о добробити могу унаприједити било шта, него ће само натјерати човјека да се двија како на нови начин зајебати власт.

Основа је заокрет државе и јасна политика подршке селу и производњи добре и здраве хране. Пустимо се Фијата и других трица и кучина, који Србију неће извући из биједе.

Dugo sam se razmisljao da li da odgovorim,ali sam ipak odlucio da ostanem dosledan i kazem ono sto mislim.
Da,smeta mi kada neko koristi turcizme,kao i bilo koje druge strane reci i izraze za koje postoje nasi srpski izrazi.ali turcizme posebno,jos kada vidim da stoje pored necega srpskog kao sto je vase ime odnosno pseudonim,to je ulje na vatru.kao svadba i sahrana,vatra i voda crno i belo.veliki sam poznavalac istorije opste a i nacionalne tako da mi je nepojmljivo da svako ko bar i malo poznaje srpsku istoriju(stariju a i ovu noviju),a verujem da ste vi obrazovan covek i da je poznajete, zeli da ima bilo sta tursko kod sebe,rec, izraz, proizvod,pesmu ili da letuje u turskoj.
druga stvar,jako vazna da mi ne brkate padeze i dijalekte sa turcizmima.to je sve nase srpsko i predstavlja nase kulturno bogatstvo,kao sto ste negde naveli.kada kazete da se u topoli osecate kao u srcu srbije,reci cu vam da ste sasvim u pravu i da se ispravno osecate,jer topola to i jeste,rodno mesto velikog vozda karadjordja.
Ono sa cim se slazemo je da su komunisti upropastili sve ne samo selo i seljaka nego celu srbiju zavili u crno,posledice toga i dan danas osecamo.Mozda ce neko reci da sam nacionalista ili nesto gore ali ne smeta mi.Nikome zlo ne zelim,svoje branim a tudje mi ne treba.
to sto nas ovi novi komunisti na vlasti zadnjih decenija i dalje lazu i pljackaju deo je nekih drugih prica i diskusija(samo da vam saopstim da je struja u srbiji skuplja nego u bostonu).
Odgovor na ono da se drzava ne odnosi domacinski prema nama je svima jasan ,ali nije tu jedini razlog nase propasti,konkretno naseg sela i poljoprivrede.Dobrim delom i mi sami tome doprinosimo,sami uspostavljamo sistem vrednosti koji je nemoralan i pogresan,a ta evropa koliko god da je pljujemo ipak je korak ispred ali u svakom,bukvalno svakom pogledu.uporno tvrdite da je covek koji ima 1300 grla domacin iako nema smestaj ni za 300 komada.da li vi o takvom srpskom domacinu pisete.kada je moj pokojni deda pre gotovo 100 godina pravio stalu od kamena,jeo je godinu dana samo krompir,a majstore je hranio sirom,kajmakom i pomalo mesa,i tako malo po malo da bi pred 2.sv.rat imao 17 komada rogate stoke i dva konja.e to je bio domacin.i pomenuti gore sa 1300 grla treba da prodaju 1000 pa da naprave objekte,a ne sada da juri da im drzava nesto placa,jer osigurani sigurno nisu,nijedno osiguranje ne osigurava stoku pod vedrim nebom.posle rata dosao copavi zagorac i ostavio dedi dve krave i konja,ostalo kaze nije njegovo nego narodno...eto tako moj dragi kolega...
 
Пријатељу,
1992. године сам сам себи доказао и показао, тако да немам нимало стида и када углавим који турцизам. Нити морам коме другом показивати тако што ћу мијењати говор, ијекавицу, акценат или навику.

Када се повукао ужички корпус ЈеНеА из долине Неретве и оставио народ на циједилу (нема везе са Ужичанима које волим, него са командом у БГ-у) вјеруј да је народ потјерао и стоку. То је једнако домаћински као што је домаћински и твој ђед одржавао своје домаћинство, али када су изашли гдје су могли држати животиње?
Под ведрим небом и то је то.

Ови људи што су изгубили грла су под педерацијом БиХ и немој мислити да се они надају било чему од државе. То је још увијек непријатељско окружење. Дио моје родбине се вратио и вјеруј да то није живот, него паћење. Враћа се ко мора.

И могу да ти кажем да се у начелу слажем са тобом.

Али ту има много ствари да се исправе прије него се дође до сеоског домаћинства.

Узми на примјер данашњу ветеринарску праксу.
Када је послиједњи пут ветеринар ставио назувке на ципеле, чизме... прије него је ушао у твоје штале?

Ономад,
гледам, људина, завукао руку покушава да ријеши компликацију код краве увртања материце на старински начин (ваљање са човјеком на крави док ветеринар покушава ријешити проблем) и човјек само да му скине капу што ради на старински изгубљени начин, а тек онда видим да нема ширету, него голом руком ради посао...

Лудост!
Има ту много ствари да се ријеше прије него почнемо причати и трубити сељаку о унапређењу. Ја полазим од себе. Тешко ми је када прођем Србијом и видим неповјерење код људи према нама, а до тога је дошло због нашег односа према сељаку, а и тек онда због тврдоглавости српског домаћина и оног одбрамбеног механизма. Њему држава никада добро није донијела. И када је на примјер вакцинисала прасад, онда му је на основу тога узимала.

И даље стојим да је за промјену свијести у селу нужна промјена свијести ове политичке гамади и стокупљевине што нас јаши од Карађорђевића.

Имаш примјер послиједње велике епизоотије куге говеда, гдје је Хабзбуршка монархија пукла, а Србија под Обреновићима очувала своје. Зашто? Једноставно, у оно вријеме су издвојена огромна средства - рађени карантини, одређивана угрожена зона..., ма све да им савремени научници позавиде. То је могла да уради само свијест владајућих глава о потреби толиког финансијског издатка, а да би се сачувала Србија. Са крајем Обреновића престаје и домаћински однос власти према држави и државним интересима.

Власт мора препознати будућност у производњи здраве и квалитетне хране, а не у увозу црвљивог меса или млијка обогаћеног антибиотицима. Проћем поред меса у хипермаркетима и дође ми да вриштим када видим шта нам продају.
 
Poslednja izmena:
Alo.rs:

ZNAMO LI ŠTA JEDEMO

Jagnjetinu sa Novog Zelanda nam poturaju kao domaću?


Srbija svoje sveže meso izvozi, a uvozi smrznuto. Nadležni su tvrdili da se smrznuto meso koristi isključivo u klaničnoj industriji za preradu, a potom su iz Vlade najavili da će doneti mere koje će onemogućiti da se u radnjama smrznuto meso prodaje kao sveže.



1933548-profimedia-0190058051-meso.jpg

Ilustracija | Foto: Profimedia

Iako je zabranjeno da se smrznuta roba prodaje kao sveža, često se nalazi način da se ta odredba zaobiđe kažu domaći trgovci.
Pojedini prerađivač uveze meso, ali umesto da ga preradi, on ga da u prodaju preko nekog trgovačkog lanca sa kojim sarađuje i koji je najverovatniji inicijator cele aktivnosti. Međutim, pošto prerađivači koriste i domaće i uvozno meso, nemoguće je znati šta se našlo u prodaji.
Ovakve stvari najčešće se događaju kada je veća potražnja za mesom, kao na primer u sezoni sušenja mesa, pišu "Novosti".
- Jedan klaničar iz Sjenice mi je je pričao da je uvezao jagnjetinu sa Novog Zelanda, a onda je nekoliko stotina jagnjadi prodao jednom od vodećih trgovinskih lanaca, koji su potom to meso reklamirali kao "sjeničku jagnjetinu", tvrdi jedan od domaćih trgovaca koji želi da ostane anoniman.
U Pokretu za zaštitu potrošača kažu da postoji šansa da je meso iz uvoza odmrzavano i prodavano kao sveže, pogotovo što ne postoji sistem kontrole kojim bi se utvrdilo da je zamrznuto meso koje je uvezeno zaista prerađeno u proizvod od mesa.
 
Alo.rs:

ZNAMO LI ŠTA JEDEMO

Jagnjetinu sa Novog Zelanda nam poturaju kao domaću?


Srbija svoje sveže meso izvozi, a uvozi smrznuto. Nadležni su tvrdili da se smrznuto meso koristi isključivo u klaničnoj industriji za preradu, a potom su iz Vlade najavili da će doneti mere koje će onemogućiti da se u radnjama smrznuto meso prodaje kao sveže.



1933548-profimedia-0190058051-meso.jpg

Ilustracija | Foto: Profimedia

Iako je zabranjeno da se smrznuta roba prodaje kao sveža, često se nalazi način da se ta odredba zaobiđe kažu domaći trgovci.
Pojedini prerađivač uveze meso, ali umesto da ga preradi, on ga da u prodaju preko nekog trgovačkog lanca sa kojim sarađuje i koji je najverovatniji inicijator cele aktivnosti. Međutim, pošto prerađivači koriste i domaće i uvozno meso, nemoguće je znati šta se našlo u prodaji.
Ovakve stvari najčešće se događaju kada je veća potražnja za mesom, kao na primer u sezoni sušenja mesa, pišu "Novosti".
- Jedan klaničar iz Sjenice mi je je pričao da je uvezao jagnjetinu sa Novog Zelanda, a onda je nekoliko stotina jagnjadi prodao jednom od vodećih trgovinskih lanaca, koji su potom to meso reklamirali kao "sjeničku jagnjetinu", tvrdi jedan od domaćih trgovaca koji želi da ostane anoniman.
U Pokretu za zaštitu potrošača kažu da postoji šansa da je meso iz uvoza odmrzavano i prodavano kao sveže, pogotovo što ne postoji sistem kontrole kojim bi se utvrdilo da je zamrznuto meso koje je uvezeno zaista prerađeno u proizvod od mesa.

tako nam i treba bolje nismo ni zasluzili...
 
Novosti.rs:

Sjenička jagnjetina sa Novog Zelanda!



Država najavila oštru kontrolu prometa klaničke robe i zabranu prodaje zamrznutih polutki. Nedostaje provera zaleđenih proizvoda od granice do industrije, pa deo završi u mesarama







SRBIJA proizvodi kvalitetno meso, ali građani Srbije nemaju priliku da ga jedu. Naše sveže meso izvozimo, a uvozimo smrznuto. Mešetari ga potom odmrzavaju i puštaju u promet. Zato je savetnik premijera Dragan Glamočić rekao da će Vlada doneti mere koje će onemogućiti da se u domaćim radnjama smrznuto meso prodaje kao sveže.


Iako su nadležni godinama tvrdili da zamrznuto meso isključivo koristi klanična industrija za preradu, Glamočićeva izjava znači da država indirektno priznaje da to ipak nije bilo praksa!
- I do sada je, koliko je meni poznato, bilo zabranjeno prodavati smrznuto meso kao sveže, ali je javna tajna da postoji način da se ta odredba zaobiđe - kaže jedan od domaćih trgovaca, koji želi da ostane anoniman. - Uglavnom se radilo o situaciji kada neki prerađivač uveze meso za preradu, ali onda, umesto da ga preradi on ga daje u prodaju preko nekog trgovačkog lanca sa kojim sarađuje i koji je najverovatniji inicijator cele aktivnosti.
Prerađivači po pravilu koriste i meso iz domaćih izvora, a i iz uvoza, pa je onda praktično nemoguće znati o kom mesu se radi.
- Koliko god se mi sada zgražavali, radi se o posledici siromašnog tržišta i osiromašenog kupca - dodaje naš sagovornik. - Mera je više u vezi sa zaštitom domaće proizvodnje. Ovakve stvari dešavale su se kada dođe sezona sušenja mesa, pa je povećani pritisak na kupovinu buta sa kostima i sveže slanine za sušenje.
KAKO PREPOZNATIPOTROŠAČI mogu jedino da obrate pažnju na boju, izgled, miris i rok trajanja mesa, objašnjava Lela Tasić iz Asocijacije potrošača Srbije. - Najbolje je uzimati svinjsko meso svetlije boje, koje nije premasno - priča Tasić. - Crvena boja mesa ukazuje na to da je svinja stara, jer je ono suvo, kotlet je veći, a beli obrub masnoće deblji. Takvo meso je prošarano krupnijim masnim žilama.
Prema podacima Uprave za carinu, u Srbiju je prošle godine uvezeno više od 55 tona smrznutog svinjskog mesa. Dok je 2013. godine u našu zemlju ušlo svega 3,7 tona smrznute svinjetine.
U Pokretu za zaštitu potrošača kažu da je "najverovatnije meso iz uvoza odmrzavano i prodavano kao sveže". To se indirektno i priznaje.
- Potrošače ne raduje iznuđena uredba o zaštiti stočara - ističe Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Ona samo privremeno i prividno štiti stočare. Ne rešava problem niske produktivnosti, visokih troškova i male ponude mesa iz domaće proizvodnje.
Uredbom će se problemi preneti na potrošače, jer će se zbog manje ponude formirati više cene svežeg mesa. Ranije se, dodaje Bogosavljević, tvrdilo da se zamrznuto meso iz uvoza isključivo koristi u industrijskoj preradi. Zbog takvih netačnih tvrdnji inspektora izgubljeno je poverenje u njihov rad.
- Ne postoji, međutim, sistem kontrole zamrznutog mesa od graničnog prelaza do prerade u proizvod od mesa - tvrdi Bogosavljević. - Ostaje prostor koji će omogućavati da se zamrznuto meso iz uvoza odmrzne i kao sveže prodaje u prodavnicama mesa.
Odgovornost je na uvoznicima, prerađivačima i prodavcima. Potrošači ne mogu da budu sigurni da su kupili sveže nezamrzavano meso. Motiv da se uvezeno zamrznuto meso odledi i proda kao sveže jeste čist profit.
KUPCI U ZABLUDI
- SEĆAM se kada mi je klaničar iz Sjenice, koji je uvezao jagnjetinu sa Novog Zelanda, ispričao da je prodao jednom od vodećih trgovinskih lanaca nekoliko stotina jagnjadi, a onda su oni to meso reklamirali kao "sjeničku jagnjetinu" - kaže naš sagovornik. - U isto vreme, drugi prodajni lanac mu je kupio nekoliko hiljada jaganjaca, ali je njihova maloprodajna cena bila još viša.

 
Dnevnik.rs:

Немамо ми јагњетине за Арапе и Кинезе



Килограм јагњетине живе ваге по 300 динара, за ускршње и остале предстојеће празнике иде као алва, а фармер Светозар Цвета Мургашки са Ченеја задовољан је и великом потражњом приплодних грла.





Светозар Цвета Мургашки: Сетва је кренула, али се ради безвољно

За овна шиљежана расе „виртемберг” од пет-шест месеци, са педигреом, овчари заинтересовани да освеже и уматиче стада не жале да плате 200 евра, сјагњене шиљегице иду за 250, док се овце продају за 220 евра.
– Не можеш од лошег овна имати добру јагњад. Није то скупо, вреди улагати, и ја сам приплодног овна од три године платио 700 евра – не таји Мургашки.
На Цветиној фарми је око 350, можда и више грла, јер се због јагњења и продаје ових дана бројно стање стално мења. Заинтересованост овчара је повећана и због могућности добијања кредита, па фармер са Ченеја, прогнозира да ће приплодних грла недостајати на домаћем тржишту, јер једноставно нема толико квалитетне робе, без обзира колико званична статистика приказује да има оваца у Србији.
– Никад не могу знати тачан број, кад сваки дан се ојагњи бар једна, две или три овце. Ретко која ојагњи једно, него већином два јагњета, мало ређе буде и тројки, али то ме уопште не интересује - вели Мургашки. - У овчарству сам од 2002. године, а стадо сам уматичио 2009. године због субвенција из државне касе. Лане је по грлу субвенција повећана са четири на седам хиљада динара, што за наше паорске прилике није занемарљиво у укупним рачуницама, када сводимо биланс. Није тешко израчунати да се по том за стотину оваца добије 700.000 динара, па када се узме оловка и израчуна, то практично значи да се храна добије yабе. Неки кажи да овце и поједу, али евидентно је и да се добије. Нема ту шта да се прича, јесте да храна кошта, колико коштају кукуруз, детелина, зоб и шта се већ овцама у оброк даје, али субвенције битно поправљају рачуницу овчара.
Додуше, Цвета објашњава да његовим овцама уопште не даје за оброк житарице, него га справља од отпадних зрна кукуруза, жита и соје из силоса, а процењује да су његово матично стадо, јагњад за трпезу и приплодна шиљежад првокласни.
– Овце које се нису ојагњиле иду на испашу, а иначе јагањци и шиљегице не иду на испашу више од годину и по дана, док се не ојагње после првог мркања, јер онда се добије добра крупна овца. Чим ти одмах пустиш јагње на пашу, не може од тога да буде квалитет, никад. Права, квалитетна овца мора тежити бар 80 до 100 кила, а моје су такве, има их које теже и више од стотину кила, па кад је продаш и за клање добијеш новаца. А шта можеш добити за овцу од 35 кила, па се и због тога мора посветити доста пажње узгоју. Уз „виртемберг” имам нешто још заосталих оваца расе „ил де франс”, још од времена када сам купио чопор па никако да их утаманим, држим их, па неко јагње буде и мешано, али нема везе, за клање се све то прода од куће. Сада је 300 динара килограм, имам наруyбине за Ускрс, 1. мај и Ђурђевдан, што је за празничне трпезе, све је унапред распродато. Све су то домаћи купци, јер ми довољно јагњетине и немамо за стране купце, Арапе и Кинезе. То су приче за малу децу, не можемо довољно ни за наше тржиште да произведемо. Гледао сам неко вече у једном мегамаркету кило јагњетине од бута 1.700 динара, од ребара 900 динара, па још замрзнуто, да се муштерије смрзну од цене. Када се са фарме купи и среди изађе 550 до 600 динара по килограму.
Сеје Мургашки пшеницу, јечам, тритикале, зоб, кукуруз и соје, под којом ће овог пролећа засејати 30 јутара, мада је лане под овим усевом имао преко 50 јутара. Подсећа да је цена соје преклане била добра 47 динара, лане је пала на 38, па почетком ове године скочила до 50, да би се вратила на 43.
– За сојом је за сада потражња и лако се прода, тако да сетву не уговарам, па улазим у сетву споственим снагама. Робу на чување нигде не треба оставити, само код себе у амбару, а ако за то нема могућности, најбоље ју је одмах продати. Најгоре је када оно што произведеш неком повериш, он то прода па се дешава да останеш и без новаца и без робе. Остављам код куће на сигурном зоб, сточни грашак, тритикале, граорицу и то све оде, али остављам и нешто соје новосадске сорте „индијану„ коју селектирам и пласирам као семенску јер се више не производи од 1999. године, а одлично се показала. Соја се иначе добро показала јер даје добар принос, мало је тежа за вршидбу за комбајн, али све то надокнади добар род. Лане сам на једној парцели имао три тоне по јутру.
Пролећна сетва је кренула, међутим, фармер са Ченеја каже да се ради некако безвољно, зато што се пољопривредницима стално смишљају нови прописи и нова правила игре, а паорлук притискају и све већи трошкови улагања у производњу.
– Некада сам углавном људима радио услуге механизацијом, а сада све им је скупо, не могу да плате, јер су осиромашили и немају новаца. То је велики проблем - сматра Мургашки. – Свака им је услуга скупа, па и 6.000 динара вршидбе соје по јутру, иако то није ни 150 кила соје, али yабе кад људи немају да плате. Трошкови производње су повећани. Скупи су вештак, хербициди и остало. И ја ћу вештак узети на кредит. У задњи час сам поднео папире за обнову регистрације газдинства. Никако да се стигне, увек има неког посла и обавеза у пољопривреди свих 365 дана у години. Држава и сви треба да цене сељака који производи млеко и месо, да га држе као мало воде на длану, а не да га понижавају, јер ово што се већ дуго ради је јако срамно.
Милорад Митровић

 
Pozdrav :) imam jedno pitanje za vas . Ovce mi se nisu parile na jesen sad, greska sa ovnom. Sada sam dva nabavio stara oko 15 meseci . Utorak sad bih da pustim ovnove medju ovce pa me zanima da li ce se sada pariti u narednih mesec dana ? Hvala unapred
 
Nazad
Vrh