Stočari 13. prase
Stočari u Sremu zajedno sa kolegama iz Bačke, Banata i Mačve, pripremaju se za nove proteste, odnosno blokade puteva i odlazak pred Skupštinu Srbije, zbog sunovrata otkupne cene tovljenika. Za strmoglavi pad cene žive mere svinja, od jedva isplativih 140 na 80 do 90 dinara za kilogram, uzgajivači krivce vide u državnim monopolistima i prevrtljivim klaničarima. Tvrde da uvoznički lobi bespotrebno uvozi meso lošijeg kvaliteta od domaćeg, a klaničari, opet, gledajući kratkoročno samo sopstveni interes, domaćem tovu okreću leđa.
- Ponovo smo prevareni - jadikuje Živan Vladisavljević iz Laćarka, koji trenutno tovi 500 svinja. - Posle lanjskih protesta, sada je očigledno, naša nada u obećanja ministara, bila su uzaludna. Država nas je ponovo odbacila kao trinaesto prase. Dali su nam “kratkoročnu infuziju” nešto povoljnijom cenom i obećanjima da će zaštititi domaće proizvođače mesa. A, sada “lupiše nam vruć šamar” uvoznim mesom. Nikoga nije briga koliko miliona evra je to plaćeno iz državne kase. Često čujemo od zvaničnika da se to čini bez prave provere kvaliteta. A, stočari
mogu da proizvedu dovoljno mesa za domaće potrebe, ali i izvoz, kao nekada pre petnaest, dvadeset godina, od čega je svima bilo dobro, kako uzgajivačima, tako i državi. Jer, kvalitet mesa naših tovljenika bio je tražen u Evropi, pa čak i Americi.
Veliki uzgajivači svinja u Kuzminu, Lađarku, Martincima, Golubincima, Vognju, Grgurevcima sada godišnje utove do 18.000 komada svinja. Nekada je taj broj bio dvostruko veći. Sada posle pada cene, mnogi se hvataju za glavu i ostaju u dilemi šta da rade sa trenutno pristiglim tovom i kako dalje.
- Kako da nije propast, kada samo na jednom šleperu tovljenika izgubiš ravno 400.000 dinara - najbolje oseća “najnoviju igru” sa cenom Draško Danilović iz Kuzmina, najveći uzgajivač u Sremu, koga muči trenutno hiljadu svinja koje je utovio. - Cena žive vage u novembru bila je od 140 do 150 dinara za kilogram, a sada je pala za više od 50 dinara. Trgovačko-uvoznički lobi pod okriljem “navodne državne brige” za narod uvozi jeftino meso. Dalji lobistički lanac ide preko velikih prodajnih sistema i često ucenjenih klaničara. Ostajemo nemoćni i nezaštićeni.
Zvuči apsurdno da sada bolje prolaze “sitni” stočari sa sto do dvesta grla, od onih sa 500 do 1.000 komada.
- Imali smo sreće što smo prodali većinu tovljenika na vreme, pre cenovnog kraha. Na preostalih sedamdesetak komada, gubitaka će biti, ali “pokriće ih” ranije isporuke - izvodi računicu Slobodan Živanović iz Golubinaca.
NIJE SAMO KUKURUZ
- DRŽAVA obaranje cene tovljenika pravda niskom cenom kukuruza. Ali, istovremeno “zažmuri” na enormni rast cena drugih komponenti potrebnih za tov, počev od soje, ribljeg brašna i veterinarske zaštite, gde vladaju monopolisti skriveni pod “državnim skutima” - predočava Ivan Rakić iz Kuzmina.
ISKUSTVO
- TOVLjENIK, kada dođe vreme, “mora da putuje”. Ako, kojim slučajem pređe određenu kilažu i nije u određenoj klasi, više ga niko neće. Onda daj pošto-poto, da šteta bude što manja - prenosi svoje iskustvo Živan Vladisavljević.