crni gruja
Član
Obezbedio jos 2000kg po 20 din sa sve prevozom do kuce,, i jos malo sto sta i sperman leger da se izgura do Nove godine kad prasice boze zdravlja prodajem 
Cena psenice rod 2014.g
- Začetnik teme Dr.Gruja
- Datum pokretanja
sa ovako jakim otkupljivačima možemo da očekujemo stabilnu cenu na tržištu,kolike su ti potrebe za sledeći period da pokušamo da ti sačuvamo po ovoj ceni?Obezbedio jos 2000kg po 20 din sa sve prevozom do kuce,, i jos malo sto sta i sperman leger da se izgura do Nove godine kad prasice boze zdravlja prodajem
slobapatrola
Član
To i jeste pravi otkupljivac kamo srece kad bi ih bilo vise.Nema tu mesta smehu vrlo je ozbiljno.
Evo kako izgleda otkup u pomoravskom okrugu,moje iskustvo od pre par dana,neznam kako je u ostalim delovima Srbije ali objasnicu vam kako to izgleda ovde i nacin rada ovdasnjih otkupljivaca.Cena je 14,15,17 i 17,5din.
odem ja i odnesem uzorak psenice da vidim dal moze da prodje i onaj tamo izmeri na onom mehanickom merilu kaze hek.76 a oni primaju do hek75 sve ispod toga je 14 i 15din. Kazu moze po ceni od 17din nema odbitaka pare za dva tri dana ali ko da veruje kome?odem na drugo mesto jaka firma,pare kolko hoces,psenica ista cena 17,5din. e sad dam im ja psenicu imaju nov digitalni aparat sipaju i kazu hek72 vlaga 11% psenicu primaju do hek70 znaci pomerena granica ocigledno aparati nemere isto a psenicu mere onako prljavu sa plevom i ostalim primesama e bas tu lezi zec.ako je hek 72 oni mi odbijaju 3% sam na hek jer kazu da mora da bude 75 da nebi odbijali nista i onda sledi minimum 3% na primese a sada ima lomnjenog i sturog zrna znaci negde oko 7-8% uzimaju na odbitak sto mu dodje na vagon oko 800Kg ili 13500din onih koje sam trebao da zaradim sve mogu da razumem ali da izmeri prljavu psenicu pa da mi dva puta odbije primese to nemogu,jer nosio sam jednom u Cupriji tamo lepo ociste i izmere i onda naprave odbitak i to je to ovo je smesno cist lopovluk.
odem ja i odnesem uzorak psenice da vidim dal moze da prodje i onaj tamo izmeri na onom mehanickom merilu kaze hek.76 a oni primaju do hek75 sve ispod toga je 14 i 15din. Kazu moze po ceni od 17din nema odbitaka pare za dva tri dana ali ko da veruje kome?odem na drugo mesto jaka firma,pare kolko hoces,psenica ista cena 17,5din. e sad dam im ja psenicu imaju nov digitalni aparat sipaju i kazu hek72 vlaga 11% psenicu primaju do hek70 znaci pomerena granica ocigledno aparati nemere isto a psenicu mere onako prljavu sa plevom i ostalim primesama e bas tu lezi zec.ako je hek 72 oni mi odbijaju 3% sam na hek jer kazu da mora da bude 75 da nebi odbijali nista i onda sledi minimum 3% na primese a sada ima lomnjenog i sturog zrna znaci negde oko 7-8% uzimaju na odbitak sto mu dodje na vagon oko 800Kg ili 13500din onih koje sam trebao da zaradim sve mogu da razumem ali da izmeri prljavu psenicu pa da mi dva puta odbije primese to nemogu,jer nosio sam jednom u Cupriji tamo lepo ociste i izmere i onda naprave odbitak i to je to ovo je smesno cist lopovluk.
putin
Član
НЕ схвата он да баш од таквих као што је Груја и зависи опстанак мањих ратара....Да је више Груја и пшеница би била скупља..
crni gruja
Član
Potrosim oko 12-15 tona hrane ,, sve sto uzmem ovde jeftinije . meni je cena ishrane tako lepa da imam zarade da ne kukam i ne molim nikoga za sto sta i nemoj se sekirati ti za mene i posmejavati se a ja cu se tebi smejati jer ces je ove godine dati tako jeftino da ces da places od muke a ko se zadnji smeje nasladje se smeje .. a razmisli malo ovo je cena u centralnom delu Srbijesa ovako jakim otkupljivačima možemo da očekujemo stabilnu cenu na tržištu,kolike su ti potrebe za sledeći period da pokušamo da ti sačuvamo po ovoj ceni?
crni gruja
Član
Onda uzmi heklicu i heklaj .. ako sebe ne smatras i nisi se nasao u svemu tome sbe sam nasao u da je bolje i lepse ziveti na selu i moze se ziveti ali treba raditi.. cene me i postuju jer ovakve uslove gde ja drzim krmace i prasad jos nisu videli.. cude se kako iz grada u selo i da budem bolji od njih i da ne kukam u tome je poenta kupovine jeftinije hrane
Svaka ti cast druze,svi mi postujemo tvoje rezultate, clan Goran G .te nije nicem prozvao ,posto ti uglavnom kupujes kukuruz i psenicu i placas vise nego sto mi mozemo da prodamo,sta bi ti u situaciji kada budes ako da bog za novu godinu prodavao svinje po jednoj ceni naprimer i nemozes da prodas tesko, a drugi se hvali kako on prodaje za daleko vecu cenu bez problema,ti bi se tu nasao uvredjen i zacudjen kako ti nemozes isto da prodas pa ni za manje pare.
japanac-tocyo
Član
Економија - Пољопривреда
[h=1]Држава неће куповати домаћу пшеницу[/h]Ажурирано пре 1 дан 12 часова
Робне резерве, како сада ствари стоје, ове године неће куповати пшеницу, и то из два разлога: први је тај што немају новца, а други то што у складиштима имају довољно хлебног жита за евентуалне интервенције на тржишту.
Enlarge
Жито слабије родило
Влада би могла одобрити новац посебном одлуком, али је велико питање да ли ће се то и десити због велике рупе у државној каси.
Како је за „Дневник” јуче потврдио директор Републичке дирекције за робне резерве Горан Тасић, планом за ову годину, који је усвојен још у јануару, није планиран откуп пшенице ове сезоне.
– Због тога није обезбеђен ни новац за ту намену па што се тиче Робних резрви, оне хлебно жито за своје потребе куповати неће – рекао је Тасић.
Директор Робних резерви, међутим, наглашав да би до интервентног откупа могло доћи само ако Влада Србије у наредном периоду донесе такву посебну одлуку и обезбеди новац.
– Робне резевре су спремне да се брзо укључе и технички спроведу куповину – поручио је Тасић.
Како „Дневник” такође сазнаје, Влади Србије је упућен захтев да одобри интервентни откуп 100.000 тона пшенице по 22 динара килограм. Међутим, за сада из Владе никаквог одговора нема.
Имајући пак у виду огроман дефицит републичког буyета, ако паре већ раније нису обезбеђене, мале су шансе да ће их бити сада. Тим пре ако је тачно – а вероватно јесте – да Робне резерве у складиштима имају довољно жита од лањског откупа. Да се не ради о малом новцу показује и податак да је за откуп 100.000 тона по 22 динара килограм држави потребно 2,2 милијарде динаера. У време када је дефицит већи од 100 милијарди динара, мале су шансе да ће бити пара за куповину хлебног жита.
Многа удружења пољопривредника предложили су Влади да Државне робне резерве откупе 200.000 тона овогодишњег рода пшенице. Тако је Унија пољопривредника из Сремске Митровице предложила да због недостатка новца и солидне жетве тај откуп буде најмање 100.000 тона, али да се обави хитно преко Продуктне берзе.
Држава је лане, да подсетимо, купила нешто мање од 60.000 тона пшенице по 20 динара, с ПДВ-ом. Откуп је почео 19. јула, што значи да полако истиче време да држава евентуално донесе одлуку о интервентном откупу.
Иако је жетва пшенице добро стартовала, честе кише учиниле су да до 10. јула буде пожњевено 75 одсто од 49.500 хектара, колико се укупно површина у средњем Банату нашло под хлебним зрном. Пољопривредници веле да су болести, којима су падавине погодовале, учиниле да приноси можда буду и до 20 процената мањи од прошлогодишњих. Лане је, иначе, просек био веома добар и износио је 5,8 тона по хетару.
– Могуће је да ће просечан принос до краја жетве бити сведен на 4,5 до пет тона по хектару. Квалитет зрна, мерен хектолитарском масом од око 80 килограма, задовољавајући је, мада има и лошег зрна. Прецизније оцене моћи ће да се дају тек за месец дана, када се обаве све технолошке пробе – рекла је Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.
С. Г. – Ж. Б.
На берзи скоро 20 динара
На Продуктној берзи у Новом Саду ове седмице интерес купаца, првенствено млинских организација, за куповином био је веома наглашен, што је и довело до потпуне доминације пшенице у структури трговања. Хлебно зрно је чинило 70 одсто укупног трговања на берзи ове седмице. Пшенице овогодишњег рода стандардног квалитете продато је 1.350 тона, по 19,58 до 19,80 динара килограм, што је раст од 4,22 одсто у односу на прошлу недељу. Продата је још 271 тона пшенице новог рода различитог нивоа квалитета и услова продаје, с ценама између 18,48 и 19,91 динар килограм. Уговорена је и продаја 300 тона пшенице рода 2013. по 22 динара килограм, што је 1,52 одсто скупље него прошле недеље.
[h=1]Држава неће куповати домаћу пшеницу[/h]Ажурирано пре 1 дан 12 часова
Робне резерве, како сада ствари стоје, ове године неће куповати пшеницу, и то из два разлога: први је тај што немају новца, а други то што у складиштима имају довољно хлебног жита за евентуалне интервенције на тржишту.
Enlarge
Жито слабије родило
Влада би могла одобрити новац посебном одлуком, али је велико питање да ли ће се то и десити због велике рупе у државној каси.
Како је за „Дневник” јуче потврдио директор Републичке дирекције за робне резерве Горан Тасић, планом за ову годину, који је усвојен још у јануару, није планиран откуп пшенице ове сезоне.
– Због тога није обезбеђен ни новац за ту намену па што се тиче Робних резрви, оне хлебно жито за своје потребе куповати неће – рекао је Тасић.
Директор Робних резерви, међутим, наглашав да би до интервентног откупа могло доћи само ако Влада Србије у наредном периоду донесе такву посебну одлуку и обезбеди новац.
– Робне резевре су спремне да се брзо укључе и технички спроведу куповину – поручио је Тасић.
Како „Дневник” такође сазнаје, Влади Србије је упућен захтев да одобри интервентни откуп 100.000 тона пшенице по 22 динара килограм. Међутим, за сада из Владе никаквог одговора нема.
Имајући пак у виду огроман дефицит републичког буyета, ако паре већ раније нису обезбеђене, мале су шансе да ће их бити сада. Тим пре ако је тачно – а вероватно јесте – да Робне резерве у складиштима имају довољно жита од лањског откупа. Да се не ради о малом новцу показује и податак да је за откуп 100.000 тона по 22 динара килограм држави потребно 2,2 милијарде динаера. У време када је дефицит већи од 100 милијарди динара, мале су шансе да ће бити пара за куповину хлебног жита.
Многа удружења пољопривредника предложили су Влади да Државне робне резерве откупе 200.000 тона овогодишњег рода пшенице. Тако је Унија пољопривредника из Сремске Митровице предложила да због недостатка новца и солидне жетве тај откуп буде најмање 100.000 тона, али да се обави хитно преко Продуктне берзе.
Држава је лане, да подсетимо, купила нешто мање од 60.000 тона пшенице по 20 динара, с ПДВ-ом. Откуп је почео 19. јула, што значи да полако истиче време да држава евентуално донесе одлуку о интервентном откупу.
Иако је жетва пшенице добро стартовала, честе кише учиниле су да до 10. јула буде пожњевено 75 одсто од 49.500 хектара, колико се укупно површина у средњем Банату нашло под хлебним зрном. Пољопривредници веле да су болести, којима су падавине погодовале, учиниле да приноси можда буду и до 20 процената мањи од прошлогодишњих. Лане је, иначе, просек био веома добар и износио је 5,8 тона по хетару.
– Могуће је да ће просечан принос до краја жетве бити сведен на 4,5 до пет тона по хектару. Квалитет зрна, мерен хектолитарском масом од око 80 килограма, задовољавајући је, мада има и лошег зрна. Прецизније оцене моћи ће да се дају тек за месец дана, када се обаве све технолошке пробе – рекла је Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.
С. Г. – Ж. Б.
На берзи скоро 20 динара
На Продуктној берзи у Новом Саду ове седмице интерес купаца, првенствено млинских организација, за куповином био је веома наглашен, што је и довело до потпуне доминације пшенице у структури трговања. Хлебно зрно је чинило 70 одсто укупног трговања на берзи ове седмице. Пшенице овогодишњег рода стандардног квалитете продато је 1.350 тона, по 19,58 до 19,80 динара килограм, што је раст од 4,22 одсто у односу на прошлу недељу. Продата је још 271 тона пшенице новог рода различитог нивоа квалитета и услова продаје, с ценама између 18,48 и 19,91 динар килограм. Уговорена је и продаја 300 тона пшенице рода 2013. по 22 динара килограм, што је 1,52 одсто скупље него прошле недеље.
crni gruja
Član
to se nece desiti nikada jer imam veliki broj otkupljivaca koji su zainteresovani za moju prasad . samo moze da bude razlika . u ceni u gradovima .. jer su u Kraljevu uvek najeftiniji , svi u Kraljevu mogu samo da prodaju jeftinije ili po istoj ceni,, nikako skuplje od mene
Poslednja izmena:
.
ZivaB
Član
Сваке године иста прича, сви узимају од сељака нема од кога другог, а ко год је може нека је складишти и не да по овој цени.
savle
Član
Код нас зову на обрачун, 18.20 коначна.
SasaK
Član
Kod nas na kamione ide po 19.
mindjušar
Član
Prodata jedna količina 17.5 + PDV
Pozdrav svima Vama što nas lebom hranite.Ponekad napišem ponešto, pročitam Vašu muku, razmišljam...Šta se desilo dobro od prošle godine? Da li je nešto krenulo na bolje? Pa naravno da nije, a i neće /barem skoro/. Koga briga za vredne ljude, koga briga za poštenje, koga briga za što-šta? Nikog naravno. Mi nemamo rezervnu državu, dedovinu,očevinu,radno mesto i ...Tu smo gde jesmo. A ovi stručnjaci,e oni nam prave brigu. Zato što su takvi.Bez plana i programa-neznelice. Uvek se nešto iznenade. Naravno, pa nije vlast kriva, nego pojedinci, koji misle da mogu , umeju i zneju.Kad ono ćorak. Koje kakvi, sa i bez škole. Videli oni kako to funkcioniše u belom svetu, pazi bogati. A mi smo naravno glupi, ma nije valjda. Poštovani samopregaoci, vlasnici zemlje, oranica, traktora, vlasnici narodne imovine i svega u ovoj lepoj i dobroj zemlji-pitajte pametnjakoviće šta misle i dokle misle. U zdravlje Vama.
