ŽETVA - 20 DINARA ILI ...?
Visoke temperature i uslovi tokom razvoja ozimih žitarica uslovile su raniju žetvu, nego što su stručnjaci prognozirali. Žetva ječma već je počela u okolini Sombora, ali i Čente, a tokom narednog vikenda poljoprivrednici bi sa kombajnima na pšenična polja trebalo da izađu i u ostalim delovima Srbije. Razlog tome su za žetvu već uveliko spremni rodovi zasejani među prvima jesenas, ali i velike vrućine, koje, kako kaže Miroslav Malešević iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, nikako ne odgovaraju ovoj poljoprivrednoj kulturi.
"Očekivani prinos pšenice ove godine je nekih 3,5 tona po hektaru, ali bi toplotni udar koji trenutno imamo mogao da umanji rod. Pšenica ovih nekoliko dana izdržava sve te udare, ali pitanje je koliko dugo će moći", istakao je Malešević. On tvrdi da će uprkos niskim temperaturama zimus i kašnjenju setve, prinos pšenice biti na nivou desetogodišnjeg proseka. „Bez obzira na to što su maj i početak juna bili gotovo idealni za pšenicu, ne možemo da očekujemo neki značajniji prinos“, rekao je Malešević.
Međutim, neće u svim krajevima Srbije biti isto, jer će u nekim delovima zemlje prinosi biti i do 7 ili 8 tona po hektaru, dok će u nekim drugim, na severu na primer, biti znatno manji. Velikog prinosa ove godine neće biti i zbog toga što je ove sezone zasejano malo pšenice. Uprkos tome, Malešević kaže da bi žita ove godine trebalo da bude dovoljno za domaće potrebe, ali je gotovo izvesno da ga neće biti za izvoz. On kaže da ne može da zna kolika će biti cena pšenice ove godine, ali da bi trebalo da bude u skladu sa cenama u regionu, i da bi osim kupaca u njenom konstruisanju trebalo da učestvuje i država.
Cena pšenice se, prema rečima Vukosava Sakovića iz Žita Srbije, bliži cifri od 20 dinara za kilogram, ali to još nije sigurno, jer će proizvođači pokušati da je podignu, kao i uvek. Trenutna cena pšenice u Srbiji je 23,5 dinara, i jedna je od u skupljih u Evropi. Samo Francuska ima višu cenu od 24 dinara po kilogramu, dok je u Mađarskoj 21 dinar, a u Rusiji i Ukrajini 20, odnosno 19 dinara.
"Rusija i Ukrajina uvek imaju najjeftiniju pšenicu i oni su nam u izvozu najveća konkurencija, tako da se obično usklađujemo s njima", ističe Saković.
Međutim, ove sezone pšenica je, tvrdi naš sagovornik, zabeležila istorijski minimum po posejanoj količini tako da će je slabo biti za izvoz.
"Pre 20 godina u Srbiji je bilo pšenicom zasejano više od 900.000 hektara, pre deset godina više od 600.000 hektara, a već drugu godinu zaredom posejano je manje od 500.000 hektara, tačnije ove godine 471.000 hektar", napomenuo je Saković.
Iz godine u godinu pšenice je sve manje, tako da smo sve bliži tome, naglašava, da proizvodimo samo za sebe. Prinosi će ove godine izvesno biti manji od prošlogodišnjih 4,25 tona po hektaru, jer se zbog nepovoljnih vremenskih uslova očekuje rod manji za 200.000 tona. "To znači da ćemo toliko manje izvesti“, ističe Saković. Čega je manje, logično je kaže on, da mora da bude skuplje, tako da će proizvođači tražiti veću cenu. "Potrošači mogu da očekuju da će posle leta, ako cene pšenice budu išle uzlaznom putanjom, hleb poskupeti“, ističe Saković.
Prema njegovim rečima, pšenica u Srbiji biće skuplja nego u okruženju, a za koliko, zavisiće od države i njenih mera. To što smo u ovom trenutku blizu, kako kaže Saković, ceni od 20 dinara, ne znači mnogo jer će cena na kraju zavisiti i od kursa dinara.
Visoke temperature i uslovi tokom razvoja ozimih žitarica uslovile su raniju žetvu, nego što su stručnjaci prognozirali. Žetva ječma već je počela u okolini Sombora, ali i Čente, a tokom narednog vikenda poljoprivrednici bi sa kombajnima na pšenična polja trebalo da izađu i u ostalim delovima Srbije. Razlog tome su za žetvu već uveliko spremni rodovi zasejani među prvima jesenas, ali i velike vrućine, koje, kako kaže Miroslav Malešević iz Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, nikako ne odgovaraju ovoj poljoprivrednoj kulturi.
"Očekivani prinos pšenice ove godine je nekih 3,5 tona po hektaru, ali bi toplotni udar koji trenutno imamo mogao da umanji rod. Pšenica ovih nekoliko dana izdržava sve te udare, ali pitanje je koliko dugo će moći", istakao je Malešević. On tvrdi da će uprkos niskim temperaturama zimus i kašnjenju setve, prinos pšenice biti na nivou desetogodišnjeg proseka. „Bez obzira na to što su maj i početak juna bili gotovo idealni za pšenicu, ne možemo da očekujemo neki značajniji prinos“, rekao je Malešević.
Međutim, neće u svim krajevima Srbije biti isto, jer će u nekim delovima zemlje prinosi biti i do 7 ili 8 tona po hektaru, dok će u nekim drugim, na severu na primer, biti znatno manji. Velikog prinosa ove godine neće biti i zbog toga što je ove sezone zasejano malo pšenice. Uprkos tome, Malešević kaže da bi žita ove godine trebalo da bude dovoljno za domaće potrebe, ali je gotovo izvesno da ga neće biti za izvoz. On kaže da ne može da zna kolika će biti cena pšenice ove godine, ali da bi trebalo da bude u skladu sa cenama u regionu, i da bi osim kupaca u njenom konstruisanju trebalo da učestvuje i država.
Cena pšenice se, prema rečima Vukosava Sakovića iz Žita Srbije, bliži cifri od 20 dinara za kilogram, ali to još nije sigurno, jer će proizvođači pokušati da je podignu, kao i uvek. Trenutna cena pšenice u Srbiji je 23,5 dinara, i jedna je od u skupljih u Evropi. Samo Francuska ima višu cenu od 24 dinara po kilogramu, dok je u Mađarskoj 21 dinar, a u Rusiji i Ukrajini 20, odnosno 19 dinara.
"Rusija i Ukrajina uvek imaju najjeftiniju pšenicu i oni su nam u izvozu najveća konkurencija, tako da se obično usklađujemo s njima", ističe Saković.
Međutim, ove sezone pšenica je, tvrdi naš sagovornik, zabeležila istorijski minimum po posejanoj količini tako da će je slabo biti za izvoz.
"Pre 20 godina u Srbiji je bilo pšenicom zasejano više od 900.000 hektara, pre deset godina više od 600.000 hektara, a već drugu godinu zaredom posejano je manje od 500.000 hektara, tačnije ove godine 471.000 hektar", napomenuo je Saković.
Iz godine u godinu pšenice je sve manje, tako da smo sve bliži tome, naglašava, da proizvodimo samo za sebe. Prinosi će ove godine izvesno biti manji od prošlogodišnjih 4,25 tona po hektaru, jer se zbog nepovoljnih vremenskih uslova očekuje rod manji za 200.000 tona. "To znači da ćemo toliko manje izvesti“, ističe Saković. Čega je manje, logično je kaže on, da mora da bude skuplje, tako da će proizvođači tražiti veću cenu. "Potrošači mogu da očekuju da će posle leta, ako cene pšenice budu išle uzlaznom putanjom, hleb poskupeti“, ističe Saković.
Prema njegovim rečima, pšenica u Srbiji biće skuplja nego u okruženju, a za koliko, zavisiće od države i njenih mera. To što smo u ovom trenutku blizu, kako kaže Saković, ceni od 20 dinara, ne znači mnogo jer će cena na kraju zavisiti i od kursa dinara.