Cena psenice 2017. godine
- Začetnik teme Manjevic
- Datum pokretanja
talianu
Član
Juče napravio obračun, 17 sa 10% pdv-a,i kolege koje nisu u PDV-u isto 17.
dragan.kovacev
Član
Jesi im rekao da nemaju pojma?
Menjaj firmu sa kojom radis,ko je tako velikodusan?Slobodno napisi da ljudi znaju.
sinisa1979
Član
Ajd 17 din sa 8 %,ali sa 10% pdv-a ne može biti-ne sme biti isto 17din.
Peet
Član
Isto i sa suncokretom!
talianu
Član
Naravno da ne sme i da ne bi trebalo ali....
2% na moju količinu je letovanje za moju porodicu,zašto bi se ja znojao da mi neko to uskraćuje.
- - - - - - - - - -
Ne bih baš da javno pišem iz razloga što pamtim i dobre stvari koje je ta firma učinila za mene. Nema razloga da ubuduće ne nastavim saradnju samo će morati neke stvari da se promene ili da se ljudski raziđemo.
Ovde cena 18 sa PDV.
Znam da ima velikih razlika u cenama,sto ne bi trebalo biti jer se uvek preradjivaci dogovore oko cene koju ce nam platiti.Trenutno ima nekih iskakanja otkupljivaca,da bi pridobili ljude za otkup jesenjih kultura kojih ce biti malo,a svi moraju da se razduze kod dobavljaca semena,djubriva,hemije,jer prenosenje dugova u sledecu godinu mnoogo kosta.A sa razduzivanjem ce svuda biti problema.
Kako ne iskoče sa cenom od 20 rsd i time privuku ljude nego dižu cene za po 20 para puževim koracima.
Ja dobio 1,15kn/kg ali hektolitar preko 80 i proteini preko 13% , a takve psenice je bilo relativno malo , najvise je bilo ispod 1kn. To ti dodje oko 16 din ako je 1kn. Sve je bez PDV, PDV dobijas samo ako si u sustavu a isti moras vratiti drzavi, tako da ovdje niko ne racuna PDV u cijenu.
aca74
Član
Cena u mlinu 18.2 i bonifikacija za bolji kvalitet proteina 50 para. Imao sam i preko 13% proteina pa ajd znaj sta je činiti. Čekam.cenu preko 20 dinara. Da li će biti, videćemo.
R
rale
Guest
Izgleda kolega Grabik ovi nasi mangupi su pokupili foru od vasih jer ni ovi pdv ne daju zadrzavaju za sebe .Bar da im drzava doskoci ali.........
Meni je ovaj tekst bio interesantan evo ako još nekog zanima. Mislim da odlično opisuje stanje u domaćem agraru. http://www.agrosmart.net/teatar-apsurda/otkup-psenice-sto-poza.html
Otkup pšenice u sto poza
Pšenica se u Srbiji ne otkupljuje od paora po kvalitetu, ali se po kvalitetu prodaje, to jest prodaju je otkupljivači. Zar neko u ovoj državi zaista misli da su otkupljivači budale pa da ne razvrstavaju žito po kvalitetu i da ga potom po kvalitetu i po znatno višoj ceni i prodaju i izvoze?
Otkup poljoprivrednih proizvoda u Srbiji najviše podseća na onu knjižicu sa 100 poza. Malina, kupina, trešnje, višnje... Sve je slično. Ali hajde da vidimo šta je sa pšenicom.Prva poza svakako je priča o otkupu pšenice po kvalitetu koja je i velika izgovor i velika zabluda i velika prevara.Pšenica se u Srbiji ne otkupljuje od paora po kvalitetu, ali se po kvalitetu prodaje, to jest prodaju je otkupljivači. Zar neko u ovoj državi zaista misli da su otkupljivači budale pa da ne razvrstavaju žito po kvalitetu i da ga potom po kvalitetu i po znatno višoj ceni i prodaju i izvoze?Pa zašto onda država ne propiše pravilnik o obaveznom otkupu pšnice po kvalitetu od poljoprivrednika? Na ovo pitanje godinama dobijamo milion odgovora zašto to nije moguće, ali nikako onaj jedan jedini - kako je i zašto to moguće. Kad dobijemo taj jedan tako jednostavan odgovor, onda ćemo dobiti i otkup po kvalitetu i naravno bolju cenu paorskog žita. Pošto u ovoj državi to godinama nikako nadležni da shvate, da ponovimo. Pšenica se izvozi i prodaje po kvalitetu i to po znatno višim cenama, ali se od seljaka po kvalitetu ne otkupljuje. Učinite nešto i nemojte se stalno pozivati na tržište.Druga poza je priča o tržištu. Kažu cena se određuje na tržištu, ali zaboravljaju da tržište nije smo cena gotovog proizvoda već i cena same proizvodnje. Tržište za srpske seljake važi samo kad prodaju, ali ne i kada proizvode. Da ne ulazimo u sve inpute. Dovoljne su subvencije da pokažu o čemu se radi. Svi poljoprivrednici u okruženju i Evropi imaju po hektaru od 100 do 500 evra, a srpski ništa. Pa kakvo je to tržište kad su naši u startu u minusu 100 evra? Pa odgovor je - srpsko. Tržište u kome tržišta u stvari nema.Treća poza. Za koga se proizvodi? Pšenica se ne proizvodi za trgovce i izvoznike već za mlinare i prerađivačku industriju.To da se već jednom utuvi u glavu i sprovede u praksu. Ko proizvodi za Kostića i Miškovića, taj nema prava da se ljuti već neka radi šta hoće. Ovo nije parola već ekonomski aksiom koji se drugačije zove ugovaranje proizvodnje s garantovanim kvalitetom, sigurnim otkupom i relativno sigurnom cenom.Četvrta poza. Ko određuje cenu? Ruku na srce, genije i predsednik ovdašnji Aleksandar Vučić i njegovih pet dosadašnjih ministara poljoprivrede od kojih se ne zna koji je bio gori nisu adresa za ovo pitanje već ona tri najveća izvoznika, Kostić, Mišković i Konzul. Njih priupitati za cenu i ko vedri i oblači i kroji kapu proizvođačima pšenice, a bogami i kukuruza. Oni se igraju i otkupom i proizvodnjom i glume tržište.Peta poza. Gde nam je berza? Srbija nema pravu berzu što je sramota, a glavni krivci za to su korumpirani političari i bahati tajkuni. Nekoliko puta je pokušano da se donese ozbiljan zakon o berzama, ali svaki put je na volšeban način povlačen iz procedura. Novosadska Produktna berza radi kako može i koliko može, ali bez pravog zakona Kostić i Mišković i ekipa će nastaviti da vladaju i haraju tržištem. Pa oni su samo na tržištu i ponašaju se u skladu s tržištem. Srpskim. Naravno.Kako se problem niskih cena u otkupu mogao izbeći, pitanje je svih pitanja. Logičan odgovor leži upravo na tasu tržišne vage gde se nalazi velika ponuda. Da li je ta ponuda mogla bar koliko-toliko da se rastereti, kako bi se u toku žetve uravnotežila s tražnjom? Svakako da je mogla, ali samo u uslovima da Srbija ima instituciju koja bi organizovala terminsko trgovanje. Da bi se opet organizovalo terminsko tržište, moramo imati valjan zakonski osnov s jedne, i instituciju (berzu) koja će taj zakon sprovoditi, s druge strane.Poslednja prilika da se donese zakon propuštena je pre dve godine, kao i mnogo puta pre toga, pa tako opet spadosmo na Produktnu berzu, koja trpi nelojalnu konkurenciju raznih info agencija i objektivno ne može da privuče veći tržišni segment koji bi došao na uređeno tržište koje ona organizuje. Sve u svemu, nalazimo se u sistemu neuređenog i haotičnog tržišta u kome se najbolje snalaze oni kojima to odgovara, koji na tankoj liniji zakonskog poslovanja podešavaju tržište po svojoj meri. Nije onda ni čudo što je naš paor u toj tržišnoj igri potpuni autsajder i gubitnik.Šesta poza. Ekonomski apsurdi. Nismo konkurentni, nemamo subvencije, u svetskim okvirima smo beznačajni jer proizvedemo 10 miliona tona pšenice i kukuruza, a svetsko tržište je teško 2.584 miliona tona, ali ipak se naši tajkune hvale rekordnim izvozom. Pa kako? Pa tako što gule sirotinju i kupuju žito od onih koji moraju da im je prodaju.Sedma poza. Onaj genije Vučić nije zadužen za cene ali jeste za pljačku u sivoj zoni i upropaštavanje mlinarstva upravo onog za koje paori i treba da seju žito. Industrijski mlinovi su urnisani jer se procenjuje da više od trećine brašna ode u sivu zonu. O švercu se priča godinama, ali država se pavi blesava. Kada mlinari traže da se promeni uredba o markicama, svi se prave da niti šta čuju niti šta vide. Ako mlinovi propadnu kome onda paori da prodaju žito nego trgovcima. Logična poza. I laka.I tako dalje i tako šire pa sve do stote poze...
Milovan Lukić
Otkup pšenice u sto poza
Otkup poljoprivrednih proizvoda u Srbiji najviše podseća na onu knjižicu sa 100 poza. Malina, kupina, trešnje, višnje... Sve je slično. Ali hajde da vidimo šta je sa pšenicom.Prva poza svakako je priča o otkupu pšenice po kvalitetu koja je i velika izgovor i velika zabluda i velika prevara.Pšenica se u Srbiji ne otkupljuje od paora po kvalitetu, ali se po kvalitetu prodaje, to jest prodaju je otkupljivači. Zar neko u ovoj državi zaista misli da su otkupljivači budale pa da ne razvrstavaju žito po kvalitetu i da ga potom po kvalitetu i po znatno višoj ceni i prodaju i izvoze?Pa zašto onda država ne propiše pravilnik o obaveznom otkupu pšnice po kvalitetu od poljoprivrednika? Na ovo pitanje godinama dobijamo milion odgovora zašto to nije moguće, ali nikako onaj jedan jedini - kako je i zašto to moguće. Kad dobijemo taj jedan tako jednostavan odgovor, onda ćemo dobiti i otkup po kvalitetu i naravno bolju cenu paorskog žita. Pošto u ovoj državi to godinama nikako nadležni da shvate, da ponovimo. Pšenica se izvozi i prodaje po kvalitetu i to po znatno višim cenama, ali se od seljaka po kvalitetu ne otkupljuje. Učinite nešto i nemojte se stalno pozivati na tržište.Druga poza je priča o tržištu. Kažu cena se određuje na tržištu, ali zaboravljaju da tržište nije smo cena gotovog proizvoda već i cena same proizvodnje. Tržište za srpske seljake važi samo kad prodaju, ali ne i kada proizvode. Da ne ulazimo u sve inpute. Dovoljne su subvencije da pokažu o čemu se radi. Svi poljoprivrednici u okruženju i Evropi imaju po hektaru od 100 do 500 evra, a srpski ništa. Pa kakvo je to tržište kad su naši u startu u minusu 100 evra? Pa odgovor je - srpsko. Tržište u kome tržišta u stvari nema.Treća poza. Za koga se proizvodi? Pšenica se ne proizvodi za trgovce i izvoznike već za mlinare i prerađivačku industriju.To da se već jednom utuvi u glavu i sprovede u praksu. Ko proizvodi za Kostića i Miškovića, taj nema prava da se ljuti već neka radi šta hoće. Ovo nije parola već ekonomski aksiom koji se drugačije zove ugovaranje proizvodnje s garantovanim kvalitetom, sigurnim otkupom i relativno sigurnom cenom.Četvrta poza. Ko određuje cenu? Ruku na srce, genije i predsednik ovdašnji Aleksandar Vučić i njegovih pet dosadašnjih ministara poljoprivrede od kojih se ne zna koji je bio gori nisu adresa za ovo pitanje već ona tri najveća izvoznika, Kostić, Mišković i Konzul. Njih priupitati za cenu i ko vedri i oblači i kroji kapu proizvođačima pšenice, a bogami i kukuruza. Oni se igraju i otkupom i proizvodnjom i glume tržište.Peta poza. Gde nam je berza? Srbija nema pravu berzu što je sramota, a glavni krivci za to su korumpirani političari i bahati tajkuni. Nekoliko puta je pokušano da se donese ozbiljan zakon o berzama, ali svaki put je na volšeban način povlačen iz procedura. Novosadska Produktna berza radi kako može i koliko može, ali bez pravog zakona Kostić i Mišković i ekipa će nastaviti da vladaju i haraju tržištem. Pa oni su samo na tržištu i ponašaju se u skladu s tržištem. Srpskim. Naravno.Kako se problem niskih cena u otkupu mogao izbeći, pitanje je svih pitanja. Logičan odgovor leži upravo na tasu tržišne vage gde se nalazi velika ponuda. Da li je ta ponuda mogla bar koliko-toliko da se rastereti, kako bi se u toku žetve uravnotežila s tražnjom? Svakako da je mogla, ali samo u uslovima da Srbija ima instituciju koja bi organizovala terminsko trgovanje. Da bi se opet organizovalo terminsko tržište, moramo imati valjan zakonski osnov s jedne, i instituciju (berzu) koja će taj zakon sprovoditi, s druge strane.Poslednja prilika da se donese zakon propuštena je pre dve godine, kao i mnogo puta pre toga, pa tako opet spadosmo na Produktnu berzu, koja trpi nelojalnu konkurenciju raznih info agencija i objektivno ne može da privuče veći tržišni segment koji bi došao na uređeno tržište koje ona organizuje. Sve u svemu, nalazimo se u sistemu neuređenog i haotičnog tržišta u kome se najbolje snalaze oni kojima to odgovara, koji na tankoj liniji zakonskog poslovanja podešavaju tržište po svojoj meri. Nije onda ni čudo što je naš paor u toj tržišnoj igri potpuni autsajder i gubitnik.Šesta poza. Ekonomski apsurdi. Nismo konkurentni, nemamo subvencije, u svetskim okvirima smo beznačajni jer proizvedemo 10 miliona tona pšenice i kukuruza, a svetsko tržište je teško 2.584 miliona tona, ali ipak se naši tajkune hvale rekordnim izvozom. Pa kako? Pa tako što gule sirotinju i kupuju žito od onih koji moraju da im je prodaju.Sedma poza. Onaj genije Vučić nije zadužen za cene ali jeste za pljačku u sivoj zoni i upropaštavanje mlinarstva upravo onog za koje paori i treba da seju žito. Industrijski mlinovi su urnisani jer se procenjuje da više od trećine brašna ode u sivu zonu. O švercu se priča godinama, ali država se pavi blesava. Kada mlinari traže da se promeni uredba o markicama, svi se prave da niti šta čuju niti šta vide. Ako mlinovi propadnu kome onda paori da prodaju žito nego trgovcima. Logična poza. I laka.I tako dalje i tako šire pa sve do stote poze...
Milovan Lukić
To "sa PDV" se podrazumeva. Kupac uvek plaća sa PDV, tako da nema svrhe pominjati sa i bez. Na prodavcu je da plati PDV. Mene uvek zanima konačna cifra na računu koji plaćam, nikad ne gledam i ništa mi ne znači koliko će prodavac da odvoji državi.
Meni je plaćeno 18 na račun. Nisam u PDV-u tako da je to ono što sam dobio.
Sad je dozvoljeno registrovati više od jednog domaćinstva na istoj adresi, tako da taj PDV velika gazdinstvima mogu da smanje na visinu doprinosa za još jedno registrovano gazdinstvo. Lako se kalkuliše
Sent from my iPhone using Tapatalk
Meni je plaćeno 18 na račun. Nisam u PDV-u tako da je to ono što sam dobio.
Sad je dozvoljeno registrovati više od jednog domaćinstva na istoj adresi, tako da taj PDV velika gazdinstvima mogu da smanje na visinu doprinosa za još jedno registrovano gazdinstvo. Lako se kalkuliše
Sent from my iPhone using Tapatalk
sova
Član
Danas prodata u MITSIDES POINT sa bonifikacijom izasla 17,64 din. sa PDV ali sam morao da platim fumigaciju za ovu godinu i naplata lagera,sto do sada nisu imali.krece od 1.septembra.
Neznam ko ce im iduce godine godine doneti.
Inace 18 din.sa PDV je u ZZ,,Kevilj,,Divos i nemaju lager.
Neznam ko ce im iduce godine godine doneti.
Inace 18 din.sa PDV je u ZZ,,Kevilj,,Divos i nemaju lager.
