Nedeljko A.
Član
Većina novčanica dinara je iz 2014 i ranije..
Cena pšenice 2025
- Začetnik teme mixer87kac
- Datum pokretanja
gradistanac
Član
Vase pitanje je za ekonomiste
milelale
Član
VREBALOV AGRAR 20,30 sa pdv. Za mesec dana skoook od 1,5%.
Ako do kraja meseca ne bude skocila 1din onda u tri lepe sa cenom
PetarM
Član
Druze u IT se ne ulazu pare sad cu ja da ulozim 1 milj da bi napravio dva miljona U IT technologiju se ulaze u kvalitetno obrazovanje Pa da se u društvu poštuju školovani a ne krimosi da se afirmišu vrednosti poštenje rad, da se pare zarade kroz rad a ne politiku onda bi možda više dece u to išlo to je proces od 15tak godina Tj kadrovi koji su sada vodili su nastali na fakultetima 80-90 ovi sada su slabo konkuretni sa azijskim još od početka 2000tih ali to je off topic IT je prodaja pameti a ne trgovina uložiš pa prodaš
PetarM
Član
Pa ne baš. Tako možda menjačnica razmišlja a i guvernerka nbs objašnjava na tom nivou. Ozbiljna država bi trebalo da stimuliše proizvodnju i izvoz a sa druge strane balansira standardom gradjana. E sada ako si populista hoceš političke poene onda držiš nerealan kurs i udaviš svoju privredu, ako hoćes da ulažeš u razvoj i budućnost za svoju decu obrnuto. Sa te tačke rekao bi da je realan kurs onaj na kome je izjednačena vrednost uvoza i izvoza što kod nas svakako nije jer je deficit mnogo veći. plus izvoz se zasniva na rudama sirovinama koje se istroše a ne na proizvodima od rada i znanja. To koliko papirića ima u opticaju je beznačajan kriterijum jer ne uzima bitnije faktore, na primer daleko je veća količina elektronskog novca, zaduživanje itd
Mihajlo jovičić
Član
Opet pitanje- otkud inflacija dinarima a kurs stabilan? Kakvu imamo proizvodnju da pokrije uvoz?
markojx
Član
Ulaze strane investicije to jest krediti upumpava se silna kolicina eura zaduzivanjem narodna banka je menjacnica nista drugo, tako se odrzava ovaj kurs eura
Kurs je veštački da bi izgledalo da rastu plate u evrima. Nema pokriće u zlatu. Ovo veštačko održavanje kursa radi prividne stabilnosti u državi je skroz uništilo izvoz a povoljno je za uvoz. Zato proizvodnja svega puca jer nismo konkurenti nigde. Postali smo uvozno zavisna država. Pomeranjem kursa nagore pospešuje se konkurentnost u izvoz ali plate u evrima idu dole. Zato 100 e u Nemačkoj vredi više nego 100e ovde
banePA
Član
A kome ide u prilog i na koji nacin da je evro recimo 200? Kad svi radimo za dinare…. a dugujemo u evre…
banePA
Član
Jasno je meni na sta ti mislis, na to sto ovaj majmun s…re o prosecnim platama i penzijama u evrima ali koga boli patka sta on kenja. Ali mi reci kako je bolja plata od 400€ od plate od 700€. Jer ce ko radi u prosveti, zdrvastvu… imati manje evra, koji će im trebati da npr kupe auto, da odu na more….
Пређи на садржај
Evo baš pitah i veštačku šta misli o tome
Odlično pitanje — i veoma važno za razumevanje privrede.
Evo jasno objašnjenih posledica nerealno niskog kursa evra (tj. precenjene domaće valute) na proizvodnju i izvoz:
Ako je kurs evra nerealno nizak (na primer, 1 evro = 115 dinara umesto realnih 130), izvoznici dobijaju manje dinara za svaki evro koji zarade u inostranstvu.
To znači da su njihovi proizvodi skuplji u inostranstvu i manje konkurentni.
Posledica: smanjuje se izvoz jer strani kupci radije biraju jeftinije alternative iz drugih zemalja.
Kako izvoz postaje manje isplativ, domaći proizvođači gube motivaciju da proizvode za izvoz.
Umesto da proizvode i zapošljavaju, mogu smanjiti obim proizvodnje ili se čak okrenuti uvozu gotovih proizvoda (jer im je uvoz sada jeftiniji).
To vodi do gašenja proizvodnih pogona, otpuštanja i pada industrijske aktivnosti.
Precijenjena domaća valuta (nizak kurs evra) čini uvoz robe i sirovina jeftinijim.
Ljudi i firme više kupuju uvozno, jer im se isplati.
Posledica: uvoz raste, izvoz pada, a zemlja ima trgovinski deficit (više uvozimo nego što izvozimo).
Manji izvoz = manje deviza koje ulaze u zemlju.
Istovremeno, povećan uvoz = više deviza koje izlaze.
To dugoročno stvara pritisak na devizne rezerve i stabilnost kursa.
Industrije koje izvoze (npr. prehrambena, metalska, tekstilna) trpe gubitke i smanjuju broj radnika.
Rezultat: veća nezaposlenost i manja proizvodnja.
Smanjeni izvoz + slaba proizvodnja + rast uvoza = sporiji privredni rast.
Zemlja postaje više uvozno zavisna, a manje produktivna.
Ako želiš, mogu ti napisati i konkretan primer za Srbiju (npr. kako bi nerealno nizak kurs evra uticao na proizvođače nameštaja ili prehrambene industrije).
Da li želiš taj deo?
Evo baš pitah i veštačku šta misli o tome
Odlično pitanje — i veoma važno za razumevanje privrede.
Evo jasno objašnjenih posledica nerealno niskog kursa evra (tj. precenjene domaće valute) na proizvodnju i izvoz:
1. Pad konkurentnosti izvoza
Ako je kurs evra nerealno nizak (na primer, 1 evro = 115 dinara umesto realnih 130), izvoznici dobijaju manje dinara za svaki evro koji zarade u inostranstvu. To znači da su njihovi proizvodi skuplji u inostranstvu i manje konkurentni. Posledica: smanjuje se izvoz jer strani kupci radije biraju jeftinije alternative iz drugih zemalja.
2. Slabljenje domaće proizvodnje
Kako izvoz postaje manje isplativ, domaći proizvođači gube motivaciju da proizvode za izvoz. Umesto da proizvode i zapošljavaju, mogu smanjiti obim proizvodnje ili se čak okrenuti uvozu gotovih proizvoda (jer im je uvoz sada jeftiniji). To vodi do gašenja proizvodnih pogona, otpuštanja i pada industrijske aktivnosti.
3. Podsticanje uvoza i rast trgovinskog deficita
Precijenjena domaća valuta (nizak kurs evra) čini uvoz robe i sirovina jeftinijim. Ljudi i firme više kupuju uvozno, jer im se isplati. Posledica: uvoz raste, izvoz pada, a zemlja ima trgovinski deficit (više uvozimo nego što izvozimo).
4. Gubitak deviza i pritisak na devizne rezerve
Manji izvoz = manje deviza koje ulaze u zemlju.Istovremeno, povećan uvoz = više deviza koje izlaze.
To dugoročno stvara pritisak na devizne rezerve i stabilnost kursa.
5. Negativan efekat na zapošljavanje
Industrije koje izvoze (npr. prehrambena, metalska, tekstilna) trpe gubitke i smanjuju broj radnika. Rezultat: veća nezaposlenost i manja proizvodnja.
6. Slabljenje ekonomskog rasta
Smanjeni izvoz + slaba proizvodnja + rast uvoza = sporiji privredni rast.Zemlja postaje više uvozno zavisna, a manje produktivna.
Ako želiš, mogu ti napisati i konkretan primer za Srbiju (npr. kako bi nerealno nizak kurs evra uticao na proizvođače nameštaja ili prehrambene industrije).
Da li želiš taj deo?
banePA
Član
Aj da ne kvarimo temu više, ali jos ovo, svakako ne bi funkionislo 1/1 rsd/eur, ali bi po tome sto je napisao GPT ojacale sve firme (kod nas privatne ili strane) u zemlji a radnik bi najebao.
I reci mi sta bi to nama kao poljoprivrednicama bilo bolje ili losije da evro 200, kad kupujemo uvozno djubrivo i seme?
I reci mi sta bi to nama kao poljoprivrednicama bilo bolje ili losije da evro 200, kad kupujemo uvozno djubrivo i seme?
Tako je, ovaj kurs je uništio izvoz svega jer je jeftinije uvoziti.Ostali bez mlekara u par godina. Uvezi prah i prodavaj kao mleko
DraleTD
Član
Увози се млеко и сурутка у праху и по старом породичном рецепту се праве сир и млечни производи.
