Pa ne zna covek sta da kaze,kad prasica nije bilo udjes u dvoriste da kupis prasad a prodavci osetili da mogu pa kidaju i sa cenom i sa robom i nazovi robom,opet secam se vremena kada me bilo sramota od coveka da kupim prasad po ceni vecoj za 15 din od tovljenika,takva je bila cena.Onda klanicari ucenjuju sa odkupom kad ima robe,kad nema,onda smo najbolji drugari.Mislim da se razumemo svi smo mi ovde u jednom lancu koji teba da drzi i bude odrziv.Situacij je takva kakva je valjda to tako treba ili mi za drugacije ne znamo,ne znam sta da mislim.E,sad ako pukne onaj,sto proizvodi prasad,ja nemam od koga da kupim,ako pukne onaj sto tovi,nema od koga da kupi klanica,a i onaj sto proizvodi prasad nema kome da proda.Govorim o malim klanicama i malim proizvodjacima kako prasadi tako i tovljenika.Toliko kontradiktornih ali istinitih stvari.Sta znam tako do penzije,posle kako bude.