Bolesti, insekti i preparati - prepoznavanje simptoma, čime i kako zaštiti i lečiti

BARBULA

Novajlija
Učlanjen(a)
19 Jan 2015
Poruka
2.493
Lokacija
pozarevac
Ja sam bio ubeđen da se to samo samleven krečnjak
 

NEBO67

Član
Učlanjen(a)
29 Jul 2015
Poruka
232
Lokacija
Konatice
Pa nije ti dobro ubeđenje kolega, taj negašeni kreč, kude koje prodaju po Srbiji sa kamiona još uvek. On je u grumenju, pa ako naletiš negde na takav, uzmi koje kilo. Uzmi jedan grumen i pospi ga sa vodom, samo se dooobro odmakni i nepipaj ništa. Sve će ti biti jasno :)

PS možda ima i bezbolnija varijanta, neki youtube, gašenje kreča... kako god
 

ben roj

Član
Učlanjen(a)
30 Mar 2013
Poruka
1.069
Lokacija
uzice & novi sad
Diskusija na temi kajsije sa Cika Lazom I Radashinom me podstakla na razmisljanje I da postavim kao malu podtemu o kontaktnim fingicidma.
U preporukama za zastitu najcesce su prisutni sledeci
mankozeb
kaptan
ditation
metirm.

Pitanja koja se namecu
kojim sredstvom krenut sa primenom kao prvim, zatim koji bi bilo zadnje,
koje sredstvo pokrva siri spektar gljiva,
koje je otpornije na kisu, I uopste koja su svojstva karakteristicna za pojedina sredstva.

Ne znam zasto ja sam obicno prvo prskao mankozebom a kasnije kaptanom, n nemam objasnjnje zasto.
Prakticno samo sam I njih koristio.
Ditation se cesto nalazi u programima zastite a ja ga ne znam zasto nisam primenjivao.
Inace ja sam prihvatio da se kontaktna sredstva mogu najvise tri puta u sezoni koristiti.
Ovde ima mnogo dobrih poznavalaca pa neka ovo bude za podsticaj da nam prenesu iskustvo , znanje I preporuke.
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
665
Lokacija
Komarane, Krusevac
Diskusija na temi kajsije sa Cika Lazom I Radashinom me podstakla na razmisljanje I da postavim kao malu podtemu o kontaktnim fingicidma.
U preporukama za zastitu najcesce su prisutni sledeci
mankozeb
kaptan
ditation
metirm.

Pitanja koja se namecu
kojim sredstvom krenut sa primenom kao prvim, zatim koji bi bilo zadnje,
koje sredstvo pokrva siri spektar gljiva,
koje je otpornije na kisu, I uopste koja su svojstva karakteristicna za pojedina sredstva.

Ne znam zasto ja sam obicno prvo prskao mankozebom a kasnije kaptanom, n nemam objasnjnje zasto.
Prakticno samo sam I njih koristio.
Ditation se cesto nalazi u programima zastite a ja ga ne znam zasto nisam primenjivao.
Inace ja sam prihvatio da se kontaktna sredstva mogu najvise tri puta u sezoni koristiti.
Ovde ima mnogo dobrih poznavalaca pa neka ovo bude za podsticaj da nam prenesu iskustvo , znanje I preporuke.
aj opet ja da probam, makar ono sto sma citao i probao...

mankozeb ima vecu tj duzu karencu pa je bolji za prolece generalno, u odnosu na kaptan recimo... za vecinu voca, kaptan je bolji za letnje bolesti, za nijasnsu ima bolje dejstvo... Oba imaju sirok spektar delovanja, neki bolje deluje na neke bolesti, drugi na druge ali su vise slicni nego sto su razliciti... U jabuci na primer sam koristio mankozeb za sva prolecna prskanja, negde do juna dok prodju promarne zaraze venturijom, a sva letnja psole sa kaptanom, zato sto kaptan deluje na neke letnej bolesti bolje od mankozeba, i mankozeb ima duzu karencu, pogotovu ako se koristi sa sumporom pa to treba posebno paziti ko koristi za vinograd na primer, tamo mankozeb ima karencu od 70 ili 80 dana cini mi se, ako se kombinuje sa sumporom...I za jabuku ima mesec dana karencu ili mozda i vise, kad se prska sa sumporom... Sumpor mu produzuje vreme raspada takoreci pa je problem sa ostacima, pogotovu za vinske sorte grozdja...

Ditianon smo retko koristili, kazu neka uputstva da je odlican (bolji od kaptana i mankozeba) za bolesti za koje je registrovan, mislim da cak ima i slabo kick-back dejstvo, tj moze da se oprska i nakon bolesti (nesto kao tradicionalni sistemici) ali nije na nivou drugih pravih sistemika pa ne treba ici na post dejstvo, nego ga koristiti preventivno... Mislim da i za nijansu ima duze dejstvo od kaptana i mankozeba... Treba paziti i na mesanje, cini mi se da bas nije kompatibilan sa svime, kao na primer mankozeb koji moze da se mesa skoro sa svacim....

Broj koriscenja kontaktnih sredstava u godini je definisan sa ostacima na plodovima... granica se daje u kg preprata po hektaru godisnje, da ostaci ne bi presli dozvoljene vrednosti kad se plodovi uberu... 3 puta je obicno napisano za kosticavo voce koje se mnogo manje prska od jabuka recimo, za jabuku je to vise, 4 ili 6 puta cini mi se... Ko sto rekoh, nije bitan broj prskanja, nego kolicina preprata po hektaru godisnje (to pise u uputstvima obicno, ne znam tacne vrednosti bez da pogledam)... I to je vise vezano za mankozeb i za ditiokarbamate generalno, kaptan mislim da nema maksimalnu kolicinu po hektaru godisnje, ali mozda i gresim za to...

Metiram je ditiokarbamat (Cineb ako nisma pogresio), mislim da slabije deluje za bilo sta od mankozba, tako da ga nikad nismo koristili (nekada davno za vinograd, ali smao zato sto je jeftin), nije bilo potrebe, mankozeb deluje na sve sto meni treba bolje od metirama... Sto se tie ditiokarbamata, Polyram slicno deluje kao i mankozeb pa moze da se koristi gde i mankozeb (slicne su doze, polyram ide malo manje ako se dobro secam)

Jedino smo Ziram od ditiokarbamata koristili za breskve, posto on ima OK dejstvo na kovrdzavost breskve kad se primeni za kasna prolecna prskanja (kad krene vegetacija pa bakar nije vise preporucljiv), dok mankozeb nije registrovan za to (on ne moze da se koristi za breskvu, ili ne deluje ili nije registrovan za njene bolesti)...

Zanimljivo je da u Americi, od uputstava koja sma gledao (imate dole dosta uputstava u linkovima koje imam na dnu svake moje poruke), mankozeb nije registrovan tj ne koristi se puno za kosticavo voce, na primer za tresnju nije registrovan nigde, dok se kod nas preporucuje i registrovan je za supljikavost i za kokomices...Oni uglavnom preporucuju da se ide kaptanom od kontaktnih sredstava...

Jos jedna bitna stvar, a to je koriscenje kaptana i sumpora tj kumulusa i slicnih sredstava... Ima oprecnih misljenja u literaturi, jedni kazu nije kompatibilan, drugi kazu moze, a treci (sto je i moje misljenje) je da moze ali treba biti pazljiv... Najbitnije je da, cim se napravi emulzija u atomizeru, da mora odmah da se potrosi zato sto kaptan zna da hidrolizjue tj da se brzo raspada u rastvoru sa kumulusom (kumulus pravi baznu reakciju rastvroa, a kaptan voli kiselu reakciju)... Znaci, moze da se mesa, ali treba ispraskati brzo, sat dva maskimum da se potrosi sredstvo iz atomizera, sto pre to bolje, nikako ne praviti kuci, ili jos gore dan pre prskanja, pa da odstoji dugo, nego praviti u njivi, pred samo prskanje...

Jos jedna bitna stvar, na koju ljudi retko obracaju paznju, pa se desava da sredstvo ima slabo ili sporadicno dejstvo (i najcesce se krivi prozivodjac kako uvaljuje "losu" supstancu i to nije vise to), je kvalitet vode za prskanje... Ako voda ima puno kamenca (teska voda, prepoznaje se tako sto kad se kuva u serpi, na povrsini i na zidovima serpe se pravi bela naslaga kamenca) onda to nije povoljno za prskanje i vise ili manje ce ugroziti kvalitet zastite (mnogo vise uticce kvalitet vode po meni nego kolicina preprata i dobra pokrovnost)... Jedno od resenja je da se nabave puferi, tj sredstva za smanjenje pH vrenosti (to je inace mera kiselosti rastvora)..

Ja sma od prosle godine poceo da korsitim Nutrilizer pH (evo linka http://nutrileaders.com/english/nutrilizer-ph-plus , ne reklamiram nikog, ovo je jedno od mogucih, ima slicnih naravno) i to je ustvari folijarno djubrivo ,blago kisele reakcje, koji dovodi rastvor za prskanje na blago kiselu vrednsot (6 do 6.5 pH).. Vecina (ne sva, pa treba biti pazljiv, ko sto je bordovska corba, koja je izrazito alkalno sredstvo i zato se i ne mesa ni sa cim) sredstava za prskanje "voli" tj majne se hidrolizuje i razgradjuje kad je sredina blago kisela, tako da mislim da ovo moze da pomogne...

Naravno, bilo koji nacin zakiseljavanja deluje manje vise, ali ako se koriste neke jace kiseline, onda treba pazljivo odmeriti da se ne pretera, zato mi se svidja ovo sredstvo, ide 1 do 1.5l na 1000l vode i rastvor bude taman kako treba, a plus je i folijarno djubrivo... Ko ima problema sa teskom vodom i kamencom, moze da proba da ublazi negativne efekte kamenca na aktivne materije iz sredstava za prskanje... Naravno, postoji ozbijna hemija i biohemija iza delovanja ovog zakiseljavanja u pozadini, ni ja ne razumem tacno detalje, ali konzenzus naucne javnosti je da zakiseljavanje uglavnom pomaze, u manjoj ili vecoj meri, u zavisnosti kakva je voda i za koje je sredstvo... Mankozebu na primer ne treba, on se ne razgradjuje ni na pH 9 rastvoru (Sto je izrazito alkalni rastvor), do kej za kaptan, vec na p7 restvoru (sto je neutralan rastvor) vreme poluraspada bude 20tak sati cini mi se (ne secam se tacnh ifar,a ali znam da mu naglo pada vreme poluraspada ako je sredina alkalna)...

Idealno bi blo, ko ima uslova, da odnese vodu na analizu, pa strucna lica mogu da kazu cega tacno ima u njoj, i dal je pogodna za prskanje ili ne (i sta eventualno staviti da se poboljsa, ako je moguce, posto nekad nije moguce poboljsati vodu, na primer ako ima preveliki sadrzaj soli i slicno)... Ovaj gore pomenuti preprat (i njemu slicni, pogotovu slicna folijarna djubriva koja su blago kisele reakcije) mogu da pomognu ako neko ne moze da se bavi detaljnim analizama... naravno treba pitati i strucnjake zastitare sta oni misle za konkretno sredstvo i upotrebu, moguce da oni imaju neka dodatna iskustva...
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
665
Lokacija
Komarane, Krusevac
I na kraju (ne znaci da je najmanje bitno) hteo bi da kazem i nesto oko gubitka efikasnosti sredstava nakon vise godina upotrebe.. To se najcesce desava kod sistemika, koji imaju takozvanu specificnu tacku dejstva...na primer hemikalija se vezuje na neki molekul koji kontrolise razmenu kiseonika u gljivi, i onda ne moze da se razmnozava... Takvi preprati, nakon duze primene, posle par godina imaju slabije dejstvo, tj stvaraju se sojevi koji su prvo tolerantni (pa im treba veca koncentracija da ih ubije tj spreci razvoj) a kasnije i otporni na aktivnu materiju, i oni se masovno razmnozavaju...

Kod kontaktnih fngicida generalno nema tih problema post imaju tzv nespecificno ili multi-site (ne znam na srpskom kako se kaze) dejstvo tj deluju na vise nacina, ali kod sistemika ima , vise ili manje.. Zato se neke materije povlace iz upotrebe (nisu vise registrovan za pojedine bolesti i voca, ili se potpuno uklanjaju) zato sto se ustanovilo da jednostavno nemaju vise zadovoljavajuce dejstvo.. Jedna od njih je na primer Benomil/Benlate i slicni preprati koji postoje odavno, puno su koriscenji, i danas skoro sve gljive na svom vocu imaju otpornost manju ili ecu na jnih.. I sva druga sredstva koja postoje, imaju manju ili vecu toleratnost, zavisi koliko se dugo korise u odredjenoj zemlji...

Ja bi uvek preporucio da se, kad god se koristi sistemik, stavi malo manja doza kontaktnog preprata (50-75% preporucene, kad kontaktni ide sam) da se sto vise odlozi ta rezistentnost gljiva, i da ako sistemik vec slabije deluje i rezistentnost je vec tu, da se ublazi dejstvo zato sto ce kontaktno sredstvo da pomogne kolko tolko...

Druga preporuka je da nikad vise od 2 puta za redom ne koristiti isti ili sistemik iz iste grupe delovanja... To su oni FRAC brojevi... Na primer, u jabuci gde ima puno prskanja (za kosticavno voce nije toliko problem posto se par puta prska samo), mi smo koristili dva puta sistemik iz FRAC grupe strobilurina (recimo Stroby ili tako nesto, zajedno sa mankozebom uvek), pa onda dva prskanja sa nekim iz FRAC grupe triazola (trifmine, scala i slicno), isto zajedno sa mankozebom... i tako naizmenicno menjati, 2 puta jedna FRAC grupa, pa 2 puta druga...

Ako pazljivo gledate, novi fungicidi su vecinom dupla smesa (imaju sistemik i kontaktni fungicid u sebi) i rrazlog je uprvo taj, da se odlozi rezistentnost... Kod takvih preprata nije kriticno da se koristi jos jedan kontaktni fungicid zajedno sa njima (kaptan ili mankozeb), u cilju da se smanji kolicina rezidua na plodovima...

Malo se oduzilo, izvinjavam se na tome, ali nadam se da ovde ma nekih pametnih predloga (koje ne znaju svi, naravno mnogi znaju i ovo a i mnogo vise od ovoga, pogotovu ko se bavi profesionalno zastitiom) i da su neke tvrdnje zanimljivve za raspravu i dodatno objanjenje, ako neko zeli da kaze... Idealno bi bilo da neki zastitar procita i kaze svoje misljenje o svemu sto sma rekao gore (mozda sam negde i pogresio naravno, pa da me ispravi)....
 

ben roj

Član
Učlanjen(a)
30 Mar 2013
Poruka
1.069
Lokacija
uzice & novi sad
Evo da opet postavim pitanje kako bi nam Mealy , na cemu mu posebno zahvaljujem, a voleo bih da se isto tako neko drugi isto tako iskusan ukljuci.

Zapazio sam da se za triazole a to su score, topas akord systhane I jos neki navodi da su za pepelnicu I istovremeno I cadjavu krastavost.

Prvo pitanje da li se zna za sta su efikasniji od te dve bolesti, tj za sta im je osnovna namena. Na primor score I topas.

Drugo pitanje koji sistemik je najefikasniji I prvenstveno je za cadjavu krastavost ili iskljucivo za cadjavu krastavost.

A evo I mog skromnog doprinosa diskusiji, onolikoa koliko znam. Nasao sam da se za pepelnicu prvo ide sa kontaktnim karathane gold, zatim pre cvetanja se preporucuju zato ili stroby, to su strobulirini, a posle se preporucuju score I topas, to su triazoli.

U jednom referatu sam nasao zakljucak da su za pepelnicu najefikasniji zato I stroby , zatim slabiji od njih ali takoodje veoma dobri score I topas.

I na kraju nemojte zameriti sto postavljam pitanja, jer mislim sami kroz diskusiju I argumente se najbolje nauci. A pitanje je samo prvi korak u traganju za odgovorom.
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
665
Lokacija
Komarane, Krusevac
Pa ovako da probam...
U principu, strobilurini su bolji protektanti, a malo losiji kick-back efekat imaju (to je kad se oprska nakon ostvarenih zaraza) dok su triazoli suprotno, imaju slabiji protektivni efekat (sto ce reci, krace traju) ali zato imaju izrazeno dobar kick back efekat (triazoli deluju i 96 sati nakon zaraze, dok strobilurini mislim da ne mogu preko 48, i to je vec kriticno dal ce i koliko delovati).. To sve vazi ako se koriste sami, bez protektanata (nesistemicnih)... Ja nikad nisma koristio sistemike (niti triazole, ni strobilurine) bez protektivnog nesistemicnog preprata, to je ili captan ili mankozeb, u malo smanjenoj dozi (recimo 50-75% od maksimalne preporucene kad ide sam, ili minimalna preporucena kad ide sam)...
Postoje preprati, kao sto je Luna, koji u sebi vec imaju ssitemik i protektant (nesistemik) pa im ne treba dodatno mankozeb ili captan...
U sustini, ako si primetio, svi ti sistemici kod vinove loze na primer sluze samo za pepelnciu, dok ne deluju na plamenjacu, zato sto je plamenjaca dosta drigacija i ima posebnu grupu sistemika koji se koriste (Ridomil, Fosetil aluminium i slicni)...
Kod jabuka je drugacije, i glavna namena im je zapravo protiv cadjave krastavosti (koja je mnogo znacajnija tj problematicnija bolest) dok je po meni delovanje na pepelnicu sekundarno... Dobro deluju na pepelnicu, i jedni i drugi (mislim da su triazoli malo bolji ali ne nesto znacajno da bi se reklo da ovi drugi ne deluju, u pitnju su nijanse), ali u nasim uslovima je cadjava krastavost znacajnija bolest i sve se prema njoj planira, a posto svi deluju do default-u i na pepelnicu, onda nema potrebe da se nesto posebno radi sa pepelnicom posto sa zastitom protiv cadjavve krastavosti automatski se dobije zadovoljavajuca zastita protiv pepelnice... Cadjava krastavost je bolest koja mnogo brze izazove rezistenciju na preprat, nego pepelnica, pa je i to razlog zasto se vise koncentrisemo na nju...
U nekim slucajevima sam, ali mislim da to generalno nije potrebno, cak stavljao i slabiju dozu kumulusa uz sistemik (pored captana ili mankozeba) da se dobije malo duze protektivno dejstvo, ali mislim da to nije potrebno raditi s obzirom na broj i cestinu prskanja jabuke..To je radjeno uglavnom u ranim proolecnim prskanjima kad je bas dosta kisa...
Tako da je to u sustini to, sistemik sa protektivnim u kombinaciji (u malo umanjenm dozama nego kad bi isli sami) je najbolja kombinacija... Prva dva puta ide strobilurin, pa odna 2 puta triazol, pa opet 2 puta strobilurin (moze i obrnuto, nije toliko bitno, samo je bitno 2-2-2, da se ne predje vise od dva uzastopna prskanja sa istim tipom materije)... I to bi bilo u prncipu to do kraja primarnih zaraza, posle milim da nema potrebe vise "trositi" sistemike, i ako ima sekundarnih zaraza (i za letnje bolesti) nastaviti sa captanom i kumulusom...
I prvo ili prva dva sam obicno isao sa pirimidinima (Vangard ili ciprodinil, kako se vec zove) oni su druga grupa dejstva, pa pomaze protiv rezistencije, a oni su ionako samo za cadjavu krastavost registrovani pre cvetanja (mislim da moze i u cvetanju, ali ne posle, treba videti tacno uputstvo).. Uz njih, psoto ne deluju na peplnciu, treba staviti kumulus, mada realno pepelnica nije problem u rano prolece osim ako su uslovi izuzetno povoljni, ili ako ima mnogo spora iz prethodne vegetacije (pepelnica nije dobvoljno suzbijena)...
Rano bakarno prskanje, u ili na kraju zime, pa mzoe i jos jedno pred kretanje vegetacije, je isto dosta bitno, i ne treba ga nikako zaboraviti...
I da napomenme jos jednom, ovako cesta prskanja su bitna za intenzivne zasade , koji se ostro i redovno rezu... Ko ima jabuke koje se blago ili uopste ne rezu, pa su jos i nase stare sorte (moze i za strane stare, ionako su te nase stare sorte nastale tako sto je neko doneo pre par stotina godina neku od tih stranih i nakalemio) nema potrebe puno prskati zato sto je porast obicno mali (list kad poraste i razvije se, on je puno otporniji na krastavost i pepelnicu, i tesko da moze da se zarazi, zaraze uvek nastaju na mladom liscu, starom par dana, koje je neotporno, i zato se intenzivni zasadi puno prskaju,sve dok ima porasta (kad se jabuka ne reze, ona raste april i maj recimo, i to je to, posle skoro da nema porasta), posto je to mesto gde se zaraza javlja), i dovoljno je par prskanja, cak moze i bez sistemika, i obratiti paznju na smotavca ako vam smeta da bude puno crvljivih jabuka... Ako je to samo za kucnu upotrebu, onda ne mora ni to, od 300kg se probere 100 ili malo manje koje su lepse, ovo ostalo, moze u srice ili sta vec...
Moja mera tj estimacija je da ako necete da prskate, onda treba racunati da ce petina ili cetvrtina plodova da bude tzv komercijalne vrednosti (da nema ili ima vrlo malo krasta, i da nema smotavca) i ako vam je to dovlojno za kucu onda moze i bez prskanja ili uz minimalnih 2-3-4 prskanja sa protektantima samo, svako moze da proceni koliko je dovolno u njegovim uslovima probom...
Naravno, ako nema kisa puno, onda moze i bez prskanja, ali ako je kisovita godina, onda tesko da mzoe bez prsanja uopste, a da vecina plodova i lisca ne bude zarazeno...
 

ben roj

Član
Učlanjen(a)
30 Mar 2013
Poruka
1.069
Lokacija
uzice & novi sad
Zahvaljujem I bas iscrpno.

Ovde ocigledno postoji analogija kao sa lozom. Prvo kontaktna sredstva sem u cvetanju ciprodinulom koji je standard za moniliju laxu.
A kasnije u doba primarnih zaraza sistemicina sa kintaktbim , kako si objasnii, odprilike do pola jula, a posle opet konkatnim.

Jedino kako sam negde nasao gde pises
Citat
Prva dva puta ide strobilurin, pa odna 2 puta triazol, pa opet 2 puta strobilurin (moze i obrnuto, nije toliko bitno, samo je bitno 2-2-2

Kraj CITATA
da je iz samog tvog jasno da je preporucljivija varijanta strobulini pa triazoli pa strobulini.

Ne treba zabiraviti da je Zato strobulin I da je izvrstan I za skladistene bolesti.

Sada smo I ovo dosta dobro zoukruzili, narocito ako se posmatra kao celina sa kontaktnim sredstvina sto si takodje detaljno naveo.
Jos jednom zahvaljujem.
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
665
Lokacija
Komarane, Krusevac
To je to, manje vise, jedino sto si napisao do polovine "Jula", ne znam jel stamparska greska ili si tako mislio, ali u nasim uslovima polovina Juna je kraj primarnih zaraza najcesce, pogotovu ako je zastita dobor obavljena, a posle su tzv sekundarne zaraze.. Sekundarne pretezno idu na plodove, i ako je zastita dobro uradjena u prvom delu vegetacije, smanjuje se inokulum za sekundarne zaraze drasticno, pa moze da se smanji sa hemijom (pogotvou susne godine, ko sto ocekujem da ova bude)... Protektivni preprati su najcesce vise nego dovoljni za sekundarne zaraze...
Moja preporuka je Captan leti zato sto bolje deluje na letnje bolesti, plus kumulus (obrati paznju za mesanje, vec sam pisao gore)..
I naravno insekticid za smotavca... Mozes i Zato i strobilurine, a i triazole i leti, ali treba ih steeti po meni za prolece za primarne zaraze Venturije, sto je najbitnije, a leti vecinom godina dobar posao odradi captan i kumulus...
Uzmi u obzir da smotavac ima vise generacija, i komplikovan je za suzbijanje pa treba videti jel postoji poljoprivredna sluzba u tom kraju koaj prati let smotavca (mozes i sma to sa klopkama, ali je malo naporno i treba apratura), i onda daju preporuku kad je najbolje prskati... To mzoe da umanji broj prskanja u odnosu na tehniku "'u svako priskanje ubacis insekticid, a svaki slucaj"...
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
665
Lokacija
Komarane, Krusevac
Svaki bakarni preparat (bakar-oksihlorid, bakar oksid, bakar hidroksid i sl) se mesa sa sumporom... Samo paziti ako je to plavo ulje i slicni koji imaju bakar i ulje u sebi, u to NIKAKO ne stavljati sumpor, posto je fitotoksicno ako se ulje i sumpor pomesaju, cak i ako se prska uljem posle sumpora, ili obrnuto, mora da prodje vise nedelja izmedju prskanja s jednim ili drugim da ne dodje do fitotoksicnih efekata...
Nege sam citao da je ovaj najnoviji preprat Nordox prilicno efikasniji i da za nijansu duze deluje od drugih, ali je i skuplji... Medjutim, kad se preracuna na hektar cena, mislim da ispadne slicno kako sma ja racunao (on je 3 puta skupji ili tako nesot, a isto tako ide manja doza), pa ko hoce moze i njega da proba, samo paziti da on ide u znatno manjim dozama...
Bakar se dozira na kg cistog bakra po hektaru godisnje i danasnje preporuke limitiraju bakar na 6kg cini mi se godisnje (bez obzira na broj prskanja ukupna kolicina ne sme da predje odredjenu kilazu po hektaru), da se izbegne fitotoksicnos na zemljiste zbog dugotrajne upotrebe...Za razliku od drugih organskih pesticida, koji se razloze i posle nekog vremena ne ostane nista od njih ni u zemlji ni na biljkama, bakar ostaje u zemljistu kao metalni jon ili se veze za zemljiste, ne moze da se razgradi...
Nordox tj bakar-oksid ima najvise procentualno bakra u sebi (70 ili vise od 80 posto cini mi se) pa se zato primenjuje u dozi 0.2% ili tako nesto, dok na primer bakar-hidroksid ide od 0.4 do 0.7% ili tako nesto... Ne reklamiram ga, ali treba ga probati... E sad, kad se radi zimsko kupanje, bitna je velika kolicina vode da se stablo lepo okupa, pa i na to treba paziti... Ne bi trebalo ici puno manje od 1000l po hektaru za odrasle vocke, da se dobije pokrovnost...u to ide 2kg Nordoxa okvirno, ili 6-7kg Bakar Oksihlorida...
Captan i ulje isto nikako ne mesati, niti prskati sa manjim razmakom od 2-3 nedelje, sto vise to bolje...Pri jacoj fitotoksicnosti, cak i cela biljka moze da se osusi... Captan je fitotoksican ako udje u biljku, a ulje mu to omogucava, da prodre kroz koru, i onda psotaje izuzetno fitotoksican.. Dok je napolju, na povrsini lista ili na kori, nije problem...
Bakar moze i leti da se koristi... Neke biljke su tolerantnije na njega (kao na primer vinova loza i dosta povrca), dok vecina vocaka je manje tolerantna u vegetaciji... Koriste ga u organskoj proizvodnji voca i preko leta, zato sto nemaju drugog izbora, i ide u slabijoj dozi, i tu je cak i prihvatljivo da se jave male ozegotine na liscu i plodovima od bakra posto je jedan od retkih izbora u organskoj proizvodnji (protiv Venturije kod jabuke na primer)... Glavni problem je ako dodje do naglog pada tmeperature i duzeg kisnog perioda posle prskanja, onda postaje znatno fitotoksicniji, pa cak i na vinovoj lozi moze da napravi stete...Kad je suvo, i lisce je suvo, generalno nije fitotoksican puno...
I da zaklucimo za bakar, on ide u atomizer sam generalno, ili sa sumporom eventualno... U njega generalno ne idu insekticidi, retko koji insekticid moze da se mesa sa njim (osim ulja za zimsko prskanje, naravno tad sumpor ne sme da ide)
 

mealy

Član
Učlanjen(a)
8 Mar 2015
Poruka
665
Lokacija
Komarane, Krusevac
Znaci sumpor ne ide sa uljem,
bakar ne ide sa insekticidima,
captan ne ide sa uljem.

Evo da I ja dodam captan ne sme da se mesa sa abemektinom.
Verovanto zato sto je abamektin neka uljna emulzija ili sta vec.. Dosta preprata su uljne prirode (rastvoreni u nekom ulju) i sa njima captan ne sme da se mesa zbog toga... Generalno captan ne voli ni alkalnu sredinu, i sve sto daje alaklnu vrednsot rastvora nepovoljno deluje i znacajno smanjuje dejstvo kaptana...
 
Vrh