Bio proizvođač, kako i šta ?

Meni jos nisu platili,jer su mi greskom na konto konvencionalne uplatili vise novca i sada ispada da sam ja za to kriv.A govorio im da mi ne uplacuju vise nego sto treba.Radnici na salterima nisu dobro obuceni sto se tice organske proizvodnje.Sta god sam ih pitao ,oni ne znaju.Administracija nam je jako komplikovana..Stvari treba uprostiti koliko god moze.
 
da li neko zna moraju li strana organska sertifikovana semena da idu na resertifikaciju kod nas ?

Ja mislim da moraju?

pozdrav
 
bio sam u smederevskoj palanci -sirotinjska ponuda organskog semena- kazu biti ce bolje
posejani prolecni jecam je nikao .
 
gumar je napisao(la):
Soja mi se ne vidi iz sirka ,2puta spartana i kopana i nikom ne treba?
Kliknite za proširenje...
Необично ми је да пре билокакве производње ниси упознао тржиште. ::novac:: Тек онај ко познаје и тржиште и технику производње може озбиљно да планира било коју комерцијалну производњу. Овде имам утисак да је проблем и са једним и са другим. :sta:
Organsko voce ove godine je propalo od bolesti a preparata nema.
Kliknite za proširenje...
Да ли је то стари воћњак, или су то нове саднице? Какав је избор сорти? Иначе, колико знам, дозвољено је кречити, користити плави камен и бакарни креч, пожељно је водити рачуна о станишту птица, ухоложа, јежева и осталих који једу инсекте, свакако се орезују оболели делови стабала, не гаји се у монокултури, већ се одржава одговарајућа популација корова и гејених подкултура итд.
Trenutno je to sve u povoju i nadamo se da ce biti bolje-samo da ne bude po staroj
crkni kenjce do zelene trave
Pozdrav
Kliknite za proširenje...
Прелазак на биопроизводњу не подразумева прост трансвер "уместо хемијких прелазим на органска ђубрива и пестициде сертификованих произвођача". Биопроизводња подразумева потпуно другачији начин размишљања :sreca:. Подразумева да се решења за проблеме траже кроз даље проучавање природе, уз бригу и о потрошачу и о очувању природног окружења. Свака болест и штеточина је корисна у природи, увек напада само тачно одређени део популације, и има своје "слабе тачке".

Пример: За органски гајен парадајз потребан ти је и тако одгајен расад, тако да је добро да га или сам произведеш, или да гајиш биљке директном сетвом на отвореном пољу. Семе парадајза се иначе не третира. (Мој расад би тешко транспортовати из Мељака, а ја радим без икаквог званичног папира, те се бојим да би имао проблема са бирократијом и сертификацијом).
Парадајз не воли велику влажност ваздуха, те не треба да правиш прегуст склоп биљака, рецимо 3 биљке по метру квадратном са по 2 гране, а све остале заперке кидај. Кидај и маторо лишће са доњег дела биљке, јер оно може да преноси заразу. У доњем спрату као подкултуру гаји келерабицу, празилук, целер, а на укус плода ће нарочито повољно утицати нана и босиљак. Ако су на том земљишту претходне године корови и гајене биљке имали оболело корење, подсађивати кадифицу и невен ради чишћења земљишних паразита. Матора биљка парадајза, која се већ израђала је доста осетљива, те је најбоље после 4-6 гроздова закинути врх, а за касну производњу директно на отворено посејати средином маја, те ће бити парадајза до првих мразева... И избегавати органска ђубрива која имају превише азота, јер ће биљке постати бујне и преосетљиве.
 
Karlito, kolega, odlično rečeno. Mogli bismo nešto detaljnije pisati o procesu konverzije i sertifikaciji kroz iskustva ljudi koji su već to prošli a imamo ih na forumu.

Procedura, papirologija, koga kontaktirati za početak, sertifikacione kuće i koju odabrati, troškovi sertifikacije,... ima tu dosta o čemu se može pisati, možda čak i za novu temu.
 
Na Serbia Organica stranici (http://serbiaorganica.org/) stoji obaveštenje da je izašao iz štampe priručnik ,, Kako do sertifikovanog organskog proizvoda ".

Zakoni i pravilnici R. Srbije koji regulišu organsku proizvodnju se mogu pročitati u ovom odeljku SO sajta:
http://serbiaorganica.org/informacije/?c=01-zakoni-uvod
http://serbiaorganica.org/informacije/?c=02-zakon-republike-srbije
http://serbiaorganica.org/informacije/?c=03-privatni-standardi


Ko kontroliše organsku proizvodnju
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=26&nav_category=12&nav_id=544785
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh