Beli luk

milelale je napisao(la):
Ovo je pravi lukac.
Kako se prihranjuje, zbog folije?
Šta biva sa folijom kada se vadi luk, mora prvo da se skine ?
Jesenas je bilo jako suvo. Da li je zalivano pre polaganja folije ?

Nemojte negativno oko cene. Jesenas sam dobio drugi stend.
Kliknite za proširenje...
Samo bacim djubrivo preko folije, ono se rastopi kad padne kisa i udje u rupe.Verovatno neki luk dobije malo vise djubriva a neki manje ali nisam primetio neki problem kod luka. Folija moze da se skida i pre i posle vadjenja luka, nije je tesko skinuti, cepa se kod skidanja pa je bacam. Rucno vadim luk jer niko u blizini nema vadilicu, to mi je najveci problem. Nista nije radjeno na toj njivi prosle godine ali je vise puta predjeno tanjiracama. Na jesen sam poorao, potanjirao i traktorskom frezom usitnio zemlju, moglo je iako je bilo suvo. Deset ari imam jesenjeg luka ali je posadjeno 250kg na toj povrsini, dosta cesce nego sto se sadi... Sad sam na polovini sadjena prolecnog luka, otici ce mi 250kg prolecnog na 20 ari. Planirao sam sadnju 30 ari ali sam smanjio. Sadim 52 čenja jesenjeg a 73 prolecnog na 1*1,2m

- - - - - - - - - -

https://www.youtube.com/watch?v=JKDKj6A0l_w

- - - - - - - - - -

ovako kinezi sade luk..

- - - - - - - - - -

I jos nesto, veoma bitno. Plitko sadim luk, vrh cenja skoro viri iz zemlje, tako da kod vadjenja jesenjeg luka 90% samo iscupam iz zemlje dok prolecni ima slabiju stabljiku i moram svaki luk vilama da izvadim...
 
Malo se demorališem kad vidim šta se i kako u svetu radi i u poljoprivredi ali i u drugim oblastima.
 
Na zapadu su poljoprivredni fakulteti nosioci inovacija i novih tehnologija, svako povrce gaje na desetina nacina i vode statistiku, svake godine uvode neke novine...najbitnije je da su ti statisticki podaci svakodnevno dostupni poljoprevrednicima... pa svako moze da odluci sta ce da primeni. Poljoprivredna mehanizacija isto svake godine napreduje jer ima dotaciju drzave... Pretprosle godine je bas zbog tih masina bila prevelika kolicina belog luka u Spaniji, izvozili su ga po 50evro centi kg. Kina je pretprosle godine izvozila beli luk po 70 dolarskih centi, prosle godine su snizili cenu na 40 dolarskih centi.... Nasa jedina prednost je sto je nas luk dosta boljeg kvaliteta...
 
milelale je napisao(la):
Ovo je pravi lukac.
Kako se prihranjuje, zbog folije?
Šta biva sa folijom kada se vadi luk, mora prvo da se skine ?
Jesenas je bilo jako suvo. Da li je zalivano pre polaganja folije ?

Nemojte negativno oko cene. Jesenas sam dobio drugi stend.
Kliknite za proširenje...

Ne bih da tu kao mali proizvodjač previše pametujem, ali nije mi jasno zašto proizvoditi beli luk na foliji. Iz mog skromnog iskustva sam zaključio da beli luk napadaju gljivična oboljenja u kišnim godinama (kao što je bila prethodna), a stavljanjem folije stvarate vlažne uslove oko glavice. I ja zalijem 3-4 puta godišnje ako je potreba za tim, ali mislim da luk voli suvu zemlju od gore a tek ispod korena malo vlage. Osim toga špartanjem i okopavanjem se stvara rastresita zemlja i glavica se lakše širi u njoj. Možda vam sve ovo izgleda ekstenzivno, ali ja tako radim...
 
Možda se kreira banak, greda prilikom postavljanja folije, tako da glavica završi u zemljištiu koje je izdignuto iznad.

 
Nekazem da je folija pravi izbor, iz mog bas skromnog iskustva jeste... U Francuskoj se dobrim delom koristi folija za luk, u Spaniji takodje, u Kini skoro se sav luk proizvodi tako. Prinosi na foliji su preko 20 tona a nemogu biti ispod 15 tona po hektaru... pricam o jesenjom belom luku.... U sustini ko ima sadilicu, vadilicu, zalivni sistem, dosta zemlje, i ima nacin da jeftino suzbije korov njemu je folija bespotreban trosak... Ja nemam te uslove, zato je i koristim...
 
Ja se nadam da ću od 1.000 kg semena dobiti 6 tona na hektaru. Gustina sadnje 30x15cm. Ako se sadi duplo gušće i jako pazi i mazi može biti 12 t/ha. Nekih godina su glavice dostizale prosečno 60g što sam smatrao velikim uspehom. Kako to folija napravi 15-20 t/ha?
 
Uvatila mi plemenjaca luk imam aliete flash pa me zanima dali mogu s njim odradit zastitu?
 
milelale je napisao(la):
Ja se nadam da ću od 1.000 kg semena dobiti 6 tona na hektaru. Gustina sadnje 30x15cm. Ako se sadi duplo gušće i jako pazi i mazi može biti 12 t/ha. Nekih godina su glavice dostizale prosečno 60g što sam smatrao velikim uspehom. Kako to folija napravi 15-20 t/ha?
Kliknite za proširenje...
Ja sam na 10 ari posadio 36 000 cenova, kinezi sade i 50 000 cenova na deset ari ali upotrebljavaju maksimalnu prihranu. Mozda mi nije niklo ili je niklo ali se vec sada vidi da je los 5% luka. Sadni materijal mi je jednim delom bio los. Bosuta imam u bas maloj meri, vecinom je domaci jesenji luk. Kod mene je lako vidljivo kad nenikne jer je rupa na foliji prazna. Nebi Spanci izvozili luk po 50evro centi da ga gaje po tehnologiji kako mi radimo i da imaju prinos kao sto je nas. Proslo je vreme skupog belog luka, cena ce mu padati. Tacnije oko prinosa cu znati kad se zavrsi sezona.
Pre dve godine sam sam probno zasadio na foliji na jesen 8kg luka,radi eksperimenta, zasadio i nista nisam nisam radio do vadjenja sem prskanja protiv muve. Zarastao u bocu, jedva sam ga izvadio. Izvadjeni luk bio tezak 64 kg.

- - - - - - - - - -

Da neko nemisli da je folija najbolje resenje... Ko ima sadilicu, vadilicu koja i veze luk, on ima iste mozda cak i manje troskove od mene. Nije najbitniji prinos vec kostanje proizvodnje po kg. Meni bi za hektar luka trebalo sto ljudi da razmakne foliju, izbusi rupe i posadi luk. To je resenje za nekog kome je to dodatni prihod i ko sam sadi na desetak ari.
Medjutim, ko uveze masinu za sadnju luka na foliji i masinu koja vadi luk koji je posadjen u gustom sklopu, taj ce moci u Srbiji da prodaje beli luk po 60 dinara i da ima izuzetnu zaradu i da ugusi sve one velike proizvodjace koji to rade na sadasnji nacin.
Male nemoze ugusiti jer zbog halapljivosti trgovaca uvek ce taj luk biti u prodaji oko 2 evra, tako da ce uvek moci da se proda na pijaci...
I jos nesto milelale... Mnogi i kod nas koriste antibiotik preventivno protiv bolesti, kazu da je skoro sto posto uspesan. Nije dozvoljen ali se koristi...Ja nekoristim jer nisam bas neki ozbiljan proizvodjac...
 
Svakako ne mislim da osporavam foliju ali mi nije jasna njena "učinkovitost".
Vidim i ja da na dalekom istoku, koji pravi većinu svetskog belog luka, mašina frezira, polaže foliju i sadi luk u jednom prohodu, doduše u prethodno nakvašenoj peskuši.
Doduše danas sam video i da, u nekoj hali, desetine kineza razmerava, čiska, štucuje i pakuje po 5 glavica snežno belog belog luka u mrežasto crevo i vezuje etiketu. Koliko ruku, koliko nadnica, ali zanemarljivih.
Jasno mi je da folija sprečava korove i oslobađa troška borbe protiv njih ali i proizvođači herbicida "GOAL"-a kažu da posle prskanja ne treba remetiti uspostavljen film na površini zemlje.
Ja sam na 1ha posadio oko 225.000 čenova što je prema kinezima duplo ređe. Sada razmišljam da sam trebao saditi na 15x(12-15)cm.
Ako se ove godine hemijska zaštita od korova dobro pokaže sledeće ću zgusnuti.

- - - - - - - - - -

Ante001 je napisao(la):
Uvatila mi plemenjaca luk imam aliete flash pa me zanima dali mogu s njim odradit zastitu?
Kliknite za proširenje...

Nisam to koristio ali čitam da je za neku plamenjaču. Doduše ne za peranosporu destruktor ali sigurno će pomoći. Takođe sam pročitao i da je potrebno nekoliko tretmana. Rekao bih ovako: za prvo prskanje dobro, a za dalje

"U našoj zemlji su registrovani samo nesistemični fungicidi na bazi neorganskih jedinjenja bakra, hlorotalonila i propineba za suzbijanje P. destructor. U svetu se još primenjuju i azoksistrobin, piraklostrobin, boskalid+piraklostrobin, cimoksanil+famoksadon, dimetomorf, fluopikolid, mandipropamid, mefenoksam, fosetil–aluminijum. Hemijske mere zaštite treba kada god je moguće izvoditi prema preporukama programa za prognozu pojave plamenjače, kao što su DOWNCAST, ENVIROCASTER i MILIONCAST."

Ja planiram "ANTRACOL" kome je aktivna materija "propineb"
 
Bez folije je nemoguce raditi luk u guscoj sadnji zato sto mora da se okopa, goal neresava sve pobleme sa korovom a usput smanjuje prinos. To je moje misljenje.
Moguce je i u tom sklopu dobiti prinos koji je blizu 10t.Znam da su neki cak i premasivali 10t. Ako je luk posadjen u pravo vreme, ako su odvajani najkrupniji cenovi,ako je sadni materijal potpuno zdrav,i najvaznije ako je posadjen rucno i tretiran pre sadnje. Naravno to mora da se zaliva i tretira pesticidima preventivno na maksimalan nacin. Na hektar ima preko 200.000 cenova, ako su krupni to je 1,5t luka. Od tog broja maksimalno moze da se smanji 10-15% da nije niklo ili su ipak napale stetocine i bolesti( tako je kod mene kad je dobar sadni materijal) Znaci ostaje 170 000 biljaka* 60 grama koliko moze da bude prosecan prinos po glavici. Stim sto sadis vise od od toga broja i mozes da smanjis taj broj od 15 posto i onda i na 50 grama dobijas 10t.
Ni meni nije jasno da ljudi sade 220 000 biljaka a imaju prinos od 5t, to ispada 22grama po biljci...verovatno pola nenikne...
Ja sam odrastao u gradu i neznam gde mi je **greška a gde glava sto se tice odrzavanja luka, cak nekoristim ni punu agrotehniku, neprskam na vreme.... Ove godine sam resio da malo ozbiljnije radim luk, imao sam mnogo los sadni materijal, kao i tebe i mene su zeznuli, sad sadim prolecni koji je polutruo. Kupovao sam na vise mesta pa sam negde i dobro prosao.
Prosle godine sam na jednoj foliji imao 800 cenova, 3,5kg posadjenog luka, prinos 40kg, jesenji domaci luk.

- - - - - - - - - -

Domaci jesenji luk ima istu tezinu kao bosut stim sto ima sitnije cenove, tako da u glavici ima petnaestak cenova, zato je veci prinos po kg posadjenog...
 
Ove godine sve računam i zapisujem pa i obilazak njive tako da se nadam da ću imati čistu računicu.
Na osnovu nje ću sledeće godine oštrije.
Posejao sam prosečnu glavicu od 51 gram, sa prosečno 9 čenova u glavici tj 5,6 grama/čen.
 
I zelim jos nesto da napisem sto ce mozda nekom koristiti... i necu vise pametovati i dosadjivati... Crni i beli luk koji je gajen na zasecerenoj zemlji stvara u sebi neka hemijska jedinjenja koja su odbojna za lukovu muvu, bukvaln moze da se gaji bez prskanja protiv crva. Bitno je posuti secer u vreme klijanja luka, pre nego sto se crv useli, jer kad se useli onda je kasno. Isto posle dvadesetak dana ponoviti. Secer se posipa uz luk. Neki agronomi smatraju da to netreba raditi jer je to hemijsko jedinjenje "mozda" stetno za zdravlje ljudi. Ja tako tretiram luk koji ja jedem vec par godina i nisam i imao ni jedan slucaj crva, tamo gde to neradim moram da prskam svakih 15 dana jer mi crv pravi ogromnu stetu. Smatram da to nemoze biti otrovnije od preparata sa kojim prskamo. Na svakom je da proceni rizik i radi po svom nahodjenju...

- - - - - - - - - -

Normalno ovo se neisplati za komercijalnu proizvodnju. Isto tako secer neutice na prinos niti bolesti...

- - - - - - - - - -

milelale... da li smeju antrakol i dimetogal da se mesaju? nisam nikad prskao protiv plamenjace...
 
Nedeljko,Milelale probajte Teatar ili Teatar plus,Amistar.
Neki nisu registrovani u luku ali služi i protiv rdje,izguglaj
Ja već koristim četiri god.i bolji su efekti nego kod ostalih špecija(to su moja iskustva) stim što jednom ili dvaput u vegetaciji prskam i sa nekim kontaktnim(npr.Mankogal)

Milelele kod tebe je bolja situacija,pošto beli luk voli onu vašu crnu zemlju(ne napadaju ga bolesti u tolikoj meri).Ako imaš nekog iz Torde sigurno će to potvrdit.
 
Nedeljko,

ne znam za mešanje ovih pesticida.
Ja sam prskao samo protiv plamenjače i to CINEB-om.
Mislim da su poštovanje plodoreda i čisto seme najbolji protiv muve.
Svojevremeno za desetak godina nisam imao problema sa muvom a samo sporadično sa rđom.

vosi,

baš u Tordi su mi se jesenas žalili na "žutilo i pege" na čenovima sa kojima ne mogu da izađu na kraj. Zbog toga sam između ostalog i odustao od kupovine semena u Tordi.
Nisam siguran šta je u pitanju ali pre par stranica smo kao glavnog osumnjičenog proglasili gljivice "fuzarijum".
 
U pravu si bilo je reči o tome,i onda sam isto to napisao ako se nevaram,probaj par redi da poprskaš sa Amistarom,drugačije se nećeš uveriti,ja sam to napisao pošto sam radio tako i puno puno manje bilo rdje nego pre dok ga nisam koristio(eto vidiš ni antibiotik nije registrovan u paprici pa ga koriste)
 
vosi je napisao(la):
Nedeljko,Milelale probajte Teatar ili Teatar plus,Amistar.
Neki nisu registrovani u luku ali služi i protiv rdje,izguglaj
Ja već koristim četiri god.i bolji su efekti nego kod ostalih špecija(to su moja iskustva) stim što jednom ili dvaput u vegetaciji prskam i sa nekim kontaktnim(npr.Mankogal)

Milelele kod tebe je bolja situacija,pošto beli luk voli onu vašu crnu zemlju(ne napadaju ga bolesti u tolikoj meri).Ako imaš nekog iz Torde sigurno će to potvrdit.
Kliknite za proširenje...
Hvala ti. Nisam nikad imao velikih problema sa bolestima ali uvek pri kraju vegetacije mi se pojavi rdja

- - - - - - - - - -

Sto se tice crva, u mom kraju niko nemoze da sacuva luk bez prskanja, bukvalno je steta sto posto ko neprska.

- - - - - - - - - -

mislim, nisam imao vecih problema sa bolestima, mozda mi plamenjaca i trulez uniste 10% luka, zato nikad nisam ni pskao. Rdja mi zahvati sto posto i ako zakasnim sa vadjenjem onda imam los kvalitet ploda.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh