Evo mojih saznanja...Jer i ja zadnjih godina sadim isključivo "domaći", bolje reći "odomaćeni" paradajz. Od sorti kojih se sećam iz detinjstva, a i sada ih ima u prodaji su "novosadski jabučar" "sen pjer" ( valjda se tako čita ) i ležak, odnosno industrijski " narvik" .
O ovim drugima što pominje kolega Reggaci@ nisam čuo. A za volovsko srce, jesam i sadio sam ga, ali za razliku od mnogih , meni se njegov ukus ne sviđa...Ništa slađe ( dobro možda sex) , nego kad prođeš baštom , ubereš paradajz , obrišeš od majcu, košulju, pantalone, zavisi koja je temperatura i pojedeš grizući ga kao jabuku do kraja leje...
Što se tiče zaštite: kopriva da, mleko da , ako mora plavi kamen mora...
Тако да каква је која сорта знам само по причању. Чуо сам да је Воловско веома осетљив на пламењачу, овај К. Красниј је крупан као наш Воловски, Сан Марзано или Марцано је добар за конзерве.. Видећу које ће бити најукусније сорте па ћу оставити семена за репродукцију, а сад надам се да се неће пореметити опрашивањем. Садио сам једне од других што је даље могуће. Чуо сам да је ове године Тута абсолута махом уништена и да ће ова година бити веома добра за производњу парадајза.
