Ovo je sa neta za osnovne razlike.
Prema tipu obloge elektrode se dele na: oksidne, mineralno-kisele, rutilne, bazične i celulozne.
Oksidne - izrađene od oksida gvožđa, kvarca i prirodnih silikata. Šljake koje se dobijaju topljenjem tih elektroda su kisele, sadrže veliku količinu kiseonika i zbog toga su im mehaničke osobine dosta niske. Zavarivačko tehnološke osobine su im vrlo dobre, šljaka se lako odvaja a zavari su glatki. Upotrebljavaju se u slučajevima kada je izgled zavara bitniji od njegove mehaničke osobine.
Mineralno kisele – obloga im je sastavljena od oksida gvožđa i mangana, najčešće i u obliku ruda kvarca, rutila i znatne količine dezoksidanata. Zbog manje količine kiseonika imaju bolje mehaničke osobine nego pri upotrebi oksidnih elektroda. Ipak, nije preporučljivo koristiti ih za zavarivanje čelika sa visokim sadržajem sumpora zbog mogućnosti pojave kristalizacionih pukotina.
Rutilne – upotrebljavaju se zbog dobrih mehaničkih i zavarivačkih osobina. Dobre su za sve položaje zavarivanja. Stabilnost električnog luka je vrlo dobra. Zbog visoke kiselosti šljake koja nastaje topljenjem rutilnih elektroda, pri zavarivanju čelika sa visokim sadržajem sumpora može doći do pojave kristalizacionih pukotina.
Bazične elektrode – sastoje se u većem delu od krečnjaka, dolomita, magnezita i kalcijum-fluorida. Šljake nastale topljenjem ovih elektroda su takođe bazičnog karaktera, zbog čega se u zavaru ne pojavljuju kristalizacione pukotine. Iz ovog razloga se ove elektrode upotrebljavaju za zavarivanje čelika sa visokim sadržajem sumpora, kao i za materijale nepoznatog sastava i porekla. Šljake se teško odvajaju, naročito u korenskim zavarima, pa se upotrebljavaju za zavarivanje veoma odgovornih konstrukcija. Zbog nestabilnosti električnog luka (usled visokog sadržaja CaF2), bazične elektrode se upotrebljavaju uz jednosmernu struju. Osetljive su i na promenu električnog luka, pa pri njegovom naglom povećanju dolazi do poroznosti šava, dok veliko smanjenje el. luka izaziva lepljenje elektrode. Pošto se drže pod uglom od oko 900C, potrebna je posebna tehnika i dobra obučenost zavarivača prilikom upotrebe ovih elektroda.
Celulozne – obloge su im sastavljene od organskih materijala (celuloze), koje se tokom zavarivanja raspadaju i stvaraju zaštitne gasove. Količina šljake je manja nego kod ostalih elektroda. Zbog velikog provara, najčešće se upotrebljavaju za zavarivanje korena cevi.