Koristite zastareli preglednik. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Ostanite informisani, pogledajte i današnje izdanje emisije ,,Agro dan":
Do kraja godine trebalo bi da bude usvojen novi zakon o oznakama geografskog porekla. Jedna od izmena podrazumeva da proizvodi koji se ne proizvode poslednjih sedam godina, izgube taj status.
Od oko hiljadu hektara malinjaka u opštini Brus, organska malina uzgaja se u 30 odsto zasada. Oko 80 odsto roda izvozi se širom Evrope, a ove sezone otkupna cena se kreće od 220 do 250 dinara po kilogramu.
Sremski povrtari uglavnom opredeljeni za proizvodnju nekoliko različitih kultura kako bi konstantno bili prisutni na tržištu. Ovih dana za prodaju pristiže celer, koji je dobro rodio, a doneće i dobru zaradu.
Savez pčelarskih organizacija Srbije pozvao pčelare na preliminarnu prijavu meda za plasman preko Pogona u Rači. Ubrzo nakon te objave porasla otkupna cena bagremovog meda kod drugih otkupljivača.
Pčelinjaci u okolini Kikinde zatrovani šestu godinu za redom. Ovoga puta nije zabeležen pomor kao prošle godine, već stradanje velikog broja pčela izletnica, zbog čega je sezona ponovo dovedena u pitanje.
Završena berba borovnice u Srbiji. Dobra cena i stalna potražnja na tržištu, razlog što zasadi tog voća ubrzano niču, ali zbog visokih ulaganja, od 35.000 – 50.000 evra po hektaru, važno ispoštovati sve savete stručnjaka.
Ove sezone, dobru cenu ima organska kupina, pošto potražnja nadmašuje ponudu. Srbija po proizvodnji tog voća među liderima u svetu, ali u našoj zemlji ima tek oko dva odsto organskih zasada kupine.
I ove godine, značajne površine u Sremu zauzele lubenica i dinja. Bez obzira na ulaganja i puno posla, poljoprivrednici od te proizvodnje ne odustaju, što zbog tradicije, što zbog zarade koju donosi.
Raspisan drugi krug Javnog oglasa za prikupljanje pisanih ponuda za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Kraljeva. Cena po hektaru od 6.000 do 30.000 dinara.
Da bi plastenička proizvodnja bila uspešna, plastenici moraju adekvatno da budu pripremljeni. Setva slačice, koja se nakon nicanja zaore, dobro dođe kao zelenišno đubrivo, a uspešno rešava i problem nematoda.
Nedeljno izdanje emisije „Agro dan“ donosi i ove teme i aktuelnosti:
Svaki uzorak mora biti ispitan istog dana, svedoče zaposleni iz niškog Veterinarskog specijalističkog instituta. Potvrda stručnosti i dobre organizacije i podatak da do sada niko iz ovog Instituta nije zaražen Covidom 19.
Kukuruz šećerac sve traženiji na domaćem tržištu. Prvi klipovi skinuti početkom jula, a sukcesivna sadnja omogućava berbu i u narednom periodu.
Kako bi se izborili sa klimatskim promenama i sve jačim sušama, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije počelo izradu Nacionalne strategije za navodnjavanje.
Petrovača, belovača, crvena ranka, bolujača, metlaš - najbolje su domaće sorte rakijske šljive. One su inače rezultat višedecenijske genetike koju su primenjivali srpski seljaci, ističu biolozi.
3 tone sakupljenog ambalažnog otpada od pesticida - dokaz je uspeha ovogodišnje akcije kod sremskomitrovačkih poljoprivrednika. Ministarstvo obećalo još veću pomoć lokalnim vlastima radi kupovine dodatne opreme.
Emisija ,,Agro dan" za ponedeljak, 27. jul, donosi i ove teme:
Rod pšenice u čačanskom području veći za 20 odsto nego prošle godine, objavljuju stručnjaci. Cena u prodaji trenutno i 20 dinara po kilogramu.
Uskoro u Banatu sledi žetva spelte, sve popularnije u zdravoj ishrani. Klas manje bujan nego prošle godine, ali konačna procena o rodu nakon žetve.
Uspešni povrtari tvrde da se izgradnja sopstvene hladnjače može isplatiti i za godinu dana. Na taj način produžavaju vek plasmana povtarskih kultura i do nekoliko meseci.
Moravka, jedna od autohtonih rasa svinja u Srbiji, otpornija od drugih i daje zdravije meso. A odgajivačima u njenom očuvanju pomaže i država subvencijama i do 27 hiljada po grlu.
Domaće digitalne kompanije sve više istražuju i nude nova dostignuća i za poljoprivrednike. Veliku popularnost već stekle aplikacije za praćenje stanja biljaka i za savetovanje u odgajanju jabuka.
Emisija ,,Agro dan" za utorak, 28. jul, donosi:
Vlada Rusije odobrila ratifikaciju ugovora o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije. To predstavlja veliku šansu za prehrambenu industriju i dodatno tržište za domaće poljoprivredne proizvode.
Očekuje se izuzetna godina u pogledu roda najznačajnijih kultura, kojih će biti i za izvoz. Ukoliko okolnosti budu zahtevale, država će organizovati nove mere podrške za poljoprivredu, izjavio ministar Branislav Nedimović.
Jako olujno nevreme praćeno gradom pogodilo ivanjička sela i nanelo veliku materijalnu štetu. I u opštini Knić oštećeni objekti, putevi, mostovi, aktivirala se klizišta, a od poplava i grada stradali usevi.
Ribarstvo u Srbiji još uvek nedovoljno razvijeno, ali svakako može biti dobar izvor prihoda. U požeškom selu Godovik, jedan mladi proizvođač dokazuje da proizvodnja ribe ima šansu na ovim prostorima.
Pri kraju suncokretova paša, najvažnija u Južnobanatskom regionu. Ove sezone trajala kraće nego obično, ali pčelari iz okoline Pančeva zadovoljni prinosima meda, koji trenutno ima cenu od 650 dinara.
„Argo dan“ za sredu, 29. jul, donosi i ove aktuelnosti:
Proizvodnja jakih alkoholnih pića u destilerijama, posebno šljivovice prepečenice, može da bude veoma isplativ posao. Neophodno obezbediti kvalitet, kvantitet i kontinuitet, da bi se više vrednovao taj vrhunski proizvod.
Prolećni mrazevi obrali kajsije u čačanskom kraju, a najveći proizvođači žutog zlata iz sela Miokovci, ostali bez 90 odsto roda. Sudeći po trenutnom stanju, ove sezone dobro će proći proizvođači jabuka, procenjuju stručnjaci .
Postrna sadnja kupusa za mnoge Sremce način da dobro zarade. Ali, za kvalitetan rod sve agrotehničke mere moraju biti urađenje na vreme, pa ovih dana treba obaviti zaštitu rasada od štetočina, evidentiranih u regionu.
U junu i julu, za razliku od gradova, popunjenost smeštaja u ruralnim sredinama između 65 i 100 odsto, zavisno od destinacije, proizvoda i usluga. Sistem vaučera dao pozitivne rezultate u Vojvodini.
Epidemija korona virusa i one najhrabrije naterala da razmišljaju o Srbiji kao destinaciji za odmor. Sve više gostiju odlučuje se za etno domaćinstva, a među traženije lokacije upisala se i Požega sa svojim selima.
Ekipa emisije “Agro Dan” za danas Vam je pripremila sledeće teme:
Srbija ima potencijal za proizvodnju krompira, koji nije dovoljno iskorišćen. Tokom prvih pet meseci ove godine, uvezeno oko 10.000 tona, u vrednosti od 4,4 miliona evra, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.
Zahvaljujući kooperantskim firmama iz Nemačke, proizvodnja kornišona postala izuzetno isplativa. U čačanskom kraju više od 400 domaćinstava ostvariće siguran prihod, koji se kreće i do nekoliko hiljada evra.
Tovno govedarstvo u Srbiji poslednjih godina u ekspanziji. Za uspešan uzgoj najvažnija dostupnost jeftinih, a kvalitetnih hraniva, dobra genetika i pravilan, nepreuranjen pripust goveda, savetuju stručnjaci.
Spas od visokih temperatura, ali i aktuelne pandemije, mnogi građani traže na izletištima i planinama. Roštiljanje na otvorenom, često se, međutim, otrgne kontroli, pa vatra zahvati nisko rastinje, a neretko i šumu.
Udruženje sportskih ribolovaca „Barica“ nastavlja sa uređenjem jezerceta nadomak Gradskog bazena u Inđiji. Nedavno postavljen video nadzor u cilju očuvanja lokacije, koja sada predstavlja pravu prirodnu oazu.
Emisija ,,Agro dan" za petak, 31. jul, donosi i ove teme:
Zbog nestašice na domaćem, ali i svetskom tržištu, otkupna cena maline minimum 210 dinara. Stručnjaci to ocenjuju kao kratkoročnu dobit za proizvođače jer drastično smanjen rod može da dovede do novih problema.
U Srbiji pod borovnicom oko 2.000 hektara, a to voće uglavnom se izvozi u Rusiju i Holandiju. Uzgoj borovnica veoma zahtevan i skup, ali cena od 5,5 do 6,5 evra po kilogramu, opravdava visoka ulaganja u proizvodnju.
U zasadima jabuke, u ovom periodu, pretnja lisne vaši, grinje i smotavci, dok vinogradari treba da obrate pažnju na pojavu pepelnice. Svako kašnjenje u zaštiti, može se loše odraziti na prinos i kvalitet roda.
U selu Nakovo, epidemija zaustavila izgradnju zelene oaze, u čijem centru će biti jezero. Do sada uloženo oko 20 miliona dinara, a do kraja naredne godine trebalo bi da bude u funkciji novo mesto za odmor i rekreaciju
U prvoj nedelji avgusta planirana nova volonterska akcija čišćenja Iriškog venca. Takozvanu "Hajku na smeće" organizuje Udruženje "Ekotopija", a mogu se pridružii i zainteresovani građani.
Subotnje izdanje emisije "Agro Dan" donosi:
Evropska komisija Srbiji dala dozvolu za izvoz sadnica i sadnog materijala na tržište Evropske unije. Vrhunski kvalitet domaćih sadnica voća, razlog za donošenje takve odluke, kažu u Ministarstvu poljoprivredepoljoprivrede.
Uprkos otežanim uslovima poslovanja usled pandemije, prodaja traktora zabeležila blagi rast u prvoj polovini ove godine, u odnosu na isti period lane. Porastu prodaje doprineli i podsticaje za nabavku novog traktora.
Sezona bostana u regionu Srema trenutno u punom jeku. Bostan manje rodio nego lane, ali zadovoljavajuća cena, koju sada ima, može da pokrije manjak prinosa, tvrde proizvođači.
Lokalna samouprava opštine Кanjiža finansira besplatnu hemijsku analizu plodnosti zemljišta. Predviđeno da se u laboratoriji Poljoprivredne stručne službe Senta obave analize 338 uzoraka zemljišta.
Odeljenje za poljoprivredu, turizam i društvene delatnosti opštine Vladimirci objavilo Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za iskopavanje bunara u 2020. godini. Za jedan bunar maksimalno 3.750 evra, bespovratno.
Nedeljno izdanje emisije „Agro dan“ donosi i ove teme:
Srpske maline više neće prolaziti dodatne kontrole u Evropskoj uniji. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je to rezultat primene dodatnih mera zaštite i higijene.
Zatišje na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Povećana ponuda, a smanjena tražnja pšenice i kukuruza, što se odrazilo i na cene. Ječam, ipak, beleži rast.
Veliki stočari obezbeđuju siguran i isplativ plasman useva upotrebom u ishrani mlečnih krava. Za jedno grlo potrreban 1 hektar.
Kupci spremni da na pijacama bagremov med plate i 1.000 dinara. Pored manje ponude zbog slabije ispaše pčela, tome doprinela i veća tražnja za medom i pčelinjim proizvodima.
Puštanjem na slobodu jelena i srna ispod planine Čemerno, započet projekat obnove ove divljači, koja na ovom području nije viđena skoro četiri decenije.
Prvo ovonedeljno izdanje emisije „Agro dan“ donosi:
Sudeći prema trenutnom stanju, godina će biti rekordna kada su u pitanju kukuruz, soja i repa, procene su stručnjaka, uz oprez da treba sačekati da prođe avgust.
I 99 odsto roda u prvoj klasi kod pojedinih proizvođača borovnice iz Šumadije. Ceo kvalitetan rod odlazi za Rusiju.
Odgajivači savetuju da se paradajz prodaje u prerađevinama. Zarada dobra i na kuvanom paradajzu, a još veća na specijalitetima od čeri paradajza.
Poslednje vremenske neprilike upozorenje da je potrebno osigurati useve i plodove, tvrde pojedini veliki poljoprivrednici s juga Srbije. Ulaganje se isplati, imajući u vidu i povraćaj polovine novca od države.
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu očekuje dolazak budućih studenata i iz Republike Srpske i Crne Gore u drugom upisnom roku u septembru. U prvom roku izostali zbog epidemije.
„Argo dan“ za utorak, 4. avgust, donosi i ove aktuelnosti:
Poljoprivredna proizvodnja na jesen neće imati nikakvih problema zbog korona virusa, tvrdi ministar Branislav Nedimović. Naglašava da Srbija ima viškove pšenice, rekordan rod kukuruza u najavi, i uljare spremne za prijem suncokreta.
Soja u Srbiji zastupljena na više od dvesta hiljada hektara, a naša zemlja spada među vodeće proizvođače u Evropi. Kiša u fazi nalivanja zrna, omogućila bi da ovogodišnji prinosi i kvalitet opravdaju tu poziciju.
Srpski šljivici odavno nisu bili puniji roda, a i cena ovog voća, od 40 dinara po kilogramu, jedna od boljih u poslednjoj deceniji, kažu voćari. Naročito dobro ponela sorta čačanska lepotica.
Prema najnovijem izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, Srbija zadržala lidersku poziciju na Zapadnom Balkanu u rodnoj ravnopravnosti u oblasti vlasništva nad zemljištem. Najveći procenat žena vlasnica zemlje ima opština Ada.
Akcija prikupljanja ambalažnog otpada od pesticida nedavno završena na području Sremske Mitrovice. Krajem prošle nedelje ta aktivnost započela na teritoriji opštine Pećinci, pa iz 12 naseljenih mesta prikupljeno 560 kilograma otpada.
U današnjem izdanju emisije "Agro Dan" pogledajte:
Uprkos gotovo redovnim elementarnim nepogodama poslednjih godina, osiguranje objekata u Srbiji stagnira. U poljoprivredi, pak, od početka godine zabeleženo povećanje uplata osiguranja od 16%.
Zapušteno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, koje nije korišćeno najmanje tri godine, može se dati na korišćenje bez naknade. Neophodan uslov da se te površine stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje.
Agrarni budžet opštine Inđija iznosi preko 30 miliona dinara, a mere Agencije za ruralni razvoj izazivaju sve veće interesovanje. Sredstva izdvojena za poljoprivredu mehanizaciju utrošena za svega sedam dana.
U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara, već desetak godina uzgaja se malina na organski način. Opština subvencioniše organsku proizvodnju, izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje.
Krivolov i prekomerni izlov najozbiljnija pretnja ribljem fondu u rekama srednjeg Banata. Počinilac poslednjeg otkrivenog slučaja krivolova kečige na Tisi, čiji je izlov zakonom zabranjen, još uvek nije pronađen.
„Argo dan“ za četvrtak, 6. avgust, donosi:
Podršku jačanju položaja žena u poljoprivredi pruža IPARD program u Srbiji. U okviru pet poziva za Meru 1, žene do sada podnele 279 zahteva, a najveće interesovanje iskazale za kupovinu novog traktora.
Okolinu Sombora, utorak popodne zahvatilo olujno nevreme, praćeno gradom. Stvarna šteta na poljoprivrednim usevima tek treba da bude utvrđena, ali za sada soja, kukuruz i industrijska paprika najlošije izgledaju.
Šteta od poplave na poljoprivrednim kulturama, nastala u junu na teritoriji Prokuplja usled izlivanja reke Toplice i drugih vodotokova, procenjena na 22.770.000 dinara. Izveštaj poslat nadležnim organima Republike Srbije.
Skok cene bostana u Sremu, tokom ove sedmice, rezultat smanjene ponude. Paori će ove godine manji rod verovatno nadoknaditi cenom, koju u ovom trenutku, ocenuju kao izuzetno dobru.
Bostandžije iz Osipaonice kod Smedereva mahom zadovoljne, kako rodom i kvalitetom ploda, tako i trenutnom cenom. U zavisnosti od odabranih sorti, sezona može da potraje i do početka septembra.
Ekipa emisije “Agro Dan” za danas Vam je pripremila sledeće teme:
Žetva suncokreta počeće za nedelju dana, a prosečan rod mogao bi biti iznad 3 tone po hektaru. U Srbiji ove godine suncokretom zasejano oko 220.000 hektara, a godišnje se izveze oko 100.000 tona te uljarice.
Izvoz kukuruza u junu beleži rast u odnosu na maj, a najveće količine plasirane u Rumuniju. Pored zemalja u okruženju, za plasman domaćeg kukuruza otvaraju se i neka nova tržišta, poput Italije, Mađarske, Austrije...
Troškovi analiza za izvoz smrznutih malina iz Srbije u Evropsku uniju, nezvanično, dostizali i 1.500 do 2.000 evra po hladnjači. Odluka o povlačenju mera dodatne kontrole, povećaće prihode proizvođača
Potrošači u tri najveća grada, nekoliko puta nedeljno konzumiraju najviše šunku i salamu, a zatim trajne kobasice, paštete i viršle. Istraživanje pokazalo da nemaju jasne kriterijume za procenu kvaliteta proizvoda.
Pandemija koronavirusa izazvala velike poteškoće u plasmanu mesa, pošto potražnja opada, a ponuda raste. Taj problem nije vidljiv samo u Srbiji, već poremećaji u mesnoj industriji postoje i na svetskom tržištu.
Subotnje izdanje emisije „Agro dan“ donosi i ove teme i aktuelnosti:
Žetva suncokreta počeće za nedelju dana, a prosečan rod mogao bi biti iznad 3 tone po hektaru. U Srbiji ove godine suncokretom zasejano oko 220.000 hektara, a godišnje se izveze oko 100.000 tona te uljarice.
Izvoz kukuruza u junu beleži rast u odnosu na maj, a najveće količine plasirane u Rumuniju. Pored zemalja u okruženju, za plasman domaćeg kukuruza otvaraju se i neka nova tržišta, poput Italije, Mađarske, Austrije...
Troškovi analiza za izvoz smrznutih malina iz Srbije u Evropsku uniju, nezvanično, dostizali i 1.500 do 2.000 evra po hladnjači. Odluka o povlačenju mera dodatne kontrole, povećaće prihode proizvođača.
Potrošači u tri najveća grada, nekoliko puta nedeljno konzumiraju najviše šunku i salamu, a zatim trajne kobasice, paštete i viršle. Istraživanje pokazalo da nemaju jasne kriterijume za procenu kvaliteta proizvoda.
Pandemija koronavirusa izazvala velike poteškoće u plasmanu mesa, pošto potražnja opada, a ponuda raste. Taj problem nije vidljiv samo u Srbiji, već poremećaji u mesnoj industriji postoje i na svetskom tržištu.
Subotnje izdanje emisije „Agro dan“ donosi i ove teme i aktuelnosti:
Bez zakupca ove godine oko 175.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, uglavnom lošeg kvaliteta. Iako restitucije umanjuju fond državnog zemljišta, površine koje se nude u zakup ostaju iste, jer se identifikuju nove parcele.
Spaljivanje strništa nanosi veliku štetu poljoprivrednom zemljištu i životnoj sredini. Kazna za gazdinstvo 100.000 dinara i dve godine pasivnog statusa, bez prava na subvenicije, a za pravna lica od 300.000 do milion dinara.
Prolećni mrazevi, nepovoljni vremenski uslovi tokom oprašivanja i oplodnje, kao i velike količine padavina, smanjili rod pojedinih voćnih vrsta. Ipak, mnoge kulture imale izuzetno dobru cenu, pa proizvođači mogu biti zadovoljni.
Pokretanje vodeničarskog posla može da bude isplativ posao, savetuju iz Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Vodenice-potočare imaju i značajnu ekonomsku dimenziju u okviru seoskog turizma, kojim se bavi oko 1.000 gazdinstava.
Pandemija korona virusa poremetila kalendar turističkih manifestacija u opštini Pećinci. Zbog epidemiološke situacije već otkazana tradicionalna Likovna kolonija u Kupinovu, Gibanicijada u Ašanji, a nedavno i Regata Majke Angeline.
Nedeljno izdanje emisije „Agro dan“ donosi i ove teme:
Srpska poljoprivreda u drugom kvartalu beleži rast od 2 posto, što je od velikog značaja jer sa 10 odsto učestvuje u BDP-u, istakao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o ekonomskoj situaciji u zemlji. Predsednik najavio i nova ulaganja u poljoprivredu, posebno u navodnjavanje i protivgradnu odbranu.
Samo ove godine direktni podsticaji u stočarstvu države povećani za milijardu dinara. A u Ministarstvu poljoprivrede najavljuju da će premije za mleko biti isplaćivanje u odnosu na kvalitet.
Proizvođači lubenica prezadovoljni ovogodišnjom cenom, iako im je zbog hladnog vremena na početku sezone manji rod. Na zelenim pijacama kilogram ide i za 40 i 50 dinara.
Nakon završetka primanja ponuda za bagremov i šumski med 10. avgusta, počinje uzorkovanje. Iz Pogona „Naš med“ u Rači objavljuju da će uzorkovati i druge vrste meda iako za njih još nema cene.
Dobar uticaj pčelinjih proizvoda na ljudsko zdravlje svakome je dobro znan. A i u Srbiju stiže primena najnovijeg blagotvornog uticaja pčela u vidu apiterapije - lečenja vazduhom iz košnica.
„Argo dan“ za ponedeljak, 10. avgust, donosi i ove aktuelnosti:
Uprava za poljoprivredno zemljište prošle godine izdala 5.200 hektara više državne zemlje nego ranije. Zemlja koja ne nađe gazdu uglavnom lošeg kvaliteta i na lošim lokacijama.
Stručnjaci apeluju na ratare da što pre obave „ljuštenje strništa“ - to jest plitko oranje. Time olakšavaju naredna oranja, povećavaju prinose i do 15 posto a smanjuju korove i do 10 puta.
Kvalitet duvana ove godine bolji nego lane, svedoče odgajivači „virdžinije“ iz Srema. Zadovljni su jer uvek imaju obezbeđen plasman, što kod drugih kultura nije slučaj.
Poznati proizvođač začinske paprike iz Čelareva protiv problema sa plasmanom robe zbog korone bori se novim idejama. Kako bi došao do kupaca, otvorio svoj prodajni objekat na magistralnom putu.
Meštani sela Vrbica pored Čoke ove godine proizvešće oko stotinu tona belog luka sa zaštićenim geografskim poreklom. Ali, da bi o tom poreklu dobili i godišnju markicu potrebno im malo više sloge.
Emisija ,,Agro dan" za utorak, 11. avgust, donosi:
Sredinom avgusta, na poljima u srednjem Banatu počeće žetva suncokreta. Biljke u solidnom stanju, u fazi precvetavanja, formiranja i nalivanja zrna, a prema sadašnjem izgledu, imaju potencijala za dobar rod.
Većina useva soje trenutno u odličnom stanju, a kasnim sortama, padavine bi dobrodošle i u narednom periodu. Još uvek rano govoriti o prinosima, ali u odnosu na aktuelno stanje, može se očekivati dobar rod.
Gotovo svaka druga kuća u selu Šupljak, nadomak Subotice, u njivi ili bašti gaji beli luk. Proizvodnja ove biljke može biti i te kako isplativa, ali na naše trpeze ipak najčešće stiže iz Azije.
Oko 20 farmi u Srbiji nabavilo "robote" za mužu uz pomoć državnih subvencija. Mera namenjena isključivo porodičnim gazdinstvima sa najviše 200 krava, uz mogućnost nabavke maksimalno dva robota.
Računica pokazala da uzgajanje romanovske ovce može biti najrpofitabilnije. Za ovčare koji koriste prednost fruškogorskih padina, blizina pašnjaka daje dobru osnovu za rentabilnu proizvodnju.
