Aditivi u ishrani ljudi i zivotinja
- Začetnik teme SAMA
- Datum pokretanja
SAMA
Moderator
Mislim da je problem samo u informisanosti.Bolje reci ne informisanosti stanovnistva.Cinjenica je da su svi pomenuti proizvodi mekani,ukusni,socni ili kakvi vec.Problem je sto ljudi ne znaju nista,ili gotovo nista o njihovoj stetnosti.Upravo iz tog razloga sam i pokrenuo ovu temu,da se sazna kakvo zlo nam donosi savremena prehrambena tehnologija.Ja licno,a i niko od nas ne moze nekome zabraniti da unosi u organizam bilo sta od navedenog,ali smo im makar rekli,tj napisali,a oni nek odluce sta im je ciniti.
Da se ljudi generalno boje potvrdjuju cinjenice o aferama tipa aflatoksina i pticijeg gripa,kada su ljudi dobro ili lose informisani ipak pokazali da im je stalo do zdrave,ili makar ne stetne ishrane.
Ovo pisanje nije upuceno protiv prehrambene industrije,mada se to namece samo po sebi,vec za informisanje stanovnistva o onome,o cemu u sredstvima javnog informisanja ne zele,ili ne smeju da pisu.
Da se ljudi generalno boje potvrdjuju cinjenice o aferama tipa aflatoksina i pticijeg gripa,kada su ljudi dobro ili lose informisani ipak pokazali da im je stalo do zdrave,ili makar ne stetne ishrane.
Ovo pisanje nije upuceno protiv prehrambene industrije,mada se to namece samo po sebi,vec za informisanje stanovnistva o onome,o cemu u sredstvima javnog informisanja ne zele,ili ne smeju da pisu.
zvončica3
Član
To nisu moderne žene. Moderna žena je informirana žena kojoj zdravlje njene obitelj treba da je na prvom mjestu. Svi brzo živimo i imamo sve manje vremena, zapostavljamo vrijednost domaćih namirnica i preferiramo brzu hranu, na našu štetu. Teško će tu biti bilo šta promijeniti jer se radi o profitu prehrambene industije koja kao takva mora biti konkurentna...ali svi mi imamo šansu razmisliti šta jedemo i šta upotrebljavamo u svojoj kuhinji...a i to je već korak unaprijed.
SAMA
Moderator
Evo jedan poucan snimak.Tehnologija coca cole je najstroze cuvana tajna u industrijskom svetu.Da je sve kako Bog zapoveda,bila bi i zabranjena,a mi je dajemo deci,zbog ciste ne informisanosti.Naucno i u praksi je dokazano da ovo pice tanji krvne sudove,izaziva ozbiljne kardio vaskularne probleme,a u medicinskoj terminologiji postoji i izraz kokakolicar,tj zavisnik od koka kole.
SAMA
Moderator
SAMA
Moderator
[h=2]Kakvu hranu kupujemo?[/h]
Kvalitet i ispravnost hrane u Srbiji za tri godine nije sistematski istraživanjem kontrolisana. Kontrolom ispravnosti i kvaliteta hrane utiču na proizvođače da proizvodi budu po propisanim standardima.
Pokret potrošača Beograda, je vršio kontrolu hrane pa su se proizvođači trudili da pruže potrošačima što bolji kvalitet svojih proizvoda u odnosu na konkurenciju. Svako ko bi prodavao hranu lošeg kvaliteta bi bio obeležen i imao bi smanjen promet do 50 odsto.Za vreme adekvatnog ispitivanja ukupna ispravnost ispitanih i ocenjenih uzoraka je bila 82 odsto. 18 Odsto proizvođača nije zadovoljilo propise i kriterijume pa je sada strahovanje prosečnog potrošača o tome kakva je ispravnost i kvalitet namirnica opravdana.Predsednik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević tvrdi da se proizvodi iz uvoza nedovoljno kontrolišu, kao i domaćih proizvođača što povećava rizik da se kupe nebezbedne namirnice. Meso iz uvoza je sumnjivog kvaliteta a namirnice animalnog porekla u Srbiji su pune aditiva i raznih konzervanasa štetnih po zdravlje. U nekim mesnim prerađevinama i svežem mesu otkriveni su hormoni, antibiotici i sedativi, ali i soja, loj, kao i polifosfati, čija je upotreba zabranjena u svetu.Pica-šunke, viršle, šunke u crevu, salame spadaju u vrlo „opasne“ prerađevine. Šunka je duplo jeftinija od svoje osnovne sirovine - svinjskog buta što je u startu sumnjivo. Na 100 kilograma buta se doda 100 do 150 kilograma leđa, a da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, plus polifosfati, kao i poboljšivači ukusa, glutaminati, emulgator „karagenan“, koji spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu.
U Srbiju se uvozi zamrznuto, mašinski okoštano meso, od koga se prave paštete, viršle, razne salame. Uvozi se meso iz Robnih rezervi zemalja u Evropskoj uniji na samom kraju isticanja roka upotrebe. Sve se više uvozi meso iz Brazila, Čilea i SAD, gde se dodaju veće količine hormona rasta u uzgoju stoke, pre svega kod piletine i govedine. Stručnjaci tvrde da najmanje trećina uvoznog mesa završi u našim mesnim prerađevinama, jedan deo u ugostiteljskim objektima, a ostalo u prodavnicama. Srbija bi trebala imati sistem laboratorija i sredstva za kontrolu tih proizvoda koja su potrebna da bi potrošači bili apsolutno zaštićeni.
Privredna komora Beograda, ministarstvo poljoprivrede i trgovine, su stali na stranu loših proizvođača. Program uporedne kontrole je grubo presečen kada su otkrveni ozbiljni propusti kod jednog broja proizvoda od mesa i mleka. Pod izgovorom da nema novca, projekat, koji su sufinansirali, je prekinut.
Detaljnom kontrolom i analizom proizvođači više vode računa o kvalitetu spornih proizvoda te se on popravljao što je najbitnije za bezbednost i sigurnost prosečnog potrošača.
Problem nepouzdanog kvaliteta proizvoda od mesa iz uvoza , kažu u Pokretu potrošača, je pre svega uslovljen pohlepom za profitom po svaku cenu. Na takvoj pohlepi se uspostavlja zajednički interes uvoznika, prerađivača, trgovine, delova državnog aparata, laboratorija i pojedinih udruženja potrošača i njihovih saveza.
Ohrabrujuće vesti su te da se ovaj problem mora u skorijoj budućnosti rešiti u interesu svih nas potrošača. Do tada nam ostaju sajtovi za grupnu kupovinu koji reklamiraju proverene i pouzdane namirnice bezbedne za kupca. Takođe, dobar savet prilikom svakodnevne kupovine jeste da se raspitate kod Vašeg prodavca odakle meso nabavlja ili još bolje ukoliko se poznajete duži niz godina i imate poverenja u njega da se držite samo pouzdanog proizvođača.
Pokret potrošača Beograda, je vršio kontrolu hrane pa su se proizvođači trudili da pruže potrošačima što bolji kvalitet svojih proizvoda u odnosu na konkurenciju. Svako ko bi prodavao hranu lošeg kvaliteta bi bio obeležen i imao bi smanjen promet do 50 odsto.Za vreme adekvatnog ispitivanja ukupna ispravnost ispitanih i ocenjenih uzoraka je bila 82 odsto. 18 Odsto proizvođača nije zadovoljilo propise i kriterijume pa je sada strahovanje prosečnog potrošača o tome kakva je ispravnost i kvalitet namirnica opravdana.Predsednik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević tvrdi da se proizvodi iz uvoza nedovoljno kontrolišu, kao i domaćih proizvođača što povećava rizik da se kupe nebezbedne namirnice. Meso iz uvoza je sumnjivog kvaliteta a namirnice animalnog porekla u Srbiji su pune aditiva i raznih konzervanasa štetnih po zdravlje. U nekim mesnim prerađevinama i svežem mesu otkriveni su hormoni, antibiotici i sedativi, ali i soja, loj, kao i polifosfati, čija je upotreba zabranjena u svetu.Pica-šunke, viršle, šunke u crevu, salame spadaju u vrlo „opasne“ prerađevine. Šunka je duplo jeftinija od svoje osnovne sirovine - svinjskog buta što je u startu sumnjivo. Na 100 kilograma buta se doda 100 do 150 kilograma leđa, a da bi se ta masa ujedinila, dodaje se soja, plus polifosfati, kao i poboljšivači ukusa, glutaminati, emulgator „karagenan“, koji spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu.
U Srbiju se uvozi zamrznuto, mašinski okoštano meso, od koga se prave paštete, viršle, razne salame. Uvozi se meso iz Robnih rezervi zemalja u Evropskoj uniji na samom kraju isticanja roka upotrebe. Sve se više uvozi meso iz Brazila, Čilea i SAD, gde se dodaju veće količine hormona rasta u uzgoju stoke, pre svega kod piletine i govedine. Stručnjaci tvrde da najmanje trećina uvoznog mesa završi u našim mesnim prerađevinama, jedan deo u ugostiteljskim objektima, a ostalo u prodavnicama. Srbija bi trebala imati sistem laboratorija i sredstva za kontrolu tih proizvoda koja su potrebna da bi potrošači bili apsolutno zaštićeni.
Privredna komora Beograda, ministarstvo poljoprivrede i trgovine, su stali na stranu loših proizvođača. Program uporedne kontrole je grubo presečen kada su otkrveni ozbiljni propusti kod jednog broja proizvoda od mesa i mleka. Pod izgovorom da nema novca, projekat, koji su sufinansirali, je prekinut.
Detaljnom kontrolom i analizom proizvođači više vode računa o kvalitetu spornih proizvoda te se on popravljao što je najbitnije za bezbednost i sigurnost prosečnog potrošača.
Problem nepouzdanog kvaliteta proizvoda od mesa iz uvoza , kažu u Pokretu potrošača, je pre svega uslovljen pohlepom za profitom po svaku cenu. Na takvoj pohlepi se uspostavlja zajednički interes uvoznika, prerađivača, trgovine, delova državnog aparata, laboratorija i pojedinih udruženja potrošača i njihovih saveza.
Ohrabrujuće vesti su te da se ovaj problem mora u skorijoj budućnosti rešiti u interesu svih nas potrošača. Do tada nam ostaju sajtovi za grupnu kupovinu koji reklamiraju proverene i pouzdane namirnice bezbedne za kupca. Takođe, dobar savet prilikom svakodnevne kupovine jeste da se raspitate kod Vašeg prodavca odakle meso nabavlja ili još bolje ukoliko se poznajete duži niz godina i imate poverenja u njega da se držite samo pouzdanog proizvođača.
SAMA
Moderator
SAMA
Moderator
SAMA
Moderator
Epidemija raka u svetu, povećanje broja dijabetičara, pojava alergija, učestalost autizma, Parkinsonove, Alchajmerove i drugih teških bolesti samo su neke od posledica toksina i opasnih materija koje unosimo putem hrane i pića. U paleti kancerogenih hemikalija koje jedemo i pijemo aspartam je sigurno najopasniji, tvrde mnogi istraživači.Taj veštački zaslađivač, koji se pojavio na tržištu 1974, danas je osnovni sastojak više od 6.000 različitih prehrambenih proizvoda, a mnoge od njih svakodnevno koristimo. I uprkos tome što postoji pregršt dokaza o njegovoj toksičnosti, u većem delu sveta, pa i kod nas, dozvoljena je njegova upotreba.
Oslobađa metanol
– Aspartam je jedna od najopasnijih hemikalija na tržištu. Kada se zagreje na 30 stepeni, a znamo da je temperatura ljudskog tela oko 36 stepeni, on oslobađa metanol, koji se zatim dalje razbija na formaldehid i mravlju kiselinu. A svi znamo da je formaldehid neurotoksin, dok je mravlja kiselina otrov – piše publicista Džim Mars u knjizi „Zavera od bilion dolara“.
Lekar i profesor pedijatrije dr Luis Dž. Elsas, dodaje Mars, 1987. svedočio je pred Američkim senatom o fenilalaninu, jednoj od dve aminokiseline koje čine aspartam.
Degeneracija kod dece
– Mars je upozorio da je fenilalanin posebno opasan po trudnice i njihov plod jer dovodi do pojave mentalne retardiranosti, mikrocefalije i drugih defekata. Kada je to izgovorio pre skoro 30 godina, samo jedno od 1.500 dece je imalo autizam, a danas je ta stopa mnogo veća, pa taj poremećaj ima jedno od 150 dece. Izgleda da nam ti toksini uništavaju decu – tvrdi Mars.
– Čak je i dr Adrijan Gros, toksikolog FDA, rekao da aspartam može da doprinese i izazove napade i kancer mozga, kao i da krši čuvenu Dilejnijevu klauzulu prema kojoj je zabranjeno dozvoliti upotrebu u ishrani bilo čega što potvrđeno izaziva rak. Ipak, posle 16 godina odbijanja da to uradi, FDA je 1981. dozvolila korišćenje aspartama. I to čim je Ronald Regan došao na vlast, a u njegov tim stigao Donald Ramsfeld, tada direktor i predsednik kompanije „Sirl“, proizvođača aspartama. Bio je član Trilateralne komisije, kasnije vlasnik firme „Gilead sajensiz“ (proizvođača „tamiflua“) i ministar odbrane SAD. Dan po dolasku Ramsfelda u Reganov kabinet, na čelo FDA je postavljen dr Artur Hal Hejz, čovek koji je odobrio aspartam – kaže Mars.
Odbacivanje
S druge strane, ima onih koji smatraju da čuveni zaslađivač nije štetan.
– Aspartam je često ispitivan aditiv za hranu i decenije analiza pokazale su da je bezbedan za ljudsku upotrebu. Istraživanje je složeno, pa ga mnogi zloupotrebljavaju i tvrde da postoji zavera da se on koristi za trovanje, ali to je samo urbana legenda koja neće skoro nestati – tvrdi američki neurolog i profesor dr Stiven Novela.
Artur Hal Hejz menja pravila
POSTAVLJEN SAMO DA ODOBRI ADITIV
Artur Hal Hejz postao je komesar FDA samo dan posle dolaska Ronalda Regana na vlast i odmah je ušao u petočlanu naučnu komisiju koja je razmatrala da li će dozvoliti upotrebu aspartama, što je 16 godina odbijala da uradi. Posle razmatranja, troje naučnika je bilo protiv aspartama, pa je Hejz promenio pravila i povećao komisiju za jednog člana. Prilikom novog glasanja, tri člana su bila za, a tri protiv aspartama, pa je Hejz kao komesar sam odlučio da dozvoli upotrebu tog aditiva. Kasnije nikad nije želeo da govori o aspartamu.
O ASPARTAMU
– koristi se u oko 6.000 proizvoda
– prvi ga je sintetisao Džejms M. Šlater, hemičar kompanije „Sirl“, 1965 godine dok je ispitivao lekove za čir na želucu
– američka FDA 1981. dozvolila je njegovu upotrebu u hrani
– 1983. godine dozvoljena je upotreba aspartama u gaziranim pićima
– EU ga je odobrila za korišćenje 1994, a njegova oznaka je E951
– 200 puta je slađi od šećera.
Oslobađa metanol
– Aspartam je jedna od najopasnijih hemikalija na tržištu. Kada se zagreje na 30 stepeni, a znamo da je temperatura ljudskog tela oko 36 stepeni, on oslobađa metanol, koji se zatim dalje razbija na formaldehid i mravlju kiselinu. A svi znamo da je formaldehid neurotoksin, dok je mravlja kiselina otrov – piše publicista Džim Mars u knjizi „Zavera od bilion dolara“.
Lekar i profesor pedijatrije dr Luis Dž. Elsas, dodaje Mars, 1987. svedočio je pred Američkim senatom o fenilalaninu, jednoj od dve aminokiseline koje čine aspartam.
Degeneracija kod dece
– Mars je upozorio da je fenilalanin posebno opasan po trudnice i njihov plod jer dovodi do pojave mentalne retardiranosti, mikrocefalije i drugih defekata. Kada je to izgovorio pre skoro 30 godina, samo jedno od 1.500 dece je imalo autizam, a danas je ta stopa mnogo veća, pa taj poremećaj ima jedno od 150 dece. Izgleda da nam ti toksini uništavaju decu – tvrdi Mars.
Kako navodi, Američka agencija za hranu i lekove (FDA) godinama je odbijala da odobri upotrebu aspartama.– Čak je i dr Adrijan Gros, toksikolog FDA, rekao da aspartam može da doprinese i izazove napade i kancer mozga, kao i da krši čuvenu Dilejnijevu klauzulu prema kojoj je zabranjeno dozvoliti upotrebu u ishrani bilo čega što potvrđeno izaziva rak. Ipak, posle 16 godina odbijanja da to uradi, FDA je 1981. dozvolila korišćenje aspartama. I to čim je Ronald Regan došao na vlast, a u njegov tim stigao Donald Ramsfeld, tada direktor i predsednik kompanije „Sirl“, proizvođača aspartama. Bio je član Trilateralne komisije, kasnije vlasnik firme „Gilead sajensiz“ (proizvođača „tamiflua“) i ministar odbrane SAD. Dan po dolasku Ramsfelda u Reganov kabinet, na čelo FDA je postavljen dr Artur Hal Hejz, čovek koji je odobrio aspartam – kaže Mars.
Odbacivanje
S druge strane, ima onih koji smatraju da čuveni zaslađivač nije štetan.
– Aspartam je često ispitivan aditiv za hranu i decenije analiza pokazale su da je bezbedan za ljudsku upotrebu. Istraživanje je složeno, pa ga mnogi zloupotrebljavaju i tvrde da postoji zavera da se on koristi za trovanje, ali to je samo urbana legenda koja neće skoro nestati – tvrdi američki neurolog i profesor dr Stiven Novela.
Artur Hal Hejz menja pravila
POSTAVLJEN SAMO DA ODOBRI ADITIV
Artur Hal Hejz postao je komesar FDA samo dan posle dolaska Ronalda Regana na vlast i odmah je ušao u petočlanu naučnu komisiju koja je razmatrala da li će dozvoliti upotrebu aspartama, što je 16 godina odbijala da uradi. Posle razmatranja, troje naučnika je bilo protiv aspartama, pa je Hejz promenio pravila i povećao komisiju za jednog člana. Prilikom novog glasanja, tri člana su bila za, a tri protiv aspartama, pa je Hejz kao komesar sam odlučio da dozvoli upotrebu tog aditiva. Kasnije nikad nije želeo da govori o aspartamu.
O ASPARTAMU
– koristi se u oko 6.000 proizvoda
– prvi ga je sintetisao Džejms M. Šlater, hemičar kompanije „Sirl“, 1965 godine dok je ispitivao lekove za čir na želucu
– američka FDA 1981. dozvolila je njegovu upotrebu u hrani
– 1983. godine dozvoljena je upotreba aspartama u gaziranim pićima
– EU ga je odobrila za korišćenje 1994, a njegova oznaka je E951
– 200 puta je slađi od šećera.
Zaključak je - pijte pivo.
SAMA
Moderator
Znam da ga ti vise volis od bilo kog drugog pica
.Na zalos i ono se vise ne pravi kao nekad.Cista hemija.Na poljima hmelja gotovo da i nema.Ali zato kad popijes pivo,na casi pena ostaje i sutrdan.
Bolje da si uzeo liniju za pivo,bar da znamo sta pijemo.Bio dizel mi nesto ne prija.
SAMA
Moderator
Ma ima da pravimo i pivo. Juče sam pokušao da predjem na vino, ali sam već nakon treće krigle posustao.
Moj savet za tebe: nemoj kupovati vino od mog kuma. Brzo se posustane od njega a slatko kao med.
Odoslané z 5022D pomocou Tapatalku
Moj savet za tebe: nemoj kupovati vino od mog kuma. Brzo se posustane od njega a slatko kao med.
Odoslané z 5022D pomocou Tapatalku
SAMA
Moderator
VEGETA JE OTROV: Evo čime ubijate svoju porodicu!
Mešavinu začina najbolje je napraviti u sopstvenom domu.
Jedan od najprepoznatljivijih brendova Hrvatske, svakako je Vegeta, proizvedena davne 1959. godine.
Kada ju je naučnica Zlata Bertl poznatija kao ‘teta Vegeta’ napravila bio je to spoj začina i suvog povrća, posebno šargarepe, luka i celera pa je kao takva služila kao izvrstan dodatak supama i čorbama.
No, kada je kreirala svoju mešavinu začina, Zlata verovatno nije ni sanjala kakvu će slavu svojim proizvodom postići. Od tih dana pa sve do danas Vegeta se isprofilirala u jednu od najkorišćenijih namirnica te dodatak gotovo svakom jelu.
Ipak, čini se kako je Vegeta koja se danas nudi na policama supermarketa daleko od čiste mešavine sušenog povrća. U njoj se nalazi velika količina soli, i to više od 50 odsto. A uz to, tu se kriju i pojačivači ukusa, odnosno aditivi koji se dodaju hrani kako bi imala što duži rok trajanja, bila ukusnija te izgledala dobro. Velika količina aditiva dominira ukusom hrane te ona tako gubi prirodnu aromu.
Aditivi se obeležavaju E-brojevima, zavisno o njihovom uticaju na ljudsko zdravlje. Dele se u tri kategorije: zelene, koji nisu opasni za ljudsko zdravlje; žute, koje bi trebalo konzumirati u manjim količinama; i crvene, koje bi trebalo izbegavati po svaku cenu.
Najzastupljeniji aditiv u Vegeti jest vrlo štetni mononatrijev glutaminat MSG – pojačivač ukusa i zamena za so – kojega se u Vegeti može naći čak oko 15% posto. MSG je aditiv E 621, označen crvenom bojom!
Njegove nuspojave kreću se od migrena preko pogoršanih simptoma astme pa sve do izazivanja: mučnine, vrtoglavice, lupanje srca, teskobe, bolove u prsima, hiperaktivnost, nadutost, žeđ, hladan znoj, crvenilo lica, alergijske reakcije.
U velikim količinama može dovesti do odumiranja nervnih ćelija, a to se pak povezuje sa nastankom Allzheimerove, Parkinsonove, Huntingtonove bolesti. Zabranjen je u dečjoj hrani. Upravo zbog MSG-a, mnoge su majke iz svojih kuhinja izbacile vegetu.
Sušeno povrće tu je samo kao pokriće za hemijske sastojke kojima je cilj prevariti, pa čak i zatrovati konzumenta. Tako se u skupoj Vegeti danas nalazi sol, malo sušenog korena te mrvica začina i sve u svemu moglo bi se konstatovati da kupujete nezdravu, pa čak i otrovnu namirnicu.
Ako ste u grupi onih koji alternativu pronalaze u Vegeti Natur, tada i dalje niste na pravom putu. Reč je o proizvodu koji sadrži kvaščev estrakt, odnosno veštački dobijenu glutaminsku kiselinu koja tako izolovana „pojačava“ slani ukus. Istina je da je ta Glutamati kiselina neesencijalna aminokiselina, ali prirodna se nalazi u hrani te bi ju kao takvu trebalo i unositi u organizam i taj je unos pravilnom ishranom i više nego dovoljan.
Stoga bi bilo najbolje da po uzoru na Zlatu sami u svom domu spravite mešavinu začina koja ne samo da će biti korisna po vaše zdravlje, već i za vaš ukus.
(Izvor: Dnevno.hr/Autor: Iva Međugorac)
Mešavinu začina najbolje je napraviti u sopstvenom domu.
Jedan od najprepoznatljivijih brendova Hrvatske, svakako je Vegeta, proizvedena davne 1959. godine.
Kada ju je naučnica Zlata Bertl poznatija kao ‘teta Vegeta’ napravila bio je to spoj začina i suvog povrća, posebno šargarepe, luka i celera pa je kao takva služila kao izvrstan dodatak supama i čorbama.
No, kada je kreirala svoju mešavinu začina, Zlata verovatno nije ni sanjala kakvu će slavu svojim proizvodom postići. Od tih dana pa sve do danas Vegeta se isprofilirala u jednu od najkorišćenijih namirnica te dodatak gotovo svakom jelu.
Ipak, čini se kako je Vegeta koja se danas nudi na policama supermarketa daleko od čiste mešavine sušenog povrća. U njoj se nalazi velika količina soli, i to više od 50 odsto. A uz to, tu se kriju i pojačivači ukusa, odnosno aditivi koji se dodaju hrani kako bi imala što duži rok trajanja, bila ukusnija te izgledala dobro. Velika količina aditiva dominira ukusom hrane te ona tako gubi prirodnu aromu.
Aditivi se obeležavaju E-brojevima, zavisno o njihovom uticaju na ljudsko zdravlje. Dele se u tri kategorije: zelene, koji nisu opasni za ljudsko zdravlje; žute, koje bi trebalo konzumirati u manjim količinama; i crvene, koje bi trebalo izbegavati po svaku cenu.
Najzastupljeniji aditiv u Vegeti jest vrlo štetni mononatrijev glutaminat MSG – pojačivač ukusa i zamena za so – kojega se u Vegeti može naći čak oko 15% posto. MSG je aditiv E 621, označen crvenom bojom!
Njegove nuspojave kreću se od migrena preko pogoršanih simptoma astme pa sve do izazivanja: mučnine, vrtoglavice, lupanje srca, teskobe, bolove u prsima, hiperaktivnost, nadutost, žeđ, hladan znoj, crvenilo lica, alergijske reakcije.
U velikim količinama može dovesti do odumiranja nervnih ćelija, a to se pak povezuje sa nastankom Allzheimerove, Parkinsonove, Huntingtonove bolesti. Zabranjen je u dečjoj hrani. Upravo zbog MSG-a, mnoge su majke iz svojih kuhinja izbacile vegetu.
Sušeno povrće tu je samo kao pokriće za hemijske sastojke kojima je cilj prevariti, pa čak i zatrovati konzumenta. Tako se u skupoj Vegeti danas nalazi sol, malo sušenog korena te mrvica začina i sve u svemu moglo bi se konstatovati da kupujete nezdravu, pa čak i otrovnu namirnicu.
Ako ste u grupi onih koji alternativu pronalaze u Vegeti Natur, tada i dalje niste na pravom putu. Reč je o proizvodu koji sadrži kvaščev estrakt, odnosno veštački dobijenu glutaminsku kiselinu koja tako izolovana „pojačava“ slani ukus. Istina je da je ta Glutamati kiselina neesencijalna aminokiselina, ali prirodna se nalazi u hrani te bi ju kao takvu trebalo i unositi u organizam i taj je unos pravilnom ishranom i više nego dovoljan.
Stoga bi bilo najbolje da po uzoru na Zlatu sami u svom domu spravite mešavinu začina koja ne samo da će biti korisna po vaše zdravlje, već i za vaš ukus.
(Izvor: Dnevno.hr/Autor: Iva Međugorac)
