Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva

B

bubiša

Član
Učlanjen(a)
11 Sep 2007
Poruka
477
Lokacija
Srbobran
@ čugi

Otvori temu ima šta da se piše.Ja se već četvrtu grejnu sezonu grejem na sojinu slamu i mogu reći da nema jeftinijeg ogreva.
Evo jedna prosta računica: imam 200m2 prostora koji grejem,za to mi je potrebno od 800-1000 bala sojine slame(u zavisnosti kakva je zima),
da mi bale stignu u dvorište treba 28.000 dinara (18.000 presa i 10.000 ljudi za utovar i istovar).Kada ovu cifru podelite sa brojem meseci koliko traje grejna sezona videćete isplativost.

:ppozdrav: :D :ppozdrav:
 
Koliko se samo žetvenih ostataka na poljima u Srbiji spali i zaore, količine su nezamislive, do sada se samo mali broj ljudi opredelio da upravo te ostatke iskoristi za grejanje svojih domaćinstava, i po dosadašnjim saznanjima boljeg i jeftinijeg načina grejanja za sada nema!
Par godina u nazad u Srbiji se pojavilo nekoliko firmi koje se bave proizvodnjom peći i kotlova za centralno grejanje koje kao "gorivo" koriste žetvene ostatke. Iz razgovora sa njima na zadnja 3 sajma poljoprivrede u NS-u, saznao sam da interesovanje stalno raste, ali je još uvek malo, s' obzirom koliko potencijala ima. Cena kotlova za zagrevanje površine od oko 200m2 se kreće od 800-2000 eura zavisno od proizvođača i dodatne opreme na kotlu. Iskustva su pokazala da se uloženo brzo vraća, i ako ne ove, onda sledeće zime takav kotao dolazi i kod mene!

Primer kotla na biomasu domaćeg proizvođača. Ložište kotla može da prihvati klasične bale kao i biljne otpade koji se granuliraju na specijalnim mašinama, takođe se mogu koristiti i standardni energenti drvo i ugalj.
 
u kom je obliku lozis na koji nacin mozda glupo pitane nije valjda da citavu balu stavis u sporet :haha: malo objasnite :bravo:
 
Znam samo toliko da se ubacuje cela bala u ložište. :cao:
 
Baš tako, cela bala u kotao, list od novina i šibica, i gotova priča. Kad izgori, ako ti je hladno ponoviš postupak... :cool:
Ja takodje imam centralno grejanje ali mi je kotao na ugalj. Problem sa ugljom je, da tako kažem, u tome sto je ne praktičan. Ukoliko ložim non stop, treba mi čitav rudnik a unutra bude pretoplo. Ako se opet prave pauze između loženja desi se da se vatra ugasi a ponovna potpala uglja je posebna priča. Kod grejanja na slamu od soje ne postoje ti problemi. Za potpalu je bukvalno dovoljna jedna šibica a ukoliko nema potrebe za grejanjem punim intezitetom jednostavno se ne ubaci cela bala već samo deo bale (npr. pola bale).
Mana grejanja na sojinu slamu je u potrebnom postoru za smeštaj istih i možda u malo većoj količini pepela.
Moja sestra trenutno baš pravi ovakvo grejanje tako da sam joj za sad dovezao 450 bala a uskoro ću još oko 200 i to bi trebalo da im bude dovoljno za sezonu (ako zafali tu su stare dobre kaljeve peci pa kao i do sad).
 
Jeste malo problem sa smeštajem bala jer kamara od 1000 bala nije mala ali ko ima dvorište može se negde složiti da ne smeta.Ja slamu složim na dvoriše i pokrijem ciradom i nema problema.I pepela ima dosta samo za razliku od pepela od uglja ovaj se može pasturiti po njivi
i tako dobijamo jeftino đubrivo(biljna masa izgore a ostanu minerali).
Za loženje je samo važno da bala nije mokra i da gori a da ne tinja jer kada tinja stvara se smola u peći i odžaku.Na svakoj peći ima regulator promaje i on se podesi da se ne zatvori do kraja i problem rešen.Ja cugove peći čistin jednom godišnje kao i odžak.
Mali problem je još i dim koga ima prvih desetak minuta dok bala ne progori kada je nizak vazdušni pritisak.Svake godine imam mali divan sa komšijama :zli: kada počne grejna sezona.

:ppozdrav:
 
Sve je u redu osim sto mi je sumnjivo ovo rasturanje pepela po njivi? Nisam sasvim siguran ali "mi se javlja" da je pepeo nije bas dobar za kulture ... Jedan od razloga bi mogao da bude i to sto pepeo ima baznu reakciju pa naglo menja pH zemljista. Cini mi se da ima jos dobrih razloga?
U ovom trenutku sigurno je isplativo grejati se direktnim spaljivanjem biljnog otpada ali cini mi se sve izvesnijim da je buducnost u pretvaranju otpada u bio-gas i odlicno organsko djubrivo. Pogotovo sto tu ima mnogo manje posla a kotao na gas kontrolise automatika!
 
@ Tar

Što se hemije tiče tu ti ne mogu mnogo reći jer to nije moja "struka" ja sam paor i znam da kada baliramo slamu pa se neka bala odveže i upalimo je da na tome mestu bude sledeće godine vidno višlje i zelenije žito(izeo sam žito za primer jer se na njemu bolje primeti razlika).
Kada sam rekao da se rasturi po njivi nisam mislio da se debelo nabaca na gomile već tanko po površini a pošto pepela ima zimi i vetrovi ga ragnesu po njivi.
 
ZxaWirBx8w3PlyrI.v.jpg


Peći na slamu i slične materijale od 15-456 kW.
Mala model D8 ima 75 kW i dimenzije ložišta fi 1143 mm, dužina 1980 mm, veća D20, 185 kW, fi 1785 mm, dužina 1950 mm.
Model u grubom označuje broj malih bala, koje se mogu stavit odjednom. U ovaj veći može već jedna okrugla bala.
U najveći model idu dve okrugle ili dve velike četvrtaste bale.

Izvorno se proizvode u Engleskoj, a momentalno radimo na kalkulacijama za proizvodnju u Sloveniji.
 
Molim za informacije:
koliko je bila u 2008 cena slame, ako su podaci po bali, bi zamolio i za kilažu bala.

Hvala.
 
.......i znate kako to ide. Ovi prvi ce se ogrejati za male pare. A onda, kada drugi pocu da ugradjuju onda ce cena slame da skoci.Potpisujem, jer to znaci potrebu za 1000 bala po domacinstvu pa vi sad vidite? Onda ce prostirku u stalama zameniti drveni resetkasti pod i bazeni za osoku, pa ce onda svi da predju na solarno ili geotermalno ili bio-gas a slama ce opet biti dzabe a nece smeti da se spaljuje na njivi, pa ce se placati da se negde deponuje dok neko ne izmisli ploce(ivericu) od presovane slame kao super materijal i tako u krug.
:haha:
 
Žitna bala,mala kockasta 15-tak kg.------------18 din
Sojina bala,mala kockasta 15-tak kg.-----------18 din
Kukuruzovina istarupirana, presovana sa rol-balirkom, težina oko 200-250 kg. sa utovarom i istovarom-----350 din.

Za grejanje na bio masu najbolje su sojine bale jer daju najvišu temperaturu. :ppozdrav:
 
Jeste, ali dime kao pećka kod Topalovića... :haha:

odak1ll6.jpg


Edit by Čugi:dodati img tagovi.
 
Ma bubiša svaka bala koju ubaciš u peć najpre tako puno dimi, pa tek kasnije bude plavičasti dim.
Mada je ovde u pitanju prinudno sagorevanje uz pomoć pritiska vazduha koji gura turbina.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh