Šta nas čeka sutra- nove tendencije u poljoprivredi

[Tar]

Evo sa duluma i lanaca preko hektara dodjosmo do teme koja (će) mnoge tišti. S pravom jer kako ja vidim stvari, oni koji se ubrzano ne doškoluju i/ili prilagode postaće lak plen zemljišnih tajkuna ili onih koji će to tek da postanu.
Matematika kaže da je u proizvodnji najskuplji radnik. Dakle on isto kosta po satu bez obzira da li ore "ferkom" ili nekim čudovištem sa 6 raonika. E sad to čudoviste ne samo da je 6X efiksnije vec je i brže. Znači tog nekog vlasnika zemlje i velikog traktora rad kosta bar 6X manje. I gorivo po jedinici površine košta manje. I nabavka semena, djubriva, zaštite na veliko košta manje. Za toliko on može da ubije cenu ili može svake godine da se siri.....
O gajenju mlecnih krava nemam pojma ali gledam TV. Kaže čovek skupa hrana, mlekare ucenjuju, ne može da se skrpi kraj s krajem! Ima 3,4,5,6-7 krava. Neki drugi kaže nije loše, al' uvek može bolje. Proizvodi kukuruz za silažu i lucerku za senažu na 50 ha...broj krava se meru u dulumima . Krave imaju veliki ispust i po malo idu na pregonsku pašu. Tek da budu zdrave i u formi. Nema antibiotika u mleku i on je spreman za sutra.
E da, to je i bilo pitanje sta nas čeka sutra ?

 

[novii]

Pa recimo da je uvoz meda iz Kine ono što nas čeka sutra, a cena mu je ispod evra po kilogramu. Ja se trudim da primenim neke metode koje su kod njih normalne, ali to sve ide jadno. To je ono što nas očekuje što se tiče pčelarenja, inače za informaciju jedan pčelar može kvalitetno da opslužuje 80 košnica na godišnjem nivou. Ako se ima veći broj košnica mora se angažovati dodatnih radnika.

 

[Tar]

Ne znam za kineski med ali i to u najskorijoj buducnosti sigurno nece moci da bude problem. Pre neki dan je objavljen jedan podatak koji na prvi pogled ne znaci nista posebno ali ako se malo obrati paznja iz njega moze mnogo toga da se zakljuci. Informacija je bila da Kina ima 1/3 svetke populacije i 1/5 svetskih obradivih povrsina.
Mozda brojke nidu sasvim tacne ali u pitanju je odnos, a on je tacan, izmedju populacije i velicine obradive zemlje. Za sada Kinezi su jos uvek skromni ali njihov ubrzan razvoj ih je za jednu deceniju pretvorio od solidnog izvoznika do velikog uvoznika nafte. Kako Kina jaca tako jaca i kupovna moc Kineza pa se uskoro nece zadovoljiti sakom pirindza i listicem salate.
Apsolutno je sigurno da ce u skoroj buducnosti Kina postati uvoznik hrane.

 

[novii]

Apsolutno je sigurno da ce u skoroj buducnosti Kina postati uvoznik hrane.

Ovo jeste tačno, ali su neka predviđanja po pitanju meda da će Kina imati za sebe med, a ne za izvoz tek za 12 godina. Američka i Evropska udruženja pčelara su finansirali kampanje za potrošnju meda u Kini, da bi se ona povećala o glavi stanovnika. I to veoma uspešno, jer zbog slobode trgovine, nemože se sprečiti uvoz meda u Evropsku uniju. Znači ne pričamo o količinama nekoliko stotina tona na godišnjem nivou meda, nego mnogo većim količinama. Fali će Kinezime ne samo meda nego svega i sve će morati da uvoze, ali u nekoj skorijoj budućnosti. Ali se to neće desiti sutra.

Ovo je samo kratak prikaz šta nas čeka u vezi sa medom, amad bise moglo tu još mnogo pisati. Ali svaki vid poljopeivredne proizvodnje ima svoje specifičnosti koje će se odnositi na skoriju budućnost.

 

[tarana]

Matematika kaže da je u proizvodnji najskuplji radnik.

opšta konstatacija i vrlo sporna. pažljivo evidentiram troškove već treću godinu.tabela mi nije pri ruci, ali najveće stavka u proizvodnji je svakako veštak.pa gorivo i mašina, ruku pod ruku.
radnik će ove godine učestvovati sa 10-ak posto u strukturi ukupnih troškova.

 

[Tar]

@tarana
Da u pravu si nisam se dobro izrazio.
Repromaterijal(seme djube,zastita),gorivo to su troskovi koji su van uticaja poljoprivrednika. Pod predpostavkom da se radi kako treba istu kolicinu djubriva bacice mali poloprivrednik na svoj 1 ha i veliki na svoj 1 ha. Ali on ima 100,200 ha i moze da racionalizuje sa radnom snagom pa cak i sa potrosnjom goriva. Evo kako. Mali se vozi od kuce do atara 1 km na primer. Obradjuje 1 ha. Koliko puta obrdce na kraju njive kada obavi neki "radni" prolaz. E sada onaj koji ima 100 ha isto ide 1 km do njive . Znaci njegov odlazak i povratak sa njive je 100 puta racionalniji.Isto vazi i za prazan hod dok se masina okrece.... i tako isto sve se proporcionalno prenosi u korist velikih.Sve to izgleda malo ali malo ovde malo onde pa se nakupi.
Ja ne znam tacno ucinke pojedinih traktora ali je sigurno da oni veliki za isto vreme obrade i 10 puta vise. Ako je tacna tvoja procena da je ucesce rada samo 10 posto onda
velikog proizvodjaca taj rad kosta 1% a malog 10%. Znaci on moze za 9% da obori cenu i da bude na istom kao mali ili mu ostaje 9% vise ciste zarade! Sto je imanje vece ta cifra je u apsolutnom iznosu veca pa ti vidi!

 

[novii]

Mislim da ovde treba obratiti pažnju i na to kakav se radnik koristi i kada se koristi. Jer radnik koji zna posao i odradi posao kako treba nije skup.

Uzeću za primer voćare, da nepričamo samo o ratarstvu. Berba je voća i imamo neiskusnog i iskusnog radnika. Plaća se po učinku i iskusni nabere više voća, pa samim tim više i zaradi. Manje iskusan berač voća nabere manje, ali to mu se manje i plaća. Znači za istu količinu voća su isto plaćeni, ali iskusan radnik će zaraditi više zbog svoga iskustva i veštine u berbi. To sve zvuči ispravno i dobro, i izgleda da je gazdi svejedno kojim će tempom koji berač voća brati, jer na kraju on svaki kilogram voća jednako plati.

Ali voće se ne bere cele godine, nego samo nedelju ili dve, tako da je poželjnije da se angažuje što veći broj iskusnih radnika, jer će posao pre biti gotov. Ima tu dosta da se priča o angažovanju radnika, ali treba sagledati isplativost iz više uglova. Šta ako se zakiši i nebude mogućnosti da se voće bere nekoliko dana, dali je i tada ista cena veštijih radnika, kao i početnika.

 

[Tar]

Joj, od ovoga moze da boli glava............
Tacno je ima puno aspekata ali kada sam zapoceo ovu temu mislio sam da sagledamo pravce u kojima ce se kretati poljoprivreda da bi se svi mi kroz razmenu misljenja mentalno pripremili na promene koje dolaze.
Kada je u pitanju vocarstvo to je posebno zanimljivo. Na primer ove godine, tako cujem, Rusi odlicno placaju tresnje i kupuju ih na licu mesta. Ako se predpostavi bar izvesna politicka stabilnost moze se ocekivati da ce se taj trend nastaviti. Znaci, na prvi pogled, vredelo bi saditi tresnje ali, za nekoliko godina kada cena tresanja bude jos bolja nece imati ko da ih bere. Za ovo moze da nam posluzi primer Rumunije koja je manje vise resila pitanje nezaposlenosti pa sada cak pokusavaju da uvezu radnike iz severnog Banata. Zaposlen covek sa evropskim radnim vremenom ne zeli a i da hoce ne moze da bude i berac jer radi od 9 do 17...
Dakle za ove prostore buducnost vocarstva je u onim oblastima gde moze da se postigne visok stepen mehanizacije.
Znaci kada su u pitanju tresnje sada bi trebalo saditi patuljaste tresnje, koje nemaju bujan rast, koje imaju sinhrono sazrevanje i koje mogu da se beru mehanicki, kao visnje.
Kada su u pitanju jabuke tu je stvar jos ekstremnija ali ispada da sa dobrom mehanizacijom dvoje ljudi moze da obradjuje i obere puno hektara. Naravno ako(masinski) sadi patuljaste jabuke sa vise desetina hiljada sadnica po ha koje vec druge godine donesu rod pa se kombajniraju, tako da se jabuke pokose na desetak cm iznad kalema. Sledece god jabuke se oporavljaju da bi se kombajnirale one tamo tako da se kose malo iznad predhodnog reza i to se tako ponavlja 10-15 god kada se sadnice zamene. Kada se rod iz godine kada se kombajnira podeli na dva opet ispadne veci prinos nego da je primenjen neki drugi svremen nacin gajenja. Osim toga troskovi berbe su minimalni. Ocigledno da je moguce zemljiste podeliti na pola-pola tako da je jedna polovina u rodu a druga se oporavlja pa se dobija redovna godisnja proizvodnja sto omogucava potpisivanje stabilnih ugovora sa preradjivacima ili izvoznicima. Dalje ustede i samim tim povecanje ciste zarade ostvaruje se povecanjem povrsina pod jabukama do momenta kada postaje isplativa nabavka uredjaja za masinsko kalemljenje. Podloge se gaje u sopstvenom rasadniku a plemke se uzimaju sa najrodnijih stabala i tako dalje...
Pokoseno granje se masinski usitnjava i njime se malcira vocnjak ili (!) se dobije velika kolicina odlicne hrane za koze na primer, koja se koristi delom sveza a vecim delom se susi za tzv. lis'.

 

[tarana]

hmmm..aj da se složim..
ali ako gledamo trenutnu situaciju u srbiji, "veliki" poseduju kol'ko - aj da kažemo 100.000 hektara.
srbija ima oko 2.5 miliona oraničnih površina od kojih je 90% u privatnom vlasništvu. ima tu mnogo prostora za one koji znaju i hoće da rade.
šta će se desiti? "mali" sa hektarom-dva će nestati...broj onih koji poseduju zemlju će se značajno smanjiti. ali sa smanjenjem broja, se povećava mogućnost uticaja na prerađivače.
digresija: jutros zovem oglas iz novina, tip prodaje zemlju..ispade da ju je prodao pre nego što je oglas izašao.