Šećerna repa 2023

Oko propadanja ni je sve jasno. I kad se nije znalo sta je slagao sam se sa tobom po pitanju simptoma zivot-propadanje.
Ostali nisu ni blizu bili.
Znas i sam da je bila pogresna dijagnoza,a spram dijagnoze i pogresan lek. Zato je dosao siguran rezultat ove godine.
 
Cikade se nalaze na komsijskim njivama. Na to se vec nema uticaj.
Kada dolete na repu mogu da prezive max 48h.
Repa im ne pogoduje, ali imaju sasvim dovoljno vremena da je zaraze.
Rotacija kukuruz-psenica im odgovara.
 
Ne baš . Šećerana plaća prebiranje repe . I mislim da kad uđe trula repa u preradu i tu imaju gubitaka.
 
Ove godine su platili prebiranje,a sta cemo sa smanjenim prinosom i parcelama gde je bila velika trulez i minus u proizvodnji?

Ono sto me nervira daju ti plan i program zastite,odradis sve kako je receno na kraju ne valja...opet ti kriv.
 
Uz sve ko god da iznosi bilo kakve podatke treba da napiše koliko je padavina bilo i kako su raspoređene jer je to po mom mišljenju vrlo bitna okolnost, možda i najvažnija.
Svakako i prosečna temperatura u vegetacionom periodu je deo slagalice, ali je ona svuda približna na našem terenu.
Padavine su te koje značajno variraju.
Ako je toplije tim gore, ali ipak i tada ako ima više vlage biljke lakše trpe.
 
Jesi to bio u Sheratonu pre par dana ? 😁🍻
I repina pipa se nalazi ba komsijskim njivama ali se ima malo uticaja.
jeste bilo u sheratonu
Mi smo prskali svaki put insekticidima i trule je bilo kod mene u selu 4-8%. Rekao bih zanemarljimo ako je prosek banata preko 25% trule, malo bolje je u sremu
U bačkoj nije bilo trule skoro nikako.
Tako da je raspodela padavina isto uticala

Ostaje nam da sledece godine malo više obratimo paznju u tih mesec dana kada cikade lete
 
jeste bilo u sheratonu
Mi smo prskali svaki put insekticidima i trule je bilo kod mene u selu 4-8%. Rekao bih zanemarljimo ako je prosek banata preko 25% trule, malo bolje je u sremu
U bačkoj nije bilo trule skoro nikako.
Tako da je raspodela padavina isto uticala

Ostaje nam da sledece godine malo više obratimo paznju u tih mesec dana kada cikade lete
Po meni sto je pricala gospodja sa Beogradskog instituta ostala je nedorecena.
 
Što se Bačke tiče bilo je i ovde truleži.
Manje, ali je bilo.

Najvećim delom su je izazvali miševi oštećenjima korena, ali se jednim delom nalazila i trula repa bez ikakvog mehaničkog oštećenja.
Inače su Bečej i severnije potiske opštine jedan od najsušnijih regiona u zemlji.
Protekla godina je isto bila sušna i deficitarna sa vlagom, ali je padavina ipak, kako sam već pisao, bilo na "kašičicu" negde do sredine avgusta.
Sa te strane je sezona bila malo normalnija bar što se tiče raspodele, mada je količinski ostala ispod proseka i uz ogroman deficit iz prethodnih godina.

Najgora je situacija po meni za bilo koju biljnu vrstu kada vlage ima u izobilju i viška početkom vegetacije a onda nastupe visoke temperature i ekstremno sušan period tokom leta.
Biljke ne razviju korenov sistem i ne "užile" se dovoljno.
 
Какве су то расподеле по лакалитету што се тиче тог обољења и трулежи?!? зашто је Банат тај који највише страда за разлику од Бачке где ове год. скоро да је и нема.
 
Po meni sto je pricala gospodja sa Beogradskog instituta ostala je nedorecena.
Gospodine Biber, u pravu ste u potpunosti, predavanje je bilo nedorečeno. Ono što nije naglašeno na predavanju jeste da je već poznata vrsta cikade koja je odgovorna za ovoliku epidemiju gumoze i truleži. Naš tim je taj rezultat objavio ove godine. Takođe smo dokazali da još nekoliko vrsta prenosi fitoplazmu na šećernoj repi, ali njihov značaj nije veliki. Mislim da sam već nekoliko puta pisao da je glavni vektor cikada Reptalus quinquecostatus. Pored nje fitoplazmu prenosi i Reptalus panzeri i Hyalesthes obsoletus. Biološko razviće Reptalus panzeri se odvija u plodosmeni kukuruz pšenica. Ne znamo kako se odvija razviće Reptalus quinquecostatusa (radimo na tome uveliko).
Tako da priča kukuruza i pšenice za repu nema značaja, jer nije Reptalus panzeri naš glavni problem. Jer da je tako onda bi bilo isto truleži i u Bačkoj, pošto ima dosta površina gde se smenjuju kukuruz i pšenica, pogotovo u sušnim godinama.
Što se tiče suše, ona samo ubrzava propadanje repe koja se zarazi fitoplazmom. Kako objasniti da u mnogo sušnijoj 2023. godini smo imali daleko manje trule repe.
Privremene mere za sledeću godinu su izbor sortimenta i prskanje insekticidima. Mi na Institutu imamo dosta rezultata u tom pogledu. Pogotovo u vezi sorata. Zato sve strane kompanije hoće kod nas da postave oglede i provere svoju genetiku. Blizu smo i efikasnijeg rešenja, ali sačekaćemo da vidimo ove godine rezultate ogleda. Nažalost naši rezultati za sada su samo cenjeni u inostranstvu. Imali smo gomilu sastanaka sa raznim kompanijama i istraživačima iz Zapadne Evrope, zbog toga što jedini imamo konkretne rezultate publikovane u najznačajnijim svetskim naučnim časopisima i na ovom problemu aktivno radimo već 4 godine. Tako da potvrda nečega u 2023. godini od strane istraživača iz Instituta za zaštitu bilja, je samo kićenje tudjim perjem, a pogotovo sam bio zaprepašten celim njihovim nastupom. Još jednom mogu i ovde da se javno zahvalim kolegi Saši Rajačiću koji je na otvorenom stolu rekao da smo mi prvi utvrdili da je fitoplazma uzročnik gumoze i propadanja repe.
Takođe lično već dve godine koristim insekticidne tretmane, nakon pojave cikada i nemam trule repe kući. Na Institutu smo imali jedan ogled sa insekticidima i videli ste u prethodnim porukama efekte tih tretmana. Od mnogih ljudi sam dobio poruke da nikada nisu videli tolike efekte. Poenta je u pravovremenim tretmanima, odnosno monitoringu.
 
Jesen : Eurofertil top 51 - 350 kg /ha , početkom marta : Sulfamo 30 N proces 250 kg/ha i teška drljača 2x . Setva 15 apr. ( samo setva bez pripreme ) , herbicidi u maju + BTZ tehnologija ( Biofor svi preparati ! ) . Krajem maja 1 tretman insekticidom ( bez špartanja ) + Bor . Kasnije 5x insekticid + fungicid . Trule = 0 . Komšije u bližem okriženju su imali trulu repu od 15 - 40 % ( kiša i klima je bila ista .... )
 
U redu cikade, ne sumnjam da su one prenosnici.
Uostalom slična stvar se dešava i sa pšenicama, odnosno sa štetama na njima ove godine.

Ali i pre je bilo cikada, nisu one nešto novo.
Kako da sada prave toliko problema sad već na dva useva, u stvari tri (crvenilo kukuruza)?

Šta se desilo proteklih godina da tako dodju do izražaja?

Promenila se klima, zime su postale blage ili gotovo da ih nema. Smanjila se drastično količina padavina. Sunčevo štetno zračenje je pojačano.
Štetočine prezimljavaju, vremenski uslovi ne pogoduju vegetaciji ali zato pogoduju insektima, štetnim pogotovo. Dokaz koliko ih ima je eksplozija populacije paukova kojih ima nenormalno mnogo jer imaju izobilja hrane.

Poremećena je prirodna ravnoteža.
Zato sam i rekao kada su uslovi vlažnosti bolji da biljke lakše podnose sve jer ne trpe bar zbog suše. Trebalo bi da postoji neki biljni "imunitet" i otpornost koji su umanjeni izbig loših uslova sredine ili možda izgubljeni tokom ukrštanja i stvaranja novih sorti, orinosnijih i "sladjih". Da li je lakše izdržati na suncu žedan ili uz ponetu vodu?

Da li je neko razmišljao koliko će šećerna repa usvojiti štetne hemije sa tolikim nasumičnim insekticidnim tretmanima?

Bez namere da nešto polemišem ili zameram, ali Čenej i Debeljača nisu bar ove godine "reprezentativni uzorak" što se tiče padavina i uslova vlažnosti.
 
Nazad
Vrh