Sloba31
Član
To sam i uradio. Dobio sam odgovor da je zelene boje, kasnije pozuti, slatka, sazreva u drugoj polovini septembra. Moze da stoji u obicnom skladistu najduze do Nove godine.
Čuvamo li stare sorte od zaborava?
- Začetnik teme Babin zub
- Datum pokretanja
To sam i uradio. Dobio sam odgovor da je zelene boje, kasnije pozuti, slatka, sazreva u drugoj polovini septembra. Moze da stoji u obicnom skladistu najduze do Nove godine.
ubovicratko
Član
Generalno po meni bolja opcija je jabuka ako nista bar zbog veka za razliku od kajsija
Kupi sadnicu na M9, posadi i prekalemi je sa ovom, tako ces pre dobiti rod.
A sama sorta i ime, to je vrlo diskutabilno pogotovo kad se sve prenosi usmeno.
Meni licno mozda i najbolja jabuka po ukusu, ali sto se tice gajenja nisam zadovoljan.
Ne znam kakva su ostala iskustva, imam starija stabla i na slabo bujnoj podlozi i na sejancu, medjutim, vecina plodova opadne do zrenja. Znajuci da je bila u vecini dvorista po Srbiji, ocekivao sam od nje mnogo vise. Konkretno govorim o zutoj kozari, dok postoje jos crvena, siva i mozda jos neka.
Pored stabala kozare imam kolacare-pogacare i na sejancu i na nekoj drugoj podlozi, razlika je ogromna koliki rod donose. Ispod kolacare na sejancu posle branja onoga sto moze da se dohvati moze da se nakupi 500 kada opadne sigurno.
Video sam za kozaru u opisu sorte da joj je mana prevremeno opadanje plodova, al kod mene je bas ekstremno.
Voleo bih da cujem jos neko misljenje.
Okalemio sam ove godine crvenu i sivu, videcu kako ce se ponasati, a imam jos par komada zasadjenih od 1 do 4 godine na razlicitim podlogama i sa razlicitih lokacija, mada mislim da su sve zute za rdjom.
Inace na pijaci se po nekada pojavi, cena 120 din bila prosle godine, otprilike duplo od ajdareda.
Sent from my Nokia 7.1 using Tapatalk
ubovicratko
Član
Koliko sam upoznat boskop zuti najvise opada, zbog kratke peteljke kad plod raste izgura sam sebe pritiskajuci granu - jednostavno resenje slabija rezidba da plod bude sitniji.
talle
Član
razlog opadanja je samo šok usled mnogo ili malo nečega...
Јесенас, негде половином октобра, одем до једног пријатеља и на столу затекнем ове јабуке. Био ми је занимљив облик плода, неправилно спљоштен, помало ћошкаст, месо жуто, слатко-накисела, фине ароме. Због облика плода питам да ли је нека стара сорта, а он каже "није, ово је Чачанска Позна". Можда није за тему о старим сортама, али је наша и топло је препоручујем. Још само да додам да није прскана ни са чим.
ubovicratko
Član
Čačanska pozna
Stvorena je ukrštanjem sorti Starking (Starking) i Jonatan (Jonathan). Hibridizacija je sprovedena 1959. godine, a za sortu je priznata 1971. godine. Selekcionari su prof. dr Petar Mišić i dr Milisav Gavrilović.
Stablo je pravo, cilindrično i snažno. Pripada grupi bujnih sorti jabuke. Kruna je široko piramidalna, sa srednje dugim, dobro obraslim granama, otvorenih uglova grananja. Kora je sive boje sa izraženim belim lenticelama. Letorasti su pravi, jaki, tamniji od skeletnih grana, sa lenticelama srednje veličine. Lisni i drvni pupoljci su srednje veličine, zašiljeni i priljubljeni uz grančice. Cvetni pupoljci su krupni, pri vrhu zašiljeni. List je krupan, eliptičan, sa zaobljenim vrhom, široko nazubljen, taman, gladak, sa kratkom peteljkom. Cvet je srednje veličine, bele boje i pravilan. Cveta srednjekasno. Diploidna je sorta. Na slabo bujnim podlogama ranije prorodi i daje dobre prinose. Nije osetljiva prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaequalis (Cooke) Wint.) i pepelnice (Podosphaera leucotricha (Ell. et Ev.) Salm.).
Plod je krupan (prosečne mase 200 g), okruglasto-spljošten (prosečne visine 66 mm i širine 79 mm), sa slabo izraženim rebrima na vrhu ploda. Čašica je poluotvorena do zatvorena, i nalazi se u srednješirokom i srednjedubokom levkastom udubljenju okruženom slabim rebrima. Pokožica ploda je srednjedebela, elastična, sjajna i presvučena voštanom prevlakom. Osnovna boja pokožice je zelenožuta, a dopunska tamnocrvena pokriva 80% površine ploda. Meso ploda je čvrsto, bledožute boje, srednje kiselo, izražene arome, sadrži 11,5% ukupnih šećera i 0,79% ukupnih kiselina. Semena kućica je krupna, oblika lukovice, sa neprekidnom osom. Seme je izduženo, na sredini prošireno i pri vrhu zašiljeno. Peteljka je srednje duga, a peteljkino udubljenje srednjeduboko i srednješiroko, bez izražene rđaste prevlake.
Sazreva krajem septembra i početkom oktobra. Plodovi se u standardnim hladnjačama mogu čuvati do kraja marta.
Po svojim privredno-biološkim osobinama pripada grupi zimskih sorti kvalitetnog ploda i preporučuje se za gajenje na manjim površinama okalemljena na vegetativnim podlogama slabe bujnosti.
Ovu imam u selu, dosta je stara i počele grane da se suše. Nit je gledam nit pazim. Ništa od hemije nije videla u svom životu. Pozna i dosta je otpadne, ali zato što ostane, kad dobro sazri, milina za pojesti. Na oko nije lepa i krupna, ima malo fleka i rupa, idem po dvorištu, uberem ili pokupim sa zemlje, malo obrišem od pantalone i jedem.
