Izgleda kruto ali nisam primetio da ima nekih problema pri uzimanju .Pecamo šarana na dlaku sa predvezom od fluorokarbona.Kada je predvez od strune bilo je situacija da ga u borbi negde odseče i to pri prvom trzaju .Predpostavljamo da ga preseče na oklop od školjke.
Pecanje, kao odmor moždanih vijuga
- Začetnik teme S3RiOUS
- Datum pokretanja
frkani
Član
Ima tih zgoda i nezgoda dosta. Nekad, po potezanju, jest som ali rijetko da otkine strunu i kad je samo struna. Ponekad i ne znam šta je jer otkine na prvi udar. Štuka ili mladica.
Pecao sam na plovak pokraj trave. Za mamac keder. Kad je udarilo i iskočilo iz vode vidim da je veliko ali noć i brzina pa nisam vidio šta je. U sledećem udaru ode u dubinu a ja pakuj pribor i kući.
Pecao sam na plovak pokraj trave. Za mamac keder. Kad je udarilo i iskočilo iz vode vidim da je veliko ali noć i brzina pa nisam vidio šta je. U sledećem udaru ode u dubinu a ja pakuj pribor i kući.
frkani
Član
Ovih dana kao da je stiglo proljeće.
Danas čujem divljeg goluba i začudim se jer ih obično čujem tek ljeti da guču.
Odlučim da obiđem vodu koja ostaje nakon većeg vodostaja pa formira svojevrsnu manju baru.
Vjerovatno se voda već ugrijala jer je pliko, pa se možda neka štuka sunča. Ne pecam, ta voda nije za pecanje, ali da vidim ima li koja da je ostala pa se sprema za mrijest. Ima dosta žabokrečine. Preplašim jednu štuku, oko 1 Kg, u plićaku. Ima nešto sitnh ribica ali nevidim koje su vrste. Igraju se na površini.
Izgleda da je proljeće stiglo.
Danas čujem divljeg goluba i začudim se jer ih obično čujem tek ljeti da guču.
Odlučim da obiđem vodu koja ostaje nakon većeg vodostaja pa formira svojevrsnu manju baru.
Vjerovatno se voda već ugrijala jer je pliko, pa se možda neka štuka sunča. Ne pecam, ta voda nije za pecanje, ali da vidim ima li koja da je ostala pa se sprema za mrijest. Ima dosta žabokrečine. Preplašim jednu štuku, oko 1 Kg, u plićaku. Ima nešto sitnh ribica ali nevidim koje su vrste. Igraju se na površini.
Izgleda da je proljeće stiglo.
DraleTD
Član
Што није за пецање ако већ има риба?
frkani
Član
Voda ostaje poslije visokog vodostaja, teren vezan kanalom za Unu, ili poplave. Čitav teren je nekad bio neupotrebljiv za poljoprivredu pa je zarastao u vrbe, trsku i šaš. Kad su došle traktorske kose to je sve iskrčeno i pokošeno. Sad sve ponovo zarasta.
Ribe ima dok voda ne ispari ili je popije zemlja. Negdje do jula mjeseca. Zbog takvog terena mještani su naučili da je lakše sačekati da voda ispari pa pokupiti ribu nego je juriti po kršu.
Štuka, koja se tu mrijesti, ima toliko hrane da nikad neće uzeti varalicu. Nekad je tu ostajalo štuka i preko metar dužine, sjećam se iz djetinjstva ali ih niko nije vagao. Sad je to uglavnom do 2 Kg.
Od ostale ribe ostane klena, babuške, poneki šaran, somić, cvergl i neke sitne bijele ribe.
Prošle godine je iz nekih razloga, pretpostavljam zbog poplave, se pojavio velik broj šarana tu do 4 Kg. Ja i jedan komšija smo odnjeli i pistili u Unu 50-tak komada. Naravno neki su završili i u tavi.
Ima kod nas par malih privatnih ribnjaka. To su u stvari manje rupe sa vodom. Zvao sam dvojicu da dođu da odnesu te šarane. Kažu da nemaju vremena nego ako mogu da ih donesem. E neće da može. Odoše oni u Unu.
Dok je bio, u tom mi ga nazivamo jezero, šaran se izmrijestio. To je bilo uzbudljivo gledati. Sav mrijest je propao jer voda nije porasla da se uspostavi veza kanalom do une. Osim toga čovjek je u jedan dio pustio osoku. Ima kanal, tok malog potoka koji teče samo za vrijeme jačih kiša, koji prolazi kraj njegove kuće i pustio osoku u taj kanal.
Sve to kad sabereš te ribe i nisu za jelo, osim kraće vrijeme poslije poplave. Uz sve to mi smo navikli na ribu iz Une koja nema miris po nafti, truleži biljaka i sl.
Ribe ima dok voda ne ispari ili je popije zemlja. Negdje do jula mjeseca. Zbog takvog terena mještani su naučili da je lakše sačekati da voda ispari pa pokupiti ribu nego je juriti po kršu.
Štuka, koja se tu mrijesti, ima toliko hrane da nikad neće uzeti varalicu. Nekad je tu ostajalo štuka i preko metar dužine, sjećam se iz djetinjstva ali ih niko nije vagao. Sad je to uglavnom do 2 Kg.
Od ostale ribe ostane klena, babuške, poneki šaran, somić, cvergl i neke sitne bijele ribe.
Prošle godine je iz nekih razloga, pretpostavljam zbog poplave, se pojavio velik broj šarana tu do 4 Kg. Ja i jedan komšija smo odnjeli i pistili u Unu 50-tak komada. Naravno neki su završili i u tavi.
Ima kod nas par malih privatnih ribnjaka. To su u stvari manje rupe sa vodom. Zvao sam dvojicu da dođu da odnesu te šarane. Kažu da nemaju vremena nego ako mogu da ih donesem. E neće da može. Odoše oni u Unu.
Dok je bio, u tom mi ga nazivamo jezero, šaran se izmrijestio. To je bilo uzbudljivo gledati. Sav mrijest je propao jer voda nije porasla da se uspostavi veza kanalom do une. Osim toga čovjek je u jedan dio pustio osoku. Ima kanal, tok malog potoka koji teče samo za vrijeme jačih kiša, koji prolazi kraj njegove kuće i pustio osoku u taj kanal.
Sve to kad sabereš te ribe i nisu za jelo, osim kraće vrijeme poslije poplave. Uz sve to mi smo navikli na ribu iz Une koja nema miris po nafti, truleži biljaka i sl.
floyd
Član
Zapratite jezero Jamura na facebook-u, bilo je sad nekih takmičenja u pecanju štuke. U planu je ove godine da bude i nekih fider i šaranskih takmičenja.
frkani
Član
Upravo se vratio sa izviđanja. Kederi počeli da rade. Komšija mi reče da je vidio dva šarana divljaka. Procjenjuje ih na 6 kg po komadu.
Znači kreće riba. I ja se vraćam u djetinjstvo.
Upecati dobru ribu. To je život!
Sve ono poslije je trajanje.
Znači kreće riba. I ja se vraćam u djetinjstvo.
Upecati dobru ribu. To je život!
Sve ono poslije je trajanje.
frkani
Član
Ni repa od soma. Loša voda, topi se snijeg na Grmeču.
Iz zbave napišem jedan članak o ribolovačkim zgodama i nezgodama.
Kratka priča
Čujem nekog tipa kako lovi soma na bućku, ovde na zelencu a ne u nekoj priči, pa odlučim da probam. Neznam ti ja o tome puno ali ima ovaj gugle, a taj zna i načem nebo stoji, pa se dadnem na potragu, štobi danas rekli, da se edukujem. Vidim da na špagu, oni vele kanap ali računam da je to isto i da neću pogriješiti, vežu malo šarene vunice a ispod toga udicu sa mamcom. Kažu da je dobar durdubak ali ja i neznam šta je to i dali ga kod nas ima pa vežem mrmka. Vežem ga jer ako ga nataknem na udicu brzo odapne pa ne privlači ribu. Tankom bakrenom licnom oko struka, nježno ko djevojka crven konac oko struka svog dragog, pa za tu licnu zakačim kuku.
Bez bućke ništa a baš moj komšija ima jednu originalnu koju je kupio na nekom saboru somdžija a nezna ni kako da je upotrijebi. Zato sam pogledao nekoliko klipova na jube-tube a i kriomice , kroz živicu, posmatrao tog tipa, na Zelencu, kako stručno bućka. Ne izgleda zahtjevno udarati po vodi ali fora je, što sam kasnije na sopstvenoj koži iskusio, da poslije bućkanja ne izgledaš kao da si plivao maraton potpuno obučen.
I tako ja naoružan znanjem i svim potrebnim rekvizitima ukrcam se u čamac ozbilno riješen da se nevraćam dok bar ne savladam tu vještinu. Jesam krenuo malo ranije što zbog nestrpljenja a možda i da neko nebi zauzeo dobro mjesto. Na moju radost nema nikog i mogu da biram gdje da stanem. Bacim sidro, malo pogledam uokolo da neko ne posmatra jer oće urokljive oči pogledati kad čuju zvuk sidra kad pljusne u vodu, kao što som poleti na bućku.
Namjestim stolicu i lov može da počne ali za probu ću da probam bućku i malo uđem u štos. Zamahnem ja a kad udarim vodu čini mi se da kroz rukav dođe do ramena. Odmotam špagu i mrmka spustim do dna pa malo podignem. Bućkao, cimao špagu ali ništa da zagrize. Možda je još rano ali još u meni ima snage i elana pa bućkam i dalje. Takav je ribolov. Možda će zagristi a možda i neće ali i kad grize uvijek čeka da budem zauzet nečim drugim. Noć pada. Entuzijazam opada a komarci grizu. Kao da rade za tranfuziju krvi. Nikad dosta! Bućkam sve rjeđe a špagu vezao za čamac. Stolica je udobna a i komarci sve manje jurišaju da se dokopaju moje krvi pa sam malo zadrijemao. Možda sam i zaspao, ni sam neznam šta je bilo, samo sam osjetio udarac i hladnu vodu. Sve mi se izokrenulo. Nema dna pa neznam šta je gore a šta dolje i kud da plivam. Srećom voda me izbaci do zraka pa malo dođoh sebi i sabrah misli. Som je udario na mrmka i to me izbacilo iz čamca koji se odmakao od mene. Dali ga vuče som ili se odmako jer je bačeno samo jedno sidro to neznam, ali znam da moram plivati do njega. Nije to neki problem jer sam dobar plivač, osvojio prvo mjesto naše plaže u kerećem stilu. Nemoj da se smijete tom plivačkom stilu jer je svaki stil dobar a prvo mjesto je prvo mjesto. Problem je što kad se pomaknem neka nit me drži, ma nije jedna već ih pred očima ima na hiljade i kao da su pletene, sad dal osmica il desetka neznam i baš se spremam da napadnem ribočuvare što to nisu uklonili da ozbiljni i odgovorni ribolovci nebi upali u tu zamku kadli shvatim da je to nije ta pletena sprava već jedno uže. To me još više prepadne jer znam da postavljaju i strukove sa raznim velikim udicama koje kad ubodu ne puštaju žrtvu. Bar da su udice na koje hvataju svi ozbiljni riboloci ni to nebi bila muka, ali tu pecaju i Hrvati. I njih ima svakakvih. Ima ih dosta koji pecaju na ove kineske udice kao i sav normalan svijet ali ima i onih kojima je hrvatstvo na prvom mjestu pa pecaju isključivo udicama iz vlastite proizvodnje. Kažu da je to unaprijeđena udica. Budućnost. Imao sam prilike da je vidim. Ove obične udice imaju jedan krak duži a na kraćem je oštra i ima kontra kuku. Kod njihove udice su oba kraja jednake dužine. Unapređenje je da možeš najlon vezati na koju stranu sam želiš.
I tako ja, lagano, oprobanim i dobro odmjerenim potezima kerećeg stila dohvatim se ruba čamca. Jao brate kad sam ga dohvatio mislim da je na tom mjestu farba otpala. Pomislim spas je to ali malo sutra. Koji idiot propisa da u čamac treba staviti sve one stvari da po njemu nemožeš normalno hodati, kao da vozim parobrod a ne čamac ni metar širok, a onda nemožeš staviti obične lotre da se čovjek može pristojno popeti u samo plovilo. Ljeti kad si go lako se popeti ali probaj to učiniti u punoj opremi za sve moguće nepogode, a neznaš šta te očekuje dal kiša, vjetar, sunce, komarci, zima. Pokušam ja ali teža je voda u odjeći nego ja sam a tek u čizmama. Kao da mi je sam Al Kapone odlio beton u njima. Skinem čizme i sve što sam mogao a da se nije zalijepilo za tijelo i iz nekoliko pokušaja uskočim u čamac. Koje olakšanje!
Sjedim i pomalo drhturim, što od uzbuđenja što od hladne noći ali dobro je. Valja kupiti krpice, koje plivaju oko čamca i pravo, bez zaustavljanja, kući. Pokupim ja svoju robicu a čizama nema. Ma nema veze diži sidro i bježi. Dignem sidro a čamac umjesto niz vodu ide uzvodno. Sjetim se svoje špage i skontam da me je trzaj soma izbacio iz čamca. Povučem i da! Ima riba. Pitate se kolika je? Ima oko dvije ipo kile. Nemojte se smijati. To nije običan som kao ovi što ih pecaju na jezeru. Uzgoje, puste pa onda kobajagi pecaju. Ovi naši somovi su posebne zvjerke a i nebili. Treba izbjeći ostve, mreže, strukove a doskora i one sprave što šište a odmah zatim zemlja se zatrese a voda gleda kako da pobjegne na obalu. E taj koji to sve preživi može se nazvati pravim unskim somom. Sad kad vidi glistu na udici i ako se kojim slučajem malo mrdne, na pogrešnu stranu, svi somovi su dresirani da se razbježe. Oni koji nisu išli u tu školu su već odavno u tavi.
Iz zbave napišem jedan članak o ribolovačkim zgodama i nezgodama.
Kratka priča
Čujem nekog tipa kako lovi soma na bućku, ovde na zelencu a ne u nekoj priči, pa odlučim da probam. Neznam ti ja o tome puno ali ima ovaj gugle, a taj zna i načem nebo stoji, pa se dadnem na potragu, štobi danas rekli, da se edukujem. Vidim da na špagu, oni vele kanap ali računam da je to isto i da neću pogriješiti, vežu malo šarene vunice a ispod toga udicu sa mamcom. Kažu da je dobar durdubak ali ja i neznam šta je to i dali ga kod nas ima pa vežem mrmka. Vežem ga jer ako ga nataknem na udicu brzo odapne pa ne privlači ribu. Tankom bakrenom licnom oko struka, nježno ko djevojka crven konac oko struka svog dragog, pa za tu licnu zakačim kuku.
Bez bućke ništa a baš moj komšija ima jednu originalnu koju je kupio na nekom saboru somdžija a nezna ni kako da je upotrijebi. Zato sam pogledao nekoliko klipova na jube-tube a i kriomice , kroz živicu, posmatrao tog tipa, na Zelencu, kako stručno bućka. Ne izgleda zahtjevno udarati po vodi ali fora je, što sam kasnije na sopstvenoj koži iskusio, da poslije bućkanja ne izgledaš kao da si plivao maraton potpuno obučen.
I tako ja naoružan znanjem i svim potrebnim rekvizitima ukrcam se u čamac ozbilno riješen da se nevraćam dok bar ne savladam tu vještinu. Jesam krenuo malo ranije što zbog nestrpljenja a možda i da neko nebi zauzeo dobro mjesto. Na moju radost nema nikog i mogu da biram gdje da stanem. Bacim sidro, malo pogledam uokolo da neko ne posmatra jer oće urokljive oči pogledati kad čuju zvuk sidra kad pljusne u vodu, kao što som poleti na bućku.
Namjestim stolicu i lov može da počne ali za probu ću da probam bućku i malo uđem u štos. Zamahnem ja a kad udarim vodu čini mi se da kroz rukav dođe do ramena. Odmotam špagu i mrmka spustim do dna pa malo podignem. Bućkao, cimao špagu ali ništa da zagrize. Možda je još rano ali još u meni ima snage i elana pa bućkam i dalje. Takav je ribolov. Možda će zagristi a možda i neće ali i kad grize uvijek čeka da budem zauzet nečim drugim. Noć pada. Entuzijazam opada a komarci grizu. Kao da rade za tranfuziju krvi. Nikad dosta! Bućkam sve rjeđe a špagu vezao za čamac. Stolica je udobna a i komarci sve manje jurišaju da se dokopaju moje krvi pa sam malo zadrijemao. Možda sam i zaspao, ni sam neznam šta je bilo, samo sam osjetio udarac i hladnu vodu. Sve mi se izokrenulo. Nema dna pa neznam šta je gore a šta dolje i kud da plivam. Srećom voda me izbaci do zraka pa malo dođoh sebi i sabrah misli. Som je udario na mrmka i to me izbacilo iz čamca koji se odmakao od mene. Dali ga vuče som ili se odmako jer je bačeno samo jedno sidro to neznam, ali znam da moram plivati do njega. Nije to neki problem jer sam dobar plivač, osvojio prvo mjesto naše plaže u kerećem stilu. Nemoj da se smijete tom plivačkom stilu jer je svaki stil dobar a prvo mjesto je prvo mjesto. Problem je što kad se pomaknem neka nit me drži, ma nije jedna već ih pred očima ima na hiljade i kao da su pletene, sad dal osmica il desetka neznam i baš se spremam da napadnem ribočuvare što to nisu uklonili da ozbiljni i odgovorni ribolovci nebi upali u tu zamku kadli shvatim da je to nije ta pletena sprava već jedno uže. To me još više prepadne jer znam da postavljaju i strukove sa raznim velikim udicama koje kad ubodu ne puštaju žrtvu. Bar da su udice na koje hvataju svi ozbiljni riboloci ni to nebi bila muka, ali tu pecaju i Hrvati. I njih ima svakakvih. Ima ih dosta koji pecaju na ove kineske udice kao i sav normalan svijet ali ima i onih kojima je hrvatstvo na prvom mjestu pa pecaju isključivo udicama iz vlastite proizvodnje. Kažu da je to unaprijeđena udica. Budućnost. Imao sam prilike da je vidim. Ove obične udice imaju jedan krak duži a na kraćem je oštra i ima kontra kuku. Kod njihove udice su oba kraja jednake dužine. Unapređenje je da možeš najlon vezati na koju stranu sam želiš.
I tako ja, lagano, oprobanim i dobro odmjerenim potezima kerećeg stila dohvatim se ruba čamca. Jao brate kad sam ga dohvatio mislim da je na tom mjestu farba otpala. Pomislim spas je to ali malo sutra. Koji idiot propisa da u čamac treba staviti sve one stvari da po njemu nemožeš normalno hodati, kao da vozim parobrod a ne čamac ni metar širok, a onda nemožeš staviti obične lotre da se čovjek može pristojno popeti u samo plovilo. Ljeti kad si go lako se popeti ali probaj to učiniti u punoj opremi za sve moguće nepogode, a neznaš šta te očekuje dal kiša, vjetar, sunce, komarci, zima. Pokušam ja ali teža je voda u odjeći nego ja sam a tek u čizmama. Kao da mi je sam Al Kapone odlio beton u njima. Skinem čizme i sve što sam mogao a da se nije zalijepilo za tijelo i iz nekoliko pokušaja uskočim u čamac. Koje olakšanje!
Sjedim i pomalo drhturim, što od uzbuđenja što od hladne noći ali dobro je. Valja kupiti krpice, koje plivaju oko čamca i pravo, bez zaustavljanja, kući. Pokupim ja svoju robicu a čizama nema. Ma nema veze diži sidro i bježi. Dignem sidro a čamac umjesto niz vodu ide uzvodno. Sjetim se svoje špage i skontam da me je trzaj soma izbacio iz čamca. Povučem i da! Ima riba. Pitate se kolika je? Ima oko dvije ipo kile. Nemojte se smijati. To nije običan som kao ovi što ih pecaju na jezeru. Uzgoje, puste pa onda kobajagi pecaju. Ovi naši somovi su posebne zvjerke a i nebili. Treba izbjeći ostve, mreže, strukove a doskora i one sprave što šište a odmah zatim zemlja se zatrese a voda gleda kako da pobjegne na obalu. E taj koji to sve preživi može se nazvati pravim unskim somom. Sad kad vidi glistu na udici i ako se kojim slučajem malo mrdne, na pogrešnu stranu, svi somovi su dresirani da se razbježe. Oni koji nisu išli u tu školu su već odavno u tavi.
