Kajsija
- Začetnik teme krcinac
- Datum pokretanja
Пуњење батерија и сутра креће зелена резидба.
Ја сам управо почео селекцију са једног дрвета које даје касни род па ћу на младим садницама да проверим шта је шта. Ако не ваља иде у расход а ако је добро морам да уништим извор, "да се Турци не досете", па да направим клупску сорту.
Не губи време него пођи од претпоставке да је тако и скидај калемове. Лако ћеш да бациш ако није а ако јесте уштедео си време.
Ја сам управо почео селекцију са једног дрвета које даје касни род па ћу на младим садницама да проверим шта је шта. Ако не ваља иде у расход а ако је добро морам да уништим извор, "да се Турци не досете", па да направим клупску сорту.
ubovicratko
Član
Jesi video na fb grupi za slike one kajsije
Znaci svaka slika ima oko 50 do nekih ajd 150 lajkova - neko stavio sliku kajsije koja je rodila eno skoro 1000 lajkova
Toliko paznje oko vocne vrste koja u mnogim delovima radja jednom u 5 godina
Mihajlo jovičić
Član
Od 20 stabala, za sada jedan plod.
Uglavnom jesenju obradu i đubrenje obavljam u trećoj dekadi oktobra, a sad što zbog drugih obaveza ( čeka me čišćenje jednog dela njive) što zbog dobre kiše koja je pala, pa je bilo idealno da to sad odradim.
Prvo pipalicom:
Onda sredinu prošao kultivatorom ( tako se i mom ataru zove, tiler , podrivač),
Bačen 6:12:24
Mašine koje radile očišćene, oprane i podmazane
Prvo pipalicom:
Onda sredinu prošao kultivatorom ( tako se i mom ataru zove, tiler , podrivač),
Bačen 6:12:24
Mašine koje radile očišćene, oprane i podmazane
Да би кајсија опстала покушавају се разне ствари... и двоструко калемење и међупосредник и калемљење високо на шљиву и високо калемљење на џанарики.
Углавном се то ради због апоплексије која доводи до сушења биљке а пре тога до пуцања коре стабла, сушење лишћа и грана, смолотечине.
Ја сам аматерски пробао свашта нешто али се кајсије и даље суше.
Нисам пробао како то изгледа у интезивним засадима...
Имам пример старе кајсије која је трајала 30-ак година а и даље би трајала али су је посекли. Калемљена на 40--50 центиметара висине.
Имам и пример кајсије која је калемљена ниско на пожегачу која је и даље жива а има је 15-ак година.
И ниско и високо сам калемио на џанарици за себе.
Купио сам саднице ниски калем џанарика-стенлеј па високо кајсија. - Можда се и најбоље држе али се и оне суше. Додуше код њих сам се највише трудио јер су то прве кајсије које сам купио. Два пута родиле за десет година због мраза.
Високо калемљење на брескви. - Цело дрво порасте два метра - земља није подесна за брескву - мењам полако.
Имам једно дрво где сам калемио на пола метра висине и оно је сада велико али не рађа због мраза.
Купио сам од Мутавџића неколико кајсија ДМ1 које су стварно биле добре и доста порасле и родиле по неки плод и кад је мраз. Оне су ниско на џанарици.
Пробао сам и да их не режем. Али се и ту дешава сушење...
Нисам веровао када су још расадничари писали да се кајсије суше шта год да се ради. Ја нисам веровао. И дан данас мислим да кајсија није кривац него подлога.
Џанарика је чудна биљка... сваки клон је јединствен и питање како ће имати понашање кад се калеми.
То су моја сазнања, ја се аматерски бавим воћарстом.
Ја бих се на твом месту, ако желиш да радиш неки озбиљни засад распитао код наших чланова са форума:
Радашин
Слоба31
Дејан351
Васовац
Пеле
Они су озбиљни воћари.
Надамсе да сам ти помогао.
Углавном се то ради због апоплексије која доводи до сушења биљке а пре тога до пуцања коре стабла, сушење лишћа и грана, смолотечине.
Ја сам аматерски пробао свашта нешто али се кајсије и даље суше.
Нисам пробао како то изгледа у интезивним засадима...
Имам пример старе кајсије која је трајала 30-ак година а и даље би трајала али су је посекли. Калемљена на 40--50 центиметара висине.
Имам и пример кајсије која је калемљена ниско на пожегачу која је и даље жива а има је 15-ак година.
И ниско и високо сам калемио на џанарици за себе.
Купио сам саднице ниски калем џанарика-стенлеј па високо кајсија. - Можда се и најбоље држе али се и оне суше. Додуше код њих сам се највише трудио јер су то прве кајсије које сам купио. Два пута родиле за десет година због мраза.
Високо калемљење на брескви. - Цело дрво порасте два метра - земља није подесна за брескву - мењам полако.
Имам једно дрво где сам калемио на пола метра висине и оно је сада велико али не рађа због мраза.
Купио сам од Мутавџића неколико кајсија ДМ1 које су стварно биле добре и доста порасле и родиле по неки плод и кад је мраз. Оне су ниско на џанарици.
Пробао сам и да их не режем. Али се и ту дешава сушење...
Нисам веровао када су још расадничари писали да се кајсије суше шта год да се ради. Ја нисам веровао. И дан данас мислим да кајсија није кривац него подлога.
Џанарика је чудна биљка... сваки клон је јединствен и питање како ће имати понашање кад се калеми.
То су моја сазнања, ја се аматерски бавим воћарстом.
Ја бих се на твом месту, ако желиш да радиш неки озбиљни засад распитао код наших чланова са форума:
Радашин
Слоба31
Дејан351
Васовац
Пеле
Они су озбиљни воћари.
Надамсе да сам ти помогао.
Сви би ми садили такве сорте.
Боље потражи место где не мрзне у касно пролеће.
Има у Каћу расадник што има касноцветне кајсије - њихова селекција. Питање је да ли су преживеле овогодишњи мраз.
Ми што имамо кајсије где је мразно подрчје гледамо у термометар и шкргућемо зубима
.
Боље потражи место где не мрзне у касно пролеће.
Има у Каћу расадник што има касноцветне кајсије - њихова селекција. Питање је да ли су преживеле овогодишњи мраз.
Ми што имамо кајсије где је мразно подрчје гледамо у термометар и шкргућемо зубима
.Мислим да то треба пробати. Не може да шкоди.
У другом питању је одговор. Проблем је што кајсија "кратко спава". Мени је ове године смрзло 6 сорти а само једно стабло је поднело мраз. Обележио сам га за узимање калем гранчица и сад би требало формирати нов засад па у њему опет узети гранчице са стабла које поднесе мраз и тако бар још једном. За селекцију треба времена и то је за млађе људе а ја овај сценаријо нећу дочекати.
pa mislio sam na ove strucnjake, od kad postoji kajsija da ni jedan poljoinstitut nije uspeo da stvori sortu koja kasnije cveta?
Sloba31
Član
Pre par godina sam bio na Kajsijadi, manifestaciji koja se odrzava svakog jula u Miokovcima kod Cacka. Uvek organizuju i neko predavanje koje drze ljudi od struke, bilo sa poljoprivrednog fakulteta u Cacku, bilo sa Instituta za vocarstvo. Ponekad i sa poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Secam se kad je profesor iz Cacka pricao za nekog profesora francuza koji se u svetu smatrao za jednog od najvecih strucnjaka za kajsije. Kad je polazio u penziju izjavio je da sad shvata da nista ne zna o kajsijama. Tako da ako on nije mogao da dokuci sta i kako raditi sta da ocekujemo mi obicni vocari.
Imali smo jednu stariju veliku kajsiju, koja je bila kalemljena na dzanarici, i jedne godine nije bilo roda, jedne svega par kg, a onda 3.godine rodi toliko da smo delili po komsiluku, i to se ponavljalo, bila je u zaklonjenom delu dvorista
