Pa valda znas sta je kaucija?? Kupis litar hemije koja kosta na primer 5000 dinara, ali je ti platis 5500 i kada vratis praznu dobijes povrat 500 dinara.
Obuka za korišćenje pesticida
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
milovan vrsac
Član
Moj komsa reciklira na licu mesta,kako napuni prskalicu on odma upaljac i upali praznu ambalazu i tako posle svakog sipanja i ne ostaje nista za njim.
Bar ne baca po svom Bogu kao što mnogi rade.Kakvi su to ljudi nije mi jasno.
Kod tebe u ataru nema ambalaže od hemije i ostalog smeća gde god se okreneš?
Prethodnih dana dok sam bacao ureu prošao sam dobar deo atara, ono je sramota na šta neki delovi liče.
Prethodnih dana dok sam bacao ureu prošao sam dobar deo atara, ono je sramota na šta neki delovi liče.
Coco, ovakva je situacija sa opasnim ambalažnim otpadom kod farmi:
Recimo, sve farme živine koje imaju preko 40.000 pilića u turnusu obavezne su da imaju IPPC dozvolu za koju se treba dobro pomučiti ne bi li ispoštovao sve uslove koje su napisane na desetinu strana. Jedna od tih je da se ambalažni otpad prvo preko akreditovane laboratorije uzme uzorak i utvrdi da li spada u opasni otpad, a sva naša hemija spada. Zatim se pravi ugovor sa nekim od preuzimača koji imaju licencu za to, pa onda kad se skupi određena kolkičina flaša, zovu se da dođu, pravi se DKO - dokument o kretanju otpada i dva dana pre se najavi Agenciji za zašt.živ.sredine, a ovi to preuzimaju sa posebnim prevoznim sredstvom i to na kraju i košta, a plaća vlasnik farme.
Dakle ima dosta posla, papira, peripetije i naravno - para. Ovo znam jer sam lično radio ove stvari nekoliko godina...
Kod fizičkih lica bi se tu nešto moglo uprostiti ali znajte da uvek iza toga stoji pitanje - ko će to da plati?
A po atarskim putevima i u kanalima flaša, more jedno.
Recimo, sve farme živine koje imaju preko 40.000 pilića u turnusu obavezne su da imaju IPPC dozvolu za koju se treba dobro pomučiti ne bi li ispoštovao sve uslove koje su napisane na desetinu strana. Jedna od tih je da se ambalažni otpad prvo preko akreditovane laboratorije uzme uzorak i utvrdi da li spada u opasni otpad, a sva naša hemija spada. Zatim se pravi ugovor sa nekim od preuzimača koji imaju licencu za to, pa onda kad se skupi određena kolkičina flaša, zovu se da dođu, pravi se DKO - dokument o kretanju otpada i dva dana pre se najavi Agenciji za zašt.živ.sredine, a ovi to preuzimaju sa posebnim prevoznim sredstvom i to na kraju i košta, a plaća vlasnik farme.
Dakle ima dosta posla, papira, peripetije i naravno - para. Ovo znam jer sam lično radio ove stvari nekoliko godina...
Kod fizičkih lica bi se tu nešto moglo uprostiti ali znajte da uvek iza toga stoji pitanje - ko će to da plati?
A po atarskim putevima i u kanalima flaša, more jedno.
DraleTD
Član
Код нас је сада манија џамбо вреће да баце на крај њиве и онда их ветрови котрљају по атару. Језа ме ухвати каква смо стока постали. Гледам сада у пролазу из Кисача за Степановићево кад се иде на пола пута два цркнута крмета па близу 50кг избачена и то на улазак са асфалта на земљани пут.
Ima svuda svakojakog smeca i sve se slazem nego mi nije bilo jasno to sto si napisao da ne baca po svom Bogu.
Ne baca uz put gde stigne i padne mu šaka već spali na licu mesta.Nije ni to dobro ali ajde.
talianu
Član
Mi po Ataru imamo desetak bunara i pored svakog ima bure za bacanje ambalaže.Ovi što nose upaljače u traktori to redovno pale,nije ni to ok al bar nam je atar vidljivo uredniji.Ima još prostora da se dovede u red ali ide se na bolje.
Naša zadruga već pola veka sav otpad pali na kraju njive,ja prolazim pored njihovih parcele i stvarno za pohvalu nigde flašu ne možeš videti.A nikad otpad nazad u selu ne donesu.
Naša zadruga već pola veka sav otpad pali na kraju njive,ja prolazim pored njihovih parcele i stvarno za pohvalu nigde flašu ne možeš videti.A nikad otpad nazad u selu ne donesu.
