Kako je čovečanstvo preživelo minimalno 500 generacija bez veštačkog đubriva, a mi smo za dve generacije uništili bar 50% kvalita zemljišta sa veštačkim đubrivom ? Da li su oni pogrešno radili ili mi ? I šta ćemo i dali ćemo ostaviti onima koji dolaze iza nas ? Tvrdim da većina misli ,,samo neka bude dok sam ja živ, a posle mene neka bude i Potop" !
Pre 100 godina je bilo 1.5 milijardi ljudi, 1800 je bilo oko 800 miliona tako da je potreba bila znatno manja (a imalo je i vise obradive povrsine po stanovniku, nije imalo ukupno psoto smo mi u medjuvremenu mnoge sume pokrcili, ali po stanovniku je bilo vise)...
Takodje, u stara vremena dodju, zapale sumu, i posto je tu milion godina kreirno zemljiste sa humusom i svime, uklone panjeve i sve, i krenu da seju useve, i posle nekog vremena (dal 10-20 godina, nebitno, ali kad tad to bude), kad se to zemljiste isposti, napuste i zapale novu sumu i tako se sele s prcele na parcelu, nisu tad djubrili... Tako je bar bilo kod mene u sumadiji na primer, ima krajeva gde ljudi zive i obradjuju zemlju mnogo duze, ali to je bilo moguce zato sto je zemlja u startu veoma plodna, i plus se djubrilo s stajnjakom i kojecime..
Drugi znimljiv primer je dolina Nila, reka koja svake godine plavi zemlju oko nje, i sta se desi, donese materijal i natalozi ga sa brda i planina sa pocetka reke, i onda to bude ko godisnje djubrenje, zato je tamo i civilizacija opstala hiljadama godina.. slican slucaj je i pored drugih velikih reka koje plave..
kod mene na brdu kad paddne kisa, i to malo oranicnog sloja odnese, a tu na povrsini obivcno bude najvise djubriva.. Nekada su ta brda obrasla hrastovom summom, koja nije dozvoljvala eroziju (sto zbog lisca, sto zbo korenja), pa je i zemljiste bilo plodnije (plodnije nego danas, u odnosu na neku ravnicu je totalno nepolodno bilo i onda i danas naravno)..
I da ne pricam milion drugih primera, ali funkcionisanje savremen poljoprivrede bez djubrenjea je dugorocno nemoguce... Ako ima stajnjaka, to je idelano dodati, a ako nema, mora da se unosi vestacko djubrivo, nema drugog izbora...
Ko sto rekoh, za izuzetno bogate parcele djubrivom (recimo ako ima kalijuma ili fosfora preko 50ppm sto je duplo vise od nekih optimalnih vrednosti), trebeace verovatno 10-15 a mozda i vise godina da se ta zaliha svede na optimum i isp[od njega, ali kad tad ce pasti na nezadovoljavajuci nivo i prinosi ce morati da opadnu..
Druga je prica humus i njegovo smanjenje, to vec znatno komplikuje pricu...
Sve u svemu, danasnji trend je konzervacijska i odrziva poljoprivreda, da se zemljistu dodaje i vrace koliko je potrebno, prati se sadrzaj, i koriguje se na vise nacina, da bi se odrzala kolko tolko plodnost... Rad bez ikakvog djubriva nije odrziv na duze staze..
