Ovdje bih uputio na jedan "novi" organski pristup poljoprivredi koji se pokazao izvanrednim u praksi. Radi se o tome da sve ono sto postizemo fungicidima, pesticidima, herbicidima i slicnim sredstvima, organskim ili neorganskim djubrivom ili tretmanima, okopavanjem i oranjem se zapravo moze postici bilogijom - mikroorganizmima i ostalim organizmima. Pored ovoga moze se postici i da je potrebno mnogo manje vode biljkama. I sve to sa bukvalno manje rada i ulaganja a sa povecanom proizvodnjom!!! Ovaj pristup pripada organskom ali ga i prevazilazi.
Ovaj pristup se razvija u zadnjih 50 godina i predaje se i na poljoprivrednom fakultetu u Beogradu(http://www.agrif.bg.ac.rs/profiles/view/147) ali najveci proboj je napravljen u zadnjih deset-dvadeset godina od strane nekoliko naucnika i istrazivaca pogotovo dr Elaine Ingham(http://www.soilfoodweb.com/drInghams_cv.html) i najvise ovog sto cu ovdje opisati dolazi bas sa njenih predavanja. Bez obzira sto se ovo predaje na fakultetu, i sto se time bave naucnici, nauciti i primijeniti ove metode uopste nije tesko.
Dr I. kaze je da u zemlji prirodno postoji jako veliki broj raznih mikroorganizama (bakterije, gljivice, protozoe, namatode...) koji izmedju ostalog razgradjuju organsku i neorgansku materiju. Npr u samom pijesku postoji mnogo mnogo vise minerala nego sto je to biljci potrebno ali biljka ih ne moze ih "iscupati" iz pijeska. Mikroorganizmi razgradjadju pijesak i stvaraju forumu minerala koja je pogodna za biljku i "pruzaju" je biljci. Na isti nacin razgradjuju i drugu neorgansku i organsku materiju(glinu, mulj, lisce, korijenje i ostalo). Dr I. kaze da ako imamo potreban broj i raznovrsnost ovih organizama u zemlji djubrivo uopste nije potrebno! Pored toga, to se odrazava i na plod koji onda ima vise nutrijnata, secera, ukusniji je i ostaje svjez duze vremena!
Ono sto je jako pogodno je sto se ovi organizmi razmnozavaju u zemlji pa kad ih jednom stavimo nema potrebe dodavati ih ponovo kao sto to radimo sa djubrivom.
Oni takodje cine zemlju jako rastresitom. To omogucava korijenu da brze raste i da ide puno dublje. Koliko duboko? Vjerovali ili ne korijen psenice u takvoj rastresitoj zemlji ce ici minimum 3 metra u dubinu. U zemlji postoje jako kompaktni/gusti slojevi kroz koje ne moze proci ni voda ni korijen biljaka(osim od par vrsta kao sto su cetinari). Kompaktni sloj moze biti na pola metra, metar ili vise dubine. Mikororganizmi ih ucine rastresitim i korijen svih kultura onda nesmetano moze ici mnogo dublje imajuci tako mnogo veci pristup nutrijentima i vodi. Ovo je korijen obicne trave iz zemlje koja je tretirana mikrobioloski, 4 mjeseca posle tretmana.
Zemljiste bogato mikroorganizmima uspijeva da zadrzi vise vode(oko 70%) pa se i potreba na navodnjavanjem znacajno smanjuje. Praksa pokazuje da cak i u susnim predjelima tokom veoma vruceg ljeta ponekad nije potrebno dodavati vodu. Rosa koja pada nocu moze biti dovoljna.
Osim u zemlji jako puno benefitivnih mikrorogranizama raste na stabljici biljke, na liscu, cvijetu i plodu. Ako se njihov broj i raznovrsnost smanji stetni mikororganizmi i vaši mogu da se razmnoze i stvore bolesti i druge probleme biljci. Ako se vrati prava biologija ona ce unistiti i lose miroorganizme i vaši i biljka ce biti osolobodjena problema.
Oranjem se nazalost broj mikroorganizama smanjuje(konkretno gljivica) jer ih oranje drobi. Medjutim mikroorganizmi cine zemlju jako rastresitom i razmnozavaju se iduci sve vise u dubinu zemlje cineci je rastresitom mnogo dublje nego sto to moze oranjem da se postigne.
U poljoprivredi cest problem je i korov. Medjutim korovu je potreban nitrat (NO3) za rast i razvoj. Ako je zemljiste ima dobru raznovrsnost i broj benefitivnih mikroorganizama(konkretno gljivica) zemljiste ide od bogatog nitratom ka zemljistu bogatom amonijumom(NH4). Amonijum ne smeta vocu i povrcu(naprotiv koristi im) ali smeta korovu. Tako se i problem korova znacajno smanjuje prisustvom benefitivnih mikroorganizama.
Razlicitim kulturama odgovaraju razlicte PH vrijednosti zemljista. Pravilna raznovrsnost i broj organizama u zemlji ce promijeniti hemijski sastav i modifikovati ph vrijednost da odgovora biljci.
A produktivnost? U odnosno na konvencionalni sistem produktivnost, odnosno rod se moze povecati bukvalno 2-9 puta.
Ovi organizmi su prirodan dio ekosistema. Biljka u zemlju ispusta odredjene izlucevine kojima hrani ove organizme a oni za uzvrat rade sve ono sta je opisano. Biljka zavisi od njih ali i oni zavise od biljke. "Stalo im je" da biljka bude jaka i zdrava i rade sve da tako ostane.
Ako su ovi organizmi prirodan dio ekosistema zasto ih nemamo u nasoj njivi? Zbog evolucije. Tlo(planete zemlje) je nekad bio kamen, pa je dosao pijesak, pa zemlja pa su dosle livade, pa manje biljke, pa zbunje, pa sume. Najbogatije prirodno staniste su stare prirodne sume. Tu je i najveci broj i raznovrsnost mikroorganizma. Sa druge strane, na livadi gdje imamo samo travu postoji njihov daleko manji broj i raznovrsnost(jer je nesto omelo evoluciju kao npr. covjek ili prirodne katastrofe). Ako posadimo vocku na tom tlu normalno je da cemo morati da prskamo, oremo i djubrimo jer nema mikroorganizama koji rade sav posao. Ako uzmemo benefitivne mikroorganizme iz ovakve sume i stavimo ih u livadu imacemo sve efekte kojima smo govorili. U sumi postoje i stetni organizmi ali zbog izuzetno jakog ekosistema suma se uspjesno bori sa njima. Dobra vijest je sto su naucnici pronasli nacin da umnoze odnosno uzgoje samo benefitivne organizme i to se moze postici kuci prilicno jednostavno. Moze trebati malo vremena i truda dok se ne svaladaju neke osnove ali onda je puno puno jednostavnije i jeftinije od konvencionalnih metoda.
Mikroorganizmi nevjerovatno efikasno rastu i razmnozavaju se u kompostu i kompost caju. Pravilno napravljen kompost ce sadrzati sve neophodne mikororganizme.
Kompost se pravi tako sto se jednostavno napravi gomila od biljnog materijala. Ova gomila pocinje da se raspada, odnosno mikroorganizmi pocinju da rastu i rastavaraju svu tu organisku materiju. Kad se razmnozavanje zavrsi kompost se pospe po zeljenoj povrsini i na taj nacin se unesu svi ti organizmi u zemlju. Ako je kvalitetan kompost ide samo 1 tona na 4.000m2. S' obzirom na to da je ovaj biljni materijal potreban za pravljenje komposta uglavnom svuda oko nas trosak je minimalan!
Po rijecima dr I. bitno je kompost napraviti pravilno, jer kompost mnogi prave ali ne dobijaju sve rezultate o kojima smo pisali gore. Nepravilno napravljen kompost nece dati sve rezultate a moze u nekim slucajevima cak i naskoditi biljci.
Postoji jako puno vrsta mikoroganizama koji se svrstavaju u grupe. Njihova raznovrsnost i proporcija je veoma bitna u odrzavanju biljke zdravom i jakom. U ovom pdf-u pogledajte vise o tome. Ovo je vrlo bitno procitati.
https://drive.google.com/open?id=1xeN-9dIbJOsvv6t8GdGy3hmIf_P1yUxo
Ovdje je uputstvo, pdf dokument, koji objasnjava kako da napravite kompost pravilno. Takodje tu je uputstvo kako da napravite kompost ekstrakt. To je u sustini kompost u tecnoj formi koji se lakse nanosi od komposta. I takodje ima uputstvo kako pravilno napraviti kompost caj(koji se eventualno koristi kao prva pomoc).
https://drive.google.com/open?id=1PkiO4AM48ItxNOp-AQklsSx4LGAjHfK3
Rekao sam da je ova vrsta poljoprivrede laksa, jeftinija i jednostavnja od kovencionalne i organiske. Evo i zasto. U jesen se stavi kompost. Ako je potrebno u proljece se stavi extract i eventualno tokom godine ce biti potrebna jedna ili dvije aplikacije kompsta caja. I to je to. U najvecem broju slucajeva nije potrebno vise nista dodavati bukvalno nikad. Nikad vise nema oranja, prskanja, djubrenja a i potreba za navodnjavanjem se znacajno smanjuje ili cak eleminise. Bilogija/organizmi rade sve! Oni zive u zajednici sa nasim biljkama, hraneci i cuvajuci jedno drugo. Do kad se ovo nastavlja? Do kad ih eventualno sami ne pobijemo. Kako? Unistavju ih fungicidi, pesticidi, herbicidi, djelimicno neorganska djubriva, oranje i kompaknost. Mnoga hemijska sredstva ne unistavaju samo lose gljivice vec nazalost i one benfitivne mikroorganizme. Preciznije o programu primjene ovdje:
https://drive.google.com/open?id=1YFbQ9ErnycPxeXC5fBzVz2tHKFg9P2EK
Dr Ingham, koja iznosi sve ove tvrdnje u tekstu iznad, ovo radi vec 40 godina i pored rada na fakultetu i Rodale institutu radila je sa velikim proizvodjacima na stotinama hiljada hektara. Neke od slucajeva mozete procitati na engleskom ovdje: https://environmentcelebration.com/information/success-stories/
Predavanja i uputstva Dr. Ingham (na engleskom):
Objasnjava kako mikrobiologija funkcionise (odlicno predavanje na youtube)
Jos jedno odlicno predavanje na istu temu
Kako napravit kompost
Tekst kako napraviti caj ili extract
Tekst o tome dali extract ili caj i kakvog kvaliteta
O kompost caju i odgovori na druga pitanja
Odlican interview sa detaljima vezano za kompostiranje
Knige od dr. Ingham i jos nekih autora
Kako uzeti uzorak zemlje i kako korisititi mikroskop
Ovaj pristup se razvija u zadnjih 50 godina i predaje se i na poljoprivrednom fakultetu u Beogradu(http://www.agrif.bg.ac.rs/profiles/view/147) ali najveci proboj je napravljen u zadnjih deset-dvadeset godina od strane nekoliko naucnika i istrazivaca pogotovo dr Elaine Ingham(http://www.soilfoodweb.com/drInghams_cv.html) i najvise ovog sto cu ovdje opisati dolazi bas sa njenih predavanja. Bez obzira sto se ovo predaje na fakultetu, i sto se time bave naucnici, nauciti i primijeniti ove metode uopste nije tesko.
Dr I. kaze je da u zemlji prirodno postoji jako veliki broj raznih mikroorganizama (bakterije, gljivice, protozoe, namatode...) koji izmedju ostalog razgradjuju organsku i neorgansku materiju. Npr u samom pijesku postoji mnogo mnogo vise minerala nego sto je to biljci potrebno ali biljka ih ne moze ih "iscupati" iz pijeska. Mikroorganizmi razgradjadju pijesak i stvaraju forumu minerala koja je pogodna za biljku i "pruzaju" je biljci. Na isti nacin razgradjuju i drugu neorgansku i organsku materiju(glinu, mulj, lisce, korijenje i ostalo). Dr I. kaze da ako imamo potreban broj i raznovrsnost ovih organizama u zemlji djubrivo uopste nije potrebno! Pored toga, to se odrazava i na plod koji onda ima vise nutrijnata, secera, ukusniji je i ostaje svjez duze vremena!
Ono sto je jako pogodno je sto se ovi organizmi razmnozavaju u zemlji pa kad ih jednom stavimo nema potrebe dodavati ih ponovo kao sto to radimo sa djubrivom.
Oni takodje cine zemlju jako rastresitom. To omogucava korijenu da brze raste i da ide puno dublje. Koliko duboko? Vjerovali ili ne korijen psenice u takvoj rastresitoj zemlji ce ici minimum 3 metra u dubinu. U zemlji postoje jako kompaktni/gusti slojevi kroz koje ne moze proci ni voda ni korijen biljaka(osim od par vrsta kao sto su cetinari). Kompaktni sloj moze biti na pola metra, metar ili vise dubine. Mikororganizmi ih ucine rastresitim i korijen svih kultura onda nesmetano moze ici mnogo dublje imajuci tako mnogo veci pristup nutrijentima i vodi. Ovo je korijen obicne trave iz zemlje koja je tretirana mikrobioloski, 4 mjeseca posle tretmana.
Zemljiste bogato mikroorganizmima uspijeva da zadrzi vise vode(oko 70%) pa se i potreba na navodnjavanjem znacajno smanjuje. Praksa pokazuje da cak i u susnim predjelima tokom veoma vruceg ljeta ponekad nije potrebno dodavati vodu. Rosa koja pada nocu moze biti dovoljna.
Osim u zemlji jako puno benefitivnih mikrorogranizama raste na stabljici biljke, na liscu, cvijetu i plodu. Ako se njihov broj i raznovrsnost smanji stetni mikororganizmi i vaši mogu da se razmnoze i stvore bolesti i druge probleme biljci. Ako se vrati prava biologija ona ce unistiti i lose miroorganizme i vaši i biljka ce biti osolobodjena problema.
Oranjem se nazalost broj mikroorganizama smanjuje(konkretno gljivica) jer ih oranje drobi. Medjutim mikroorganizmi cine zemlju jako rastresitom i razmnozavaju se iduci sve vise u dubinu zemlje cineci je rastresitom mnogo dublje nego sto to moze oranjem da se postigne.
U poljoprivredi cest problem je i korov. Medjutim korovu je potreban nitrat (NO3) za rast i razvoj. Ako je zemljiste ima dobru raznovrsnost i broj benefitivnih mikroorganizama(konkretno gljivica) zemljiste ide od bogatog nitratom ka zemljistu bogatom amonijumom(NH4). Amonijum ne smeta vocu i povrcu(naprotiv koristi im) ali smeta korovu. Tako se i problem korova znacajno smanjuje prisustvom benefitivnih mikroorganizama.
Razlicitim kulturama odgovaraju razlicte PH vrijednosti zemljista. Pravilna raznovrsnost i broj organizama u zemlji ce promijeniti hemijski sastav i modifikovati ph vrijednost da odgovora biljci.
A produktivnost? U odnosno na konvencionalni sistem produktivnost, odnosno rod se moze povecati bukvalno 2-9 puta.
Ovi organizmi su prirodan dio ekosistema. Biljka u zemlju ispusta odredjene izlucevine kojima hrani ove organizme a oni za uzvrat rade sve ono sta je opisano. Biljka zavisi od njih ali i oni zavise od biljke. "Stalo im je" da biljka bude jaka i zdrava i rade sve da tako ostane.
Ako su ovi organizmi prirodan dio ekosistema zasto ih nemamo u nasoj njivi? Zbog evolucije. Tlo(planete zemlje) je nekad bio kamen, pa je dosao pijesak, pa zemlja pa su dosle livade, pa manje biljke, pa zbunje, pa sume. Najbogatije prirodno staniste su stare prirodne sume. Tu je i najveci broj i raznovrsnost mikroorganizma. Sa druge strane, na livadi gdje imamo samo travu postoji njihov daleko manji broj i raznovrsnost(jer je nesto omelo evoluciju kao npr. covjek ili prirodne katastrofe). Ako posadimo vocku na tom tlu normalno je da cemo morati da prskamo, oremo i djubrimo jer nema mikroorganizama koji rade sav posao. Ako uzmemo benefitivne mikroorganizme iz ovakve sume i stavimo ih u livadu imacemo sve efekte kojima smo govorili. U sumi postoje i stetni organizmi ali zbog izuzetno jakog ekosistema suma se uspjesno bori sa njima. Dobra vijest je sto su naucnici pronasli nacin da umnoze odnosno uzgoje samo benefitivne organizme i to se moze postici kuci prilicno jednostavno. Moze trebati malo vremena i truda dok se ne svaladaju neke osnove ali onda je puno puno jednostavnije i jeftinije od konvencionalnih metoda.
Mikroorganizmi nevjerovatno efikasno rastu i razmnozavaju se u kompostu i kompost caju. Pravilno napravljen kompost ce sadrzati sve neophodne mikororganizme.
Kompost se pravi tako sto se jednostavno napravi gomila od biljnog materijala. Ova gomila pocinje da se raspada, odnosno mikroorganizmi pocinju da rastu i rastavaraju svu tu organisku materiju. Kad se razmnozavanje zavrsi kompost se pospe po zeljenoj povrsini i na taj nacin se unesu svi ti organizmi u zemlju. Ako je kvalitetan kompost ide samo 1 tona na 4.000m2. S' obzirom na to da je ovaj biljni materijal potreban za pravljenje komposta uglavnom svuda oko nas trosak je minimalan!
Po rijecima dr I. bitno je kompost napraviti pravilno, jer kompost mnogi prave ali ne dobijaju sve rezultate o kojima smo pisali gore. Nepravilno napravljen kompost nece dati sve rezultate a moze u nekim slucajevima cak i naskoditi biljci.
Postoji jako puno vrsta mikoroganizama koji se svrstavaju u grupe. Njihova raznovrsnost i proporcija je veoma bitna u odrzavanju biljke zdravom i jakom. U ovom pdf-u pogledajte vise o tome. Ovo je vrlo bitno procitati.
https://drive.google.com/open?id=1xeN-9dIbJOsvv6t8GdGy3hmIf_P1yUxo
Ovdje je uputstvo, pdf dokument, koji objasnjava kako da napravite kompost pravilno. Takodje tu je uputstvo kako da napravite kompost ekstrakt. To je u sustini kompost u tecnoj formi koji se lakse nanosi od komposta. I takodje ima uputstvo kako pravilno napraviti kompost caj(koji se eventualno koristi kao prva pomoc).
https://drive.google.com/open?id=1PkiO4AM48ItxNOp-AQklsSx4LGAjHfK3
Rekao sam da je ova vrsta poljoprivrede laksa, jeftinija i jednostavnja od kovencionalne i organiske. Evo i zasto. U jesen se stavi kompost. Ako je potrebno u proljece se stavi extract i eventualno tokom godine ce biti potrebna jedna ili dvije aplikacije kompsta caja. I to je to. U najvecem broju slucajeva nije potrebno vise nista dodavati bukvalno nikad. Nikad vise nema oranja, prskanja, djubrenja a i potreba za navodnjavanjem se znacajno smanjuje ili cak eleminise. Bilogija/organizmi rade sve! Oni zive u zajednici sa nasim biljkama, hraneci i cuvajuci jedno drugo. Do kad se ovo nastavlja? Do kad ih eventualno sami ne pobijemo. Kako? Unistavju ih fungicidi, pesticidi, herbicidi, djelimicno neorganska djubriva, oranje i kompaknost. Mnoga hemijska sredstva ne unistavaju samo lose gljivice vec nazalost i one benfitivne mikroorganizme. Preciznije o programu primjene ovdje:
https://drive.google.com/open?id=1YFbQ9ErnycPxeXC5fBzVz2tHKFg9P2EK
Dr Ingham, koja iznosi sve ove tvrdnje u tekstu iznad, ovo radi vec 40 godina i pored rada na fakultetu i Rodale institutu radila je sa velikim proizvodjacima na stotinama hiljada hektara. Neke od slucajeva mozete procitati na engleskom ovdje: https://environmentcelebration.com/information/success-stories/
Predavanja i uputstva Dr. Ingham (na engleskom):
Objasnjava kako mikrobiologija funkcionise (odlicno predavanje na youtube)
Jos jedno odlicno predavanje na istu temu
Kako napravit kompost
Tekst kako napraviti caj ili extract
Tekst o tome dali extract ili caj i kakvog kvaliteta
O kompost caju i odgovori na druga pitanja
Odlican interview sa detaljima vezano za kompostiranje
Knige od dr. Ingham i jos nekih autora
Kako uzeti uzorak zemlje i kako korisititi mikroskop
Poslednja izmena:
