Zeleno djubrenje

Evo sta se kod nas koristi za zelenisni dubrenje.Kad bi Beogradski narkomani videli cime dubrimo zemlju crkli bi od muke

 
Ova je industrijska sejana oko prvog maja a kombajnirana krajem avgusta. Inace tabla je od 20 hektara, seme je kostalo 26000 EUR.Posle kombajniranja je malciran a ovo je niklo posle toga
 
Je l sejao neko kombinaciju neku zelene mase sada u avgustu? Hteo bih jednu parcelu da probam da posejem pošto javljaju neke kkse, čisto da vidim kako ce se pokazati.
 
N_emanja je napisao(la):
Je l sejao neko kombinaciju neku zelene mase sada u avgustu? Hteo bih jednu parcelu da probam da posejem pošto javljaju neke kkse, čisto da vidim kako ce se pokazati.
Kliknite za proširenje...
Evo ja upravo danas posejao, mješavinu rauole i gorušice.. a ovako je izgledala lane u 11 mesecu kad je izmalčirana i zaorana.
125956062_3948942758467125_1948413833166505773_n.jpg
 
Znaci bilo bi poželjno izmalcirati je? Hoće li moći to manji plug, tipa imt 755-756 da zaore...
 
Da li je neko probao belu slačicu (KWS) za zeleno djubrenje? Interesuje me kakva su mu iskustva. Koliko može u visinu da poraste? Da li ona vrši funkciju (osim djubrenja) da svojim sitnim i jakim žilama izbuši donje slojeve zemljišta (plužni đon)? Ako nekoga ima ko je ovo koristio neka mi javi samo kakva su mu zapažanja u vezi kompletnog rada i efekata. Hvala
 
Ne znam da li sam pisao negde. Ja sam sejao prošle godine neku mešavinu tih trava za zeleno djubrenje. I nikao je samo grašak. I to slabo. Mnogo zavisi količina padavina. Tako da mi je to bila neka,, promašena,, investicija.
 
Aca Raic Ja njega neću ni da pitam. Zato sam postavio pitanje ovde za ljude koji su je koristili. Znam da u Hrvatskoj mnogi ovo koriste (kao i razne trave) i mislim da dobijaju neke podsticaje dodatne zbog ove oparacije.
 
Ovdje moras da imas odredjenu povrsinu posijano u strnista, kod ispunjavanja zahtjeva za poticaj , radi se elektronski preko neta ne mozes da posaljes zahtjev dok ne ispunis odredjenu povrsinu te postrne sjetve. Mislim da preko 15ha vec mora da se sije. Povrsina zavisi od povrsine zemlje koje radis. Skidaju poticaj ako ne posijes. Koriste za snimanje po atarau one izvidjacke dronove. Tako da to provjeravaju jer imas cak i kod popunjavanja zahtjeva da li si radio ugar prosle godine itd.

Postoje odredjene kulture koje se mogu sijati, i mora biti mjesavina ne moze biti jedna , vecinom neka mjesavina od raoula, gorusica, repica, heljda itd.
Postoji datum do kojeg se mora sijati i datum poslije kojeg se moze tek poorati.
Neki tvrde da se teze ore neki da se lakse ore , neki da je prevlazno ili obratno vise suho nego da nije sijano.
 
Evo ti kopi paste sta se vecinom sije za postrnu gnojidbu
Vrste pogodne za postrni rok sjetve namijenjene zelenoj gnojidbi (sideraciji):


Krmna repica (Brassica campestris)


Krmna repica je križanac između ozime ogrštice i kineskog kupusa. Perko dobro podnosi zimu, a Petranovu uništava mraz (smrzava na -8oC).


Krmna ogrštica (Brassica napus)


Odličan je predusjev jer ostavlja oranicu čistu i s velikom količinom organske tvari. Dobro razvijenim korijenovim sustavom osigurava dobru prozračnost i prorahljenost tla.


Bijela gorušica (Sinapis alba)


Bijela gorušica ima snažan korijenov sustav s brojnim korijenovim dlačicama koje doprinose otpornosti na sušu. Kod preuranjene sjetve, biljka brzo ulazi u fazu cvatnje. Namijenjena je prvenstveno za zelenu gnojidbu. Vrlo je otporna na niske temperature, pa se može uzgajati i u područjima više nadmorske visine. Smanjuje zaraženost tla nematodama, pa se preporuča proizvođačima šećerne repe i krumpira.


Uljana rotkva (Raphanus sativus var. oleifera)


Uljana rotkva je vrsta koja brzo raste. Nastala je križanjem uljane repice i rotkve. Dobro podnosi sušu i često se koristi u postrnoj sjetvi. Ne podnosi zimske mrazeve, pa se u proljeće ne javlja kao korov. Sprječava razvoj nematoda.


Heljda (Fagopyrum esculentum)


Heljda brzo niče (u povoljnim uvjetima za 4 – 6 dana) i ima jak početni porast pa brzo zasjeni površinu, a time i iznikle korove. Skromnih je zahtjeva u odnosu na plodnost tla. U postrnom roku treba je posijati najkasnije do 20. srpnja. Prinos zrna jako ovisio o prisutnosti oprašivača (pčele).
Kliknite za proširenje...
 
Prošle jeseni smo na jednoj parceli istanjirali more suncukreta u cvetu,od žetve do setve pšenice je tako veliki izrastao,i posle setve pšenice nisam ništa primećivao na njivi osim na vagi gde je bio prinos pšenice najveci.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh