Višnja

Kao sto rekoh ako prave tu neku skramastu paucinu preko lista,to su te.Taj drugi problem su ti najverovatnije crne vasi,znaci da nisi radio insekticid u precvetavanju a u kisnim godinama kao prosle moraju i dva puta da se biju vasi i to je vec ozbiljan problem jer prave velike stete. Ja nisam bas inzinjer vocarstva a ima ovde ljudi koji znaju puno vise i hoce da pomognu,najbolje slikaj to pa postuj u temi http://poljoinfo.com/showthread.php...-simptoma-čime-i-kako-zaštiti-i-lečiti/page97
Pozz.
 
Trebao si u precvetavanju a posle po potrebi.Bilo bi dobro da odradis pre kiša ove nedelje jer ce biti toplo a 4 ili 5 dana kise a vec ti je krenula crna vaš koja ti upropasti mlade letoraste za iducu godinu........
 
Oprasenost visnje kod mene katastrofa!!! Vetar duvao u cvetanju, lose vreme, neujednaceno cvetanje, uzas bozji....
 
Mi imamo tri vrste višanja. One stare što se nazivaju cigančice to su valjda oblačinske, malo drvo a plod im sitniji i odlične su za sok i džem. One su ove godine odlično rodile. Imaju mnogo ploda. Prošle godine su imale manje ploda što može da znači i alternativno rađajne ali je ploda i prošle godine bilo dovoljno i za sok i za džem. Njih i ne orezujem samo skidam osušene grane.
Druga vrsta je ona što se u narodu zove marela. Ona ima veoma lep plod i može da se jede sa drveta, plod je mesnat i kiselkast ali manje kiseo nego kod ovih cigančica. Par godina se muči da dodje do svetlosti jer sam postavio malu terasu pa sam je zaklonio. Rađa isto svake godine ali umereno. Jedan napredniji izdanak sam presadio u voćnjak i on je ove godine rodio ali mi se čini da je mogao i više.

Treća vrsta je neka višnja kojoj neznam ime. Iz zemlje veoma blizu jedan drugoga rastu dva stabla pa je moguće da su dve biljke. Raste visoko i krošjne su im za oko 30-40 % veće od ostalih višanja. Rađa svake godime a plod im je da tako napišem manje kiseo od marele. Čak ima i neku notu slatkoće. Mi je svi obožavamo i retko je beremo već jedemo sa drveta. Plod je krupniji i od marele, tvrđi je i sa manje soka.
Prve godine od kad 'brinem' o njima (ako se to zove briga) sam je malo rezao, sve vršne lastare skratio na pola pa je druge godine i porasla ali i lepo rodila. Sad ne radim ništa samo je puštam. Na izdancima sam kalemio trešnju pa ću videti kakva je to kombinacija. Inače sve izdanke presađujem u voćnjak gde ću napraviti jedan gušći red i držati sadnicu na visini od dva metara.... ako uspem.
 
To sto vi zovete cigancice moze da bude oblacinska, a moze i ono sto kod mene zovu "starinska" visnja, plod sitan, svetlije crven, nakiseo, ali ne radja u grozdovima kao oblacinska, vec su ravnomerno rasporedjene po granama. Dobrog je kvaliteta za sokove i sl, ali malo rodi po stablu...
 
Pozdrav kolege , da li je neko osigurao visnju od grada, planiram sutra da osiguram pa me interesuje ako je neko osigurao po kojoj ceni za kilogram osiguravajuće kuće rade polisu ?
 
Obično se polisa radi po ceni negde 6-8% od procenjenog roda. Znači ako imaš 10 tona i procenite ih na 60 dinara to je 600 000 dinara, ti za polisu koja pokriva osiguranje od grada i nevremena plaćaš premiju oko 40 000-50 000 dinara. Država ti na to vraća mislim 40%. Sad po zaključenju polise plaćaš samo 5 ili 10% ostatak posle berbe, kada i dobijaš potvrdu da si isplatio i podnosiš u trezor za povraćaj. U slučaju štete ti naravno ne isplaćuju sve, nego samo ono što je grad oborio na zemlju ili ono što do berbe opadne, to obično bude 20% do 30%, retko više. Od toga opet oduzmu 10% koje nikad ne plaćaju, pa ostatak isplate, što ti na ovu cifru izađe, ako je šteta 30% , da bi ti bio u plusu možda 1 000 eura, u najboljem slučaju. Sve u svemu zeznuta igranka sa njima. Ja ću ove godine probati da osiguram višnju na kvalitet. To znači da se osim onih koje posle grada opadnu, isplaćuje i šteta za one plodove koji su oštećeni, tj. plaća se razlika između prve i druge klase. Tu se polisa plaća 10-12% od procenjene vrednosti voća koje se osigurava, a povraćaj se opet ne vrši u celosti, makar ga i sve oštetio grad, nekih 80% isplaćuju, od toga dele šta je totalna šteta a šta je samo razlika u ceni, dosta komplikuju oko toga, ali ću probati jer osiguravam Šumadinku, i imam u planu da je osiguram na cenu od 100 dinara po kilogramu. Da napomenem da jedino DDOR radi ovakvu vrstu osiguranja na kvalitet za višnju. Proteklih godina sam osiguravao kod Dunava, zadovoljan sam procenama ali nemaju višnju na kvalitet, već samo šljivu.
 
Obično se polisa radi po ceni negde 6-8% od procenjenog roda. Znači ako imaš 10 tona i procenite ih na 60 dinara to je 600 000 dinara, ti za polisu koja pokriva osiguranje od grada i nevremena plaćaš premiju oko 40 000-50 000 dinara. Država ti na to vraća mislim 40%. Sad po zaključenju polise plaćaš samo 5 ili 10% ostatak posle berbe, kada i dobijaš potvrdu da si isplatio i podnosiš u trezor za povraćaj. U slučaju štete ti naravno ne isplaćuju sve, nego samo ono što je grad oborio na zemlju ili ono što do berbe opadne, to obično bude 20% do 30%, retko više. Od toga opet oduzmu 10% koje nikad ne plaćaju, pa ostatak isplate, što ti na ovu cifru izađe, ako je šteta 30% , da bi ti bio u plusu možda 1 000 eura, u najboljem slučaju. Sve u svemu zeznuta igranka sa njima. Ja ću ove godine probati da osiguram višnju na kvalitet. To znači da se osim onih koje posle grada opadnu, isplaćuje i šteta za one plodove koji su oštećeni, tj. plaća se razlika između prve i druge klase. Tu se polisa plaća 10-12% od procenjene vrednosti voća koje se osigurava, a povraćaj se opet ne vrši u celosti, makar ga i sve oštetio grad, nekih 80% isplaćuju, od toga dele šta je totalna šteta a šta je samo razlika u ceni, dosta komplikuju oko toga, ali ću probati jer osiguravam Šumadinku, i imam u planu da je osiguram na cenu od 100 dinara po kilogramu. Da napomenem da jedino DDOR radi ovakvu vrstu osiguranja na kvalitet za višnju. Proteklih godina sam osiguravao kod Dunava, zadovoljan sam procenama ali nemaju višnju na kvalitet, već samo šljivu.

Nisi u pravu. Ja sam ove godine osigurao visnju od grada na kvalitet i kvantitet kod Delta generali. Stopa je 13,8% ali je zato ucesce u steti samo 5%. Da sam hteo ucesce u steti od 10% stopa bi bila 12,1%. I za ostecene plodove koji ostanu na drvetu ne placaju razliku prve i druge klase vec 50% od cene na koju si osigurao. I za kajsiju su bili isti uslovi. Ja sam moju visnju osigurao na 120 din. a kajsiju na 80. Visnja je erdi botermo, sorta slicna sumadinci.
Rizik od grada pokriva i pozar i poplavu ali ne i oluju. Oluja je u paketu sa prolecnim mrazom i ostecenjima od snega i tretira se kao dopunsko osiguranje sto znaci da mora prvo da se zakljuci osnovno osiguranje od grada. Ukupna stopa za obadvoje je oko 30%.
 
Prošle godine je u Dunav osiguranju Oblacinska višnja mogla da se osigura maksimalno na 70 din . po kilogramu, zimus je kod njih moglo maksimalno da se osigura na 50 din po kilogramu kad se osiguravalo od mraza. Nije moglo na više jer su mi rekli da prate tržišnu cenu . Danas ću da se raspitam konkretno za oblacinsku visnju !
 
@Sloba. Izvini, nisam imao informaciju da i Delta generali radi višnju na kvalitet, nisu to imali, Dunav zasigurno nema. Cela priča kod osiguranja se svodi na to koliko ti realno dobiješ od onog što je obećano. Dakle kako se isplaćuje, koji se procenti odbijaju, koji realni troškovi se priznaju ili odbijaju, koliko realno procenjuju i sl. Stopa od 30% nije manja, mada mislim da se može svesti i na neki procenat manje, ali kad pogledaš šta sve može u toku godine da te snađe, za voće koje je skupo, kao recimo tvoja konzumna višnja to i nije toliko opasno. Prvo imaš povraćaj od 40% od države, barem je do sada imalo, pa ti to spada na možda realno 20% da košta polisa. To se naravno teško može ukalkulisati na cenu šljive, jer ti je toliko cela tvoja zarada, ali ako osiguravaš višnju kojoj je cena 1 euro, onda je to druga priča, naravno, opet napominjem bitno je koliko su iz Osiguranja realni, a često nisu, i često imaju razna sitna slova i sl. kao šro je ako je šteta 10% oni onda ništa ne isplaćuju jer je toliko tvoje učešće u šteti (mislim da je baš generali tako radio), a to može i da se gleda kao 10% od 10% štete, pa ti isplate 9% a ne ništa kao neki. Sve u svemu retko ko od njih do tančina sve to objasni, pre potpisivanja.
 
Slazem se da je to komplikovana materija za vecinu ljudi. Ja sam jos prosle jeseni poceo da se raspitujem za uslove raznih osiguravajucih kuca i da trazim da mi na mail posalju pismeno uslove pod kojim osiguranje vazi.
Stete koje su do 5% niko ne isplacuje a fransiza ili ucesce u steti moze biti razlicito i zavisno koliko je od toga zavisi i stopa premije osiguranja.
Ipak i ja sam se iznenadio sta znaci apsolutna odbitna fransiza. Na primer ako se ocekuje rod od 10.000 kg po ceni od 100d znaci suma osiguranja je 1.000.000 d. Fransiza ako je 5% to znaci da ce se od svake stete odbiti 50.000d pre isplate, odnosno ako je steta manja nece biti ni isplacena.I sto je najgore ako bude vise steta svaki put ce odbiti 50.000d.
Svaka skola se placa pa sam ja resio da osiguram voce da bih stekao licno iskustvo a ne da slusam tudje price. Sad s druge strane ako ne bude stete necu ni steci to iskustvo ali mozda je tako i bolje. Jedino mi je zao sto sam se predomislio i nisam osigurao voce od prolecnog mraza a mraza i stete je bilo. Sad jedno kajanje negine.
 
U Dunav osiguranju i ove godine može na 70 din . maksimalno po kilogramu i nemaju osiguranje na kvalitet, ovo važi za oblacinsku visnju . Ako neko zna kako je u drugim osiguranjima vezano za oblacinsku visnju neka napiše !
 
Meni je DDOR osigurao Šumadinku na kvalitet na 100 dinara (premija 8%), ali to za nju nije problem, obično gura i više, ako nije gradobita, a za oblačinku ima najava da će cena biti solidna, ali to su samo nagađanja, još je rano.
 
Rod je na mnogim mestima desetkovan, logicno bi bilo da bude ok cena, ali ja logiku u Srbiji vise ne trazim
 
Može li neko da potvrdi koja je sorta višanja trenutno zrela,nije još potpuno ali skoro,danas jeo kod komšije i hoću da posadim da stignu tako rano( ne puno 30-40 kom) dosta su rodile ali nisu kao oblačinka u grozdovima.Krupnije su od oblačinke.
 
Stanje na današnji da.

25pstq9.jpg


Imago trešnjine muhe uhvaćen na žutim ljepljivim pločama u utorak. Acetamiprid i okvašivač su idući korak.

Sa urodom sam zadovoljan, sad samo da dođe do gajbice (da ne bude leda il nekog drugog zla).
 
Nazad
Vrh