Vesti i obaveštenja

Makedonija poskupela uverenja za uvoz pšenice iz Srbije 833% --- izvor rs.n1info.com

Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je danas da je odlukom o poskupljenju fitosanitarnih uverenja za uvoz pšenice u Makedoniju, ta zemlja uvela vancarinske barijere prema Srbiji i najavio mogućnost uvodjenja recipročnih mera.

On je agenciji Beta rekao da je odluka makedonskog Ministarstva poljoprivrede, prema kojoj su cene fitosanitarnih uverenja za uvoz pšenice u tu zemlju povećane za čak 833 odsto.


Kako ističe, to je nastavak loše prakse Vlade Makedonije da svake godine u ovo vreme uvodi vancarinske barijere."Vancarinskim barijerama makedonske strane svake godine se daje različita forma, ali je suština uvek ista – sprečavanje slobodne trgovine i ograničavanje izvoza pšenice i brašna iz Srbije u Makedoniju. Na taj način narušava se princip slobodnog protoka roba i usluga", precizirao je Ljajić.


Iako se povećanje cena fitosanitarnih uverenja formalno ne odnosi samo na izvoznike iz Srbije, kazao je Ljajić, jasno je da odluka uperena protiv srpskih preduzeća, koja su u ovom periodu godine tradicionalno najveći izvoznici žita u Makedoniju.


Ljajić je rekao i da će se Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija obratiti Sekretarijatu CEFTA za zahtevom da se u što hitnijem roku zakaže specijalna sednica zajedničkog komiteta zemalja potpisnica sporazuma o slobodnoj trgovini, na kojoj će se naći i novi propisi Makedonije, ali i da paralelno s tim Srbija razmatra uvodjenje recipročnih mera prema toj zemlji "jer se iz godine u godinu ponavlja isto".


"Svesni smo da recipročne mere nisu ni trajno ni najbolje rešenje, ali u ovom trenutku one su za nas iznudjen potez i naše stručne službe razmatraju na koje bi se makedonske proizvode one mogle odnositi. Zato pozivam nadležne u Vladi Makedonije da sednemo i razgovaramo o ovom problemu, da ga trajno rešimo, pre nego što on eskalira i naruši robnu razmenu dve zemlje", zaključio je Ljajić.
Kliknite za proširenje...
 
Kakve mere, pa oni potpisali sa albanijom, zadnje dve godine je preplavljeni smo njihovim povrcem. O uvozu iz eu necu da komentarisem.
 


​

Evropska unija
Statistika ne laže - ratarska PG na gubitku!

Datum: 08.08.2016. 16:30

Kategorija:
Ratarstvo




FADN organizacija za statistiku u poljoprivredi objavila je analizu proizvodnih troškova i prihoda EU farmi specijalizovanih za proizvodnju žitarica. Prikazani su trendovi povezani sa proizvodnjom pšenice, durum pšenice, kukuruza i ječma.



​

FADN organizacija za statistiku u poljoprivredi (u dodatku ispod teksta) objavila je analizu proizvodnih troškova i prihoda EU farmi specijalizovanih za proizvodnju žitarica na osnovu raspoloživih podataka iz 2013. godine. Prikazani su trendovi, između 2004. i 2013. godine, povezani sa proizvodnjom pšenice,durum pšenice, kukuruza i ječma.

Cena većine žitarica, između 2012. i 2013. godine, pala je za trećinu. Međutim, izuzeci su durum pšenica i kukuruz čija je cena padala malo sporije. Prinosi su pomalo i poboljšani, ali u skladu sa proteklim godinama,dok su troškovi proizvodnje povećani za 5%, od 2012. do 2013. godine, naročito zbog viših cena đubriva, semena i goriva. Indikatori prihoda farmi pokazali su pad i gubitak profitabilnosti u 2013. godini.
Troškovi proizvodnje žitarica i dalje rastu


Za sve četiri žitarice, operativni troškovi proizvodnje povećani su za gotovo 60% tokom perioda 2004-2013. godine. Od 2012. do 2013. godine operativni troškovi prosečno su porasli za 3%. Za pšenicu, specifični troškovi povećali su se za 4% u jednoj godini, a najveći razlog za to je rast cene semena za 5% i đubriva za 3%.
Španija proizvodi najjeftiniji durum


Španija je imala najniže troškove proizvodnje durum pšenice u 2013. godini, što je uključivalo gorivo (+ 90%) i zaštitna sredstva (+ 30%), dok je značajno opala kupovina mehanizacije.
Francuzima proizvodnja najskuplja


U Grčkoj su troškovi proizvodnje duruma porasli za 6%, i to uglavnom zbog cene goriva (+ 30%), dok je u Italiji cena semena porasla za 6%, što se kompenzovalo drugim materijalima. Francuski farmeri imali su najveće troškove jer je porasla cena ugovorene proizvodnje (+ 30%), zaštite i semena (+ 20%).
Proizvodnja ječma je najjeftinija


Ječam je u poređenju s ostalim žitaricama imao najniže zahteve kada je reč o finansijama, zbog zaštite (+ 20%) i semena (+ 9%). Troškovi proizvodnje kukuruza porasli su za 3% u 2013. godini uglavnom zbog cene semena (+ 6%) i zaštite (+ 5%).
Pad marži za pšenicu, durum, kukuruz i ječam


Marže između računa i operativnih troškova za proizvodnju pšenice na nivou EU bile su nestabilne u periodu 2004-2014, od 450 €/ha u 2004. godine do 200 €/ha u 2014. godini. To je rezultat pada cena i ukidanja vezanih direktnih plaćanja, ali očekuje se znatan oporavak u kalkulacijama za 2014. godinu.
Ratarska PG suočavaju se s padom prihoda


Od 2012. do 2013. godine, EU-28 ukupna proizvodnja ratarskih gazdinstava smanjila se za 10% u proseku, dok su troškovi porasli za 5%. Kapitalni troškovi su se povećali, a subvencije to nisu mogle da kompenzuju, uprkos njihovom blagom povećanju (+ 5%). Operativni troškovi su porasli za 3% od 2012. do 2013. godine, pad vrednosti je porastao za 11%, a spoljašnji troškovi (plate, zajmovi, kamate) su bili za 2% viši nego predhodnih godina.

Ekonomije 15 zemalja članica Evropske unije pretrpele su i veće gubitke (25%), dok su nove zemlje članice bile tek između 10% i 15%. Ratarska registrovana poljoprivredna gazdinstva izgubila su polovinu prihoda. Oporavak je usledio tek 2010. godine kada su se i marže povećale zbog viših cena žitarica. 2013. godina bila je prekretnica u pozitivnim trendovima poslovanja ratarskih RPG-a.

http://www.agroklub.rs/ratarstvo/statistika-ne-laze-ratarska-pg-na-gubitku/26811/



NAPOMENA: na dnu strane sa linka je PDF fajl:
Dokumenti Statistika ne laže - ratarska PG na gubitku!

Ekonomska analiza proizvodnje žitarica (2013)
veličina datoteke: 0.37 MB


 
Zrenjaninci,Kakvi se to pozivi šalju za vojnu vežbu u trajanju od 10 dana.Kikinđani dobijaju za Zrenjanin.Ima li ko neku informaciju.
 
Gazdinstvo VidanovićPoljoprivreda je firma pod otvorenim nebom --- izvor mojafirma.rs

A sada nešto sasvim drugačije. Dobrodošli u Sićevo, dom neverovatne prirode i svega hiljadu stanovnika od kojih mnogi s kolena na koleno prenose prefinjenu veštinu vinogradarstva. Naši domaćini, porodica Vidanović, neguju sto godina dugu porodičnu tradiciju uzgajanja voća i vinove loze, od kojih najsrećniji završavaju kao domaće vino ili rakija. Dejan nam priča kako izgleda suživot jedne porodice i njihovog vinograda.

Kada je došlo vreme da upišem fakultet, poljoprivreda je bila sasvim logičan izbor. Iza mene su već bile generacije koje su se bavile vinogradom i voćem, kao i hektari zemlje koji su čekali da ih neko nasledi i nastavi da ih neguje. Diplomirao sam tehnologiju vina sa željom da pomoću znanja koje sam stekao unapredim proizvodnju na svom imanju.

Onda je sledilo nekoliko godina rada u Zadruzi Sićevo i Poljoprivrednom industrijskom kombinatu u Nišu, gde sam imao prilku da naučim posao i ispečem zanat. Kako sam se, malo po malo, sve više posvećivao porodičnom gazdinstvu u dočekao svoj red da ga zaista preuzmem svim svojim moćima, tako sam se i udaljavao od svog redovnog posla, mada me on i dalje vezuje za Niš.

Iako sam u vinogradu od malih nogu, moram priznati da je moje prvo suočavanje sa njim u celini bilo žestoko – jer su zemlja i vremenske prilike uvek korak ispred vas. Nije prošlo mnogo dok se lokalnim nije raširila fitoplazma vinove loze, koja je uništila mnoge vinograde i naterala nas da ih krčimo i zatim sadimo ponovo.

Uvek kažem da je vinograd poput malog deteta – ukoliko se razboli, neprekidno moraš da ispituješ, opipavaš, pokušaš da razumeš „gde boli“. Srećan si ako uspeš da otkriješ, još srećniji kada ga izlečiš. S obzirom a to da je i moj pradeda radio isti posao na istom mestu gde se sada nalazimo, imao sam svu priliku da razvijem osećaj da razumem svoj vinograd.

vidanovic-06.jpg


...

Posetite: Gazdinstvo Vidanović
Kliknite za proširenje...

Tekst je predugačak da ga ovde kompletno citiram.
 
4.1. Пољопривреда и рурални развој – фокус на средња газдинства да постану конкурентна и извозе, унапређење технологије, примена стандарда код производа за извоз, маркетинг

Имајући у виду значај пољопривреде за националну економију у којој учествује са10% у БДП-у, 21% у извозу и 20% у радној снази, успешан одговор овим изазовима јеимператив. Таквог одговора није било у правој мери до данас.

Да бисмо постигли одржив развој у пољопривреди, већ сада морамо гледати убудућност. Новим и одлучним реформским мерама, буџетском подршком, снажномекономском политиком и трговином покренућемо пољопривреду и активиратипотенцијале да хранимо свет.

Ми можемо бити равноправни актери у глобалној тржишној утакмици ако будемоимали бољу стратегију, ако будемо играли као тим и ако будемо бржи и одлучнији уреализацији наших циљева од других.

Нова политика биће реална и флексибилна, фокусирана на ефикаснију расподелупољопривредног буџета и охрабривању свих учесника у пољопривредном сектору даинвестирају, тако што ће обезбедити бесповратна средства у висини и до 60% одвредности укупне инвестиције.

Младе пољопривреднике и подручја мање погодна за пољопривредну производњудржава ће подржати већим процентом бесповратних средстава. Млади пољопривреднициће бити у прилици да испуне снове својих очева и замене трактор и прикључне машинестаре преко 20 година, новим које ће држава субвенционисати.

Бесповратним средствимаћемо изградити хиљаде „малих фабрика“ на селу.

Подржаћемо улагања у: изградњу нових и модернизацију постојећих објеката за држање животиња нафармама складиштење, хлађење, чишћење, сушење, замрзавање, класирање и паковањепроизвода заштићене просторе за производњу садног материјала, воћа, поврћа, лековитогбиља и цвећа подизање нових вишегодишњих засада и винограда куповину нових пољопривредних возила, механизације и опреме побољшање постојећих, као и изградњу и опремање нових система за наводњавање

То је политика за коју се залажемо, политика којом ће се пољопривредницима ињиховим породицама дати прилика да живе достојанствено, од свог рада, а не одмилостиње.

У сарадњи са водећим међународним финансијским институцијама, попут Светскебанке, Европске банке за развој, Европске инвестиционе банке или Немачке развојне 39банке, Влада ће инвестиције у пољопривреди подржати развојем адекватнихфинансијских инструмената и повољних кредита како би се пољопривредницима ипрерађивачима помогло да улажу у своју производњу ради веће конкурентности испровођењу структурних прилагођавања.

Влада Републике Србије ће посебно водити рачуна да инвестициони циклус будестимулативан и ефикасан, ослобођен сувишних бирократских процедура којеограничавају и успоравају реализацију инвестиција у пољопривреди.

Нова опрема и механизација на фармама, системи за наводњавање, пластеници,хладњаче, складишта, силоси, модернизација и проширење капацитета прехрамбенеиндустрије ће увећати вредност српске пољопривреде и извоза и тиме донети новеперспективе развоју села и стварању одрживих комерцијалних газдинстава. Развој тржишта пољопривредног земљишта је неопходан услов како би се ресурсикористили на најефикаснији начин и да би се омогућило инвестирање у развојпољопривредне производње.

Изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту и усвајањем Уредбе одугорочном закупу државног пољопривредног земљишта по основу инвестиција, ВладаРепублике Србије одлучно наставља са кључним реформама у пољопривреди.

Тиме је онемогућено да појединачни интереси буду изнад интереса грађана идржаве, а малим инвеститорима дате једнаке шансе да закупе државно пољопривредноземљиште на основу квалитета инвестиционог плана.

Оријентација ка додатој вредности пољопривредних производа, заштитагеографског порекла и брендирање, подршка органској и интегралној производњи бићесмернице нове пољопривредне политике

Циљ ових мера Владе Републике Србије је да се се укину непотребне процедуре,усагласе стандарди безбедности хране са трговинским партнерима и прошири понудасрпских производа на страним тржиштима.

Влада ће наставити преговоре о ЕУ интеграцијама, уважавањем основнихпринципа европске пољопривредне политике и посебно водећи рачуна о интересиманаших пољопривредника и прехрамбене индустрије.

До септембра 2017. године, Влада ће решити питање продаје пољопривредногземљишта странцима.

Влада ће националне интересе заступати у складу са најбољимпринципима које је Европска Унија усагласила са новим државама чланицама, попутМађарске и Пољске, којима је одобрено 7, односно 12 година да одржавају постојећенационалне одредбе које ограничавају продају пољопривредног земљишта странцима.

У складу са европским стандардима, Влада Републике Србије ће редефинисатиулогу Републичке дирекције за робне резерве, омогућавајући јој да још ефикасније штитипољопривредне произвођаче и обезбеди стабилност од тржишних поремећаја.

http://www.novosti.rs/upload/images/2016 II//08/09/EKSPOZE-1.pdf


 
Bla bla truć, truć. Vidi se da ministar nema veze sa poljoprivredom, ako je on to pisao.
Najvažniji zadatak je zaustavljanje daljeg raslojavanja poljoprivrednika. Ne mogu jedni imati sve i njive i podršku (kredite i bespovratna sredstva), a boranija 2.000 din po ha. Ovi mali niti imaju veze da dođu do kredita, niti imaju šta da založe, a teško da mogu i da ih otplate. Naravno tvrdim da su seljaci ovce i da ih treba šišati. Ne znam da li će se ikada dozvati pameti.
 
1) Fokus na srednja gazdinstva da postanu konkurentna i da izvoze - prevedeno na nama razumljiv, srpski jezik, to znači sledeće:

a) odričem se malih gazdinstava iako sam u važećoj strategiji pre samo dve godine proklamovao "mala i srednja"
b) vi što radite do 100-150ha spremite se da vam ratarski proizvodi koštaju dvadeset posto manje od ovogodišnje cene pšenice, bez obzira na rod
c) morate prerasti u forme privrednih subjekata koji su sposobni da izvoze. Minimum doo sa pratećom administracijom i infrastrukturom

Mali više na postoje, a vi srednji ili će te postati poljoprivredni kombinati u malom ili idete putem malih kojih sam se već odrekao.

2) Razvoj tržišta poljoprivrednog zemljišta

a) svi vi koji se iz bilo kog razloga ne povinujete gore proklamovanom idete na doboš. Stimulisaće se kabadahije da vam zemlju kupuju budzašto kako bi ste namirili nesuvisle državne namete i bankarske rate za kredite u koje ću vas ja uvaljivati i gurati.

Obavezno pročitati pripovetku Milovana Đ. Glišića, Glava šećera.

3) Do septembra 2017. Vlada će rešiti pitanje prodaje zemljišta strancima

a) kao ćemo tražiti da produže rok za sedam ili dvanaest godina, a naši zapadni prijatelji će reći da ne može i mi ćemo morati pristati na to.

Ne zaboravljajte da je kraj 2017. rok za ustavne promene koje se između ostaloga tiču i faktičkog brisanja Kosmeta iz Ustava. Uz suvo gori i sirovo.


Pošten neki momak. Sve je rekao jasno i glasno. Modernim i politički korektnim jezikom naravno.

Novog Resornog Ministra nema potrebe komentarisati pošto i ovoga puta Vlada ima samo jednoga ministra za sve i svašta.

Eto takoo... Nego, šta kažu ovi metrolozi, oćel biti kiše, a?...
 
Evo slusam ovoga na tv i kaze da sto se tice svinja mopramo da pravimo hotele za svinje zbog kuge,a kugu imamo zato sto ih drzimo u objektima kakve sad imamo,a za kravare je rekao da dobijaju solidnu cvenu za mleko i da ne kukaju vise na to da koliko dobijaju kravari iz francuske jer su kod nas svi inputi mnogo jeftiniji nego u francuskoj.
Tako da glasali ste i za copavca pa se sad nije setio da priupita koji su to inputi jeftiniji kod nas.
 
bradonja s petokrakom je napisao(la):
1) Fokus na srednja gazdinstva da postanu konkurentna i da izvoze - prevedeno na nama razumljiv, srpski jezik, to znači sledeće:

a) odričem se malih gazdinstava iako sam u važećoj strategiji pre samo dve godine proklamovao "mala i srednja"
b) vi što radite do 100-150ha spremite se da vam ratarski proizvodi koštaju dvadeset posto manje od ovogodišnje cene pšenice, bez obzira na rod
c) morate prerasti u forme privrednih subjekata koji su sposobni da izvoze. Minimum doo sa pratećom administracijom i infrastrukturom

Mali više na postoje, a vi srednji ili će te postati poljoprivredni kombinati u malom ili idete putem malih kojih sam se već odrekao.

2) Razvoj tržišta poljoprivrednog zemljišta

a) svi vi koji se iz bilo kog razloga ne povinujete gore proklamovanom idete na doboš. Stimulisaće se kabadahije da vam zemlju kupuju budzašto kako bi ste namirili nesuvisle državne namete i bankarske rate za kredite u koje ću vas ja uvaljivati i gurati.

Obavezno pročitati pripovetku Milovana Đ. Glišića, Glava šećera.

3) Do septembra 2017. Vlada će rešiti pitanje prodaje zemljišta strancima

a) kao ćemo tražiti da produže rok za sedam ili dvanaest godina, a naši zapadni prijatelji će reći da ne može i mi ćemo morati pristati na to.

Ne zaboravljajte da je kraj 2017. rok za ustavne promene koje se između ostaloga tiču i faktičkog brisanja Kosmeta iz Ustava. Uz suvo gori i sirovo.


Pošten neki momak. Sve je rekao jasno i glasno. Modernim i politički korektnim jezikom naravno.

Novog Resornog Ministra nema potrebe komentarisati pošto i ovoga puta Vlada ima samo jednoga ministra za sve i svašta.

Eto takoo... Nego, šta kažu ovi metrolozi, oćel biti kiše, a?...
Kliknite za proširenje...


Da ne bude kao kod nas sa kravarima , ove sto je poljoprivredna politika htijela unistiti, opstali a one koje su najvise pomagali, dobijali kredite , subvencije itd. (50-200 grla) su propali :haha:.
 
Naravno da će biti tako.

Siromašak, mali, koji je to što ima znojem i radom stekao, bez kredita i kojekakvih stimulativnih pogodnosti, braniće se do zadnje kapi krvi, pa ako treba i oružjem.

Ovi što olako stiču...

Isto kao što naslednici lakše prodaju od sticalaca.
 
Danas gledam onaj cirkus od skupštine,kad se palma javio za reč kaže između ostalog,za nisku cenu žita krivi su nakupci,... šta smo mi bogu zgrešili.Mislim da će nam sledeći 4 godine biti pakao,jedino ako se ne složimo i ne krenemo u promene.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh