Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
paorpaor
Član
Sta fali da se ljudi malo izduvaju. Bolje na forumu nego kuci i okolini. Ti ako vidis da neko nekog vredja sankcionisi kako zasluje.
Nije samo vredjanje za sankcije i to sto ti radis flejmujes kulturno receno ili po nasem potpaljivanje da ne kazem podjebavanje je kaznjivo zato prestani. A ovaj forum nece biti mesto za istresanje nikome,jer ni mi moderatori to ne radimo i ne istresamo bes na clanove,pa ni clanovi ne treba da istresaju na forum kompletno.
Ko ima problema kuci,nek zamoli zenu da mu bolje ugreje vodu dok pere sudje.
Ko ima problema kuci,nek zamoli zenu da mu bolje ugreje vodu dok pere sudje.
Naravno da će biti isplata subvencija iz 2015-te, videćemo kada. Znači da isplata nije završena i zato ne vidim ni jedan razlog da tema bude zatvorena dok i poslednja isplata duga iz 2015-te ne bude isplaćena (pa neka to bude i za 10 godina ili nikada), osim ako nema drugih nama neznanih motiva. Ovo je čista istina i uredništvo neka razmotri, grešiti je ljucki ali nije ljucki braniti greške. Ovaj i drugi forumi postoje zbog članova, a ne članovi zbog foruma ! Modreratori treba da pomažu u normalnom funcionisanju foruma. Naravno ovaj post nema veze sa ,,potpaljivanjem,, od malo pre, nego samo i isključivo sa temom subvencije u 2015-toj.
paorpaor
Član
Nisam primetio da "podjebavam" nekog, niti mi je namera.
Imate deo foruma http://poljoinfo.com/forumdisplay.php?16-Predlozi-i-kritike
Tamo ima dovoljno tema u kojim možete pisati vaše kritike i predloge.
Međutim ,to ne znači da će predlozi i kritike biti usvojeni.
Tamo ima dovoljno tema u kojim možete pisati vaše kritike i predloge.
Međutim ,to ne znači da će predlozi i kritike biti usvojeni.
SAMA
Moderator
Doktor veterinarske medicine iz Srbije: Evo kako da prepoznate kancerogeno meso
Posted date: јануар 13, 2016In:
Otkako je Svetska zdravstvena organizacija objavila da ta hrana može da izazove rak,uznemirenost se nastanila u svakoj srpskoj kući. Zato priskačemo u pomoć i donosimo vam kratak vodič za izbegavanje opasnosti koje se kriju u omiljenoj nam hrani.
Portal Alo je istražio u kojim slučajevima slaninice, kobasice, viršle, paštete i šnicle nikako ne bi trebalo da spustimo u korpu!
Da biste i vi znali šta da kupite, upamtite ove korisne savete doktora veterinarske medicine Miroslava Stojšića, bivšeg saveznog veterinarskog inspektora.
“Od najvećeg značaja je da čitamo deklaracije. Prvi razlog da ne kupite kobasice, viršle i salame jeste ako na deklaraciji stoji oznaka MSM. To znači da je meso mašinski separisano, samleveno s kostima, u kojima su deponovani svi antibiotici, hormoni, teški metali i ostali otrovi koje je životinja tokom života pojela. Isto važi kada na deklaraciji pronađete emulgatore nitrite koji su obeleženi E249, E250, E251 i E252. Štetni su zato što s aminokiselinama iz mesa stvaraju kancerogeno jedinjenje nitrozamin.
Odmah vratite na policu kobasice, viršle, salamu i paštetu ako ste na deklaraciji uočili polifosfate koji se obeležavaju E451, E452 i E453, jer su genotoksični ili narodski rečeno, oštećuju nam gene. Posebno vodite računa da ne jedete nijedan proizvod koji sadrži E407, kako se obeležava karagenan. On se lepi za zidove creva, stvara ranice koje posle mogu da se pretvore u rak debelog creva”, upozorava Stojšić.
Kako dodaje, ako ste pročitali da neki od proizvoda sadrži poboljšivač ukusa glutaminat, to je dokaz da u njemu nema mesa.
“Sve što sam naveo odnosi se na trajne i polutrajne suvomesnate proizvode. Kada je meso u pitanju, ako kupujete, na primer, svinjske šnicle, obratite pažnju da li je meso prošarano žilicama masti ili ne. Ako jeste, te životinje i nisu tako loše hranjene. Ukoliko nema ni grama bele masnoće, a vodica curi iz njega, dokaz je da su svinje, uz hranu, dobijale hormon rasta i antibiotike. Spremanje mesa trebalo bi da bude tako da ne zagori. U toj zagoreloj masi pojavljuje se jedinjenje dioksin, koji je kancerogen. Najbolje je kuvati ga, peći zavijenog u foliju u rerni ili teflonu, u ulju, a može i na električnom roštilju. Ako neko voli baš miris dima, može da peče meso i na roštilju na ugalj. Pritom da vodi računa da se meso stavlja na rešetku kada ugalj prestane da dimi i kada se stvori jak žar”, objašnjava dr Stojšić.
On upozorava i da deci svakako ne bi trebalo davati prerađevine, naročito ne paštete i viršle. Na kraju, paštete uz malo truda možete napraviti i sami!
Dr Stojšić navodi i da otvorimo četvore oči kada kupujemo slaninu.
“Viđali ste debelu slaninu koja, kada se preseče, ima delova koji izgledaju kao želatin ili neki gel. E to nikako ne jedite. To znači da je u nju ubrizgano 30 odsto od njene težine takozvane salamure. Ona predstavlja rastvor nitritne soli u vodi u koji su dodati sojini proteini, polifosfati, karagenan, vitamin C i šećer! Dakle, sve ono što ste lupom pročitali u deklaracijama na kobasicama, viršlama, salami i drugim proizvodima. Ta slanina je štetna po zdravlje. Ako je pakovana, na njenoj deklaraciji moralo bi da piše šta sadrži salamura, ali se toga niko ne pridržava”, objasnio je on.
Posted date: јануар 13, 2016In:
Otkako je Svetska zdravstvena organizacija objavila da ta hrana može da izazove rak,uznemirenost se nastanila u svakoj srpskoj kući. Zato priskačemo u pomoć i donosimo vam kratak vodič za izbegavanje opasnosti koje se kriju u omiljenoj nam hrani.
Portal Alo je istražio u kojim slučajevima slaninice, kobasice, viršle, paštete i šnicle nikako ne bi trebalo da spustimo u korpu!
Da biste i vi znali šta da kupite, upamtite ove korisne savete doktora veterinarske medicine Miroslava Stojšića, bivšeg saveznog veterinarskog inspektora.
“Od najvećeg značaja je da čitamo deklaracije. Prvi razlog da ne kupite kobasice, viršle i salame jeste ako na deklaraciji stoji oznaka MSM. To znači da je meso mašinski separisano, samleveno s kostima, u kojima su deponovani svi antibiotici, hormoni, teški metali i ostali otrovi koje je životinja tokom života pojela. Isto važi kada na deklaraciji pronađete emulgatore nitrite koji su obeleženi E249, E250, E251 i E252. Štetni su zato što s aminokiselinama iz mesa stvaraju kancerogeno jedinjenje nitrozamin.
Odmah vratite na policu kobasice, viršle, salamu i paštetu ako ste na deklaraciji uočili polifosfate koji se obeležavaju E451, E452 i E453, jer su genotoksični ili narodski rečeno, oštećuju nam gene. Posebno vodite računa da ne jedete nijedan proizvod koji sadrži E407, kako se obeležava karagenan. On se lepi za zidove creva, stvara ranice koje posle mogu da se pretvore u rak debelog creva”, upozorava Stojšić.
Kako dodaje, ako ste pročitali da neki od proizvoda sadrži poboljšivač ukusa glutaminat, to je dokaz da u njemu nema mesa.
“Sve što sam naveo odnosi se na trajne i polutrajne suvomesnate proizvode. Kada je meso u pitanju, ako kupujete, na primer, svinjske šnicle, obratite pažnju da li je meso prošarano žilicama masti ili ne. Ako jeste, te životinje i nisu tako loše hranjene. Ukoliko nema ni grama bele masnoće, a vodica curi iz njega, dokaz je da su svinje, uz hranu, dobijale hormon rasta i antibiotike. Spremanje mesa trebalo bi da bude tako da ne zagori. U toj zagoreloj masi pojavljuje se jedinjenje dioksin, koji je kancerogen. Najbolje je kuvati ga, peći zavijenog u foliju u rerni ili teflonu, u ulju, a može i na električnom roštilju. Ako neko voli baš miris dima, može da peče meso i na roštilju na ugalj. Pritom da vodi računa da se meso stavlja na rešetku kada ugalj prestane da dimi i kada se stvori jak žar”, objašnjava dr Stojšić.
On upozorava i da deci svakako ne bi trebalo davati prerađevine, naročito ne paštete i viršle. Na kraju, paštete uz malo truda možete napraviti i sami!
Dr Stojšić navodi i da otvorimo četvore oči kada kupujemo slaninu.
“Viđali ste debelu slaninu koja, kada se preseče, ima delova koji izgledaju kao želatin ili neki gel. E to nikako ne jedite. To znači da je u nju ubrizgano 30 odsto od njene težine takozvane salamure. Ona predstavlja rastvor nitritne soli u vodi u koji su dodati sojini proteini, polifosfati, karagenan, vitamin C i šećer! Dakle, sve ono što ste lupom pročitali u deklaracijama na kobasicama, viršlama, salami i drugim proizvodima. Ta slanina je štetna po zdravlje. Ako je pakovana, na njenoj deklaraciji moralo bi da piše šta sadrži salamura, ali se toga niko ne pridržava”, objasnio je on.
aca74
Član
Doktor za uzimanje provizije kod otvranja klanica i mlekara. To je dr Šilja. A sad prosipa pamet.
SAMA
Moderator
Nasa pamet za svaku pohvalu.
SAMA
Moderator
PRAVE NAS LUDIM! "Perutnina Ptuj" prodaje "prirodne" pileće salame sa čak 4 ADITIVA I SAMO 10% MESA prve kategorije!
Ambalaža pilećeg parizera "gala" prepuna slogana "prirodno" i "fit", iako se po sadržaju vidi da to nikako ne može biti istina
Zaštitnik potošača 27. 01. 2016. 08:23
1
Informer
Da li se pod pojmove "prirodno" i "fit" može svrstati pileća salama koja u sebi ima samo 10% mesa prve kategorije (ostatak je MSM - mašinski separisano meso) i četiri emulgatora - E 450, E 621, E 301, E 250?
Parizer "gala" slovenačke "Perutnine Ptuj" (u Srbiji posluje preko kompanije "Topiko" iz Bačke Topole koju je kupila) prodaje nam se upravo pod tim sloganima, odnosno napisima ispisanim nekoliko desetina puta na ambalaži.
[h=3]Ogorčeni čitalac[/h]Na tu činjenicu Zaštitniku potrošača skrenuo je pažnju jedan čitalac, smatrajući da je prevara da se salama takve sadržine reklamira kao prirodna i fit. I zaista, uverili smo se da je na ambalaži ispisano: fit, naravno (prirodno na slovenačkom), prirodno i naturally (prirodno na engleskom). Međutim, prema deklaraciji, "gala" ima, između ostalog, sledeći sadržaj: mehanički separisano pileće meso 57%, pileće meso prve kategorije 10%, stabilizator E 450, pojačavač arome E 621, antioksidans E 301, konzervans E 250... Takođe, tu je i napomena da je sadržaj kolagena u ukupnim proteinima najviše 10%.
EVO KAKO NAS VARA HRVATSKA "ATLANTIK GRUPA" Cena GRATIS "Smokija" je 4,49 dinara!
U dopisu koji je poslao Zaštitniku potrošača, čitalac koji se predstavio kao savesni potrošač konstatuje: "Od 57%, sa koliko u ovom proizvodu učestvuje pileće meso, 10% je meso prve kategorije. Znači MSM učestvuje sa 47% i onda se postavlja pitanje da li je to pileće meso ili sav onaj sadržaj koji nastaje od obrade pilećeg mesa? To je vrlo bitno razlučiti. Postavlja se glavno pitanje: da li je sve ono što se ubacuje u onu MSM smesu, a svi znamo šta je to, prirodno i fit i da li time treba da hranimo svoju decu i sebe, verujući natpisima 'prirodno' i 'fit'".
MI USTVARI NEMAMO POJMA ŠTA JEDEMO! Analiza majoneza pokazala: Samo 6% jaja i čak 79% ulja!
[h=3]Čemu služi kolagen[/h]Šta se u stvari krije iza E oznaka kojima je "filovan" parizer "Perutnine Ptuj", za Zaštitnika potrošača rastumačio je dr Stevan Blagojević, tehnički rukovodilac laboratorije Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu:
- E 450 je stabilizator fosfatnog tipa, emulgujuća so. Ona služi da se zbog dodavanja vode u suvomesnati proizvod ona ne odvoji od dodate masti. Dalje, E 621 je mononatrijum glutaminat, i to je najpoznatiji pojačavač arome. Deluje tako da pojačava i produbljuje senzornu snagu ukusa. Antioksidans E 301 je natrijum askorbat. To je so askorbinske kiseline i ona se "stara" da proizvod ne menja boju i kiselost usled oksidacije. Konzervans E 250 je natrijum nitrit i uobičajen je za mesne prerađevine - objašnjava naš sagovornik.
SRPSKE PEKARE BEZOČNO OBMANJUJU POTROŠAČE! Crni hleb je najveća prevara!
S druge strane, kako kaže profesor Blagojević, kada se proizvod pravi od MSM ili na drugi način usitnjenog mesa, onda se vezuje kolagenom da se ta masa ne bi raspala.
Informer
[h=3]"Perutnina Ptuj": Sve je istinito[/h]Na pitanja koja smo poslali iz "Perutnine Ptuj" je stigao odgovor, sa potpisom direktora Tomija Rumpfa. Dopis prenosimo uz neznatno redakcijsko skraćenje:
"Zahvaljujemo vam se za interesovanje kao i za sve vaše aktivnosti u vezi sa edukacijom potrošača. Mi u 'Perutnini Ptuj Topiko' opredeljeni smo da potrošače jasno obaveštavamo o svim detaljima koji su važni za njihovu dobrobit, zadovoljstvo kupovine i, naravno, njihovo zdravlje.
Sve pileće meso se u grupi 'Perutnina Ptuj' uzgaja na sopstvenim farmama, kao i na farmama kooperanata, po strogo kontrolisanom sistemu kvaliteta, bezbednosti i sledljivosti. Vertikalna organizacija proizvodnje naše kompanije podrazumeva da su svi tehnološki procesi usaglašeni sa važećim domaćim i međunarodnim propisima. U proizvodnji mesa, kao i u proizvodnji prerađevina od pilećeg mesa, 'Perutnina' koristi proverene recepture koje su u skladu sa visokim standardima grupe, kao i svim zakonskim propisima.
Posebnu pažnju poklanjamo informacijama koje potrošač dobija putem naše ambalaže. U tom smislu, najodlučnije odbacujemo mogućnost da se na ambalaži naših proizvoda nalaze poruke koje nisu u skladu sa istinom. Sve pileće meso koje se uzgaja na farmama 'Perutnine' i njenih kooperanata se uzgaja po prirodnim metodama i u prirodnom okruženju, pa u skladu sa tim ne vidimo ništa sporno u korišćenju našeg slogana 'prirodno fit'.
U potpunosti ispunjavamo sve standarde koji podrazumevaju da na ambalaži proizvoda budu istaknute informacije koje su važne za potrošače. Detaljan sastav proizvoda, kao i svi ostali elementi koje pravilnici propisuju, nalaze se na našoj ambalaži. To uključuje i tehnološke klasifikacije, rokove trajanja, alergene i aditive, sve jasno navedeno i u odgovarajućoj veličini naznačeno. U tom smislu smo potpuno transparentni i vanstandardno informativni prema potrošačima, koji imaju pravo i mogućnost da znaju šta kupuju pre donošenja konačne odluke o kupovini."
Ambalaža pilećeg parizera "gala" prepuna slogana "prirodno" i "fit", iako se po sadržaju vidi da to nikako ne može biti istina
Zaštitnik potošača 27. 01. 2016. 08:23
1
Informer
Da li se pod pojmove "prirodno" i "fit" može svrstati pileća salama koja u sebi ima samo 10% mesa prve kategorije (ostatak je MSM - mašinski separisano meso) i četiri emulgatora - E 450, E 621, E 301, E 250?
Parizer "gala" slovenačke "Perutnine Ptuj" (u Srbiji posluje preko kompanije "Topiko" iz Bačke Topole koju je kupila) prodaje nam se upravo pod tim sloganima, odnosno napisima ispisanim nekoliko desetina puta na ambalaži.
[h=3]Ogorčeni čitalac[/h]Na tu činjenicu Zaštitniku potrošača skrenuo je pažnju jedan čitalac, smatrajući da je prevara da se salama takve sadržine reklamira kao prirodna i fit. I zaista, uverili smo se da je na ambalaži ispisano: fit, naravno (prirodno na slovenačkom), prirodno i naturally (prirodno na engleskom). Međutim, prema deklaraciji, "gala" ima, između ostalog, sledeći sadržaj: mehanički separisano pileće meso 57%, pileće meso prve kategorije 10%, stabilizator E 450, pojačavač arome E 621, antioksidans E 301, konzervans E 250... Takođe, tu je i napomena da je sadržaj kolagena u ukupnim proteinima najviše 10%.
EVO KAKO NAS VARA HRVATSKA "ATLANTIK GRUPA" Cena GRATIS "Smokija" je 4,49 dinara!
U dopisu koji je poslao Zaštitniku potrošača, čitalac koji se predstavio kao savesni potrošač konstatuje: "Od 57%, sa koliko u ovom proizvodu učestvuje pileće meso, 10% je meso prve kategorije. Znači MSM učestvuje sa 47% i onda se postavlja pitanje da li je to pileće meso ili sav onaj sadržaj koji nastaje od obrade pilećeg mesa? To je vrlo bitno razlučiti. Postavlja se glavno pitanje: da li je sve ono što se ubacuje u onu MSM smesu, a svi znamo šta je to, prirodno i fit i da li time treba da hranimo svoju decu i sebe, verujući natpisima 'prirodno' i 'fit'".
MI USTVARI NEMAMO POJMA ŠTA JEDEMO! Analiza majoneza pokazala: Samo 6% jaja i čak 79% ulja!
[h=3]Čemu služi kolagen[/h]Šta se u stvari krije iza E oznaka kojima je "filovan" parizer "Perutnine Ptuj", za Zaštitnika potrošača rastumačio je dr Stevan Blagojević, tehnički rukovodilac laboratorije Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu:
- E 450 je stabilizator fosfatnog tipa, emulgujuća so. Ona služi da se zbog dodavanja vode u suvomesnati proizvod ona ne odvoji od dodate masti. Dalje, E 621 je mononatrijum glutaminat, i to je najpoznatiji pojačavač arome. Deluje tako da pojačava i produbljuje senzornu snagu ukusa. Antioksidans E 301 je natrijum askorbat. To je so askorbinske kiseline i ona se "stara" da proizvod ne menja boju i kiselost usled oksidacije. Konzervans E 250 je natrijum nitrit i uobičajen je za mesne prerađevine - objašnjava naš sagovornik.
SRPSKE PEKARE BEZOČNO OBMANJUJU POTROŠAČE! Crni hleb je najveća prevara!
S druge strane, kako kaže profesor Blagojević, kada se proizvod pravi od MSM ili na drugi način usitnjenog mesa, onda se vezuje kolagenom da se ta masa ne bi raspala.
[h=3]"Perutnina Ptuj": Sve je istinito[/h]Na pitanja koja smo poslali iz "Perutnine Ptuj" je stigao odgovor, sa potpisom direktora Tomija Rumpfa. Dopis prenosimo uz neznatno redakcijsko skraćenje:
"Zahvaljujemo vam se za interesovanje kao i za sve vaše aktivnosti u vezi sa edukacijom potrošača. Mi u 'Perutnini Ptuj Topiko' opredeljeni smo da potrošače jasno obaveštavamo o svim detaljima koji su važni za njihovu dobrobit, zadovoljstvo kupovine i, naravno, njihovo zdravlje.
Sve pileće meso se u grupi 'Perutnina Ptuj' uzgaja na sopstvenim farmama, kao i na farmama kooperanata, po strogo kontrolisanom sistemu kvaliteta, bezbednosti i sledljivosti. Vertikalna organizacija proizvodnje naše kompanije podrazumeva da su svi tehnološki procesi usaglašeni sa važećim domaćim i međunarodnim propisima. U proizvodnji mesa, kao i u proizvodnji prerađevina od pilećeg mesa, 'Perutnina' koristi proverene recepture koje su u skladu sa visokim standardima grupe, kao i svim zakonskim propisima.
Posebnu pažnju poklanjamo informacijama koje potrošač dobija putem naše ambalaže. U tom smislu, najodlučnije odbacujemo mogućnost da se na ambalaži naših proizvoda nalaze poruke koje nisu u skladu sa istinom. Sve pileće meso koje se uzgaja na farmama 'Perutnine' i njenih kooperanata se uzgaja po prirodnim metodama i u prirodnom okruženju, pa u skladu sa tim ne vidimo ništa sporno u korišćenju našeg slogana 'prirodno fit'.
U potpunosti ispunjavamo sve standarde koji podrazumevaju da na ambalaži proizvoda budu istaknute informacije koje su važne za potrošače. Detaljan sastav proizvoda, kao i svi ostali elementi koje pravilnici propisuju, nalaze se na našoj ambalaži. To uključuje i tehnološke klasifikacije, rokove trajanja, alergene i aditive, sve jasno navedeno i u odgovarajućoj veličini naznačeno. U tom smislu smo potpuno transparentni i vanstandardno informativni prema potrošačima, koji imaju pravo i mogućnost da znaju šta kupuju pre donošenja konačne odluke o kupovini."
SAMA
Moderator
Ovih dana se na svim medijima vrti Matijevic.Evo sve na jednom mestu,al licno mislim,da ce u celoj prici samo inspektori biti bogatiji.
http://www.pravda.rs/2016/02/01/sni...ti-tuzilastvu-za-organizovani-kriminal-video/
http://www.pravda.rs/2016/02/01/sni...ti-tuzilastvu-za-organizovani-kriminal-video/
Nista cudno.To rade i ovi gore Evropski narodi...Ovih dana se na svim medijima vrti Matijevic.Evo sve na jednom mestu,al licno mislim,da ce u celoj prici samo inspektori biti bogatiji.
http://www.pravda.rs/2016/02/01/sni...ti-tuzilastvu-za-organizovani-kriminal-video/
Rabadzija
Član
Upravo je na RTV bilo o Watijevicu, naime po zakonu veterinrski inspektor nemoze bez najave da ide u inspekciju ( tako su izjavili u dnevniku) da li je to moguce?
Ne razumem zasto se sad cude, kad je zakonom njemu i ostalim velikim preradjivacima omoguceno da uvoze otpad meso iz EU a nase svinjarstvo propada.......
Pre par godina stigao sleper na granicu za doticnog preradjivaca. U sleperu su bile pilece glave zelene do zla Boga. Carinik koji je isao na pregled nije hteo da uradi predmet, jer je covek radio po savesti.
Epilog svega je da je kamion stojao par dana na granici, i na kraju prosao a carinik dobio otkaz !!! Ej zemljo Srbijo !!!!!!!!!!!!!!!
Ne razumem zasto se sad cude, kad je zakonom njemu i ostalim velikim preradjivacima omoguceno da uvoze otpad meso iz EU a nase svinjarstvo propada.......
Pre par godina stigao sleper na granicu za doticnog preradjivaca. U sleperu su bile pilece glave zelene do zla Boga. Carinik koji je isao na pregled nije hteo da uradi predmet, jer je covek radio po savesti.
Epilog svega je da je kamion stojao par dana na granici, i na kraju prosao a carinik dobio otkaz !!! Ej zemljo Srbijo !!!!!!!!!!!!!!!
[h=1]Промашаји аграрне стратегије[/h]Резултати производње у пољопривреди Србије у прошлој години далеко су испод плана у Стратегији пољопривреде и руралног развоја 2014–2024.
Аутор: Бранислав Гулансреда, 03.02.2016. у 08:15
(Фото Д. Јевремовић)
Укупна бруто вредност пољопривредне производње у 2015. години била је 4,63 милијарде долара, што је за 7,3 одсто мање од оне у 2014. години. Истовремено, нето остварена вредност пољопривредне производње у висини од 4,09 милијарди долара мања је за 5,6 одсто у односу на 2014. годину. Влада Србије је у јулу 2014. усвојила Стратегију пољопривреде и руралног развоја, која ће важити наредних 10 година. Према тој стратегији удео пољопривреде у БДП привреде треба да се повећа до краја овог периода за 15 до 20 одсто. Међутим, да би удео пољопривреде порастао на 15 одсто, то значи да пољопривреда до 2023. године треба да се развија по просечној стопи од 6,1 годишње. У другој, бољој варијанти, пише да би пољопривреда остварила раст удела у БДП од 20 одсто, требало би да се развија по стопи од 9,2 одсто годишње. Међутим, већ у првој години примене Стратегије, 2015, уместо планираног раста, пољопривреда Србије, према званичним подацима Републичког завода за статистику, бележи пад од 7,3 одсто!
Када је усвојена Стратегија, саопштено је да су циљеви тог документа унапређење и модернизација пољопривредне производње, побољшање квалитета живота у руралном подручјима, одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине.
Овакви резултати српског аграра показују да је упозорење ексминистра пољопривреде Југославије др Ковиљка Ловра, током јавне расправе о донетој Стратегији, било оправдано. Он је тада истакао да аутори Стратегије (њих око 200) користе нетачне податке, па су зато очекиване пројекције развоја пољопривреде потпуно нелогичне и бесмислене. Јер, према његовим оценама, изведене пројекције показују да ће се пољопривреда развијати сасвим супротно од развојних законитости. Између осталог, он је тада истакао: „Оно што аутори Стратегије пројектују још ниједна држава није успела да оствари. Штавише, за нашу привреду би било поразно да се остваре.“
Аутори су пројектовали и раст бруто инвестиција у пољопривреди од 10 до 15 одсто годишње у номиналном износу. То је нереално ако се зна да пољопривреда у Србији представља неатрактивну делатност за стране директне инвестиције. Оне су у укупним СДИ у Србији од 2004. до 2011. године учествовале са 0,7 до 1,6 одсто!
Дакле, оно што је планирано и остварено већ у првој години указује на нелогичност и неоснованост Стратегије. То се показало и у – пракси, уместо раста производње у аграру Србија, има пад!
Наиме, укупна вредност остварене биљне производње у 2015. години била је 2,98 милијарди долара, што је пад од око 11 одсто у односу на 2014, са учешћем од 64,3 процента у оствареној бруто вредности пољопривредне производње. Истовремено, вредност сточарске производње у Србији процењена је на прошлогодишњем нивоу у вредности од 1,65 милијарди долара и има учешће од 35,7 одсто у оствареној вредности пољопривредне производње.
У годинама које долазе, са великим изазовом суочаваће се и произвођачи и прерађивачи шећерне репе због губитка тржишта ЕУ, на коме Србија има преференцијалну квоту за извоз од око 182.000 тона. То ће знатно смањити сетвене површине које су последњих година достизале и 70.000 хектара (само у прошлој години то је било свега 42.000 хектара), као и прерађивачке капацитете, због ограничене конкурентности на међународном берзанском тржишту где су цене подложне осцилацијама, као и због рентабилније прераде шећерне трске у односу на шећерну репу.
Према ономе што су стручњаци планирали у Стратегији, одмах се видело да је то био само декларативни циљ, али у пракси неостварив. То се показало у првој години њене (не) реализације.
Новинар-истраживач и аналитичар
http://www.politika.rs/scc/clanak/348385/Pogledi/Promasaji-agrarne-strategije
Svima zainteresovanima je u startu bilo jasno da se ta i takva strategija donosi samo kako bi se formalno ispunio zahtev EU da imamo takav dokument. Niti je koga interesovalo, niti sada interesuje, stanje i zbivanje u srpskom agraru.
Profitne stope su još uvek jako visoke, ima "važnijih" pitanja od agrara... Ljuljaj Zumro, babo umro!
Аутор: Бранислав Гулансреда, 03.02.2016. у 08:15
Када је усвојена Стратегија, саопштено је да су циљеви тог документа унапређење и модернизација пољопривредне производње, побољшање квалитета живота у руралном подручјима, одрживо управљање ресурсима и заштита животне средине.
Овакви резултати српског аграра показују да је упозорење ексминистра пољопривреде Југославије др Ковиљка Ловра, током јавне расправе о донетој Стратегији, било оправдано. Он је тада истакао да аутори Стратегије (њих око 200) користе нетачне податке, па су зато очекиване пројекције развоја пољопривреде потпуно нелогичне и бесмислене. Јер, према његовим оценама, изведене пројекције показују да ће се пољопривреда развијати сасвим супротно од развојних законитости. Између осталог, он је тада истакао: „Оно што аутори Стратегије пројектују још ниједна држава није успела да оствари. Штавише, за нашу привреду би било поразно да се остваре.“
Аутори су пројектовали и раст бруто инвестиција у пољопривреди од 10 до 15 одсто годишње у номиналном износу. То је нереално ако се зна да пољопривреда у Србији представља неатрактивну делатност за стране директне инвестиције. Оне су у укупним СДИ у Србији од 2004. до 2011. године учествовале са 0,7 до 1,6 одсто!
Дакле, оно што је планирано и остварено већ у првој години указује на нелогичност и неоснованост Стратегије. То се показало и у – пракси, уместо раста производње у аграру Србија, има пад!
Наиме, укупна вредност остварене биљне производње у 2015. години била је 2,98 милијарди долара, што је пад од око 11 одсто у односу на 2014, са учешћем од 64,3 процента у оствареној бруто вредности пољопривредне производње. Истовремено, вредност сточарске производње у Србији процењена је на прошлогодишњем нивоу у вредности од 1,65 милијарди долара и има учешће од 35,7 одсто у оствареној вредности пољопривредне производње.
У годинама које долазе, са великим изазовом суочаваће се и произвођачи и прерађивачи шећерне репе због губитка тржишта ЕУ, на коме Србија има преференцијалну квоту за извоз од око 182.000 тона. То ће знатно смањити сетвене површине које су последњих година достизале и 70.000 хектара (само у прошлој години то је било свега 42.000 хектара), као и прерађивачке капацитете, због ограничене конкурентности на међународном берзанском тржишту где су цене подложне осцилацијама, као и због рентабилније прераде шећерне трске у односу на шећерну репу.
Према ономе што су стручњаци планирали у Стратегији, одмах се видело да је то био само декларативни циљ, али у пракси неостварив. То се показало у првој години њене (не) реализације.
Новинар-истраживач и аналитичар
http://www.politika.rs/scc/clanak/348385/Pogledi/Promasaji-agrarne-strategije
Svima zainteresovanima je u startu bilo jasno da se ta i takva strategija donosi samo kako bi se formalno ispunio zahtev EU da imamo takav dokument. Niti je koga interesovalo, niti sada interesuje, stanje i zbivanje u srpskom agraru.
Profitne stope su još uvek jako visoke, ima "važnijih" pitanja od agrara... Ljuljaj Zumro, babo umro!
