Umatičene krmače - nazimice -cene i iskustva

Fantastiko015

Fantastiko015

Član
Učlanjen(a)
27 Dec 2011
Poruka
651
Lokacija
Sabac
Unapred se izvinjavam ukoliko slicna tema postoji, ja je nisam uspeo naci.
Imam svojih 12 krmaca koje nisu umaticene i resio sam posto se sad u ova dva naredna meseca sve prase da kad se isprase i odgaje prasad da ih rasprodam i uzmem 6-7 umaticenih. Zna li neko kako se krecu cene tih umaticenih nazimica suprasnih ? Jel kupuvao neko od vas, i kakva su vam iskustva sa rasama ?
 
Cena je oko 350 evra. Po meni najbolje su sa Deltine farme, bar se meni one najvise svidjaju. Moj kum, je uzeo par komada na "Soko Salasu" ali se nisu bas nesto proslavile. Lose su se oprasile a posle toga su samo dve trazile, ove druge su zavrsile u kobasicama. Bile su jorksir x landras.
 
Sto se tice soko salasa(insit. za stocarstvo),cena suprasnih nazimica se vezuje za cenu tovljenika(ne znam tacno koji je paritet) ali kad su tovljenici jeftini,jeftine su i nazimice,tako je bilo do ove godine... Ja sam prosle godine placao u feb/mar 45000, u maju su bile 50000... E,ali ako ne poznajete nikog ko radi tamo ne uzimajte priplod,jer se desavalo da prodaju i nazimice koje su ostale suprasne u tovu pa zato obratitite paznju! Sto se tice genetike,imaju veoma kvalitetnog svedskog landrasa(iako su im uslovi drzanja losi),jer su pre par godina uvezli(ili dobili donaciju) iz svedske nekoliko nerastova. Ja sam uzimao cistog s.landrasa i oprasile su jedna 8,druga 12,treca 14 i normalno usle u estrus itd. A sto se tice Deltine farme,svi su zadovoljni sa kime god sam pricao. Joksira sam uvek uzimao kod beukovica i generalno sam zadovoljan...
 
Znaci da na uzimam suprasne ? Pre par godina jedna zena iz okoline Obrenovca je nudila suprasne umaticene krmace , kad se oprase da se samo vrate krmace bez ikakve naknade, mene to tada nije zanimalo sad grebem i pokusavam da nadjem njen br al nikako.
 
Ja sam iz Obrenovca,bavim se pomalo svinjarstvom,al nisam cuo za ti pricu sa suprasnim krmacama. Davno je PKB Dragan Markovic tako nesto davao,al ima tome bar 20 god unazad
 
Kod Beukovića su 350€ a u Ruskom Krsturu farma Bonida 400€ , kod nas su mnogi uzimali bonidine (delta) i svi su zadovoljni
 
Ukrštanje svinja za visoku proizvodnju odvija se:
a) izborom pasmine
b) izborom sistema ukrštanja
c) merenjem i registrovanjem proizvodnih osobina svinja kako bi mogli da se odaberu proizvodniji genotipovi za roditelje buduće generacije.
Ako ukrštanje svinja nije obavljeno kako treba, tj. bez visoko proizvodnih genotipova, nema visoke i rentabilne proizvodnje, što podrazumeva od 18 do 20 tovljenika po krmači godišnje sa 55-80% kvalitetnog mesa.

Izbor pasmine
Nijedna pasmina nema sve potrebne osobine, pa se stoga one dele na:
• plodne pasmine: švedski landras i veliki jorkšir.
• tovne pasmine (prirast i konverzija hrane): nemački landras, durok, hempšir, danski landras.
• izrazito mesne pasmine svinja: pietren i belgijski landras.
Osim dobrih proizvodnih osobina, trebalo bi da svinje budu stresno otporne i dobro prilagodive različitim proizvodnim uslovima.
Ukrštanje svinja odgovarajuće rase
Udruživanje osobina plodnosti, tovnosti i mesnatosti u genotipovima svinja postiže se ukrštanjem pasmina. Moguće šeme ukrštanja:
švedski landras (krmača) x veliki jorkšir(vepar)
F1 generacija (krmača) x durok ili pietren ili durok x pietren (vepar)
Tropasminski ili četvoropasminski mešanci za tov
F1 generacija će imati veće leglo, a prasad će biti otpornija i sposobnija za preživljavanje.
F1 generacija krmača sa izrazito mesnim pasminama nerastova daće tovljenike sa zadovoljavajućom količinom kvalitetnog mesa.
Učinci koje ukrštanje svinja nosi sa sobom zavisiće od intenziteta selekcije u čistim pasminama.
Izbor pasmina u sistemu ukrštanja zavisiće takođe od načina držanja svinja (konvencionalni ili slobodni), kao i nameni proizvoda (sveže mese ili meso za preradu).
Za držanje u stajama i prehranu koncentratima može se primeniti ukrštanje svinja sledećih sorti:
• švedski landras (krmača) x belgijski landras ili pietren (vepar)
• veliki jorkšir (krmača) x belgijski landras ili pietren (vepar)
• švedski landras (krmača) x veliki jorkšir (vepar)
F1 (krmača) x belgijski landras ili pietren (vepar)
Za držanje rasplodnih svinja na otvorenom i prehranu manje kvalitetnom hranom (paša, repa, žir i drugo), potrebni su otporniji genotipovi: veliki jorkšir, durok, hempšir.
Praktične mere u selekciji svinja
Izbor prasadi
• Kod rođenja treba odabirati prasad od visokoproizvodnih roditelja, uz označavanje I evidenciju podataka o izgledu prasadi, razvi jenosti, tj. telesnoj masi, broju sisa i drugo.
• Označavanje treba da bude trajno (tetoviranje ili stavljanje markica) kleštima za prasad.
• Označavanje i evidencija prasadi omogućiće pravilno sparivanje u reprodukciji, što podrazumeva izbegavanje srodstva u tri generacije.
Uzgoj u srodstvu je štetan, jer slabi konstitucionalna svojstva, tj. plodnost i otpornost.
Odabir nazimica i nerastića za rasplod sa 100 kg vrši se premaproizvodnim svojstvima i izgledu.

• Proizvodna svojstva: životni prirast i prirast u testnoj stanici, konverzija hrane i debljina slanine.
• Debljina slanine je indirektan pokazatelj mesnatosti svinja.
Odabir prvopraskinja i nerastića za remont

Odabir prvopraskinja vrši se prema:
• veličini i razvijenost legla (u zavisnosti od genotipa 8-10 prasadi),
• spoljašnjem izgledu ili eksterijeru. Dobro razvijeno leglo pokazatelj je dobre mlečnosti.

Odabir nerastića vrši se prema:
• reproduktivnoj efikasnosti u prvih nekoliko meseci, što omogućava registrovanje pripusta i eventualnih povađanja krmača osemenjivanjem.
• reproduktivnoj efikasnosti u veštačkom osemenjavanju procenjuje se na osnovu količine i gustoće sperme i rezultata osemenjivanja.
Selekcija odraslih rasplodnih svinja
Krmača na osnovu:
• Veličine legala, težine legala = mlečnost, redovnosti prasenja i dugovečnosti.
Nerastova na osnovu:
• uspešnosti oplodnje, veličine legla, kvaliteta potomaka u tovu.

- - - - - - - - - -



[TABLE="width: 99%"]
[TR]
[TD]Bojan Petkovic
NORVEŠKI LANDRAS

Norveški landras je majcinska rasa sa veoma dobrim karakteristikama. Ostvaruje 2,3 prašenja (racunato na uslovno grlo), 13,7 živorodenih prasica po leglu, 1,1 mrtvorodenih, 12,4 odlucenih po leglu.
Prasici imaju dnevni prirast od 470 gr na dan i 10,3 kg pri odlucivanju. Tovljenici imaju prirast od 928 gr dnevno.
Norveški landras se, zahvaljujuci dnevnom prirastu, potrošnji hrane i zdravstvenom statusu danas svrstava u vodece rase svinja.
11122006-1-1.gif

Uporedni rezultati testa nerastova norveškog landrasa/duroka
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

- - - - - - - - - -

Norveška se, zahvaljujuci nizu povoljnosti (bogatstvu od nafte, odvojenosti od kopna Evrope, poštovanju zakona i ogromnom ulaganju u razvoj svinjarstva poslednjih 30 god.) svrstala u red vodecih zemalja sveta po ekonomicnosti svinjarske proizvodnje. NORSVIN – organizacija za selekciju svinja u Norveškoj ulaže u selekcioni napredak više nego bilo koja druga organizacija na svetu, a dobit ostvaruju prizvodaci kroz smanjeni utrošak hrane po kg prirasta.
U Srbiji se gaji landras, ali uglavnom nemacki i švedski. Gornji Milanovac je zato pionir u gajenju ove poznate norveške sorte svinja.
Nakon trogodišnjih priprema, poceo je sa realizacijom projekat „Uzgoj svinja – norveški nacin“ koji predstavlja projekat od prioritetnog znacaja Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, a realizuje se kao donacija Vlade Kraljevine Norveške. Sam pripremni period odslikava ozbiljnost pristupa projektne grupe u sagledavanju i davanju smernica za poboljšanje trenutne situacije u svinjarskoj proizvodnji naše zemlje. Dugogodišnja saradnja izmedu Opštine Vefsn u Norveškoj i Opštine Gornji Milanovac rezultirala je pocetak realizacije ovog projekta koji treba da prenese vec dokazani model norveškog nacina gajenja svinja, kao i model kooperativa koji u sebi sadrži moderne evropske principe udruživanja.
Uz donatorska sredstva i saradnju sa norveškom vladom, zapocet je dugorocni projekat „Uzgoj svinja – norveški model“ sa ciljem unapredenja svinjarstva u Srbiji. Planirano je paralelno implementiranje 3 aktivnosti:
• Škola svinjarstva za transfer znanja (sprovodice se u više okruga u Srbiji)
• Elitni uzgoj norveškog landrasa (Polj. škola u Valjevu )
• Nacionalna asocijacija za uzgoj svinja
– AGRONOR
Projektni ciljevi i zadaci podrazumevaju intenzivnu saradnju izmedu Poljoprivredne škole u Valjevu, kao nosioca probnog zapata norveškog landrasa, škole svinjarstva i Specijalizovane stocarske zadruge Agronor, koja ce se ogledati u kontinuiranim aktivnostima vezanim za edukaciju, odgoj i distribuciju svinja kroz clanstvo Agronora.
Specijalizovana stocarska zadruga Agronor je integralni deo projekta ,,Uzgoj svinja – norveški nacin”. Agronor je osnovan u skladu sa zakonskim propisima Republike Srbije ali, istovremeno, sadrži i osnovne principe evropskog modela kooperativa. To podrazumeva i konkretnu primenu tih principa u praksi što, uz jasno odreden cilj, dovodi do formiranja tržišno orijentisane kooperative – zadruge. Aktivnosti koje ce se obavljati bice u cilju ostvarivanja dobiti clanova zadruge. Na ovaj nacin se postiže olakšan pristup tržištu, doprinosi se regulisanju uslova na njemu, postižu se realne cene, izbegava se kupovina/prodaja preko posrednika, omogucava se dobijanje povoljnih kredita i osiguranja, kao i pristup savetodavnim servisima.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh