Suša 2011

Tuga, od Kučeva do Boljevca, sve suvo i izgorelo, kao kroz Saharu, potoci presušili, reke do članaka, žali mi se čovek da mu pastrmka u ribnjaku ugiba zbog nedostatka vode...
 
I kod nas reke dosta opale,neki se zale da su im bunari pri kraju.Zemlja cemer i jad,kao da nije videla kise godinu dana.Tu i tamo sporadicno se javi i neki omanji pozar,jutros su intervenisali neki idiot palio strniku i umalo ne napravio lom,bilo blizu naselja.
 
OVAKO SUŠNA GODINA U PODRINJU SE NE PAMTI

Subota, 3. Septembar, 2011.| Autor: Agencija TANJUG

88708.jpg

LOZNICA - Visoke dnevne temperature i dugotrajan period bez kiše nepovoljno utiču na useve u Podrinju i posledice suše vidljive su na svim njivama a, ako potraje period bez padavina, uskoro bi mogla da počne berba kukuruza i žetva soje.

Rukovodilac sektora za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu u Loznici Milenko Đurić je rekao da su izuzetno visoke temperature prethodnih dana pogoršale stanje useva kukuruza i soje i da su prouzrokovale smanjenje prinosa zelene mase krmnih kultura.

On je podsetio da je na prostoru delovanja Zavoda, a to su područja Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika, u avgusta palo od jedan do pet litara kiše po metru kvadratnom, što je nedovoljno za normalan tok završnih faza formiranja, nalivanja i sazrevanja biljaka.
Za poslednjih deceniju i po, tako mala količina padavina je bila 2000. godine, koja se pamti kao izuzetno sušna, primetio je Đurić i dodao da su na zemljištima lošijeg mehaničkog sastava usevi prvi bili oštećeni.

On je ukazao da su sada oštećenja različitog stepena vidljiva i na njivama boljeg kvaliteta, dok su jedino usevi u dolinama reka i manjih vodotokova uspeli da sačuvaju zelenu masu.
Prema rečima stručnjaka, u tom delu Podrinja najpre je počelo siliranje kukuruza oštećenog sušom i gradom, a sada i iz redovne setve, što je obavljeno na oko 250 hektara od oko 2.000 do 2.500 koliko se najčešće svake godine koristi za te potrebe.

Ukoliko potraje vreme bez padavina sa visokim dnevnim temperaturama može se očekivati da ranije nego inače, već u prvih desetak dana septembra, počne berba kukuruza i žetva soje, smatra Đurić.
Prema podacima Zavoda, u tom delu Srbije za proizvodnju kukuruza, koji je i dalje najviše zastupljena ratarska kultura, ukupno je izdvojeno 22.225 hektara, a 1.800 je pod sojom.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Suša "bere" useve


Ova godina će za poljoprivrednike biti lošija, nego što su očekivali, kažu stručnjaci. Zbog tropskih vrućina, prema njihovoj proceni, očekuje se manji rod soje za trećinu, dok će, kako kažu, rod kukuruza biti u granicama višegodišnjeg proseka.
Tropske vrućine, koje su obeležile ovu godinu, prekinule su vegetaciju jesenjih useva, ubrzala im zrenje i smanjila prinose. Najlošije će, kažu stručnjaci, proći proizvođači soje. Od kukuruza se očekivao rekordan prinos, ali će suša doneti rod u granicama višegodišnjeg proseka.
usevi%201nn.jpg


"Veoma je bitno da li je primenjena puna agrotehnika na njivama pod kukuruzom. Ja se nadam da će tamo gde je sve urađeno kako treba prinos biti od četrdeset do šezdeset metričkih centi po jutru", kaže poljoprivrednik Ivan Rakić iz sela Melenci.
Na njivama, zasejanim suncokretom, skoro da se neće ni primetiti uticaj visokih temperatura.
"Ova proizvodna godina će biti po prinosima bolja za suncokret, nego za kukuruz. Visoke temperature su godile toj uljarici da sazri, a prinosi će biti veći nego lane", kaže Ivan Martinov, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
Ova godina će biti zabeležena po svega nekoliko litara kiše u avgustu na području Srednjeg Banata.
"Ove ekstremno visoke temperature su bolje podneli hibridi koji su imali ranije rokove setve, jer su faze vegetacije zaključno sa nalivanjem zrna završile pre nego što su došle avgustovske vrućine", kaže Jugoslav Lazić, agronom u zemljoradničkoj zadruzi "Veljko Lukić Kurjak" u Lukićevu.
Na manifestaciji "Dani polja jesenjih useva", koju je organizovala poljoprivredna stručna služba "Zrenjanin" na oglednim parcelama u selu Stajićevu, moglo je da se vidi kako su ovu godinu podneli 170 sorti i hibrida kukuruza, suncokreta i soje.
Stručnjaci ocenjuju da ove godine nije bilo hibrida za koji bi se moglo reći da je bolje podneo ekstremno visoke temperature.


---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Suša obrala kukuruz pre vremena

31srbija-kukuruz-beta.jpg


KRUŠEVAC - Dugotrajna suša i visoke temperature značajno će umanjiti rod kukuruza, koji je na području Rasinskog okruga, zasejan na oko 45.000 hektara, ocenila je savetnica za ratarstvo u Poljoprivredno-stručnoj službi u Kruševcu Radojka Nikolić.
"Zbog izuzetno visokih temperatura i vrućeg vetra kukuruz ubrzano sazreva, faze zrenja se skraćuju i sve to veoma nepovoljno utiče i drastično će se odraziti na smanjenje prinosa, posebno na lošijim, plitkim zemljištima", navela je Nikolić.
Ona je rekla da su visoke temperature i male količine padavina tokom jula negativno uticale na nalivanje zrna, ali da su vremenske prilike u avgustu presudno uticale na značajno umanjenje roda na oko 80 odsto zasada.
"Čak i na površinama koje su navodnjavane, iako je takvih neznatan broj, rod će biti umanjen jer su izuzetno visoke temperature dovele do oštećenja biljaka i stresnih uslova sazrevanja", naglasila je ona.
Prema rečima Nikolićeve, pšenica, koja se u Rasinskom okrugu gaji na oko 12.000 hektara, prošla je mnogo bolje, a ovogodišnji rod se kretao u nivou prosečnih 4,5 tona po hektaru.
 
Ova, a i neke ranije godine bi trebalo da nas nateraju da razmišljamo o zajedničkim sistemima za polivanje.Kad ovo kažem, mislim na dvojicu-trojicu komšija, prijatelja ili ljudi od poverenja koji bi uložili po neki dinar u nabavku armiranih creva, pumpe prepravljene za rad na plin,ako već dizel varijanta izlazi skuplje, i neki top bilo koje proizvodnje, makar i dalekoistočne, i da to sve zajedno bude trošak koji će da se otplati u samo jednoj godini na jednom, recimo, otkosu lucerke. Kukuruzu u avgustu treba 40 litara vode po kvadratu, a dobili smo "šipak". Neka svako izračuna koliko je izgubio samo ne jednom hektaru kulture. Ovo je prvenstveno apel braći i prijateljima u centralnom delu Srbije, gde kultura i navika polivanja useva tek treba da zaživi. Mi povrtari, prvo dovedemo vodu, kako ko može, pa posle sadimo povrće. Voleo bi da i braća ratari steknu tu naviku, ulože po par stotina evra, njih nekoliko, i da manje gledaju u nebo i Boga psuju zato što nema kiše. Verujte mi, isplati se tu uložiti, samo malo treba promeniti naše loše navike, kojih nažalost, imamo.
 
Potpuno si u pravu Milovane, samo što od takvog zajedničog posla na ovim prostorima uglavnom nema vajde. Svako gleda kako da zaje*e onog drugog i to je to, ljudi tako razmišljaju.
 
Ova godina je, što se tiče vegetativnog perioda za mnoge kulture već prošla, ali šta ćemo ako se ponovi ovakva katastrofa u narednih godinu-dve. To bi trebalo da nas opameti i ujedini, a verujem da uvek postoje dva-tri čoveka koji mogu da se slože oko ovoga. Pogotovu što su takve prognoze vrlo realne. Prosečan avgust na Balkanu ima 20 litara padavina, a kukuruzu treba 40. Govorim o pripremama u vansezoni, kada se do opreme za polivanje lakše dolazi, a ne kao sada, kada mi se svakog dana po neki čovek žali na to što bi i hteo da malo polije kukuruz, soju ili lucerku, a nema čime, a na hektaru kukuruza izgubio nekoliko stotina evra u prinosu. Slažem se, Selmire, da je to ovde teško izvodljivo, ali takođe verujem da možemo da promenimo navike, pogotovu ako nam preti zajednička vremenska stihija.
 
U pravu si Milovane,krajnje je vreme da pocnemo da razmisljamo o sistemima za navodnjavanje.Vama povrtarima svaka cast,imam ih dosta u mom kraju i znam da ubedljivo najvise ulazu u proizvodnju.A bez vode,naravno,i ne krecu sto kazes ti.Ipak,mislim to su i manje povrsine u odnosu na one pod ratarskom kulturom,gde ce biti teze obezbediti dovoljno vode u reonima koji oskudevaju njome bez nekih kapitalnih investicija.I tu mora da pritekne u pomoc sama drzava preko lokalne vlasti,odredjenih resora vlade ili kako god vec.Mislim da kada bi ovi jalovaci iz vlasti odredili poljoprivredu kao prioritet ove zemlje,sto ona u svakom pogledu i jeste,i krenuli sa kapitalnim ulaganjima u njoj,uz promenu naseg pristupa istoj,sve doslo na jedan pravi i visok nivo poljoprivredne proizvodnje.Kao i da bi u kratkom vremenskom periodu postali lideri u regionu u agraru,a sve se to visestruko vratilo drzavi i nama samima.Ali neko mora da povuce prvi korak,a ovde to moramo mi sami.A onda da nam priteknu u pomoc ovi iz fotelja ako imaju sluha za dobrobit ove lepe i plodne zemlje.Samo se bojim da nisu malo nagluvi,ili malo vise poput moje babe.
 
Ivane, i ja sam se isto tako nadao, predlagao vlastima da dovedemo struju do polja, ali uvek je bio problem novac. I jeste bio. A nama su, kao ove godine, goreli usevi da je bilo teško i gledati. I šta ćeš onda, potpališ svog tomosa ili dmb i teraj, spasi par ari useva dnevno, potroši poslednje pare za gorivo, ali vidiš rezultat. Nisam prodao kravu ili svinju, jer sam nekako obezbedio hrane za zimu. To je ta indirektna šteta, koju ćemo da pretrpimo i ove godine manjkom hrane za stoku, koju ionako, jedva uspevamo da održimo u životu, zbog visokih cena žitarica, a niskih cena stoke u odnosu na ulaganja. A onda nastupa "raj" za prekupce i monopoliste. Kada prodajemo stoku iz nužde, a ne po nekom sopstvenom planu.
 
E Ivane, dobar ti je potpis, samo trebas doci u BiH pa da vidis kako je tek ovdje, ovamo nivko fekalija stalno raste, da bar varira...Meni se srce lomi kad gledam kako mi kukuruz gori na 1ha a rijeka 5 metara od njive. Djaba i da imam pumpe i sve, kad je voda zagadjena i ne može se ni zalivati sa njom. Moj kraj je npr jako bogat vodom, ja ispred kuce imam bunar dubok 28 metara, prečnika 1.2m. Prije rata je svaka njiva imala bunar, na stotine ih je bilo, sad je sve to zagrnuto, zasuto, zapušteno, u njih se baca smeće i krepane životinje. Prije je narod kantama vadio vodu i zalivao baste a danas, uz toliko jeftinu tehniku (nova kinesa pumpa na benzinski pogon kosta jedva 100E), niko i ne misli da zaliva kukuruz. Bezbroj puta sam računao šta bi i kako bi, al nema koristi, stari bunari su uništeni a kopanje novih je ekstremno skupo, jedan čovjek to ne može, a od udruživanja u mom kraju nema ništa. Evo mali offtopic. Grupa od 4 lika iz sela je formiralo kao neku zadrugu i imaju neke zajedničke mašine, te velike poslove rade zajedno. Juče je npr jedan od njih silirao sa prastarim zajedničkim Mengele kombajnom i traktorom od 120KS, gonio ga je do besvijesti, žalosno je bio gledato šta je taj traktor radio sa kombajna. Drugi lik iz te zadruge je cijeli dan čekao da ovaj završi, i kad je završio, donio mu je u dvorište bukvalno razvaljen kombajn (evo čujem ih da ga još popravljaju). Lijep primjer razmišljanja - bitno je da ja sebi uradim, a drugi nek propadne. Tako bi bilo i sa sistemima za zalivanje. Sigurno je da ima ljudi koji bi se udružili i kod kojih bi sve radilo kao sat, al kod velike većine bi sve propalo u kradju, svadji i lopovluku. Društvo je zagadjeno od strane politike, političara, televizije i drugih medija - forsiraju se bezvezne stvari i ideje (npr nacionalizam) kako bi se narodu zamazale oči i sakrili pravi problemi. Danas 95% Srbije i BiH/RS više brine za to ko je koga poje*ao u Velikom bratu nego kako da se spasu usjevi i obezbjedi hrana kako ne bi dali povoda špekulantima i profiterima koji iz takve zaglupljenosti i zaslijepljenosti naroda izvlače korist i uvoze nam otpad iz inostranstva.

Nadam se samo da će iz užasa ove suše kakva se ne pamti ljudi izvući pouku i početi bar malo da brinu o važnim stvarima. Prije neki dan sam išao do najstarijeg živog čovjeka u selu (88 godina) i pitao ga pamti li ovaku sušu. Stari čovjek se kune da on ovo nije doživio, niti je čuo od svog oca ili djeda za ovakvu godinu. U mom selu već nešto više od 2 mjeseca nije pala KAP KIŠE!Nije se ni naoblačilo kako treba!Nijedan orah kojeg sam vidio u selu neće preživjeti ovo - SVI se suše, svi redom, a jako mnogo ih je već 100% mrtvo. Suše se hrastovi, jasenovi, vrbe, trešnje, jabuke, kruške...trava je dobila boju kao da je mraz bio. Trava koja je pokošena više ne niče. Prije dva dana sam obilazio njive i onako besciljno lutao sa ocem po gornjem dijelu sela, koji je više u brdu i zemlja je sionica. Pukotine u zemlji su dovoljno široke i duboke da ja stavim nogu do koljena unutra, a nosim broj 45. Kukruuz je relativno "živ" samo na poljima koja su inače podvodna i koja su jako duboko orana-sve drugo je mrtvo, kod nekih je stabiljika već počela truliti, sa dva prsta se cijelo stablo sa malo korijena iščupa iz zemlje.
 
I onda sve se svodi na vlastodrsce,jer zato su i tu i zato su masno placeni a i potplaceni da koordiniraju,donose zakonike,zastite svoje proizvodjace,odrade valjanu infrastrukturu tamo gde je neophodno i samim tim doprinesu kvalitetnijoj proizvodnji,kao i da kontrolisu trziste,a ne ko na divljem zapadu.Ja sad krenem nesto da utovim ili proizvedem,a to mi dodje ko ruski rulet-ne znam kad treba da plasiram da li cu da ubodem premiju ili prosviram slepoocnicu.A dok finisiram proizvodnju testisi odu do kolena,hiljadu stavki te manje-vise koci i otezava celokupan posao.I uvek na kraju doci ce ti neki bilmez da zaradi na tvom znoju i trudu.E to treba da uredi doticna "elita",da nam omoguci da od svog rada dostojanstveno i zivimo,a ne da od naseg rada uzivaju raznorazni lopovi u likovima tajkuna i tajfuna.:ppozdrav:
 
А да се ми сложимо?
Постоји озбиљна климатолошка студија која каже да ће на просторима на којима живимо и радимо врло брзо имати субмедитеранску климу са изразито неповољним распоредом падавина и веома жарким летима."Циркус" у пољопривреди што се временско климатских промена је тек почео. Зимус сам замолио господу Надлачког и Теофанова да Службено затраже да неко из Климатолошке службе да званична предвиђања за више година унапред(нпр.Госпођа Божовић из Министараства просторног планирања) али од тога још ништа а како изгледа ни неће.Срамота није наша.
Свима који гаје биљке нужне су корените измене у свему.Семе биљака које боље трпе сушу,другачија агротехника,обавезно наводњавање, засена,малчирање тла итд.........итд....
 
Nažalost, gorka istina ali nismo svesni šta se iza brda valja. Negde sam pročitao da kada je, u toku prosečnog ljudskog veka, moguće osetiti promenu klime onda je to klimatska kataklizma (te su se promene nekada opažale kroz vekove a ne godine, kao danas). I opet nema mudrosti a mora se delovati odmah.
 
Ocigledno je da nasa planeta ulazi u fazu klimatskih promena cije posledice iz ove perspektive ne mozemo valjano sagledati.Cujem da nas naredne godine ocekuje povecanje padavina za oko 10%.Medjutim,to nece biti na godisnjem nivou dobro rasporedjene padavine.Vrlo je verovatno da cemo imati kisna proleca na vec zasicenom zemljistu vlage od zimskih padavina,sto ce prouzrokovati nove poplave,odrone,klizista...I imacemo ono sto nas prati zadnjih godina,pevise vlage u prolece,a opet premalo u leto.Tu je vec sansa da se ta voda posle zime valjano akumulira,a onda valjano iskoristi kad kulture budu imale najvise potrebe za njom.A da li neko razmislja kako da spase imovinu ugrozenih od poplava i tu vodu nekako pricuva za kasnije,pa da jednim udarcem ubije dve muve,nisam bas siguran.I onda sve mi se cini,daj Boze da gresim,da cemo s proleca imati udarne vesti o poplavama,a kroz nekoliko meseci o susama i beskrajna jadikovanja na ovo i na ono.
 
Ma to nam bagra godinama pusta price da nema para za ovo-ono.Slazem se da je kod nas stanje za plakanje,ali mi smo prebogati.Jer koliko se kod nas krade,to i jedna Nemacka ne bi mogla podneti,pukla bi za par godina.A mi istrajavamo decenijama.Pa samo kod mene na lokalnom nivou sta se radi,ne smem ni da pomislim sta je na republickom.Treba samo pametno preraspodeliti sredstva kojim se raspolaze i odrediti prioritete ovog naroda i ove zemlje.Mnogo kanala,vestackih jezera,kompletnih sistema za navodnjavanje su ovi nasi vizionari unistili na ovaj ili onaj nacin.Pa onaj Domanovicev Vodja je svetionik za ove slepce.Samo dzaba ja pizdim,prijatelju,poljoprivredu ova vlast ne dozivljava kao stratesku tacku oslonca ove drzave i zamajac celokupne privrede.Pre bi se reklo da agrar guraju jos dublje u blato i glib,a sa njim i sve ostalo.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh