Soja 2009

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
nemam pojma koje sorte mi sijemo... u zadrugi rade ljudi koji prate godinu kakva je i koje sorte pasu gdje, to dostave u skladiste i radis s onim sto dobijes ;)

Za zito se moze birat sjeme po zelji, moze i za soju, ali se u sorte soje kod nas nitko od poljoprivrednika ne kuzi pretjerano, pa svi siju sto dobiju, ili lanjsku s tavana.
 
Ma ima i ovde takvih lažova...
Slovaci imaju izreku: Usta moje chval'te ma, lebo vas rozdriapem", tj. usta moja hvalite me jer ću vas pocepati.
 
Čitam jednu knjigu o gajenju soje tu piše da soja zahteva mnogo azota, u početnim fazama nema formiranu one bakterije na korenu pa ne može da usvaja azot preko vazduha. Zato savetuju da pred setvu baci 50 kg an po jutru.
 
inace to rade tzv azotofiksatori,a cudi me da ne mogu nekako da modifikuju soju tako da bolje azotofiksira azot iz vazduha ili su je modifikovali,ali ne smeju da je puste u prodaju zbog prostog razloga pada prodaje vestackog djubriva... :sta:





@sandor nisam hteo tebe da vredjam niti ispravljam,nego samo malo da pojasnim onima koji ne znaju nista...
 
Šandore, to je zanimljivo. Treba probati.
Isprobaću to na grašku, baš da vidim kako će se ponašati u početnom stadijumu rasta.
 
šandor je napisao(la):
Čitam jednu knjigu o gajenju soje tu piše da soja zahteva mnogo azota, u početnim fazama nema formiranu one bakterije na korenu pa ne može da usvaja azot preko vazduha. Zato savetuju da pred setvu baci 50 kg an po jutru.

CEGA?!?

Molim pojasnjenje.


Kod nas se soja "cjepi" u mracnom prostoru s posebnim bakterijama koje ubrzavaju rast dusikovih kvrzica na korjenu, no to se u mom kraju ne radi, ali sam za to cuo...
 
kod mene ako nestavis nitragin nece da rodi nista ako stavis sve ok bez djubriva
 
Bobo je napisao(la):
šandor je napisao(la):
Čitam jednu knjigu o gajenju soje tu piše da soja zahteva mnogo azota, u početnim fazama nema formiranu one bakterije na korenu pa ne može da usvaja azot preko vazduha. Zato savetuju da pred setvu baci 50 kg an po jutru.

CEGA?!?

Molim pojasnjenje.


Kod nas se soja "cjepi" u mracnom prostoru s posebnim bakterijama koje ubrzavaju rast dusikovih kvrzica na korjenu, no to se u mom kraju ne radi, ali sam za to cuo...

One neubrzavaju rast dušikovih kvržica već stvaraju te kvržice. Cijepljenje soje kvržičnim bakterijama je obavezna mjera prije svetve soje. Zašto? Jer one iz zraka usvajaju dušik i daju ga biljci na usvajanje u biljci pristupačnom obliku. Tako da onda soju nemoramo uopće ili ju tek malo prihranjujemo sa dušikom. Treba obratiti pažnju na prihranu (dušikom) soje koja je cijepljena jer ako se cijepljena soja prihranjuje onda se smanjuje djelovanje kvržičnih bakterija i onda njihov "posao" nema izražaja tj. uzalud je cjepljenje. Znači dodavanjem u dušika u prihrani soje smanjuje se usvajanje (dušika) iz zraka putem kvržičnih bakterija. Valjda ste me skužili.

A što se tiče AN-a, odi na Petrokemijine stranice i pogledaj malo gnojiva.
 
Kolega Becar, jel ;)

Sijemo soju vec godinama i NIKAD ju nismo cjepili tim bakterijama, a i NIKAD nismo bacali puno gnojiva ni u sjetvi ni u prihrani i opet smo prinosom zadovoljni. Sjeme cak bude samo trecina sjemensko,a 2/3 staro, proslogodisnje s tavana...

Zato sam i napisao da pospjesuju rast kvrzica, jer ne znam da ih stvaraju, jer to nikad nismo radili i nisam s tim upoznat.

Vjerujem da si vidio slike moje ovogodisnje soje, i dobar dio je polegao bio, a bilo je i trave na mjestima...

Mogao bih jedne godine i to probati, kao jos mnoge "inovacije" stare preko 50 godina, no ako nam valja i ovako, cemu dodatni trosak ;)
 
Čuj to je malte ne nikakav trošak (bakterizacija, jel), ali on sebe opravda sigurno. Kolki prinos soje ostvaruješ po jedinici površine?

I čuvaj se "tavanuše". Inspekcija takve jako voli. :osmeh:
 
e ovako kao dete sa sela,ali i aktuelni gimnazijalac

nasi to zovu "mulljanje"kada ide jedna kesica tog crnog... na 2 vrece od po 50 kg i to se pospe po soji uz par cepova vode da se sjedini sa sojom,a da se ne lepi

kao sto sam rekao da biljek klasicne ne uzimaju anzot N iz spoljasnje sredine(vazduha)kod ima 78% u celoj vazdusnoj atmosferi,nego iz zemljsta gde ga ima malo..da bi uzele N iz vazduga moraju biti "specijalizovane" tj.moraju imati azotofixatore koji vezuju N iz vazduha i unose ga u koren,a zatim daljnje procese fotosinteze...
 
to je sve tačno ali dok mlade biljke ne stvaraju kvržice na korenu (to jest do 3 troliske) oni nemaju azot u zemlji zato sam reko da treba pođubriti sa 50 kg an-a po jutru.
 
i jos da dodam posle skidanja soje zemljiste ostaje bogatije azotom.
i ja podrzajem da prije sjetve treba bacit mal oazota da biljka ima dok ne formira kvrzicne bakterije (azotofiksatore)a onda ce ona sama uzimat azot iz iz vazduha
 
posle soje naj isplativije je sijat psenicu jer ona naj bolje iskoristi taj azot
 
@ Mladene nije mi isplativo da sejem pšenicu posle soje jer su tu mnogo razmnožile kukuruzne zlatice (abrotica) i onda nemam njive za kukuruz i ovako sam ove godine sejao kukuruz na kukuruz i naneli su mi stetu od 10 - 25 % :udri:
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh