Razlika između MAP-a i 3X15!!!

kiraj je napisao(la):
Nešto sam primetio ,od kada sam počeo intezivno koristi MAP prinosi su mi u proseku veći,pogotovo kod pšenice i kukuruza.Analize zemljšta radim od 2002 godine i od tada počinjem da koristim MAP.Po jutru rasturamo od 60-100 kg a ponekad i izostavimo.Imam parcela koje zahtevaju i kalijum i tu dodamo uz MAP i neku kombinaciju sa kalijumom (ne svake godine).
Kliknite za proširenje...

Potpuno je ista situacija i kod mene.Samo MAP ili DAP (kalijuma ima i za izvoz :haha::haha:) i u prolece azot.U Banatu je generalno manjak fosfora.
 
ista stvar kao kiraj: Od kada radim analizu zemlje, i po rezultatima analize sledi da ima manjka fosfora na svim parcelama i kalijuma u optimalnoj kolicini i cak viska. Na kraju su mi rekli u savetodavnoj sluzbi da je to najcesci slucaj na teritoriji cele Vojvodine, da generalno ima manjka fosfora. Cinjenica je da otkako koristimo MAP prinos je bolji. Naravno uz MAP redovno razbacujemo i dobru kolicinu stajnjaka jednom u 3-4 godine. To je istovremeno i odgovor na ono od pre 20-30-40 godina. Nekad je svako domacinstvo imalo stoku, i nekada se svako malo iznosio jedan spediter stajnjaka, razbacivao vilama i nije ni trebalo vestaka. Danas smo previse gospoda za takvu igranku, generalno.
meni je primer parcela nadjubrena stajnjakom koja nije videla vestaka ni u jesen a ni prehranu u prolece. rod od 3700 kg/kj jecma mi je dokaz da od stajnjaka boljeg nema. Inace, zemlja je 4 klase pa ti vidi!
Inace, po meni MAP je zakon, naravno uz analizu zemlje, inace je lutrija!
 
kiraj je napisao(la):
Imam parcela koje imaju više od 50 mg/100g a većina je od 40-50.Mislim da mi je najniži oko 25.
Kliknite za proširenje...

Kiraj druze, te parcele gde imas 50 mg nemoj da djubris naredne 4 godine , parcele gde je od 40-50 naredne 3. Svake 4 godine se radi analiza. Azotom naravno da ces djubriti , ako radis N-min u prolece na osnovu toga. Poz
 
Evo postoje ove mogucnosti , ako mu je fosfor u toliko jakoj kolicini to je maltene kolicina koja je toksicna(smatra se da je preko 50 mg toksicno po nekim autorima) , nema djubrenja fosforom naredne 4 godine. Ako je kalijum nizak onda ide na zaoravanje biljniih ostataka i eventualno izvozenje stajnjaka normalno u manjoj kolicini (to je ako mu je fosfor u velikoj koncentraciji a kalijum u veoma maloj ispod 15 mg sto je apsolutna retkost u ovakvim tipovima zemljista ). Na poljoprivrednom fakultetu je radjena studija o kalijumu u cernozemu dosli su do rezultata da nakon 27 godina ne davanja kalijumovih djubriva njegova kolicina u zemljistu je opala za samo 2 miligrama na 100 grama , pogotovo sto je kalijum specifican no to su vec neke price koje vas ne zanimaju toliko. Sto se tice fosfora , on je dosta problematican zato sto gradi ne rastvorljiva jedinjenja sa CaCO3 , njegov nedostatak moze cesto jace da se manifestuje na zemljistima sa povecanim sastavom kalcijum karbonata a to povlaci i bazni PH. U Kiselim zemljistima sa fosforom tek nastaju problemi , zato sto gradi jedinjenja sa Aluminijumom,Gvozdjem itd. Ta jedinjenja nisu rastvorljiva. Po nekoj mojoj proceni najbolje je da je PH oko 6 pa ka 7 tj. neutralnom. U baznim zemljistima najbolje je koristiti ureu ili AN ili cak novi UAN ... da bi korigovali Ph ka neutralnom (pre setve u prolece).

NE znam da li sam objasnio , ako nisam onda postavi opet pitanje.
 
Deagane18 samo molim te pojašnjenje ovo u vezi fosfora i CaCO3 jer to je baš kod mene problem jer mi je CaCO3 preko 12 a ph 7,6 iako fosfora ima 25mg a ovi na institutu kada sam nosio na analizu nisu mi baš najbolje objasnili šta da radim ili ih ja nisam razumeo.Stajnjaka nemam niti mogu da ga razbacujem
 
pokušaj malo da isprobavaš kombinacije i ubaci svoje podatke možda ti nešto bude jasnije.Problem je samo što su ga "komšije" sklepale pa zahteva i poznavanje stranog jezika.:ppozdrav:
ishranabilja.com.hr/Kalkulatori/alkalk.htm
 
Dragan18 je napisao(la):
Evo postoje ove mogucnosti , ako mu je fosfor u toliko jakoj kolicini to je maltene kolicina koja je toksicna(smatra se da je preko 50 mg toksicno po nekim autorima) , nema djubrenja fosforom naredne 4 godine. Ako je kalijum nizak onda ide na zaoravanje biljniih ostataka i eventualno izvozenje stajnjaka normalno u manjoj kolicini (to je ako mu je fosfor u velikoj koncentraciji a kalijum u veoma maloj ispod 15 mg sto je apsolutna retkost u ovakvim tipovima zemljista ). Na poljoprivrednom fakultetu je radjena studija o kalijumu u cernozemu dosli su do rezultata da nakon 27 godina ne davanja kalijumovih djubriva njegova kolicina u zemljistu je opala za samo 2 miligrama na 100 grama , pogotovo sto je kalijum specifican no to su vec neke price koje vas ne zanimaju toliko. Sto se tice fosfora , on je dosta problematican zato sto gradi ne rastvorljiva jedinjenja sa CaCO3 , njegov nedostatak moze cesto jace da se manifestuje na zemljistima sa povecanim sastavom kalcijum karbonata a to povlaci i bazni PH. U Kiselim zemljistima sa fosforom tek nastaju problemi , zato sto gradi jedinjenja sa Aluminijumom,Gvozdjem itd. Ta jedinjenja nisu rastvorljiva. Po nekoj mojoj proceni najbolje je da je PH oko 6 pa ka 7 tj. neutralnom. U baznim zemljistima najbolje je koristiti ureu ili AN ili cak novi UAN ... da bi korigovali Ph ka neutralnom (pre setve u prolece).

NE znam da li sam objasnio , ako nisam onda postavi opet pitanje.
Kliknite za proširenje...

Dragane nije fosfor u pitanju, nego kalijum, njega ima 50mg/100g
 
Vitezbb
Kolicinu CaCO3 sa veceg na manje ne mozes da korigujes , mozes samo da se prilagodjavas situaciji. Tebi je fosfor u optimumu, treba da ga unosis onoliko koliko ga izneses sa parcele u prinosu. Moze da se uradi jedna stvar, a to je jedan deo da se unese sa setvom oko 50-60 kg MAP-a po hektaru , i to 5 cm pored semena i 5 cm ispod dubine setve. Ostatak fosfora se zaorava. Ph je takav i kod mene , mozemo jedino sa primenom uree i AN-a predsetveno u prolece da snizimo Ph. Sto se tice stajnjaka moze da se koristi ako ga ima, ako ne onda zaoravanje biljnih ostataka kad god je to moguce.

RaleKiraj
Onda samo MAP u oranje , naredne 4 godine bez djubrenja kalijumom, nisam bio dobro procitao. A sto kaze Kiraj , prinos se povecao zbog MAP-a... sto posto sigurno, zato sto verovatno niste unosili toliko Fosfora sa tri petnaestice i drugim formulacijama a fosfor fali na 90% parcela u Vojvodini...

najbolje je raditi analizu , a ako ne onda ne treba traziti savete sta i kako jer je verovatnoca da to djubrenje uspe mala. Recimo ja sam planirao da idem sa 60-70 kg MAP-a po jutru + 50 kg po hektaru MAP-a u setvi, ako budem kupio sejalicu sa depozitorima + urea po celoj povrsini. A da mi je azotara Pancevo u krugu 40 km dosao bi direktno kod njih po UAN!
 
Poslednja izmena:
Obično kada je kalijum u analizi veći od 25mg/100gr zemljišta za pšenicu ne ide kalijum u preporuci nego NP kombinacija i to kao MAP ili DAP. Kada je kukuruz, suncokret, soja i repa, a o povrću posebno, u pitanju ide i kalijum ali se onda radi kombinacija i ona zavisi od analize. Analiza koja se radi preko polj. tručnih službi i Instituta Novi Sad i Viktorije Group (koja radi u Institutu i poljoprivrednim stanicama analize-koristi usluge istih) podrazumeva ne samo potrebe biljke nego i potrebe zemljišta jer se preko zemljišta obezbeđuju hraniva za biljke. Ovo inače može da iziskuje veće količine đubriva ali je tako kako je. Inače na srednjim zemljištima po teksturi (černozem na nadmorskoj visini oko 70-80 m) vrednosti su osnovne za preporuku. Ako je to viši teren, lakšeg mehaničkog sastava, količine po ha su i do 40% niže jer, se elementi lakše otpuštaju i dostupni su biljkama. Na težim terenima, po teksturi, teže je ispuštanje hraniva i tada se količine povećavaju. E zato je potrebno uraditi analizu i konsultovati se sa ljudima na terenu.
( za Diklofena) Ranije nije bilo MAP-a i DAP- a a prinosi SUPER!!! E tada su zemljišta imala 2-3% više humusa, mogla su se orati sa jednobraznim plugom i IMT 539 na 30 cm! A prethodno konjima se nije išlo dublje od 10-15 cm. E više ne može, izraubovalo se i potrošilo a o strukturi da ne govorim. Idi pa probaj sa IMT 539 i jednobraznim plugom da uzoreš. Kanda ne ide!
Naša je sreća da imamo klimu koja "ne dozvoljava" bržu destrukciju zemljišta inače bismo se do sada selili bar jednom na drugu lokaciju! Gde? Ja ne znam.
Gariša.
 
Dragan18 je napisao(la):
Pa ja stvarno ne znam koliko puta na ovom internet forumu treba da napisem neke stvari da bi se one procitale.
Prica o DAP-u , MAP-u i svim djubrivima je jedna velika nauka koja je dosegla do takvih genijalnih resenja da to proizvodjaci ni ne slute.
Aj da krenemo ispocetka,
nekada davno dok se jos nije otkrio Haber-Bosch-ov postupak dobijanja sintetickog amonijaka postojala su djubriva koja su se proizvodila mlevenjem naslaga minerala...to su bila djubriva sa niskim koncentracijama sastojaka, tada su bile potrebne ogromne kolicine tih mlevenih minerala da bi se postigao zeljeni efekat. Nadalje , proizvodnja djubriva evoluira u sinteticku proizvodnju preko Haber-boschovog postupka dobijanja sirovine za proizvodnju svih azotnih djubriva. Ako drzava zna da proizvede sinteticki amonijak ona je sposobna da proizvodi azotna mineralna djubriva. Dakle Amonijak je osnova za proizvodnju djubriva uopste. U to vreme se smatralo da je bilo potrebno sto vise povecavati koncentraciju djubriva, tako smo sa 5,10,15 % sastojka nekih komponenti dosli do 20,30,50% , sto je smanjilo kolicine koje se upotrebljuju smanjilo je manipulaciju, omogucilo laksi prevoz ali je i poskupelo proizvodnju zbog drugacije tehnologije proizvodnje , sto je logicno. U danasnje, moderno doba, ljudi su shvatili da se hranivo u djubrivima ne iskoristava u tako velikom procentu jer se preko nekih hemijskih veza veze za zemljisna jedinjenja, a ta jedinjenja cesto znaju da budu ne rastvorljiva u vodi. Nametnulo se jedno pitanje , na koje je ubrzo i usledio logican odgovor... pitanje je bilo ODAKLE BILJKE UZIMAJU HRANU? ,logican odgovor je iz zemljisnog rastvora, znaci ako se nesto ne rastvara u vodi biljka ne moze da usvoji to nesto... pa hajde onda da napravimo nesto sto ce da se rastvara u vodi a nece graditi ne rastvorljiva jedinjenja u tom rastvoru... tako su nastala kompleksna djubriva, sadrzaj aktivne materije u djubrivima se drasticno smanjio.... sto se moze videti i u katalozima vodecih firmi u evropi koja proizvode djubriva. Sad se postavlja ono pitanje koje znam da sve muci..... ZASTO JE TO DJUBRIVO SKUPLJE KAD IMA MANJE AZOTA,FOSFORA i KALIJUMA ? Zar ne treba da bude jeftinije? Odgovor je sa naucne strane , dok razbacite 100 kg MAP-a iskoristi vam se od 5-30% .... sta je sa onih ostalih 70%? prelaze u zemljisne rezerve ... onda ide pitanje ....zasto ne bi napravili nesto sto nece praviti rezerve u zemljistu , nego ce vise da sluzi da se biljka hrani ... EEE U TOM GRMU LEZI ZEC.... dakle , mi ovde hranimo BILJKU a ne zemljiste.... sa tim nizim sadrzajem svih elemenata u kompleksnom djubrivu mi imamo vece iskoriscenje svih elemenata u formulaciji i u tom smislu ta djubriva nisu nista skuplja od klasicnih.

Razvoj djubriva: 1)naslage minerala
2) prva sinteticka djubriva sa niskim koncentracijama
3) mesana djubriva
4 ) kompaktirana djubriva
5) kompleksna
6) kompleksna sa raznim modifikacijama

Recimo , toliko daleko se otislo u nauci o djubrivima da se na njih nanose inhibitori ureaze i jos sto cudesa. A sad normalno sledi Kiss Robertovo pitanje, a za sta to sluzi, a jos se i ne jede i ima cudan naziv?? :cvetic:

Pa to sluzi isto kao stega za zeludac.... da ti ne dozvoli da se prejedes.

P.S. zaboravio sam da dodam tecna djubriva, koja su jeftina zbog toga sto se ne trosi na postupak izrade granula na ambalazu inace je sve isto sto se tice hraniva ..u nekim sistemima obrade cak i bolje.
Kliknite za proširenje...
Dragane,hvala na objasnjenjima.Sad se ja pitam.Sto se tice toga,da je MAP,"tezi"biljkama za usvajanje,pa jel on onda opravdan za psenicu?Pogotovo ako je neka gladnija njiva,pa psenicu treba "pogurati"..... :sta:
 
Ma nije on tezi za usvajanje , usvaja se on lako , samo sto ga u nekim zemljistima uhvate neki drugi elementi i onda bude ne rastvorljiv u vodi privremeno ili trajnije ! Naravno da je opravdan, jer u ovom slucaju MAP koristimo da bi povecali zemljisne rezerve Fosfora i lakopristupacan fosfor. Fosfor iz bilo kog djubriva se tako ponasa u zemljistu. Osim nekih novih kompleksnih djubriva koji imaju neke specificne osobine. Fora je u tome da se uradi analiza ako nije radjena, onda se odredjuje sa cime treba djubriti, mozda 100 kg 15:15:15 bude dovoljno ako tako analiza kaze , a mozda bude trebalo vise fosfora pa u tom slucaju koristimo MAP , DAP ili eventualno 8:24:16 ako se ne mogu nabaviti ova dva prva, jer je fosfor iz MAP-a i DAP-a najjeftiniji.
 
Posto je slicna tema sta raditi kad je fosfor 80 i koje su kulture manje podlozne toksincnosti fosfora ?

Da dopunim nisam izmislio kolicinu P2O5 nego tako kaze analiza a i susedna ima nesto manje fosfora tj 70 po analizi.

PH CaCO3 Humus P2O5 K2O
7.72 18.82 3.67 82.4 33.2
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh