Predstavite svoje selo ili grad!
- Začetnik teme LaMin
- Datum pokretanja
Deda Lala
Član
Ти,његов комшија то најбоље знаш.
kombajner
Član
http://www.ranovac.com/ Ovde mozete procitati dosta toga o mom selu!
E Dule baš si me nasmejao, lepo si predstavio tvoje mesto........Nisam ni znao da postoji ova tema
Dole kupus gore nebo to je Futog bog te ....
To je NASE selo,koliko znam nema isaranih fasada nigde osim jedan bedem od fudbalskog terena,kanta i ako bude prevrnuta preko noci sutra je opet ispravljena i u nju se baca smece. Imamo predsednika sela za 10+ koji se brine da sve bude u redu.
Dole kupus gore nebo to je Futog bog te ....
Pa sta hoces
....prosto i jednostavno, bar znas gde si kada zapnes na glavicu kupusa.
steva 1984
Član
Moje selo
duki78
Član
Dobro vece
Evo jedan lep snimak Negotina...
Evo jedan lep snimak Negotina...
Tomić Toma
Član
Evo i mog Brezjaka, ali u Explozivu zbog cuvenog Jadarita
A evo i iz vazduha
A evo i iz vazduha
Poslednja izmena od urednika:
đađo74
Član
Pozdrav ... Pokušaću u samo nekoliko fotografija da vas bar malo upoznam sa svojim gradom i njegovom okolinom ... Dobro došli u Prijepolje ...
đađo74
Član
Nastavak...
SAMA
Moderator
Istorija nasih sela i gradova
STARA PAZOVA
KRATAK ISTORIJAT
Područje Stare Pazove bilo je naseljeno još u doba praistorije. U doba Starog Rima bilo je deo provincije Panonije sa sedištem u obližnjem Sirmijumu.
Tokom srednjeg veka ovo područje je više vekova bilo na razmeđi između Vizantije i Ugarske. Poslednjih vekova srednjeg veka ugarska vlast se učvrstila u ovim krajevima.
Za vreme Osmanskog carstva (16-18. veka) Pazovu su naselili Srbi. Oni su ostali pretežno stanovništvo sve do kraja 18. veka.
Slovaci su se doselili u ovaj deo Srema, tada južni deo Habzburške monarhije, posle 1760. godine po molbi Slovaka iz uglavnom srednje Slovačke koji nisu bili katoličke vere već nove protestantske tj. evangelističke vere. Doselili su se i zbog siromaštva ali i zbog Mađara katolika, kojima nije prijala nova vera. Slovaci su bili većinsko stanovništvo u Staroj Pazovi do polovine 20. veka. Istovremeno su Srbi bili većinsko stanovništvo u okolnim selima. Nemci su se doselili 1791. godine, na prostor koji je dobio ime Nova Pazova a tada i Stara Pazova dobija svoje ime.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
STARA PAZOVA
KRATAK ISTORIJAT
Područje Stare Pazove bilo je naseljeno još u doba praistorije. U doba Starog Rima bilo je deo provincije Panonije sa sedištem u obližnjem Sirmijumu.
Tokom srednjeg veka ovo područje je više vekova bilo na razmeđi između Vizantije i Ugarske. Poslednjih vekova srednjeg veka ugarska vlast se učvrstila u ovim krajevima.
Za vreme Osmanskog carstva (16-18. veka) Pazovu su naselili Srbi. Oni su ostali pretežno stanovništvo sve do kraja 18. veka.
Slovaci su se doselili u ovaj deo Srema, tada južni deo Habzburške monarhije, posle 1760. godine po molbi Slovaka iz uglavnom srednje Slovačke koji nisu bili katoličke vere već nove protestantske tj. evangelističke vere. Doselili su se i zbog siromaštva ali i zbog Mađara katolika, kojima nije prijala nova vera. Slovaci su bili većinsko stanovništvo u Staroj Pazovi do polovine 20. veka. Istovremeno su Srbi bili većinsko stanovništvo u okolnim selima. Nemci su se doselili 1791. godine, na prostor koji je dobio ime Nova Pazova a tada i Stara Pazova dobija svoje ime.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Rasa91
Član
[h=1]Дупљаја[/h]
[h=2]Историја[/h]Сврстава се у стара војвођанска насеља. Околина Дупљаје представља значајан археолошки локалитет. На месту данашњег насеља постојало је праисторијско насеље, које су Римљани проширили и изградили за своје потребе.
Становништво се претежно бави пољопривредом. Дупљаја је била земљорадничко насеље, што је последица повољног педолошког покривача.
У 15. веку – Dupócz
1713. – Дупљаја
1894 – Temes – Váralja
1922 – Дупљаја
Крај Дуољаје, на обали Караша, налази се опкопи, земљани радови из преисторијског времена, према својим потребама.
Од 1421. до 1427. године Dupolch (изг.Dupócz) је у поседу олигарха Јована де Јанка и у Крашовском комитату. 1690 – 1700. године појављује се поново Дупљаја, а 1713. имала је 20 домова.
Дупљаја је 1716 г. ушла у састав Новопаланачког диштрикта, а 1717. било је у њој 30 домова. Ово насеље није развијало нормално, што се даје закључити по броју кућа 1749. године, када је у њему било 28 кућа.
Дупљаја на карти Јозефинског катастра из 1770. године
Године 1752. дошли су нови насељеници Срби. 1782. пописано је 429 православних становника. Преселили су се 1783. овамо становници села Омора и населили оморачки сокак. Од старих црквених звона друго је било из Омора. Црква је из друге половине XVIII века, а матичне књиге се воде од 1778. године.[SUP][1][/SUP]
Године 1802. пописано је 786 становника, а 1854. само 737. 1873. године Допљаја је ушла у састав Крашовског, а 1876г. у састав Тамишког комитата.
У првој половини XIX века, када је народ био у непрекидном покрету, број становништва је у сталном опадању, док се у другој половини показује бројни пораст становништва: 1869. године 756.становника; 1880– 867; 1890–1049; 1900–1153; 1910–1242.
Године 1906. сазидана је општинска кућа и зграда за општинског бележника. 8. новембра 1918. заузела је српска војска Дупљају, која је 1919. ушла у састав Торонталскотамишке жупаније.
На дан 31. јануара 1921. године пописано је 1190 душа, од који је било: Срба–1149; Румуна – 14; Немаца – 10; Мађара -2. 20. новембра 1927. извршен је избор новог општинског представништва. Сеоски атар 1927. године обухвата 4230 ланаца од којих је 187 ланаца оранице и 830 ланаца пашњака општинска имовина.[SUP][2][/SUP]
A poznati smo Dupljajskim kolicama koja poticu iz srednjeg bronzanog doba, negde pre 3500 god. http://sr.wikipedia.org/sr/Дупљајска_колица
[h=2]Историја[/h]Сврстава се у стара војвођанска насеља. Околина Дупљаје представља значајан археолошки локалитет. На месту данашњег насеља постојало је праисторијско насеље, које су Римљани проширили и изградили за своје потребе.
Становништво се претежно бави пољопривредом. Дупљаја је била земљорадничко насеље, што је последица повољног педолошког покривача.
У 15. веку – Dupócz
1713. – Дупљаја
1894 – Temes – Váralja
1922 – Дупљаја
Крај Дуољаје, на обали Караша, налази се опкопи, земљани радови из преисторијског времена, према својим потребама.
Од 1421. до 1427. године Dupolch (изг.Dupócz) је у поседу олигарха Јована де Јанка и у Крашовском комитату. 1690 – 1700. године појављује се поново Дупљаја, а 1713. имала је 20 домова.
Дупљаја је 1716 г. ушла у састав Новопаланачког диштрикта, а 1717. било је у њој 30 домова. Ово насеље није развијало нормално, што се даје закључити по броју кућа 1749. године, када је у њему било 28 кућа.
Дупљаја на карти Јозефинског катастра из 1770. године
Године 1802. пописано је 786 становника, а 1854. само 737. 1873. године Допљаја је ушла у састав Крашовског, а 1876г. у састав Тамишког комитата.
У првој половини XIX века, када је народ био у непрекидном покрету, број становништва је у сталном опадању, док се у другој половини показује бројни пораст становништва: 1869. године 756.становника; 1880– 867; 1890–1049; 1900–1153; 1910–1242.
Године 1906. сазидана је општинска кућа и зграда за општинског бележника. 8. новембра 1918. заузела је српска војска Дупљају, која је 1919. ушла у састав Торонталскотамишке жупаније.
На дан 31. јануара 1921. године пописано је 1190 душа, од који је било: Срба–1149; Румуна – 14; Немаца – 10; Мађара -2. 20. новембра 1927. извршен је избор новог општинског представништва. Сеоски атар 1927. године обухвата 4230 ланаца од којих је 187 ланаца оранице и 830 ланаца пашњака општинска имовина.[SUP][2][/SUP]
A poznati smo Dupljajskim kolicama koja poticu iz srednjeg bronzanog doba, negde pre 3500 god. http://sr.wikipedia.org/sr/Дупљајска_колица
Poslednja izmena od urednika:
đađo74
Član
[SIZE=+3]Prijepolje[/SIZE][TABLE="width: 95%"]
[TR]
[TD][SIZE=-1]
Kako je zabeleženo u "Istoriji države i prava", Prijepolje je 1332. godine "bilo grad
trgovište, trgovačko naselje", a trinaest godina kasnije pominje se u pisanim dokumentima kao Merkatum Prijepolje. Preko njega je vodio karavanski put od Dubrovnika do Soluna i Carigrada. Zajedno sa svojom okolinom rano je ušao u sastav srpske srednjevekovne države, pa je njegova prošlost burna i bogata krupnim događajima i promenama.
[/SIZE][TABLE="align: right"]
[TR]
[TD]
[/TR]
[/TABLE]
[SIZE=-1]Razne civilizacije ostavile su svoje neizbrisive tragove. Na to podsećaju brojne arheološke iskopine iz rimske i kasne antičke epohe. Na lokalitetu Kolovrat, predgrađu Prijepolja, otkrivena je i istražena nekropola koja ukazuje da je reč o značajnom urbanom naselju, gradu u kome su boravili ugledni carski dostojanstvenici u vremenu od II do IV veka. U selu Izbičnju, na levoj obali Lima, nalaze se ostaci Kovingrada, gde na jednoj kamenoj ploči stoji zapis: "Sva ova s mnogo truda podignuta zdanja koja gledaš: bedeme, hramove, kuće, fontane, staje, atrije, kupatila, sve to uz Hristovu pomoć, za nekoliko godina podiže Episkop Stefan, za vlade cara Justina" (period 527-565. godine).
[/SIZE][SIZE=-1]Grad na Limu i Mileševki izrastao je u krilu manastira Mileševe, slavne zadužbine kralja Vladislava, koji je utemeljen 1234. godine u pitomoj dolini, pet kilometara uzvodno od ušća Mileševke. Zahvaljujući činjenici da se odlikuje izuzetnim freskama i što se u njemu dugi niz godina nalazio grob Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, manastir Mileševa imao je izuzetan ugled. U njemu se 1377. godine krunisao bosanski ban Tvrtko za kralja Bosne i Srbije. Tokom XV veka ovde je bilo sedište Mileševske mitropolije, a u XVI veku radila je i jedna od prvih srpskih štamparija.
[/SIZE][SIZE=-1]
Najčuvenije freske Mileševe su autentični lik Sv. Save i opevani Beli anđeo, kojim je Evropa pozdravila Ameriku kada su svojevremeno proradile satelitske veze između dva kontinenta. Kao kulturna riznica, Mileševa je stavljena pod zaštitu UNESKO.
Pored Mileševe, značajni su manastiri Mili i Davidovica, koji je obnovljen 1998. godine. Za vreme turske vladavine podignuto je više objekata koji imaju ne samo kulturni već i turistički značaj. Među njima najpoznatiji su tri džamije i Sahat-kula, kuća Musabegovića, Šećeragića i Cvijovića, koje svedoče o istočnjačkoj kulturi i izuzetni su spomenici građevinarstva.
[/SIZE][SIZE=-1]Mnogi Prijepoljci učestvovali su u Prvom srpskom ustanku, Babunskoj buni 1875. godine, Javorskom ratu 1876. godine, Raoničkoj buni, balkanskim ratovima i u oba svetska rata. U slavu palih boraca i žrtava fašističkog terora, kao i značajnih istorijskih događaja na području opštine, podignuto je 130 spomen-obeležja, među kojima je najznačajniji spomenik "4. decembar", sa spomen-bolnicom i kosturnicom.[/SIZE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TR]
[TD][SIZE=-1]
Kako je zabeleženo u "Istoriji države i prava", Prijepolje je 1332. godine "bilo grad
trgovište, trgovačko naselje", a trinaest godina kasnije pominje se u pisanim dokumentima kao Merkatum Prijepolje. Preko njega je vodio karavanski put od Dubrovnika do Soluna i Carigrada. Zajedno sa svojom okolinom rano je ušao u sastav srpske srednjevekovne države, pa je njegova prošlost burna i bogata krupnim događajima i promenama.
[/SIZE][TABLE="align: right"]
[TR]
[TD]
[SIZE=-1]
Manastir Mileševa[/SIZE]
[/TD]
Manastir Mileševa[/SIZE]
[/TR]
[/TABLE]
[SIZE=-1]Razne civilizacije ostavile su svoje neizbrisive tragove. Na to podsećaju brojne arheološke iskopine iz rimske i kasne antičke epohe. Na lokalitetu Kolovrat, predgrađu Prijepolja, otkrivena je i istražena nekropola koja ukazuje da je reč o značajnom urbanom naselju, gradu u kome su boravili ugledni carski dostojanstvenici u vremenu od II do IV veka. U selu Izbičnju, na levoj obali Lima, nalaze se ostaci Kovingrada, gde na jednoj kamenoj ploči stoji zapis: "Sva ova s mnogo truda podignuta zdanja koja gledaš: bedeme, hramove, kuće, fontane, staje, atrije, kupatila, sve to uz Hristovu pomoć, za nekoliko godina podiže Episkop Stefan, za vlade cara Justina" (period 527-565. godine).
[/SIZE][SIZE=-1]Grad na Limu i Mileševki izrastao je u krilu manastira Mileševe, slavne zadužbine kralja Vladislava, koji je utemeljen 1234. godine u pitomoj dolini, pet kilometara uzvodno od ušća Mileševke. Zahvaljujući činjenici da se odlikuje izuzetnim freskama i što se u njemu dugi niz godina nalazio grob Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, manastir Mileševa imao je izuzetan ugled. U njemu se 1377. godine krunisao bosanski ban Tvrtko za kralja Bosne i Srbije. Tokom XV veka ovde je bilo sedište Mileševske mitropolije, a u XVI veku radila je i jedna od prvih srpskih štamparija.
[/SIZE][SIZE=-1]
Najčuvenije freske Mileševe su autentični lik Sv. Save i opevani Beli anđeo, kojim je Evropa pozdravila Ameriku kada su svojevremeno proradile satelitske veze između dva kontinenta. Kao kulturna riznica, Mileševa je stavljena pod zaštitu UNESKO.
Pored Mileševe, značajni su manastiri Mili i Davidovica, koji je obnovljen 1998. godine. Za vreme turske vladavine podignuto je više objekata koji imaju ne samo kulturni već i turistički značaj. Među njima najpoznatiji su tri džamije i Sahat-kula, kuća Musabegovića, Šećeragića i Cvijovića, koje svedoče o istočnjačkoj kulturi i izuzetni su spomenici građevinarstva.
[/SIZE][SIZE=-1]Mnogi Prijepoljci učestvovali su u Prvom srpskom ustanku, Babunskoj buni 1875. godine, Javorskom ratu 1876. godine, Raoničkoj buni, balkanskim ratovima i u oba svetska rata. U slavu palih boraca i žrtava fašističkog terora, kao i značajnih istorijskih događaja na području opštine, podignuto je 130 spomen-obeležja, među kojima je najznačajniji spomenik "4. decembar", sa spomen-bolnicom i kosturnicom.[/SIZE]
[/TR]
[/TABLE]
Poslednja izmena:
Molio bih sve koji pisu u ovoj temi da se striktno drze naslova teme. Sve ostalo o svome mestu u temi: http://poljoinfo.com/showthread.php?1760-Predstavite-svoje-selo-ili-grad!/page3
- - - - - - - - - -
[h=1]Istorija Futoga[/h]
Futog
ИЗ ХРОНОГРАФИЈЕ ФУТОГА
Плодна земља и богати пашњаци данашње Воујводине су од давнина били привлачно место за разне номадске народе и њигова стада, што је битно утицало и на етнографски састав овог дела Панонске низије.
У тој и таквој Војводини, настаје крај обала Дунава место звано ”ВУТАГ”. Тачно време настанка и формирања је тешко са сигурношћу одредити. Први пут ”ВУТАГ” се спомиње у XIII веку. Из тог периода има два помена овог насеља. Једна забелешка каже да је приликом татарскот пустошења Европе, ”ВУТАГ” био празан и напуштен. Такође је познато да је већ у то доба постојало властелинство које је повељом мађарског краља Беле IV дата као награда мађарским и домаћим племићима.
Из истог овог периода или тачније 1250. годинр, ”ВУТАГ” се спомиње као важно пристаниште и утврђење на Дунаву у Бачкој жупанији. Ово утврђење је подигнуто као део граничног одбрамбеног зида угарске територије.
Крајем IX и током X века Мађари, народ хунско-монголског порекла из Азије, долази преко Карпата у Панонску низију и покорава Словене а називе постојећих места и насеља прилагођава духу свога језика те тако дотадањи ”ВУТАГ” изговарају ”ФУТАК” да би се касније усталио назив Футог.
Историју Футога са сигурношћу можемо пратити од XIII века, када је насеље почело да се опоравља од татарскмог пустошења. У овом периоду становници су му били већином Срби, а делили су се на племиће и кметове. Племићи су били углавном Мађари, насељени из северне Угарске да би владали феудалним имањима, док су Срби били махом кметови.
Футошко феудално властелинство је обухватало већи број околних насеља која су током времена ишчезнула остављајући за собом само имена као доказ свог постојања као што су: Ђемишвала, Визић, Драгово, Ирижац и Крнђела док су се насеља Гложан и Бачки Петровац одржала и до данашњих дана.
Футог као важно пристаниште и град на Дунаву у Бачкој жупанији је утврђење, које данас не постоји, али су сачувани извесни писани подаци као и усмена казивања.
Већа насељавања Срба у ове крајеве падају после косовске битке 1389. године. Новонасељени српски живаљ Мађари су називали ”рацима” обзиром да су досељени из тадашње области Рашке.
У XV веку Футог је одређен као место сталног логора угарских војних снага у борбама против Турака. У ту сврху краљ Ладислав сазива 1456. године, влики Сабор где позива све племиће и великаше да би решавали питање рата против Турака. Том приликом је и Футог проглашен за град назван ”ОПИДИЈУМ”.
Из тог периода или тачније 1462. године, код Футога је забележена велика победа угарске војске под вођством браће Rozgonyi над бегом Али-бегом.
У то време Футог је веома познат по својим надалеко чувеним вашарима на које су Дунавом долазили трговци из разних места Мале Азије и са обала Црног мора.
Године 1464. забележен је боравак у Футогу и самог краља Матије који је са свом војском кренуо на Босну и код Јајца победио Турке.
Скоро истодобно тј. 1465. годне, изумире породица Гараи, тадашњи власник Футошког властелинства, те краљ Матија поклања свом сину Ивану Корвину поменуто властелинство.
Године 1526. Сулејман III осваја Петроварадин и суседна утврђења. Исте гоидне код Мохача угарска војска је претрпела снажан пораз.
Тих година Футог је забележен као насеље бачке нахије. Многи становници тадањег Футога су се разбежали по неприступачним пределима око Дунава испред најезде и пустошења посебно Татара, који су том приликом били саставни део турске војске. У тим немирима и хировитим годинама насеља су веома мала, са неколико кућа, што се уосталом види и из најстаријег пиписа од 1554. године.
По овом попису Футог је у то време бројао укупно 17 домова. Од тога времена број домова се стално повећавао, да би се у попису 1698. године, регистровало 168 породица са 102 сина и 68 кућа.
Свакако треба споменути и опис Футога турског путописца Евлије Челебије, који под називом ”Опис лепе паланке Вутог”, каже: ”Није ми познато ко јој је оснивач, али старинска и велика грађевина прилично је почела да се квари и није у бог зуна каквом реду. Освојио ју је од Мађара Сулејман паша. Сада је војводство на територији сегединског санџака. Тврђава му се налази поред реке Дунава, облика је четвороугластог. То је паланка са зидовима од набоја, има свог диздара са 80 сиромашних кућа покривених ћерамидом”.
У периоду великог рата 1683-1699. и футог бива ослобођен од Турака, те Хабзбурговци улажу велике напоре да обнове и развију заосталу привреду, трговину и занатство.
Наглим развојем Новог Сада у XVIII веку Футог губи свој дотадањи значај важног пристаништа и трговачког центра. У доба револуциојнарне 1848. године, или како је народ назива ”буне”, у Футогу су по други пут боравиле мошти српског кнеза Лазара, заповедника српске војске на Косову. Пре ове ”буне” мошти кнеза Лазра су биле кратко време пренете из манастира Раванице у футошку правосланву цркву, а 1848. извесно време држане у подруму једне српске куће, да би одатле биле пренете у Кленак.
Од године 1872-1875. у Футогу борави Змај-Јован Јовановић, а гроб његове Смиљке и данас се налази у Футогу. Приликом свог боравка у Футогу, Змај је често навраћао у кафану ”Шаран” где му је ту једном приликом један футожанин испричао причу о жени која је надмудрила свог мужа. Змај је ту причу искористио за радњу свог јединог позоришног комада ”Шаран” а и сама радња у овом делу се догађа баш у Футогу.
Крајем XIX века и почетком XX века становнишво Футога је почело нагло да се богати чему је свакако допринела близина Новог Сада, важног тржишта и потрошача футошких производа.
Године 1888. је калдрмисан пут који спаја Футог са осталим суседним местима, а 1895. године је изграђена жељезничка пруга што све утиче на боље повезивање Футога са ”светом” те на тај начин утиче на просперитет овог места у Јужној Бачкој.
У периоду Првог светског рата у Футогу је у времену од 21. децембра 1914. до 15. јануара 1915. године, боравио велики чешки публициста Егом Ервин Киш, који је као учесник у поменутом рату оставио драгоцене записе у књизи: ”Запиши то Киш”, и шеснаест страна свог дневника посветио записима из Футога.
Током 1919. године, у периоду од 05. јануара до 09. септембра је у Футогу као интернирац био командант немачких и аустроуграских снага на балканском ратишту генерал фелдмаршал Фон Макензен. Дане интернације је проводио у данашњој згради Пољопривредне школе одакле је касније пребачне за Солун.
Између два светска рата Футог броји 6.325 становника које чине Срби, Немци, Мађари, Словаци и Јевреји.
Крајем Другог светског рата немачки живаљ напушта Футог, да би већ у новембру и децембру 1944. било досељено (колонизовано) 58 породицеа из Срема.
У другој фази колонизације 1946/47. године населиле су се породице и из других наших република као:
186 породица из Босне и Херцеговине
16 породица из Хрватске
3 породице из Црне Горе
1 породица из Македоније
Данас Футог представља једну веома динамичну средину жељну афирмације и прогреса, што је уосталом по традицији наслеђено од његових првих житеља.
С обзиром да је зграда данашње Пољопривредне школе из Футога припадала феудалној властели још од XIII века, то сматрамо за потребним да у најсажетијој хронологији изнесемо извесне податке везане за настајање и живот овог поседа, како то историја и казивање бележе.
- - - - - - - - - -
[h=1]Istorija Futoga[/h]
ИЗ ХРОНОГРАФИЈЕ ФУТОГА
Плодна земља и богати пашњаци данашње Воујводине су од давнина били привлачно место за разне номадске народе и њигова стада, што је битно утицало и на етнографски састав овог дела Панонске низије.
У тој и таквој Војводини, настаје крај обала Дунава место звано ”ВУТАГ”. Тачно време настанка и формирања је тешко са сигурношћу одредити. Први пут ”ВУТАГ” се спомиње у XIII веку. Из тог периода има два помена овог насеља. Једна забелешка каже да је приликом татарскот пустошења Европе, ”ВУТАГ” био празан и напуштен. Такође је познато да је већ у то доба постојало властелинство које је повељом мађарског краља Беле IV дата као награда мађарским и домаћим племићима.
Из истог овог периода или тачније 1250. годинр, ”ВУТАГ” се спомиње као важно пристаниште и утврђење на Дунаву у Бачкој жупанији. Ово утврђење је подигнуто као део граничног одбрамбеног зида угарске територије.
Крајем IX и током X века Мађари, народ хунско-монголског порекла из Азије, долази преко Карпата у Панонску низију и покорава Словене а називе постојећих места и насеља прилагођава духу свога језика те тако дотадањи ”ВУТАГ” изговарају ”ФУТАК” да би се касније усталио назив Футог.
Историју Футога са сигурношћу можемо пратити од XIII века, када је насеље почело да се опоравља од татарскмог пустошења. У овом периоду становници су му били већином Срби, а делили су се на племиће и кметове. Племићи су били углавном Мађари, насељени из северне Угарске да би владали феудалним имањима, док су Срби били махом кметови.
Футошко феудално властелинство је обухватало већи број околних насеља која су током времена ишчезнула остављајући за собом само имена као доказ свог постојања као што су: Ђемишвала, Визић, Драгово, Ирижац и Крнђела док су се насеља Гложан и Бачки Петровац одржала и до данашњих дана.
Футог као важно пристаниште и град на Дунаву у Бачкој жупанији је утврђење, које данас не постоји, али су сачувани извесни писани подаци као и усмена казивања.
Већа насељавања Срба у ове крајеве падају после косовске битке 1389. године. Новонасељени српски живаљ Мађари су називали ”рацима” обзиром да су досељени из тадашње области Рашке.
У XV веку Футог је одређен као место сталног логора угарских војних снага у борбама против Турака. У ту сврху краљ Ладислав сазива 1456. године, влики Сабор где позива све племиће и великаше да би решавали питање рата против Турака. Том приликом је и Футог проглашен за град назван ”ОПИДИЈУМ”.
Из тог периода или тачније 1462. године, код Футога је забележена велика победа угарске војске под вођством браће Rozgonyi над бегом Али-бегом.
У то време Футог је веома познат по својим надалеко чувеним вашарима на које су Дунавом долазили трговци из разних места Мале Азије и са обала Црног мора.
Године 1464. забележен је боравак у Футогу и самог краља Матије који је са свом војском кренуо на Босну и код Јајца победио Турке.
Скоро истодобно тј. 1465. годне, изумире породица Гараи, тадашњи власник Футошког властелинства, те краљ Матија поклања свом сину Ивану Корвину поменуто властелинство.
Године 1526. Сулејман III осваја Петроварадин и суседна утврђења. Исте гоидне код Мохача угарска војска је претрпела снажан пораз.
Тих година Футог је забележен као насеље бачке нахије. Многи становници тадањег Футога су се разбежали по неприступачним пределима око Дунава испред најезде и пустошења посебно Татара, који су том приликом били саставни део турске војске. У тим немирима и хировитим годинама насеља су веома мала, са неколико кућа, што се уосталом види и из најстаријег пиписа од 1554. године.
По овом попису Футог је у то време бројао укупно 17 домова. Од тога времена број домова се стално повећавао, да би се у попису 1698. године, регистровало 168 породица са 102 сина и 68 кућа.
Свакако треба споменути и опис Футога турског путописца Евлије Челебије, који под називом ”Опис лепе паланке Вутог”, каже: ”Није ми познато ко јој је оснивач, али старинска и велика грађевина прилично је почела да се квари и није у бог зуна каквом реду. Освојио ју је од Мађара Сулејман паша. Сада је војводство на територији сегединског санџака. Тврђава му се налази поред реке Дунава, облика је четвороугластог. То је паланка са зидовима од набоја, има свог диздара са 80 сиромашних кућа покривених ћерамидом”.
У периоду великог рата 1683-1699. и футог бива ослобођен од Турака, те Хабзбурговци улажу велике напоре да обнове и развију заосталу привреду, трговину и занатство.
Наглим развојем Новог Сада у XVIII веку Футог губи свој дотадањи значај важног пристаништа и трговачког центра. У доба револуциојнарне 1848. године, или како је народ назива ”буне”, у Футогу су по други пут боравиле мошти српског кнеза Лазара, заповедника српске војске на Косову. Пре ове ”буне” мошти кнеза Лазра су биле кратко време пренете из манастира Раванице у футошку правосланву цркву, а 1848. извесно време држане у подруму једне српске куће, да би одатле биле пренете у Кленак.
Од године 1872-1875. у Футогу борави Змај-Јован Јовановић, а гроб његове Смиљке и данас се налази у Футогу. Приликом свог боравка у Футогу, Змај је често навраћао у кафану ”Шаран” где му је ту једном приликом један футожанин испричао причу о жени која је надмудрила свог мужа. Змај је ту причу искористио за радњу свог јединог позоришног комада ”Шаран” а и сама радња у овом делу се догађа баш у Футогу.
Крајем XIX века и почетком XX века становнишво Футога је почело нагло да се богати чему је свакако допринела близина Новог Сада, важног тржишта и потрошача футошких производа.
Године 1888. је калдрмисан пут који спаја Футог са осталим суседним местима, а 1895. године је изграђена жељезничка пруга што све утиче на боље повезивање Футога са ”светом” те на тај начин утиче на просперитет овог места у Јужној Бачкој.
У периоду Првог светског рата у Футогу је у времену од 21. децембра 1914. до 15. јануара 1915. године, боравио велики чешки публициста Егом Ервин Киш, који је као учесник у поменутом рату оставио драгоцене записе у књизи: ”Запиши то Киш”, и шеснаест страна свог дневника посветио записима из Футога.
Током 1919. године, у периоду од 05. јануара до 09. септембра је у Футогу као интернирац био командант немачких и аустроуграских снага на балканском ратишту генерал фелдмаршал Фон Макензен. Дане интернације је проводио у данашњој згради Пољопривредне школе одакле је касније пребачне за Солун.
Између два светска рата Футог броји 6.325 становника које чине Срби, Немци, Мађари, Словаци и Јевреји.
Крајем Другог светског рата немачки живаљ напушта Футог, да би већ у новембру и децембру 1944. било досељено (колонизовано) 58 породицеа из Срема.
У другој фази колонизације 1946/47. године населиле су се породице и из других наших република као:
186 породица из Босне и Херцеговине
16 породица из Хрватске
3 породице из Црне Горе
1 породица из Македоније
Данас Футог представља једну веома динамичну средину жељну афирмације и прогреса, што је уосталом по традицији наслеђено од његових првих житеља.
С обзиром да је зграда данашње Пољопривредне школе из Футога припадала феудалној властели још од XIII века, то сматрамо за потребним да у најсажетијој хронологији изнесемо извесне податке везане за настајање и живот овог поседа, како то историја и казивање бележе.
Deda Lala
Član
Кад претстављате своје село напишите и да ли се у селу има где и преноћити више дана.Можда би когод мало утекао од градске буке и надисао лепог ваздуха,одморио се и наспавао а да му не зврнда телефон поваздан.И наравно како се до села може доћи и аутомобилом и аутобусом(за оне који немају ауто).
Lepo nam je nas predsednik sredio selo u zadnje vreme, dobili smo nova autobuska stajalista, novu potpuno izgradjenu biciklisticku stazu do Sida, a sad smo jedno od retkih sela u Srbiji gde je skolsko dvoriste dobilo vestacku travu za fudbal, a kosarkaski teren ima onu gumenu podlogu.
Nas predsednik sela:
Nas predsednik sela:
